Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Vlada ne može dotle biti osigurana dok vlast ne uzme u svoje ruke sve profesije u zemlji... — Tu gospodin ministar duhnu na sveću te je ugasi, pa ovako već svučen sede na krevet, zevnu žestoko i nastavi: — Škole nam u tom već odavno idu
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Kad iziđem u avliju, vruć, jak vetar duhnu i otvori kapiju. Ja iziđoh na ulicu. I kao da u daljini videh peševe od Đorđevog kaputa kako ih nosi vetar, i još kao
U taj par duhnu vetar pojače, i s jednog suharka sroza se sneg i pade na rukav njene đude. Ja izvadih mahramu i počeh joj stresati
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Sa mutnim, umornim, vodenim, očima. Trifun, međutim, ne reče ni reči, duhnu kovitlac dima, i poče da čačka svoj čibuk, kao neki čibukdžija. Bila mu je dosadila.
Trandafil je iskočio iz kola i pritrčao Pavlu. Isakovič duhnu u svoj fenjer i podiže prtljag, i sablju. Trandafil je sav sijao.
je znala da su se i njene tetke i ujne tresle, kad bi se pojavio neki njihov rođak voljeni, kao što trepere breze, kad duhnu proletni vetrovi. Srodne su se duše našle. Ma šta pridikovali fratri. Još gore je bilo u Aninoj porodici.
Nego su ličili na oluju, i poplavu. Kao što jesenji vetrovi nose, kad duhnu, svelo lišće, sa drveća i grana, duž puta, pa podižu, visoko, ono, koje je opalo na zemlju, tako su i te gomile
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
da se izvuče ispod koža, oznojen i go, jer go je uvek spavao, ona se probudi i skoro bezumna od straha napipa ognjište, duhnu u pepeo i nađe žar. Zapalila je žižak, koji osvetli i nju, svu, i njegovu ogromnu senku na zidu.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Ovako je bolje; došao je kao naručen. I on pritrča k vratima i otvori ih. Velja uđe ćuteći, osvrte se po sobi i duhnu nosem. — Phi, kako možeš u ovom smradu ?... soba pregrejana, a on gle!...
Ehe-he!... Biće, veli, moja... A dokle ? Dok nas ne spetljaju oboje, pa... phi! i on duhnu preko ruke, pa uđe u kuću. Brzo iziđe otud sama Milica, podignute glave, vesela lica.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— odgovori onaj uzdahnuvši. Pošto ona trojica pojedoše ribu, domaćin dohvati s police jedan zemljani vrč, duhnu u nj i naglo odmahnu glavom, jer milioni zrnaca prašine izletješe iz njega.
A sad laku noć! — Brne se zatvori. Grgo osta još malo da pouči dijete, pa otide. Bakonja se hitno prekrsti, duhnu u svijeću i odmah zaspa kao zaklan. Šta li se sve nije vrzlo po njegovu mozgu te noći?
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Nada mnom se vetrić nag'o, Pa u strofu viri - „Veselije!“ šapnu, - duhnu Pa listak otpiri... M. Jakšić CVI ZIMSKA IDILA Zimi je pokrila snegom doline i polja ravna I tavne visoke gore.
S grana vjetar duhnu, pa niz pleći puste Rasplete joj one pletenice guste; Zamirisa kosa, k'o zumbuli plavi; A meni se krenu bururet u
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Taj oblak, razom brdina, pomalo se dizao i pretio što skorijom kišom. U noći duhnu mrtvo jugo. Omećavilo je, i u osvitku nije smrzlo. Nazuše lako opanke, — popustila koža i oputa.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Dragiša povuče polako dim cigarete. Gledao je rasejano u ugao, i tresnuo puhar na sto. Luka duhnu da zbriše pepeo. Dragiša se nakašlja, zamišljeno mahnu glavom i nastavi: — Išao sam gotovo nesvestan, pognute glave.
Ćipiko, Ivo - Pauci
i učesta snijeg. Ali podnoć najednom sasu pušavica, kao brašnom iz pune vreće .. . No sve ništa, da ne duhnu vjetar: studen bije u obraz kao ledom... I spustila se noć, ne vidiš pred očima drugo do bijela...
Ilić, Vojislav J. - PESME
A u sutonu bledom Dah rânog prozorja duhnu i zvezde gasnuše redom. 4. U râni osvitak zore Zvezdana na noge usta, I svinje pogoni tada u polja vlažna i pusta, A
Šantić, Aleksa - PESME
Ne šće ni da čuje lijepa Emina, No u srebren ibrik zahitila vode Pa po bašti đule zalivati ode; S grana vjetar duhnu pa niz pleći puste Rasplete joj one pletenice guste, Zamirisa kosa kô zumbuli plavi, A meni se krenu bururet u
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
— valja joj svirac da je drži i svojom majstorijom razliko i lepo svira š njome glasovito, te svoga gospodina da veseli. Duhnu na lice mu dihanje života i bist človek v dušu živu...
Gledeći ih Jezekil, s četiri strane duhnu na njih vetar jako: taki one kosti započeše vrlo šuštati i stadoše se skupljati; glavak svaki k svome zglavku, kost do
Ali bez duše, mrtvi. Malo počas, opet iznova duhnu na njih vruć vetar i tim časom svi oživeše, te zdravi i čitavi đipiše na noge. Učini se golem tabor od onih ljudi.
Ode tako vodom njemu se približujući. Eto ti, tim mahom, jači i veći vetar duhnu, uze ga more s talasom njihati vrlo gore, dole. Hodi ka nizbrdo i uzbrdo preko talasa.
za juriš gradski, kad biše blizu nedomak gradu pramo vlaherijske crkve, hrama presvete vladičice naše Bogorodice, duhnu jaki vetar, udari holuj silovit s božijim trepnućem, diže se more s talasom i jednako s brdima visokim i do dna se
tamo strani, moru, tek iznenada puče hušum na njih, stiže ih gnjev božiji onde i tu sveta Bogorodica satre ih sviju. Duhnu silovita fortuna i s korablji sve se ujedno potopiše tako da ni oglasnik ne uteče svojoj zemlji.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
!... Hm, — huknu i duhnu ljutito na nos i zavrte glavom Kote. — Kude si gu videja? Zbori, kelčo nijedan. — Nesam gu videja, bata-Kote, — veli
Tako žene; naprotiv, mnogi stariji ljudi nisu ga baš najradije gledali. Samo duhnu na nos: „Hm! Jaga, što je džimpir! Anasana!