Jakšić, Đura - PROZA
jedno ormanče, koje je u jednom ćošetu prostrane ćelije stajalo, izvadi iz njega na crvenom gajtanu jedan veliki grčki dukat od četiri ćoška, a na njemu beše izrađena mati božija.
Taj joj dukat veza oko vrata, pa joj onda onako kroz nos, kaluđerski, protepa: „Eto, džanum, i ja hoću da te darujem mesto pokojnoga
manastira, u zagasitom zelenilu, ukaza Stana u svome belom zubunu, za kosom crven cvetak, a oko vrata onaj grčki dukat sjaji se prema suncu; a pored nje iđaše njena gadna mati, čas po čas zastajkujući, nešto joj kazivaše, na koje se ona
E, ne mož’ podneti!... A, opet, ne bih ti smeo u to doba noći izići napolje, pa da mi žut dukat pokloniš!... Nego moja snâ.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
500 groša. Onda je bio cesarski dukat 7 groša i po. Odnese te novce moj stric i dade Fočiću i odma ode po prijateljima i ono drugo tražiti i sastavljati.
— Mi se dogovorimo, da im obreknemo plate na mesec po 60 groša (onda je bio dukat cesarski 10 groša), tj. po 6 dukata na mesec.
, konjički kapetan RUBA (roba), preobuka, haljine RUŠPIJA, mletački dukat SABA(H), tur., zora; SABAJLE, zorom SAJTLjIK, SATLjIK, četvrtina stare oke, litra SA(HA)NČIĆ, mali SAHAN, bakarni
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Naposletku i vredi... — reče jedan od opštinara. — Samo da nije okrnjena. — Baš, Đuko, dosta ti je dukat — reći će kmet. — Nemoj ni ti sad zatezati... A zaista da nije tako oštećena, dali bismo ti tri talira...
— Eto me, gospodine, eto sad! — odazva se Đuko, pa navali na opštinare. — E neka je za dukat... Ljudi smo naši, a tri cvancika nije bogzna šta... dajte pare, eto zove me kapetan; pohitajte i vi.
Sad je baš i u redu, kao na polasku da mu date... Kmet izvadi iz kese dukat u zlatu i dade Đuku: — Na, brat-Đuko, i alali! — Nek ti je alal, brate! — reče Đuko predajući glavu kmetu.
Šteta je što je ona rđa otkrnji, a svud bih je mogao dati po tri talira. — A pošto prođe ovako? — Jedva po dukat. — A koliko si ih već zavezao? — Onoliko koliko smo sela obišli.
je puta verni Đuko njegov činio pazar s onom glavom šećera i nikad da je proda za tri talira, nego sve kao za pakost — dukat!... Ele, kao što vidite, veliko veselje čini David Uzlović.
Ja mislim, moći će istrerati dvaput toliko do Mitrovadne. — Dvaput može. Računi mu svatove dukat, a sabor u najmanju ruku sto groša. Preko leta biće zar dvoji-troji svatova, a sabora ima više od deset.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Aleksa se maši kese i izvadi zlatan dukat: — Oče, da ti platim. I pruži dukat popu. Pop pogleda novac. — To je dukat? — reče. — Ako. — Molitva je cvancik.
Aleksa se maši kese i izvadi zlatan dukat: — Oče, da ti platim. I pruži dukat popu. Pop pogleda novac. — To je dukat? — reče. — Ako. — Molitva je cvancik. — Ali ja ti dajem dukat...
Aleksa se maši kese i izvadi zlatan dukat: — Oče, da ti platim. I pruži dukat popu. Pop pogleda novac. — To je dukat? — reče. — Ako. — Molitva je cvancik. — Ali ja ti dajem dukat... Tvoja će mu molitva pomoći! — Bog će njemu pomoći!
I pruži dukat popu. Pop pogleda novac. — To je dukat? — reče. — Ako. — Molitva je cvancik. — Ali ja ti dajem dukat... Tvoja će mu molitva pomoći! — Bog će njemu pomoći! — reče ozbiljno popa. — Uzmi, popo, nek ti je alal!
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
darnu to mog oca, baš videh, ali mislite da je popustio? — Bože sahrani! Izvadi samo još jedan dukat pa mu dade: „Na, na put za uši!” Ode Proka, a on se kaje u sebi što istera na pravdi boga najvaljanijeg momka.
Gledam ispod jorgana. Izvadi iza pojasa jedan zamotuljak kolik' pesnica, pa baci na sto, a ono zveknu: sam samcit dukat, brate! — Na, — reče — ostavi ovo! — Pa onda iziđe u kuhinju.
Počeše, bogme, oni njegovi pajtaši dolaziti i našoj kući. Zatvore se u veliku sobu, upale po nekoliko sveća, zveči dukat, puši se duvan, klizi karta, a naš momak Stojan ne prestaje peći im kave (a sutradan pokazuje po nekoliko dukata što
Udari dim od duvana kao iz dimnjaka. Piju kavu, ćute kao Turci, samo karta klizi, i čuješ kako zveči dukat. To je bila strašna noć! Mi se s majkom zatvorili u drugu sobu. Ona više ne plače. Ni sestra.
Po podu leži tisuću karata, razgažene i nerazgažene cigare, jedna razbijena kavena šolja, i ispod jedne karte viri dukat. Zastor na stolu svučen s jedne strane skoro do polovine.
rakijom, pa onda nešto prošaputaše među sobom, i Ninko Vilotić prvi uđe u sobu gdje je dijete bilo i turi mu pod glavu dukat. Za njim kmet, za kmetom Aksentije Smiljanić, a za njim svi ostali po redu i starješinstvu, i svaki dariva dijete.
Unutra ima hiljadu i sto i jedan dukat. Oni se zgledaše. — Iz toga zidajte najprije školu, pa crkvu. Nemojte brukati sebe žive, ni mene mrtva, ni graditi
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
JANjA: Ama, ma ton teon, ne moži kir Janju ništa! Što vi mislite, gospodin notarius, kir Janja ima dukate? Prokleto ono dukat, da ma gori na pupku, ako imam! MIŠIĆ: (To je mlogo!
JANjA: Da vam dam pet forinta. MIŠIĆ: Ostavite se vi toga. JANjA: Evo da si ubiim, da vam dam jedan dukat. MIŠIĆ: Ne Mogu ja to činiti. JANjA: Gospodin notarius, ja sum nemeš! MIŠIĆ: Ovo je stvar kriminalna.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Pa vam tu čitulju njegov brat, Spasoje, nesretnik, dade, za dukat, pa se još hvalio, kako je dobro prodao, čađavu kupusaru. E, ne verujete, je li, ali tako je! Ne lažu mrtvi!
Nek ide, kaže, sve, i dukat, kud je i ostalo otišlo. I on je hvalio Pavlovu kuću i baštu, samo mu se nije dopadalo, kako u Tokaju supružnici
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
I nemački su vrlo lepi. Šamika vadi svilenu kesicu i vadi dukate. — Evo, amice, trinaest, nek bude za svaki stih dukat. Jurista primi i zahvali se. — Čekajte, amice, još nije gotovo. Vi radite kod nonina? — Jeste.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
je morala piti u toplom kupatilu, i večeri, sredom, kad joj je dolazio lekar čak iz Oseka, koji je svaki put dobijao dukat, a koji je lečio nekim gvozdenim cevima, položivši je, pun sat, tako da je ležala skoro glavačke, ona inače beše
koju su Turci nabili na kolac i spominjao, jetko, sve moguće svetitelje, kojima je pri polasku bio darovao po dukat. Tvrdo je bio uveren da će mu manastirska voda izlečiti snahu i da će ona, posle, opet moći da rodi. I te kako da rodi.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
⁶⁹ Negde pri strižbi žene pevaju posebne, obredne pesme.⁷⁰ Kum detetu daruje dukat ili kakav drugi novac, zatim kapu i venac (koje dete nosi sledećih nedelju dana), a negde i ovcu.
Matavulj, Simo - USKOK
Za njima naljegoše vojnici, pa momci; od tijeh svaki dobi koledu, po srebrn talijer, „kapetan“ kuvar žut dukat, pa i oni otidoše.
dođu ka vjerenici trojica od roda vjerenikova i donesu joj platna za košulje, svile za vez, dvije boce rakije i jedan dukat. Pošto daruju djevojku, piju sa cijelijem brastvom. To se zove „svila“.
Radičević, Branko - PESME
“ Sinu dukat kâno sunce jarko, Planu Marko, pa dukate vata: „Vina amo, krčmarice draga!“ Pa zamalo od rana ni traga.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Oni je darivaše, pa čak i Stojanov otac, na iznenađenje sviju, poljubi je u čelo i izvadi veliki dukat — dublu. — Neka ti je srećno, ćerko, i dugovečno.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
“ Usud ustane i otvori sanduk s novcima, ali nema dukata nego srebrni novci i gdekoji dukat. Usud stane prosipati novce po sobi govoreći: „Kako meni danas, tako njima doveka.
Na to se telal povrati natrag, vičući: — Sto i jedan dukat! Te kad to tako do hanume dođe poviče ona: — Ko se to šali sa tom djecom? Evo pet stotina dukata!
Telal počne vikati: — Pet stotina i jedan dukat! I dođe opet do hanume, viknuvši cijenu, a hanuma telalu reče: — Hiljadu dukata!
Telal vičući hiljadu dukata dođe pred hadžijinu magazu, a kad čuje hadžija primetne opet dukat. Telal se povrati vičući: — Hiljadu i jedan dukat ovo dvoje djece!
Telal se povrati vičući: — Hiljadu i jedan dukat ovo dvoje djece! A hanuma čujući opet samo jedan dukat većka poviče: — Hiljadu i pet stotina dukata.
Telal se povrati vičući: — Hiljadu i jedan dukat ovo dvoje djece! A hanuma čujući opet samo jedan dukat većka poviče: — Hiljadu i pet stotina dukata.
Telal sad počne opet novu cijenu vikati, te dođe glas i do hadžije, a on opet samo dukat nametnu. Telal počne vikati: — Hiljadu i pet stotina i jedan dukat!
Telal počne vikati: — Hiljadu i pet stotina i jedan dukat! A kad je do hanume došao ona opet reče: — Ko se to još sa tom djecom šali? Evo dvije hiljade dukata!
Pa ne mogavši djecu pustiti nametne još dukat. Telal se opet povrati vičući novu cijenu, i dođe do hanume, a ona zaviče: — Dvije hiljade i pet stotina dukata!
je do hadžije došao opet sa višom cijenom to hadžiju vrlo porazi, ali opet ne mogavši svoju djecu pustiti, nametne još dukat. Hanuma onda dozove hamala i reče mu neka djecu preteslimi, jer je više dosta nametati se.
Telal ode hadžiji i djecu mu onu preda, a primi dvije hiljade i pet stotina i jedan dukat, koje odmah hamalu odnese i preda.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
JAKOV: Ha, ha, ha! MILOŠ: Kad je tako pošten, trebalo bi da mu vratimo magare. A nama je dosta svakom po dukat. MARKO: Nije nego jošt štogod. On je svoga magarca video, pa neče da ga primi. Mi više nismo krivi. Kupite magare!
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
sjanuo; iz pećnice pecivo rumen miris ispušta u duvansku maglicu (jekavicom nastavljam) - a rakijsku staklicu (kao dukat, ćilibar) vijenac je rakije (prsten srebrn, mjehurast) rascvjetao pjenasto.
Od rumen-jada i od zreline, ja jezdim belcem, jezdim, carujem uz žubor-more, preko planine i svakoj drači dukat darujem.
II Hej, zapad rđa!— Mi smo Leđan grad. Sa dukat-sunca ispustimo žar da uspomene, ružin vodopad, sve guke tuge raspuknu u nar.
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
(Uzme parče pite.) MITA: Dakle, gospodin baron? ALEKSA: Kaži mu da ću abije doći. Na, podaj mu jedan dukat tringelta. (Izvadi kesu s tantuzima i pruži mu jedan.) Sad idi. MITA (u polasku, za sebe): da te đavo nosi!
ALEKSA: Apropo! Jesi li ti, more, što jeo? MITA: Bogme, vaše sijatelstvo, ja nisam. ALEKSA: A ono evo i tebi jedan dukat, kad si mi takovi glas doneo. MITA: O, gospodin baron, badava mi dajete.
ALEKSA: Tja, dragi moj, sad nisi u Madridu. MITA: O, tamo je život! Kad mi vaše sijatelstvo dadu po jedan dukat, ja umem Talijancima pokazati da sam mladog barona Golića služitelj; a ovde?
MITA: On kaže da je rad s gospodinom baronom govoriti. ALEKSA: A jesi li mu dao tringelt? MITA: Jesam, onaj dukat. ALEKSA: Pak šta će više? MITA: On kaže da mora s vama govoriti. ALEKSA: Kad je tako, da idem. (Marku.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
A nebom dotle, po modroj vodi, skitnica Mjesec pučinom brodi, u moru zvijezda dukat žut. U samu zoru maglica pade, ozeblom šumom zaigra kos, umoran Mjesec domu se krade, oprezno ide, plašljiv i bos.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— A Luka je visok, ali sav mlitav... — I dukat je mali, ali vredi — smeje se Vojin. — Jest, bato, ali da te lupim petodinarkom, ti bi se preturio. A-ha!...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“ POČAŠNICE (ZDRAVICE) 87. Biserna brada, Srebrna čaša; Biser se roni, u čašu pada; Svako ga zrno Po dukat valja, A s’jeda brada Tri b’jela grada. 88.
“ “Ono je Stojna popova, Što nosi pero na ero, Što nosi dukat na čelo!“ 193. Platno beli Budimka Devojka, Platno beli, lice joj se beli.
196. Vino pije Dojčin Petar, varadinski ban, Popio je trista dukat’, sve za jedan dan I još k tome vrana konja, zlatan buzdovan.
Karao ga kralj Matijaš, zemlji gospodar: “Bog t’ ubio, Dojčin Petre, varadinski ban! Bud ti popi trista dukat’ sve za jedan dan. Zašto popi vrana konja, zlatan buzdovan?
Ko me srete, svak mi reče: “Jela ti se ponijela, Iz vrha ju zlato siplje, A iz grana sitan biser, Lišće ju je žuti dukat, Pod nju sede tri devojke: Jedna beše raspletena, Druga beše sapletena, Treća beše neljubljena.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Retko koji kalfa ili trgovac a...čki da se je oženio, a da baba Soka ne zasluži haljinu i dukat kao provodadžika. Ona je već dvaput dosad bila u č’a Glišinoj kući i iskala Kaju za dobre prilike, no snaša Jula obično
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Dalje je ne bi ni pitao, i Sofka bi, ljubeći ga na rastanku u ruku, osetila u šaci dukat. XV I za sve vreme od kako se isprosi, pa ni na sam ispit, kad prvi put vide mladoženju svog, Tomču, koga i ne
Svi su oni bili tu, jer se već načulo ko je on, taj njen svekar, gazda Marko, i kako će sada sam dukat padati. I zato, da bi što više kao opravdali taj silan novac što će od njega dobiti, nije se smelo sa venčanjem brzo
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Zatijem popuši lulu duvana gledajući u zlatnu gomilu, pak stade dijeliti na dvadeset gomilica, mećući sve po jedan dukat na dvadeset mjesta. Kad to svrši, povika: „Je li ovako, braćo?“ „Jest, jest!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
noć gavran, đavo (vrag); crven kao žar, rak, vampir; plav kao nebo, more; modar kao čivit; žut kao vosak, med, smilje, dukat, ćilibar, limun; zelen kao jed, jogurida; šaren kao detlić, leptir; i dinamička, izvedena od istih: pobeleo kao ovca
(zvonce); i kojima se imituju životinjski glasovi (kukuriku, pućpuruć) ili i čitavi napevi pogotovu kod ptica („dukat!“ veli morka kad snese jaje; „vidim Titel!
B) ŠALjIVI Dao bog da bio crn kô lonac, tanak kô konac: kroz čibuk prošao i u luli noge prekrstio. Dao ti bog dukat od sto oka, pa niti ga mogao nositi ni trošiti, već sedeo kraj njega pa prosio!
, Dug na duuug! — guče golub, a lasta na to odgovara: Platićemo ga! Platićemo ga! Platićemo ga! — Du-kat! Du-kat! Dukat! — kazuje morka (misirka), kad snese jaje, kao da ono vredi dukat. — Živ Filip? Živ Filip? Živ Filip? — Živ-živ!
Platićemo ga! Platićemo ga! — Du-kat! Du-kat! Dukat! — kazuje morka (misirka), kad snese jaje, kao da ono vredi dukat. — Živ Filip? Živ Filip? Živ Filip? — Živ-živ! — Živ-živ! — Živ-živ! — dživdžuće vrabac sa krova.
Rekla onda baba Joka: prazna je fijoka! Mašajte se u džepove — u pikslu trpajte! Koji dukat, koji dva, ko šta ima, neka da.
Mašajte se u džepove — u pikslu trpajte! Koji dukat, koji dva, ko šta ima, neka da. Ali dukat mnogo košta, pet forinti biće dosta; deset kruna, kaže Kosta, banke nesta; a potura vama osta! Sirječ!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
” Onda Usud ustane, i otvori sanduk s novcima, ali nema dukata, nego srebrni novci i gdekoji dukat, Usud stane prosipati novce po sobi govoreći: „Kako meni danas, tako njima do veka.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
PROSJAK: Samo se ti nadimaj, samo grabi! Al da upamtiš: biće mišja rupa za dukat! GOSPAVA: More, šibe otale! PROSJAK: Teraj me, teraj, idem!
PROSJAK: (za sebe): Reko sam ja da će biti mišja rupa za dukat! GOSPAVA: Živa, a više ništa od života! Ni uproleće pred „Malu astronomiju”, ni u bakalnicu, u miris vanile,
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Za dva-tri meseca sakupi se k meni okolo dvanaest učenika. | Od svakoga imao sam na mesec po dukat; to je meni dovoljno bilo. Uzmem i za se dva učitelja, jednoga - za franceski, a drugoga - za latinski jezik.
besednik roždestvo — rođenje, Božić Rosija — Rusija rosijski — ruski rukodelije — zanat ruspija — mletački dukat saviše — najviše sâd — vrt, bašta salandar — manji poklon manastiru samoljubije — samoljublje saprlotirati — psovati
— blagi običaji, lepo ponašanje hud — rđav hudost — beda, poniznost, zlo huliti — grditi, kritikovati cekin — dukat celitelan - lekovit celovati — poljubiti celomudren — pošten, neporočan cesarica — carica cefalonitski —
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Za njim priđoše đačići: Mačak, Bujas, Lis i Bakonja. Svaki primi po pletu od gvardijana. Za njima Balegan, i on primi dukat. Za kuvarom čestitaše: mlinar Boban, kovač Trtak, konjušar Stipan, pak vozari Beljan i Dundak, a najzad govedar.
Ćosić, Dobrica - KORENI
— Samo su sitne ptice šarene. Gavrani su crni. Ni orlovi se ne kite. — Gazda sve može. — Može li dukat da baci u sneg? — Može. — A sina? — Tola se iz dubine nasmeja.
Tako je. Treba zapaliti sve. I poslednja ćeramida da izgori! I poslednji dukat da se istopi! I jasenovi da izgore! Neka se ne pozna gde je bila kuća Đorđa Katića, nek ostanu ugarci od jasenova.
— Reč? Čija reč? Moje su pare i moje su reči. Ja sam život satro u radu i po putevima, svaki dukat krvi me košta, pa ću sada, zbog tvoje politike... Ne dam! — Đorđe povisi glas i okrenu lice ocu.
U rebrastoj čaši, zarobljenoj njegovim kratkim, zatupastim prstima, žutela se rakija kao istopljen dukat. Ljudi za stolom, nagnuti nad čašama, grde vladu, tvrde sigurnu pobedu Aćima na izborima, prete liberalu Čakarancu,
Što me gledate kao telad? — Tako je, gazda-Đorđe! — Jesi seljak! — Dukat je bog! On vlada svim carevima. Vojske su ništa. deca su ništa. Stranke su ništa. Žene su ništa... Očevi su ništa.
Zapalila je dvanaest sveća, poljubila krst hladniji od zimskog jutra, stavila dukat na istegnut i posrebren Hristov trbuh, gadljivo ispila bajatu i mirišljavu vodicu, koju joj je kaluđer pružio u zemljanoj
Ako ti je zima, loži. — Ja bih vas molio da nekako još večeras obavestite oca da sam došao. daću dukat apsandžiji. — Da bi mogao mirno da zaspiš? — Da bi otac mogao mirno da zaspi! — viknu.
Molio je kafedžiju da zakolje petla. Kafedžija ni za dukat nije hteo da se liši budilnika koji tačno, na vreme, budi kelnere i poslugu. U kafanskom dvorištu igrala se deca.
Posle bi dugo gledala dukat na širokom i kratkom dlanu, i dok bi joj Đorđeva ruka nebranjeno lutala po telu, ona je pilila u lik na dukatu i
kreveta, brzo se obukao, bacio nekoliko dinara na razgolićenu ženu — ničim nije pokazala da se ljuti — i babi je bacio dukat, a jutro je sačekao sedeći u riljevini na Topčiderskom brdu.
Preti da će ga isterati. Celo imanje na suknje ću da raspem. Prvo ću sve devojke po Prerovu. Dukat na pupak. Iz njega puče nešto kao smeh. A Prerovo puno njegove kopiladi. Ni mrtav ne dam imovinu. Niko ne sme da me žali.
— Čučnu pored Aćima i poče da šapuće: — Juče ujutru reče mi Đorđe: „Daću ti dukat da kažeš kapetanu da me odmah pozove u kancelariju.“ Ja jesam siromah čovek, ali ga nisam zbog para prijavio.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Mirko zaštiti svog nekadašnjeg gazdu, zabrani nasilje i plačku, ostavi Mehmedu dukat da sahrani ženu koja tek što je bila umrla (nevolja, ni Typcima, ne dolazi sama), a on pođe ka Stambol-kapiji.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Prvu paru, jedan zlatan dukat, zaradi kad jednom carskom oficiru opravi džepni sat. No ubrzo nađe, kao inženjer, stalno zaposlenje i zaradu.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Onda krišom, da seljak ne spazi, ostavlja unutra, među semenjem, dukat, pa se tek najedanput kao zgranjava otkud ona para onde i brže bolje da je sakrije.
— Pa dobro — kaže on u onom izveštačenom besu, a gledaju se i nokte obojica zaboli u onu bundevu — otkud dukat u bundevi, ajd’ otkud dukat u bundevi?
on u onom izveštačenom besu, a gledaju se i nokte obojica zaboli u onu bundevu — otkud dukat u bundevi, ajd’ otkud dukat u bundevi? — Znam ja — veli seljak i neprestano trza i otima iz njegovih ruku, a užagrio očima da ugleda zlato.
skupa u njegov dućan, a on uzima iz komšiluka neke šnajderske mustre od štofova, pa na onom paketu zaklinje seljaka da je dukat zaista ispao proletos babu iz nedara kad je sij’o na mestu zvanom „Osoje“, i kako pravo govorio tako mu Bog pomogao
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Gotovo tamo vam je najsigurnije. Čiča će se do manastira dobro zagrejati, a ti mu malo popreti, a i obećaj koji dukat, pa će on to narediti bez vladike. — Nađi, starče, i kola. Kad je svadba, nek bar bude svatovski...
Nego sve zbog njih... Donesi pet stotina, oni sve razgrabe, i još moram da molim njih za koji dukat. I tako jednako da radim za njih, da upadam u sve veće krivice dok...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Onda usud ustane i otvori sanduk s novcima, ali nema dukata, nego srebrni novci i gdekoji dukat. Usud stane prosipati novce po sobi, govoreći: — Kako meni danas, tako njima doveka.
reče: — Ima li iko bolji i bogatiji od mene, kad ja svakom ko rekne kad prođe ispred mojijeh pendžera fise bilila dadem dukat?
sjeđah sa mojijem carem na divanu, pa mi on reče: „Ima li iko bolji od mene, kad ja svakom ko vikne fise bilila dadem dukat?“ Ja sam mu odgovorio da ima ingleska kraljica, da ona baci s pendžera stotinu dukata svakom ko zaviče fise bilila.
“ A jedan od drugova odgovori: „Ima jedna boca što se zove rahatluk i vrijedi pedeset i jedan dukat; s njom se može plač utješiti.
“ Ja odmah izvadim ćesu od para i izbrojim pedeset i jedan dukat, a boca se rahatluka odmah donese. Svu je u kap ispijem. Odmah se razveselih i zaboravih na sve.
a svaka boca nije vredila nego trideset dukata, pa su tako od svake boce rahatluka za se po dvadeset i jedan dukat ostavljali. Život mi omrzne, te odem u onu staru kuću da se objesim, kako mi je otac pokojni naredio.
Kupi, zaboga na svaku ću ti perku svezati po dukat. A kad to čuje pjevo, pokupi čele, pa car odmah dozva sluge te mu na svaku perku dukat svezaše.
A kad to čuje pjevo, pokupi čele, pa car odmah dozva sluge te mu na svaku perku dukat svezaše. Pa otale pođe pjevo, pa hajde, hajde, dok dođe svojoj kući, pa izleti na pante, pa zovnu svoga djeda: —
Čovjek mu reče: — Starac neće progovoriti što mu nećeš dati dukat za jednu riječ. Onda siromah izvadi dukat i reče: — Evo ti, starče, dukat, pa progovori.
Čovjek mu reče: — Starac neće progovoriti što mu nećeš dati dukat za jednu riječ. Onda siromah izvadi dukat i reče: — Evo ti, starče, dukat, pa progovori.
Onda siromah izvadi dukat i reče: — Evo ti, starče, dukat, pa progovori. Starac uzme dukat i reče: — Nemoj nigdje ići na konak gdje je mlada žena a star čovjek.
Onda siromah izvadi dukat i reče: — Evo ti, starče, dukat, pa progovori. Starac uzme dukat i reče: — Nemoj nigdje ići na konak gdje je mlada žena a star čovjek. Onda starac ušuti i ne htje više govoriti.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
— odgovori Cveta. —A masline zdrave kao dukat. Biće da je pri dnu. Po večeri skupa sedećke molili su se bogu. Posle, kada i za mrtve nameniše nekoliko „očenaša”,
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
POZNATIH REČI avdes — očišćenje, versko umivanje muslimana, nepo– sredno pred molitvu altan, altin — zlatan novac, dukat antrešelj, antrašelj – me– sto između dva dela tovara povrh samara arno, harno — dobro (govori se u Prizrenu i Makedo–
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
“ Tu farisej dukat baci, Al’ ne što je srca meka, Već ga tako diže, spušta Da svak vidi iz daleka. Udovica sirotica Jedan novčić
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
ga i to bilo, I onoga kom’ je milo, Ali, znate, čovek mora, Iz atora i dekora, Ići tamo svaki put, Ma trošio dukat žut. Dukat — ni to nije blago!
bilo, I onoga kom’ je milo, Ali, znate, čovek mora, Iz atora i dekora, Ići tamo svaki put, Ma trošio dukat žut. Dukat — ni to nije blago!
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Voda u kojoj je potopljen koren p. lek je od srdobolje (SEZ, 19, 216). Voda u kojoj su bili p. i dukat leči žuticu (GZM, 4, 152); sok sa žumancetom vodenu bolest (іbіdem). Od p.
u koji je zadeven talir ili dukat (TRĐ, NNŽ, 3, 30 id). O Đurđevdanu jede se š. »radi zdravlja« (SEZ, 40, 70). Š. se upotrebljuje kao lek od »napetka«
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
ostanemo ljudi, a ako smo ljudi, uvek je... — Novac?! Zar to ti kažeš, Stefane? Dukat je besmrtan, Stefane, i kotrlja tamo gde ima mladosti i života.
— Znali su, znali! Sladak je život od dukata, i znaš to i ti! Muka svakojaka da dukat tražiš, mamiš, moliš, zoveš, nasiluješ, a kad ga već imaš, onda još vazdan brige da postane m oj, m oj!
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Vidiće se međutim dalje da je naš Roman, gde gođ je nužno bilo, novaca imao; premda ja nisam nikada dukat u mojoj ruci vidio. — »Kako to?
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Kada se vratiš sa ispita i javiš mi da si ga položio, dobićeš ovaj zlatan dukat, — i pokaza mi nov novcat zlatan dukat — a ako ne položiš, slobodno mi nemoj ni dolaziti kući, jer ću te isprebijati
Kada se vratiš sa ispita i javiš mi da si ga položio, dobićeš ovaj zlatan dukat, — i pokaza mi nov novcat zlatan dukat — a ako ne položiš, slobodno mi nemoj ni dolaziti kući, jer ću te isprebijati na mrtvo ime.
Kada sam srećno pao na ispitu, stao sam pred gimnazijska vrata i ovako razmišljao: — Batine mi ne ginu, a dukat neću dobiti, to su dve štete. Kako bi bilo kad bih ja to sveo na jednu štetu.
Kako bi bilo kad bih ja to sveo na jednu štetu. Neka dobijem batine, kada već tako mora biti, ali neka dobijem i dukat!
Majci i ocu skotrljaše se niz obraze suze radosnice, te otac spusti ruku u džep, izvadi onaj nov novcati dukat i predade mi ga ljubeći me u čelo. Ja sam, razume se, pojeo zatim batine, ali sam bar pojeo i dukat.
Ja sam, razume se, pojeo zatim batine, ali sam bar pojeo i dukat. To je uostalom sitnica, koju uzgred pominjem, koliko da konstatujem da sam jedanput u životu i batinama zaslužio
Stanković, Borisav - KOŠTANA
TOMA (već savladan): Mnogo je ovo. (Okreće se Mitki): Mitke, bre! MITKA (meće u usta dukat i pruža ga Koštani): Koštan, čedo. KOŠTANA (ustima uzima iz Mitkinih usta dukat i baca ga Salčetu u krilo).
MITKA (meće u usta dukat i pruža ga Koštani): Koštan, čedo. KOŠTANA (ustima uzima iz Mitkinih usta dukat i baca ga Salčetu u krilo). TOMA (izdiže se): Eh, a sada kad bi još i onu! Ali ne znaš je ti. Stara je to pesma.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Prazne su nam puške u rukama, još vidimo prema sebe Turke: u koga se višek’ dogodilo, za višek mu evo po žut dukat; ako mu se i to malo čili, za višek mu evo deset dukat!“ Dosta zlata, al’ džebane nema.
sebe Turke: u koga se višek’ dogodilo, za višek mu evo po žut dukat; ako mu se i to malo čili, za višek mu evo deset dukat!“ Dosta zlata, al’ džebane nema.
avgusta 1806. mjeden — bakaran mjendel — badem Mlav — planina između Skoplja i Kačanika mlečanin — mletački dukat mlogo — mnogo mljezinica — mezimica mniti — misliti Momčilo vojvoda — v.
vino rusa glava — u narodnim pesmama se tako često govori za svaku glavu rusa kosa — crvenkasta kosa rušpa — dukat, cekin ršum — sila, snaga, nasilje ršum učiniti (na koga) — povikati s pretnjom sablja okovana — sablja ukrašena
drum — carski (državni) put carevina blago — carsko blago Cvjetonosije — Cveti celivati — ljubiti cekin — mletački dukat Cer — planina između Lješnice i Loznice cigli — jedini Crvene st’jene — nalaze se blizu Zadra crvenika vino —
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Da je ovaj šašavko bio malo pametniji, pa da izgubi bar neki dukat — progunđa starac. — A baš za ovu paricu nije mu se isplatilo da zalazi u ovoliku koprivu.
Dobro ste joj ime dali. Ja bih jutros i za mišju rupu dao dukat, a kamoli ne bih za ovoliku jametinu. Prvi se u pećinu uvukao Lazar Mačak, a za njim ostali. Posljednji je bio Jovanče.