Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Kako se Srbija nanovo pobunila, on pređe u Srbiju, i knjaz Miloš učini ga odma vojvodom, no on juriši sa Drinčićem na Dublju na šanac turski, i poginu obadva 13. julija 1815.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
ma koliko ova pravila (valja se/ne valja se) izgledala besmislena sa stanovišta zdravorazumske logike, ona imaju i jednu dublju psihološku uverljivost, jer su deo duboko ukorenjene mitsko-magijske slike sveta.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Kad je planuo ustanak u 1815, on se u četi »golaćâ« tuče pod Cerom i na Dublju. Potom postaje pisar kod vojvode Marka Štitarca,56 kod Jovana Obrenovića, i pri Narodnoj kancelariji.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Postoji teorija da pesnika treba zatvoriti u nesreću, sirotinju, u patnju. Imaće, kažu, dublju inspiraciju. Isto tako, potrebno je imati snažnu, literarnu, kritiku. Rezultate, kod nas, videli smo.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Veli: „Svetli pašo! Smiluj se jadnoj raji.“ „Jok, jok, ne može, valah, ne ide. Miloš na Dublju, Miloš na Ljubiću...“ I prgavi se, ljuti i praska paša, te se trese ona njegova seda i do silava bela bradurina, mršte
Petković, Vladislav Dis - PESME
Je l' pisao tata?” U velike patnje nevino pitanje Dubi dublju ranu: plač ti trese grudi... Napolju je vidno, kao pred svitanje. K'o da će se dići grobovi i ljudi.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Ali, svejedno, nešto bliže posmatranje ponašanja glavne junakinje pokazuje da telo u celini ima i širu, i dublju, i zagonetniju ulogu no što se misli. Na to upućuje ponašanje i drugih likova i, razume se, ne samo u Nečistoj krvi.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Struktura speva, nesaglasna s pravilima dramske forme, ima dublju zasnovanost. Gorski vijenac počinje kao pesnička vizija, nastavlja se kao političko-istorijska drama, prelazi dalje u
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
zelenom ((Vuk, Pjesme, 3, 43, 44›), ima možda dublju značaj (Sofrić, 131). Da je inače j. senovito drvo, to bi se dalo izvesti ne toliko iz toga što se u narodnim pesmama