Jakšić, Đura - PROZA
O, znam te ja, ti, neblagodarni narode! A ima li Srbina da te ne zna? Vekovi protekoše kako po dubini srca našega riješ i svaki koren u njemu, iz kojega bi sjajnija budućnost iznići mogla, svojim oštrim zubima podgrizaše!.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
DVA SUSRETA SA ŠARANOM 1. Molitvom sam se obratio šaranu, bogu Dunava, bogu u dubini. Verovao sam da će me bog čuti, I nadao se da će me uslišiti.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Marinku se i nehotice oteše reči: — Moj dobri efendija!... I on je iskreno, u dubini duše, bacao anatemu i na popa, na kmeta, i na Crnobarce, što vređaju ovakvog čoveka!
bije se od grma do grma!... I ja da ne plačem!... Ta iskapaću oba oka moja!... Aleksa je ćutao. U dubini svoje duše osećao je i sam te bole... — A ja znam da nije lopov!... Nije!
Kaki mi je to otac što mu ćerka u oči kaže da neće da ga sluša?... Sramota!... Mladen sagao glavu, pa ni bele. U dubini duše osećao je da Ivan ima pravo. — Pa gde mu je devojka? — Ne znam.
Onako strašna zapovest Kruškina nije mu dala nijednog trenutka mira. Išao je kao lud. U dubini svoje duše osećao je da je Jelica u pravu. On je nju ispod rođenog krova oterao.
Dučić, Jovan - PESME
Najzad, mnogoglasno, Dole, pod zemljom! Negde u dubini Jednakim ritmom, kao muklo zvono, Ogromno srce začu se u tmini: Udari mirno, tiho, monotono.
Dokle bolno šumi iznad tamnih voda Tiha pesma sfera u dubini svoda, I pod vrtovima dok umire plima. A kad progovori, u toj noći, gde se Bude samo slutnje, taj glas njezin ima
U bolnoj tišini Čini mi se čujem huku svoje krvi. Čujem u dnu duše glas nekakav setno, Kô glas u dubini noći. To je samo Jedna mutna želja prošla neosetno, Ko bi znao za čim, ko bi znao kamo.
I ljubav što čezne, i jed što se gnuša, Sve je samo pesma: dok mre u dubini Sva u čudnu svetlost obučena duša — Kao zvezda što se raspada u tmini.
Ta blaga muzika ljubavi što ćuti, Ima mir molitve u dubini duha: Nikada se rečju laži ne pomuti, Nit se glas poročni dirne našeg sluha.
Tada bog zla uvide svu dubinu poniženja i oseti najsvirepiji od svih bolova. LjUBAV Jedne noći u dubini okeana, u jednoj dolini pokrivenoj algama, probudio se jedan mlad polip. Svud oko njega vladala je duboka vodena tišina.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
U dubini su se plavele doline. Među šumama i poljima u dolini, krivudala je Ondava, bistra i brza, kao gorski potok. Bio je neobi
Strah, koji je osećao, potmulo, da će sa njom da se strmoglavi, u mračnu dolinu Ondave, koja je bila, dole, u sve većoj dubini, prestade, kad vide njene oči. Bila je od uživanja zabacila glavu.
Teodosije - ŽITIJA
A ako bi se zaustavio negde u dubini, postajao je hrana ribama. Kao što rekosmo, njegovo veselje smrt beše čovečja. Takav, ovako je činio, jer se u svoju
voze prodaće nas u ropstvo ili će nas zaklati na ovoj pučini zbog bogatstva koje nosimo s nama, i predati nas morskoj dubini. A sveti im reče: — He skrbite zbog ovoga, čeda, niti malaksavajte.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Balkanski ratovi i Veliki rat samo su jedan od mnogobrojnih — ipak najstrašnijih — dokaza o dubini i plemenitosti ovog nacionalnog osećanja.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
daleko, duž obala, od kojih je jedna bila žuta i visoka, pod nebom, a druga razlivena u poplavama i travuljinama, u dubini. Izbio je iz žbunja, u bare i teško blato, do sapi, pred vatre, sa kojih su skidali pečene jaganjce.
i taj snop sjaja što je stajao na vrhu voćnjaka, iznad varoši, sa zvezdanim nebesima za sobom, u tami krovova što su u dubini bili puni golubova i lasta, mora da ima nečeg nebesnog za njega.
Vide još samo, pred sobom, u dubini varoši, kako njegovi vojnici ginu, skaču i kako, za čas, isprazniše sredinu ulice, pribivši se desno i levo, uz zid.
Uzvrpoljivši se, reče joj da odlazi. Oseti kako mu se, kao ta kiša, na neko seme u dubini zemlje, što klija, sliva krv u glavi na jednu blešteću, zvezdanu tačku uma, poslednju što mu ostade čista u mislima,
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Na površini poslovica je jednostavna, konkretna, gotovo banalna, ali u svojoj dubini ona je zapravo složena, tanana i umna tvorevina.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
— sluša monotono glas svog bivšeg tasta, čovečuljka izgubljenog u plišanoj dubini fotelje — ali mi nećemo dozvoliti da je neprestano kvarite tom gomilom igračaka!
Ali istog časa oseti u dubini grudnog koša svoje srce, tu staru izdajicu, pa krenu dalje prema Čuburi. Grad ga je zapanjivao.
Nina mu se zagleda u oči. Preko njegovog pogleda bila je navučena skrama. Ipak, ispod te zle opne svetlucao je negde u dubini topli, još neugašeni plamičak. Pronađi u njemu ljudsko biće! — naredi Nina sama sebi.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
koji su se okretali frenetičnom i sjajnom romantizmu, i Davorѣ nije imalo onaj uspeh koji je po svojoj intelektualnoj dubini trebalo imati. OPŠTI POGLED. — Sa Jovanom St. Popovićem u srpskoj književnosti desio se čudan slučaj.
Narodnu poeziju je osećao u dubini svoje duše i razumevao je bolje no iko od suvremenih pisaca srpskih. Najzad, on je imao književnoga ukusa, i iz velikog
Milićević, Vuk - Bespuće
Ja volim trku za uživanjima, mene opija brzina kojom jurim. Ja se držim samo površine. Jer sumnjam da je život u svojoj dubini tako sladak. Pa našto onda tražiti gorčine? Ja tražim zadovoljstva.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— I-ih, ubila ga sveta Petka! Razočarano se obazre na ostavljenu dolinu. Dolje u dubini, malena kao igračka, ćutala je ostavljena kuća. Nigdje ni žujove ni seljaka.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Dočekao me je Predstavnik lično, ogrnut skotskim pledom, iščezao u dubini monstruozno prostrane fotelje. Već na samom početku, posle „dobar dan i sedite“, primećivalo se da je veoma dugo živeo
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Pazuha Tvoja otave dve su. Množi rukavce ruku ti reka. Kosko, što dižeš bunu u mesu, mirnoj dubini svetog porekla? Tobožnji kremen prirode muške pokreti Tvoji zdrobe u ljuske. Nesvesno struji jedno u dvoma.
nažutela runa dveju lipa nazire se sofra, modra i beskrajno udaljena, za kojom večeraju uzrujane zvezde, a u zaumnoj dubini Višnjeg modrila Neko naizmence svlači i oblači kolastu azdiju.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Od tog dana, u snovima čestim, nad Vrbasom ogled'o sam lice, i tražio u dubini zrnce, znak varljivi sreće nevjernice: da mi kaže kuda vode puti, da ribica Vrbas ne zamuti.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Ja sam u čamcu između Ostrva i Eskalone. Sela po jezeru zaplovila na njegovu vodu. Na vrhu jednog brda u dubini, koje je celo još u magli, sija samo pod prvim sunčanim zracima selo Mont Palankinos.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Ona grli sina svoga, I oboje slave Boga. SVETI SAVA Ko udara tako pozno u dubini noćnog mira Na kapiji zatvorenoj svetogorskog manastira?
Crn, sebarski plašt mu mlada pleća krasi, Po kome su pale kovrdžasti vlasi. I nad lepom glavom, u dubini mraka, Sjajan kolut sija od najlepšeg zraka.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
potomstvu što nas troši i hvala dlanu što svoj pedalj širi do velikih hvati i hvala knjizi što se sa sobom voli u dubini ali dubina nigde nije na svoje dno pala nego se otvara i svaki list za sebe plamti i govori svako je hvaljenje
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Naša baterija štiti ogroman front po širini i dubini, i ne znamo kuda pre da priteknemo u pomoć. Kažu da su se strategija i taktika razvile na stepen nauke i čitave knjige
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
A on je, moramo priznati, u dubini duše smatrao gimnaziju kao nešto veoma veliko, nepostižno, veće od svega... upravo o većim školama nije smeo ni
ga snažno i ne dâ mu pasti u zlo, ali se on otima od toga nevidljivog savetnika, hoće napred i sve napred, i ako u dubini duše oseća neko hladno vejanje, neku zlu i kobnu slutnju, neku zebnju od tih nepoznatih, crnim zastorom pokrivenih dana,
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Jednako prelazimo preko mostova. Težak i ogroman mrak Arsenala zadržava kola i konji polaze u korak. Dole, u dubini magle, osećam vodu. Sve je mokro. On mi se međutim jednako jada. Mirnim glasom. Broji. Govori o hlebu i ne mrzi nikog.
Ti, međutim, dišeš, u noćnoj tišini, do zvezda, što kazuju put Suncu u tvoj san. Ti slušaš svog srca lupu, u dubini, što udara, ko stenom, u mračni Kalemegdan. Tebi su naši boli sitni mravi. Ti biser suza naših bacaš u prah.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
vrisnu dete odjednom. Teta se već beše pribrala. Trže se na vrisak i skoči. Gleda nekako zbunjeno, kao krivac, ali u dubini same zenice sija sreća beskrajna, nevina, puna nekog novog, življeg, ozbiljnijeg značenja... Dete se zbunilo...
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
na Sejšelskim Ostrvima, na Reinionu, Mauriciusu i na istočnoj strani Afrike rasplođavaju u jednoj okeanskoj dubini koja se kao ogroman podmorski rov pruža između Madagaskara i Sejšelskih Ostrva.
Nije tačno utvrđeno na kojoj se dubini jegulje na plodištu skupljaju radi mrestenja. Zna se samo to da se mrestenje vrši na dubini koja iznosi najmanje 1000
Zna se samo to da se mrestenje vrši na dubini koja iznosi najmanje 1000 metara, a verovatno i znatno više. Temperatura vode na tim mestima je 20˚ S.
One, na primer, koje su duge 5—15 milimetara, hvataju se na dubini od 100—300 metara; veće od njih hvataju se na manjoj dubini, ali nikad ne na manjoj od 50 metara.
One, na primer, koje su duge 5—15 milimetara, hvataju se na dubini od 100—300 metara; veće od njih hvataju se na manjoj dubini, ali nikad ne na manjoj od 50 metara.
Na toj dubini od 50 metara Šmit je jednim potezom male guste mreže uhvatio na 800 komada takvih larvi. U jesen i zimi tih sitnih
Prema tome, u dubini n. pr. od 9730 metara pritisak je 962 atmosfere, praktički nešto malo više, pošto je voda na takvim pritiscima nešto
Što se tiče temperature vode u dubinama, stvar stoji ovako. U blizini ekvatora, na primer na dubini od 7000 metara, a gde je površinska temperatura oko 320 S.
Ali ipak i tu nije potpun mrak. Kad se u gnjuračkom aparatu, a u dubini od nekoliko stotina metara, do koje ne dopiru sunčani zraci, ugasi električna svetlost, pred očima se ukaže, kao u
Kad se po dnu mora, u okeanskoj dubini, vuče velika ribarska mreža u obliku razjapljene kese, ova izvlači na površinu vode katkad bogat lov, a ponekad baš
Od interesa je navesti i to da je ekspedicija Kneza od Monaka uhvatila na dubini od 3000 metara naročitu jednu vrstu proždrljive ajkule koja ne izlazi iz takvih dubina.
Na obalama Portugalije radi jedna velika ribolovna instalacija za lov ajkula na još većoj dubini. Pa kad jedan takav stvor kao što je ajkula izdržava na svaki kvadratni palac pritisak od pola tone, to je dovoljan
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Bio je usamljen, iza polja, sa kulom u dubini zelenila, a okružen svuda zidovima i redovima visokih topola, koje su večito šuštale uspavljujući.
Stanković, Borisav - JOVČA
SOFIJA i VELA (odnoseći legen, ibrik, peškir, silaze u kujnu, iz koje izviruju ženske; sve se gubi u dubini tame kujinske). JOVČA (pali, puši, i srče kavu; okreće se ženi): A ti... šta je?
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Ako me ništa ne prene (krik živine, Korak, pad čaše il kašalj u dubini) Stojim sve tako dok mi se ne učini Kako sam ovde zatečen od davnine.
Ćosić, Dobrica - KORENI
žagor rabadžija, i krupan smeh zasipa mu glavu, tuče po moždanoj opni; vilice mu jače zacvokotaše od žalosti, a u dubini grudi zakrvari i zacvile nešto malo, goluždravo i živo, jer se smeje Tola, nadničar, što je u njegovoj kući odrastao,
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Druge devojčice i dečake viđao je tek kako kao senke promaknu iza prozora susednih ulica, a u dubini, na ulicama, kao šljunak u klisuri, sudarali su se prolaznici, jureći ko zna kuda.
Nad gradom se već hvatao suton. Sive i hladne, u hladnom nebu samotno su ćutale gradske kule, ali u dubini ulice još su se sudarali prolaznici. Pažljivo i polako on potraži svoju kulu i zaustavi se načas.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Gdje li čudna meta? U neprovidnim maglama se krije. Brod mnogi ovud minu s mnogo muke, Istine blago tražeć' u dubini; I ne spaziše svetiljke iz luke A gle po vodi razvalina njini'!... Ne!
----- Al' ja vidim jednog starca, U dubini daljnih dana, Seda kosa, borno čelo, Prošlost mu je puna rana. Na štapiću ide, kleca, Jad ga tišti, jad golemi; Za njim
Al' u dubini plahi se koluti vili; Nevino zadovoljstvo što nam radost čini Izgubili smo! Žeđ ljutu smo utolili; Al' dole, na ustalasan
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
čijim se zakonima pokoravaju sva nebeska tela, ne samo ona koja najsilnijim astronomskim dogledima naziremo u dubini vasione, već i ona koja nećemo nikada moći sagledati, no koja nam odaju svoje prisustvo svojom gravitacijom na druga,
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
nekim retkim prilikama, u izvesnim odnosima on je, istina, predan i odan, osećajan, drug i prijatelj, ali u suštini, u dubini, otkriven u svima prilikama, on je sebičan, samoživ, on je sebi najpreči. Posle iskreno uzdahnu.
Uobrazio sam još da se u takvom slučaju i mnogo više poštovanja ima za toga čoveka, jer se i o njegovoj dubini i o njegovoj širini, kao i o njegovoj snazi, nagađa beskrajno više nego što je to u stvari, a preziranje njegovo za ljude,
Ona je vitka, sveža, i kao biljka sočna. Ona je ljupka, i sunčani zraci trepere u dubini njenih zenica kao dve zvezde. Grudi su joj visoke, prave i drhtave. Crvena suknja leprša se kao veliki krvavi leptir.
On je čovek sa ognjem u dubini. U noći, u bolnim tišinama rovova, zavitlavan mećavama, zatrpavan olujnom kišom čelika, bez sunca, bez proleća, bez
veseo dečko, poznavao mnogo njenih vršnjakinja, i zbog njih patio i radovao se, a stare moje uspomene ležale su u takvoj dubini tame da za njih i nisam imao osećanja pored onih što sam ih široko delio sadašnjici.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
A pri svim tim i takvim mojim razmišljanjima i razmatranjima, u dubini duše stalno me muči samo jedan skrupul: neprestano sam sebi postavljam jedno pitanje, i samo me ono preokupira: ne
najzad, tu se promitario iz bezazlenog djeteta u samozaljubljenog, prilično antipatičnog, i — bar intimno, u skrovitoj dubini duše — do srži pokvarenog mladića.
jedna mala pomisao da nas rehabilitira i da čitavu stvar opet uravnoteži: mi ne znamo ne skriva li naš bližnji u svojoj dubini, pod maskom isto takve sramežljivosti i rumenila, istu takvu, ili čak i veću, mjeru neprozirne crnine i neprovjerenog
— Jest, moguće, sasvim moguće. Zašto ne bi bilo moguće? A uistinu, stvar je u tome što bi on u svojoj dubini želio da mu drugi zavide. Njemu je to potrebno, razumiješ li, kako bi sam sebe uvjerio u svoju dobrobit.
Ni sam pravo ne bih znao reći po čemu, u jednom momentu dobio sam utisak da u dubini duše ne voli svoj poziv, da ga na mahove čak mrzi. I to mi nije bilo strano.
LXI Loše sam proveo noć. U dubini već gotovo zacijeljene rane počelo je da radi. Očevidno se opet gnoji. Mislim da imam nešto ognjice.
Slično je bilo i ovdje. Nešto u dubini migolji i kopka. Nešto dobro znano, a opet neprepoznato. Mi tražimo i tražimo, lutamo s kraja na kraj po skali naše
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Vrati joj se ona stara jogunasta samovolja, koju je vazda pokazivala prema ocu, pa, našavši se uvređena u dubini duše, obrte se Đurici: — Vodi me kud znaš — reče mu odlučno — jer vidiš da nemam više svoje kuće.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
]. Fosil na jezerskom dnu odvodi nas najdalje po dubini vremena. U trećoj je strofi prikazan kao obrnuta slika mrtvog lovca u jezeru naspram živog nad jezerom: Dok rascvetane
I upravo u tom trenutku on nalazi pribežište u dubini istorijskog vremena, kod starih Slovena: O! mrzim, mrzim da mi otkrivaju istinu, da sviću dani i da gledaju u mene! [..
Za „Preinačenja“ važno je još jedno udvajanje, ranije već analizirano: tamo se dubina nebeskog plavetnila ponavljala u dubini morskog plavetnila, a ovde mornar u času pogibije – poput nekog mitološkog bića, pomalo nalik na oličenje groma –
To prodiranje po dubini kolektivnog, arhetipskog pamćenja, po svojim je razmerama bilo potpuno novo u srpskom pesništvu.
Nastasijević i Popa smerom jezika poniru po dubini kulturnog pamćenja.: kroz folklorne sve do mitskih naslaga slika i značenja.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Kada je Todorin i Magdin odlazak na groblje uposlio kao asocijativni podsticaj za dalje vremensko prebacivanje po dubini junakinjinog pamćenja, Stanković i ovde spontano bira naročito duševno i telesno stanje: jedan čuvstveno-čulni grč koji
osetljiva za prostor u kome joj se telo nalazi: i ispred njega, sasvim blisko, pa onda nešto dalje; i iza njega, po celoj dubini crkve, do samih vrata; i sa obe strane, po širini; i iznad njega, po visini, koja zastrašuje; pa, najzad, i ispod njega,
težnji, između čula i volje, osećanja i dužnosti, Sofkin je lik zahvaljujući upravo tome i dobio na psihološkoj dubini.
roditeljski autoritet (očev/majčin/babin), u raznome stepenu, pa se dramatični napon između oprečnih težnji prenosi po dubini njihove - upravo stoga - prilično uskolebane psihe.
i taj snop sjaja što je stajao na vrhu voćnjaka, iznad varoši , sa zvezdanim nebesima za sobom, u tami krovova što su u dubini bili puni golubova i lasta, mora da ima nečeg nebesnog za njega“.
daleko, duž obala, od kojih je jedna bila žuta i visoka, pod nebom, a druga razlivena u poplavama i travuljinama, u dubini”.
- mogla učiniti da se pred njim obale Dunava kanda razjape: jedna je visoko izdignuta, „pod nebom”, a druga je dole, „u dubini”.
Takvo poređenje odnosi prevagu nad onim prodiranjem po dubini individualne psihologije koje je inače karakteristično za jednu vrstu modernog romana.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Ona nosi na dnu srca, Nosi vojna živa — Sinje more u dubini Njega mrtva skriva. »Srpske Ilustrovane Novine« 1881. OBRAZ Jest’, u Crnoj Gori na koju se rado Podrugljivo smeše
Miljković, Branko - PESME
Vratiće te vreme. Klečaće i vlati Ko u Matječi, na gori što pati, Dok te u dubini preuređuju zvezde, Koje ne vidiš, al vidiš zvezdanost Presvislu u vodi bez čari što zanos Tvog srca troši za hridine
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
U dnu vrata koja vode spolja, sleva (napred) vrata koja vode u praktikantsku sobu, a zdesna (u dubini) vrata koja vode u kapetanov privatan stan.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Ostavljeni u potpunosti sami sebi u dubini porobljene zemlje, posle turske okupacije Srbije i Bosne i Hercegovine, hajduci organizuju čete od po deset do četrdeset
Nastasijević, Momčilo - PESME
RADOSNO OPELO 1 Čemera čemer mi grlu saćem što med — zagorčaj, zagorčaj sve dublje. Iz gorke rane dubini provrem u vrelo. Potonje u pogreb sebi upalim zublje, radosno zapojem opelo.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
ispred kuće kako, tobož u poslu, zasukanih rukava, radi, po njenom ukočenom brižnom pogledu kojim ga je dočekala, i po dubini ispitujućeg pogleda, video je da sve zna. Zna da je otac kod njega dolazio, pitao ga, tražio savet.
Ćipiko, Ivo - Pauci
— Tucaju, — reče Ivo polako. — Vara! — i mahom pretrže riječ, jer se tanki vrh trstike strese i u dubini nešto naglo povuče. On brzo zakrene rukom i izvuče ulovljenu ribu.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Vratimljci su ponosni na svoje zvono. Takvog nigde nema. Glas mu je nadaleko čuven, po lepoti i treperavoj dubini zvuka. Ako je negde naprslo, dolina će ostati gluva.
Pećina je teskobna, vlažna, voda kaplje odozgo sa zaobljenog svoda, u dubini vri grotlo podzemne reke, oči se teško privikavaju na tamu, nema gde da se sedi ili leži, čovek tu mora prestajati na
Ilić, Vojislav J. - PESME
ne. 1888. OMORIKA U dubini tavnih gora, gde široka lipa miri, Usamljena omorika crne svoje grane širi. Njeno tavno, tužno lisje na večnu te tugu
1889. SVETI SAVA Ko udara tako pozno u dubini noćnog mira Na kapiji zatvorenoj svetogorskog manastira? „Već je prošlo tavno veče, i nema se ponoć hvata, Sedi oci,
A kad sutra na visini Milozračni sinu dan, Hladnoj reci, u dubini, Ležao je mladi kan. I Terek se čisto žuri, Pa srdito baca val, I sa penom dalje juri Kroz neravni Darijal... 1883.
A prošle snivaše noći gde, s Kićom, lutaju sami Po tavnoj dubini šumskoj. I u toj prohladnoj tami Oni se igrahu dugo, dok vihar odnekud stiže, I s njenih detinjskih grudi nenadno
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Počeše tu da kopaju i, u dubini od jednog metra, ugledaše Vegenerov leš, brižljivo ušiven u ćebad. Leš je bio u svom ledenom grobu, potpuno očuvan, oči
More besni cepa je, spaljuje je svojim plamenim dahom, sante se gube u dubini. Ali nevidljiva ruka prede dalje košulju, i gdegod se ova rascepa, ona je sklapa i zašiva.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Svaki od trojice mladića, po sebi se razume, nečim se posebno isticao u dubini prirode svoje i poziva. Pavle se na prvi pogled izdvajao nečim tuđinskim u izgledu i u ponašanju; zatim svojim matorim
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Davida Mešulama na čelu vojske, mi smo slobodno smeli davati izjave o miroljubivosti svojoj i ne sluteći šta se tamo, u dubini duše našega ministra vojnog krije.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
zlatnu lubenicu kraj prijateljevih nogu I zviznu nekako tiho i umilno jedan, pa drugi put, a iz vode koja se tamnila u dubini, kao beličaste ribe pljeskavice, počeše da iskaču nekakva mala stvorenja i, kačeći se za srebrnu užad mesečine, penju k
Šantić, Aleksa - PESME
1896. ELEGIJA O rijeko draga moga zavičaja, Kako si lijepa, kristalna i plava! U dubini tvojoj nebo odsijava. I lomi se blesak sunčevoga sjaja.
O, ja znadem gdje je postojbina njena! U dubini tvojoj, o rijeko plava, U dvoru kristala, od davnih vremena, Na velencu trave ona tiho spava.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Pred njim, poput nekog bunara, zijala je široka rupa, a u njoj, na dubini od najmanje tri metra, bliještala je voda obasjana Jovančetovom lampom. — Jezero!
Nijedan dječiji trag ne odvaja se više prema Prokinu gaju. Tamo u dubini šume, zavijan snijegom, potopljen tišinom, ćuti ispod otežalih bukava razbijeni logor Tepsija.
U dubini Gaja začu se pucanje grana i nejasan razgovor. Svi poskakaše na noge. — Eto vojske! — viknu Potrk. Svi su skamenjeno zu
Jedina je kuja, dignute glave, pažljivo njuškala vazduh okrenuta prema dubini šume. Odjednom se Lunja uznemireno promeškolji, sjede i zabrinuto reče: — Neko ima u šumi. — Šta kažeš?
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Kad oni u zasipnoj dubini zemljanoj pregoravajući svoj život mnogo se zabaljaju a ja što naći, ja i ništa (a toliku muku i dangubu podnoseći im) —
moja pomišljenja; to je o meni od Davida izvešteno tebi: — Ja ću naći u dobini morskoj, to li ne mogu dovatiti u toj dubini bunarskoj! Odoleće tomu studencu dobokom dubina premudrosti i razuma božija moga.
Hodi ka nizbrdo i uzbrdo preko talasa. Opet i boljma se uplaši, te eto, većoj morskoj dubini preodole sa slobodom svojom, a od manje vetrovite se snage prepade! Eto, takva ti je čovečaska slaba i spuzljiva natura!
Porazi ih sveta Bogorodica putujući ka one davnašnje Jegiptene s Faraonom što su gonili Izrailje. Svi se stopiše u dubini morskoj kano kamen. I napusti na njih morsku vodu.