Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Činilo mu se da čuje, kako mu Đurđe šapuće: „A šta si imao da laješ, kome si se carstvu privoleo? To se, dugonjo, ne kaže! Kuda ću ja sad, sa ženom, i detetom na sisi?
Dobro kaže Trifun, da ćemo mi, Isakoviči, za nagradu, za revnosnu službu, dobiti da vučemo lađe. Eto ti, dugonjo, tvoje u tvoju Rosiju preselenije. Na tvome se preseleniju svršilo, u arište. Aha! Aha!
„Vezao te, oca mu! Kao aramije! Ovaj lokot da kupiš, dugonjo, kad u Osek stignete. Plati što god traži! Platiću! Hoću da ga nosim u sirmijske husare i pokazujem, da pamtimo
Kako ću da ostavim sirotog Trifuna? Šta će on ovde, bez mene? Greh je prevariti čoveka sa šestoro dece. Teška je, dugonjo, materina kletva. Da pođemo, pa da mi neko, Trifunovo, na putu umre? Kud ću ja od Kumre? Nego da ti kažem ja.
“ Petar nije skidao oka sa Đurđa i žena, a zatim ostavi ženu i primače se Pavlu: „Slušaj mene, dugonjo, nemoj ni žene, ni Đurđa. Aha! Neimanje, što no kažu, nemir je od svijeta.
Njegov bratučed, dok je Pavle govorio, preblede, i bio je bled kao krpa. Osmejkivao se ljuto. „Ako krećeš u Rosiju, dugonjo, imena našeg radi i obraza, šta pričaš onda o talirima? Ako je tako, ja ću s tobom, gde god čujem za tebeka.
Đurđe ga je podupirao, bekeljeći se očima na kirasira. Petar mu namignu, na pištolj kirasira: „U pamet se, dugonjo! Ajd, odlazi, bedo! Jesi ludaija. Što mi ženu rasplaka?
On, kaže, ne peva. Ne svira. Đurđe se na to ljutio. „Što ti njima, dugonjo, nisi ništa rekao, za naše gajde i prdaljku?“ Na postelji Isakovič nađe dugu, belu, spavaćicu, koju mu je neko bio
Aha! Aha!“ A kad Pavle uzviknu da to još nije svršeno, i da mu on nije kriv, Petar se durnu i dreknu: „Dockan kukaš, dugonjo! Aha! Aha! More neka pišu, lajtnant, premijerlajtnant, kornet, vahtmajster, što god im je za srce priraslo.
Ne idem ja šarže radi, ni sreće radi u Rosiju. Idem, što si me ti, dugonjo, svojim jezikom, na to naveo. A skinuli su oni u Rosiji čin, i mom joldašu, Atanacku Ađanskom, pa je ipak sve, u prvoj
Kad ti kažem! A što se ti, dugonjo, mešaš u ovo? Ako si se postavio za kvartirmajstora preselit nas u Rosiju, nisi se valjda, za teftiš, ženama našim
Petar je uzvikivao: „Što piljiš u moju ženu, dugonjo, kao štrk u jaje?“ – ali je bilo jasno da se šali. Pavle je, uostalom, navaljivao na Petra da se pokori tastu i da, ili