Obradović, Dositej - BASNE
Čemu nas lisica uči, to ostavljam neka svak pogodi. 7 Lav i medved Lav i medved pođu po jednoj dubravi od gladi lekarstvo tražeći.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— reče Radan i zacenu se od smeha. Ošinu volove i pohita da barem stigne do mehane u dubravi, a već dalje lako mu je. Kad se malo poodmori... stići će ponajlak. Bilo je već blizu ponoći.
Kad se malo poodmori... stići će ponajlak. Bilo je već blizu ponoći. U mehani u Dubravi sedi još nekoliko njih iz obližnjih sela. Neko pije vino, neko rakiju; neko pogađa »popa«, a neko »u kaiš«.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
I dade mu punu pregršt. Marinko napuni duvankesu, zatim zapali lulu, pa se diže u šumu... Tumarao je po dubravi; već spade s nogu i mišljaše da prisedne da se odmori, kad smotri Lazara. On pođe, zausti da ga vikne, a Lazar pade...
— Pa zar je njemu ime Klempo? — Tako ga mati od milošte prozvala — reče Zavrzan. Smeh se razlegao po dubravi. — Ama prema čoveku i uvo! — reče Latković. — Ali, ti zavešče jedan, kud si ti pristao?...
I ne misleći pre toga trenutka na ovaku zapovest, on viknu, a glas mu jeknu po onoj dubravi: — Za noževe!... I ožive žbunje. Turci izgubili pamet pa se skamenili na mestu.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
u zemlju, nego ih baci u jednu jažu od mlina, pa se vrati doma i kaže staroj carici, da je zakopala u zemlju u jednoj dubravi, i ona joj vjeruje.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Išao bi slobodno po polju, po zelenu lugu i dubravi.. U kući bi mu bilo eve veselo, stara majka dobila bi odmenu... I sve bi to bilo, da ne beše njega!...
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Marko sede sa njima pored vrela; odmara se i čeka da počne velika misa, jer tek posle službe nastaje veselje... Po Dubravi uokolo već se peku na ražnju janjci i ovčevina; dim se gubi u svetlosti dana, a vonj dopire do njega i čisto ga podražuje..
Tek pred podne dovrši se služba, a bilo je vreme, jer svetina mahom se razbeže po dubravi. Još neko vreme mitoklasi se narod pored visokih drveta i nameštenih punih stolova, žagori, a kad zazvoni podne, krsti
Zvona najednom zaslaviše u znak da popodnevna litija kreće iz crkve. Mahom po dubravi, oko vrela i po zaklonicama, zastrše stolove; nasmejana, razdragana lica uozbiljiše se i veselja prividno smesta
Petrović, Rastko - PESME
naše reči listaju, Na svim usnama usklici su ljubavi, Po svoj se zemlji mlade vode blistaju, Za plugom čovek tad juri po dubravi. Sad je proleće, sakrite se, devojke! Neznano kako klas će brazdom iznići, Slučajno sejač da zaseje uvojke.
Kroz jedinstvo bola mog probi zrak, dok leže po dubravi Sunca, što sijaste kroz mene u tolika svanuća: Da jedan čas sam večit, sred ove bezrazložne ljubavi, Pronesete i