Dučić, Jovan - PESME
NOĆNI STIHOVI Kod Svetog Jakova u Dubrovniku Ja volim noći, njine mutne zbore, I njine tišine, i njine oluje; Njine crne reke kada setno huje Svoju pesmu tamnu i
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Sem toga su i mnogi katolički pisci iz Slavonije i Bosne pisali ćirilicom. Velika književna epoha bila je ona u Dubrovniku XVI i XVII veka.
Ali se je mletački dijalekat, lіngua franca, održao na celom jadranskom primorju, dok se u Dubrovniku pretpostavljao toskanski dijalekat.
uspomenama i širili su ih; poznato je da se srpska srednjovekovna vlastela, koju su Turci lišili imanja nastanila u Dubrovniku sa svojom pratnjom, među kojom beše guslara koji pevahu o slavi srpskih junaka.
Od kraja HV veka se u Dalmaciji rađa srpsko-hrvatska književnost, koja je bila na vrhuncu u Dubrovniku krajem XVI i u XVII veku.
Osim toga, stanovništvo zaleđa, naročito ono iz Trebinja, Šume i Površi, bilo je u Dubrovniku najodanije među Dinarcima i ono je priticalo u Dubrovnik.
Artur Evans je dobro zapazio da je u toku dvanaest vekova mira i reda bilo češće u dubrovniku nego u Mlecima, i da se ova sloga objašnjava mudrošću vlastele i naroda koji su bili ujedinjeni zajedničkim osećanjem
godine. Po Evansu je u Dubrovniku osnovana prva javna bolnica i prvi novčani zavod; Dubrovačka je republika prva zakonom ukinula ropstvo.
Svi, a naročito oni iz niske Hercegovine, imaju osobitih sklonosti za trgovinu. Ukoliko se približujemo Dubrovniku utoliko se više ispoljava ovaj trgovački duh.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
⁹ Prema Vukovom Rječniku, u Dubrovniku reč „mali“ znači muško dete. I u nekim drugim slovenskim jezicima, npr. ruskom, reči „otrok“, „rebënok“, „юnoša“ (koje
(Siromahu su čoeku česta djeca tako na dosadu kako gođ da ga najveći grad — suhi tj. čist, samo bez kiše — bije. U Dubrovniku) (Vuk, br. 939) — Đeca se čude svačemu, a ljudi ničemu. (Vuk, br. 1256) — Na dječji trup ne meći čovečiju glavu.
3649) — Čega se čoek najviše boji, ono će mu na glavu doći. (Vuk, br. 6087) — Čoek nalaže, a Bog raspolaže. (U Dubrovniku) (Vuk, br. 6144) — Nekome i olovo plivje, a nekome i slama tone. (U Crnoj Gori) (Vuk, br.
(Vuk, br. 221) g) Mladost — Mladost je ludost. (Vuk, br. 3044) — Mladost plahost. (U Dubrovniku) (Vuk, br. 3045) — Mlad se nada napredku. (Vuk, br. 3046) d) Starost — Mladost ludost, starost žalost.
U Skopskoj kotlini otac ne uzima, zbog „sramote“, dete u ruke sve dok ono ne počne da puzi. U Lici i u Dubrovniku otac se bavi isključivo „odraslom“ decom, kažu izveštači iz ovih krajeva.
Matavulj, Simo - USKOK
ime se ruski major Zabjelin sa osam kompanjija jegera i mušketira, te Francuzi noću ostave Cavtat i povuku se ka Dubrovniku.
Što jest, jest. Je li ovako, braćo? Svi stariji potvrdiše. — Prekidosmo Dubrovniku vodu, a Rusi za dvanaest dana namjestiše na otetijem visovima dvije baterije, pa počeše gađati grad.
— Slavni zaista inače, u drugim bitkama po svijetu! — reče Janko. — A utoliko je vama viša slava. — On se zatvori u Dubrovniku, očekujući novu vojsku. Tako čusmo.
Pošto je dugo razmišljao o tome, opet naiđe zračak nadanja, sinu mu jedna misao. U Dubrovniku je jedna češka četa tobdžiska; neće, valjada, biti teško po njekom poslati pismo na dubrovačku poštu; naći će se, valjada,
Kad car razabra kako su se Crnogorci rasrdili, naredi svome konzulu u dubrovniku da ih utiša. Konzul dođe, te ovamo, onamo, zabašuri stvar i još tobože izmiri vladiku sa Ivelićem i Vučetićem, ali,
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
[Osman je 1826. prvi put izdan u Dubrovniku; već 1827. izišao je ćirilicom. Jevta Popović u predgovoru veliča »bezsmertnog Gundulića«, hvali njegov »prirodni
Još 1817. pisao je ruski konzul u Dubrovniku Jeremija Gagić: »Ljudi su bezčustveni k naukam u ovom kraju.« Talijanska kultura bila je u Dalmaciji svemoćna, i tek
1847, Galicijsko-ruska 1848, Moravska 1859, Dalmatinska 1862, Slovačka 1863, Slovenačka 1864, Matica srpska u Dubrovniku 1909). Ugledajući se na Mađarsku akademiju, koju su mađarski rodoljubi osnovali 1825.
MEDO PUCIĆ Banov drug i prijatelj, dubrovački vlastelin Medo (Orsat) Pucić rodio se marta 1821. godine u Dubrovniku, u jednoj od najstarijih i najuglednijih porodica dubrovačkih.
Više no iko Medo Pucić je učinio na buđenju i razvijanju narodne svesti u Dubrovniku, i bio duša srpskog pokreta kod dalmatinskih katolika i centar celoga jednoga kruga pisaca i javnih radnika.
Uvek na glasu i jako cenjen, umro je u Dubrovniku 30. juna 1882. godine. U Italiji, u kojoj se školovao za vreme najživljeg nacionalnog pokreta talijanskog, Pucić se
1868. izlazi sa originalnom pripovetkom Šćepan Mali, i otada do smrti on stalno piše. 1875. izišle su u Dubrovniku njegove Prіpovіjeѕtі crnogorѕke і prіmorѕke. Iste pripovetke izlaze ćirilicom u Beogradu 1876. 1882.
1892. Otadžbina je prestala izlaziti. 1878. krenut je u Dubrovniku Slovіnac, kome je urednik bio Luka Zore. List je izlazio do 1884.
Obolevši, otišao je radi leka na Primorje. Umro je u Dubrovniku 20. januara 1908. godine. KNjIŽEVNI RAD. — Prvi njegov, đački rad, jedan prevod sa nemačkog, izašao je u kratkovečnom
u Zadru, latinicom štampano. Estetička pisma iz Rima takođe su štampana 1913. U zasebnoj knjizi Matica srpska u Dubrovniku 1911. izdala je njegov veći ogled Sava Bjelanović.
kao Matica srpska u južnoj Ugarskoj, Prosvjeta u Bosni i Hercegovini, Srpska zora u Dalmaciji i Matica srpska u Dubrovniku (osnovana 1909), znatno utiču na podizanje duhovne i nacionalne kulture srpske.
rad; Brankovo kolo (od 1895) namesto Javora i Stražilova nastavlja tradiciju vojvođanskih književnih časopisa; Srgj u Dubrovniku, od 1902.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
— I tako postane kornjača. NAJLjEPŠE MJESTO U HERCEGOVINI Sastalo se nekoliko gospode dubrovačke u Dubrovniku, pa se razgovarali i prepirali okolo toga: koje je mjesto najljepše u Hercegovini, pa pošto se nijesu mogli složiti
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
prave važne sa svojim grobljima od tuđih stvari, zapisujem krišom na stolnjaku poslednji uspeh jedne od njih: u Dubrovniku su joj prošle nedelje veoma povoljno uvaljali raspeće staro dvesta godina pre Hrista! Originalna stvar!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
I SVI SAVREMENI PAROVI 100 EPILOG 102 SUMATRA 104 STENjE 106 POSLANICA IZ PARIZA 107 STRAŽILOVO 109 SERBIA 120 LETO U DUBROVNIKU GODINE 1927.
Zato su frulom planini svirali pastiri i duši mojoj Serbia bilo što i zora? Na Krfu, 1925. LETO U DUBROVNIKU GODINE 1927. Tla davno nestaje. I već trne, u telu mom, bezbrižnost mladosti, pre vanredna.
Zatim je ček isplatio. Omogućio mi je da napišem Ljubav u Toskani. Prvih dana avgusta, u Dubrovniku, objavio sam svoju veridbu, u listu Politika, u Beogradu. Kod moje, pokojne, tašte telefon je ceo dan zvonio.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
KOZLAK („ČOVJEK S REPIĆEM“) U Dubrovniku, pa i u okolici, neuki narod vjeruje da imade ljudi kojima je otraga, kao i životinjama, izrastao rep, ali taj nije
II MASKE A) VERSKE (OBREDNE) BEMBELj U Dubrovniku izlazio je 1 maja (kao turica na Sretenije); imao je haljinu svu iskićenu zelenijem lišćem i svakojakijem cvijećem; oko
Išao je onaj dan i k manastiru sv. Jakova (oko ½ sahata od grada). ČOROJE, VILA I TURICA U Dubrovniku čoroje, vila i turica išli su za vremena republike uz mesojeđe.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Kikindi: Đorđije Radak, odvjetnik; — u Dubrovniku: Lazar Lučić, trgovac; — u Erdeviku: Aksentije Janković, trgovac; — u 3agrebu: Petar Korać, oficijal namjesničkoga
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
više za sebe, „znamo se mi, naši smo mi, ne brinem ja za njih, čelik je to živi“; da ponova zajaukne Splitu, Kotoru ili Dubrovniku: „More naše, sunce naše, brigo naša, slavo naša! Za tebe sam Albaniju savladao.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Nije li uostalom Pavle Popović našao da se u Dubrovniku XVI veka pevala i Jeđupka? (V. O pevanju Jeđupka u Dubrovniku. Zbornіk i ѕlavu Vatroѕlava Jagića, Berlіn 1908, 2b2—6).
Nije li uostalom Pavle Popović našao da se u Dubrovniku XVI veka pevala i Jeđupka? (V. O pevanju Jeđupka u Dubrovniku. Zbornіk i ѕlavu Vatroѕlava Jagića, Berlіn 1908, 2b2—6). P.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
i nosi u crkvu na blagoslov, na Spasovdan, a taj dan (ili neki iz te sezone) mogao je nekada pripadati Perunu; 2) u Dubrovniku postoji slava Bogiša, vezana za kult svetog Petra Bogišara (cf.
(BV, b, 1891, 74). O Božiću ljudi se uzajamno daruju jabukama (Begović, 92). U Dubrovniku deca koja idu da čestitaju Novu godinu, nose j., pa tu zabadaju novce što ih dobiju (Budmani u RJA, 4, 388e).
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
neverovatnim stvarima, o Solunu, o velikim gradovima njegove rodne zemlje Grčke, o carstvima Vizantijskom i Bugarskom, o Dubrovniku, bogatim prekomorskim zemljama, o Ugarskoj i Saskoj daleko na severu.
Sećam se da je govorio o Dabiši u Dubrovniku, Larensi u Konstantinopolju, Malveriji u Solunu, blizancima u Novom Brdu, a ostaloj deci u tatarskim zemljama, Ugarskoj,
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Jer čim je najezda Turska zapretila i samom Dubrovniku, priznala je dubrovačka republika gospodstvo sultana. Ali se to priznanje sastojalo samo u zvečećem novcu.
Priložena fotografija Gundulićevog spomenika u Dubrovniku neka Vam posluži kao uputstvo za Vašu odeću. Naći ćemo se u Pragu na zidanom mostu Karla IV.
Ali kad poče da se raspituje i o drugim svojim rođacima i poznanicima u Dubrovniku, ja mu smelo odgovorih: „Svi su živo i zdravo, i svi Vas najsrdačnije pozdravljaju!“ Bunić je raznežen.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Bio je pravoslavni sveštenik u Istri, Dalmaciji, Dubrovniku i Zadru. U pravoslavnom selu Peroj u Istri počeo je da piše pesme.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
pučka pesma. Bugarštice su se pevale u XVI i XVII veku u Dubrovniku, Dalmaciji i zapadnoj Hrvatskoj, i tada su i zabeležene.
U to vreme Đurađ je posle puta u Zetu i posle bavljenja u Dubrovniku otišao u Ugarsku da traži pomoć od tamošnjeg kralja. Posle rata koji se završio primirjem u Segedinu (1444) Turci su
kulu i zarobio ženu: Kad on viđe pašu Podgoricu, proreza mu zelenu dolamu, pa ga uzja kako i paripa, odjaha ga gradu dubrovniku, pa prodade njega u Latine, u Latine, za meke rušpije, neka vuče po moru galije.
Sve su to pesme dugog stiha. Prve deseteračke pesme zapisane su tek u XVIII veku na početku toga veka u Dubrovniku i Boki (objavio ih 1878. godine V.