Jakšić, Đura - PROZA
Mala gomilica gledala ga je, porugljivo smešeći se. — Ljudi, što stojite? Pomagajte! Izbavljajte! Ta eto sam dukata uložio u piće! Sto dukata! Čujete li vi? Ja sam upropašćen čovek! Šta stojite! Ja ću zvati policiju u pomoć...
— Ljudi, što stojite? Pomagajte! Izbavljajte! Ta eto sam dukata uložio u piće! Sto dukata! Čujete li vi? Ja sam upropašćen čovek! Šta stojite! Ja ću zvati policiju u pomoć...
Džanum, džanum, ko će meni to da plati?... Ha?...“ Živko izvi iza pojasa kesu s novcima; izbroji tako do deset dukata i pružaše ih arhimandritu: „Nâ, uzmi, oče, za trud!“ „Ne mogu, džanum; stradaću...“ Živko izvadi još deset žućaka.
Daćeš, džanum, još jedno pet dukata!...“ Siromah Živko uzdahnu, te malo mu je što i preteklo u kesi, ali šta je znao činiti: izvadi i tih pet dukata,
“ Siromah Živko uzdahnu, te malo mu je što i preteklo u kesi, ali šta je znao činiti: izvadi i tih pet dukata, skide kapu, poljubi kaluđera u ruku, a zatim odosmo kući da sutra opet dođemo.
Obradović, Dositej - BASNE
Da se bedni siromah prevari za nekoliko grošića, ili ako će i dukata, lagati i hudo postupiti, to, premda se njegovom nevaljalom vospitaniju i bednosti pripisuje, ništa manje s tim izvjetom
Sada Inglezi takove mumije s hiljadami dukata kupuju, a u ono bedno vreme kad su hristjani počeli mošti za svete i čudotvorne počitavati, sav je Egipet bio pod
” — „Ee, gospodine”, — rekao bi mu neki šaljiv proiguman, — „ne leže njima tvojih pedeset hiljada dukata na srcu! Kako ne bi bili veseli?” Mnoga su ljuboprenija cerkovni učitelji imali: gdi bi bio oni raj za koga se piše?
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Već sad idite i čuvajte narod i uklanjajte ga u planini da se ne porobi, a moja će briga biti za vas’ — i dade mi sto dukata.” „Taj isti dan zovne me Mihaljević na večeru, s kojim sam se poznavao i dobro živio.
ispod naše vojske, došao u Šabac, iskopao svoje novce, natovario i odma pobegao u Bosnu; kažu, da je imao sto oka dukata. Odneo sto oka dukata, u Šapcu na bairu odsekao 70 glava, jerbo se niko nije nadao.
Odneo sto oka dukata, u Šapcu na bairu odsekao 70 glava, jerbo se niko nije nadao. I onda su posekli Radomira oca Pavla Radomirovića.
” a nijedan ne daje pare. No ja, kad sam otišao do kuće da se spremim, poneo sam dvesta pedeset dukata svoji̓ sopstveni̓; ali to je malo za veliki put.
On veli: „Može 300 dukata”. — Kažem ja njemu, da ja imam 250, a koliko on ima pa da idemo; a Jova Protić trgovac je, poneće za se što mu treba.
” — upita me dalje. — „Dadoše koliko i ti” — odgovorim ja. — On na to reče: „Stavi malo!” i dade mi 50 dukata. V Ja zovnem Čardakliju i u dva sata noći 1. septembra meseca 1804.
Kažem mu koliko mi novaca imamo, no da on ponese što više može. On kaže: „Ja ću poneti 50 dukata”. No čini mi se poneo je više, no nama neće da kaže onda, valjda da se u putu bolje štedi.
Jedan dobar trgovac begeniše naš intov vrlo dobro i daje nam svoj polovan vrlo tvrd i jaki intov i daje 10 dukata pride, no mi ne damo, volimo da se mi vozimo na šarenu intovu.
Šta ćemo sad? Ko će da ide da moli onoga trgovca da sad trampimo? Sad je lakše nego kad je on hteo! Izvadim ja 10 dukata i pošljem Čardakliju natrag, i dade Bog te onaj uze 10 dukata i naše karuce, a nama dade njegove koje su nas, gdešto s
Sad je lakše nego kad je on hteo! Izvadim ja 10 dukata i pošljem Čardakliju natrag, i dade Bog te onaj uze 10 dukata i naše karuce, a nama dade njegove koje su nas, gdešto s popravkom, do Petersburga dovezle. Dođemo u Kraljevo.
I tako opredelimo Protića Jovu da plaća i vodi račun, a kako nestane, ja izvadim te po 20 dukata dam mu, i opet tako. Dođemo u Bukarest 14. septembra (1804. godine) na konak.
Georgije na put; a kad mu je i Čardaklija dokazao, da niko meni na put ništa dao nije krome stric moj Jakov 50 dukata, a drugo su moji sopstveni, onda je verovao ali je opet ček̓o da ja sve a na svi̓ pet potrošim, pa kad bi baš nestalo,
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Samo da se ko prikrao, mogao je čuti u vajatu zagušen Rakin glas: — Nemojte, braćo, molim vas! Daću vam dvaest dukata... Kumim vas, pustite me!... Kud ću od bruke sutra?!...
Doznati vlast, pa da ja budem kriv... — Daću ti deset dukata, Simo brate, kurtališi me ove napasti! Ako boga znaš — eto ti u gunjcu šest dukata, uzmi... Nemam sve kod sebe, bogami!
— Daću ti deset dukata, Simo brate, kurtališi me ove napasti! Ako boga znaš — eto ti u gunjcu šest dukata, uzmi... Nemam sve kod sebe, bogami! Kusur ću ti dati čim odem kući — samo se navrati do mojih vratnica...
I to rekavši, Sima priđe Raki, izvadi mu iz džepa u gunjcu četiri dukata u zlatu i dva u sitnini, pa zaveza u peškir i strpa u nedra.
»Daj zaboga i pobogu!...« Vidi, gde ti je preša, pa šiša kako on hoće. I tako na jedvite jade iščupam pedeset dukata te načinim onu kućicu... A bogami, da mi nije one dece, sutra bih ugarak u nju! — I dade ti pedeset dukata?
A bogami, da mi nije one dece, sutra bih ugarak u nju! — I dade ti pedeset dukata? — upita onaj što je pogađao u kaiš. — Dade, ne dao mu bog vesela dana! — A privali dobar interez, privali — je li?
— O, moj brate, da je samo interez, bilo bi cveće i kovilje, ali upisa u obligaciju osamdeset dukata, pa još interez na sve... Prođe godina, valja isplatiti, a nema se otkud.
« Naračuni tamo — ne znam dangubu, te interez, te pisanje, iziđe ravnih sto dukata. »Sad«, veli, »da promenimo, ali da načinimo na sto pedeset dukata.« Okreni, obrni — nemaš kud! Dam mu obligaciju...
»Sad«, veli, »da promenimo, ali da načinimo na sto pedeset dukata.« Okreni, obrni — nemaš kud! Dam mu obligaciju... — Ih, Radane, zaboga! Zar baš dade?!
— Niti bih vam uzeo ja mit — prekide ga kapetan. — Da mi date pun ovaj vajat dukata — ne bih vam ni pogledao, samo ako je mit... Ovako za ljubav i dobro poznanstvo mogu poneti deci to malo šećera...
— Koliko, gospodine? — Pedeset i četiri sela — ravnih deset dukata i dva talira! — Ih, zaboga, gospodine! Mnogo... — zadivi se Đuka tolikoj šteti. — Ah, to je sve kriv Radan.
— E nije nego još!... To je već iščupano. — Ta iščupao si mu još onda čim si mu pozajmio onih pedeset dukata!... Znam ja to!... Nego, dela ti meni reci — pošto? — Osamdeset, gospodine! — Šta — osamdeset?
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
ali obijen sanduk i odneto sve!... — A koliko ono reče da je bilo? — Ravnih dve stotine dukata!... – Dve stotine dukata!... Ih!... A sumnjaš li na koga? Ivan umuknu. Saže glavu i poniče nikom...
ali obijen sanduk i odneto sve!... — A koliko ono reče da je bilo? — Ravnih dve stotine dukata!... – Dve stotine dukata!... Ih!... A sumnjaš li na koga? Ivan umuknu. Saže glavu i poniče nikom... Kmet je hodao preko odaje.
spusti malo durbilj... Ta u tvojoj Crnoj Bari obijen je čoveku sanduk i odneto mu dve stotine dukata!... Ko da preživi ovu bruku?... I to još pod sedu kosu!... O, Gospode!...
Ivan stade pričati: kako je u starom vajatu, a u jednom sanduku, imao dve stotine dukata, kako je neko došao, obio sanduk i novce odneo... Ljudi se počeše gnušati lopova, pitajući: — Ama, ko li to uradi?
— Šta daš! — odgovori Miloš. — Pa lepo — reče Aleksa. — Ni to se ne da karati! I stade drešiti kesu. Spusti deset dukata na sovru. — Je l̓ dosta u kuću? — Dosta. — Šta još treba? — Da pozovem čeljad!... — reče Miloš.
— Dobro. — Nama treba baruta. Nađi gde znaš i što više možeš... A evo ti novaca. I baci preda nj punu kesu dukata. Surep uze novac, pa ode bez obzira onom uzinom pravo k selu Zasavici. — Zeko! Sazovi mi starešine...
Dučić, Jovan - PESME
Slavni Nemanjići, gde su vaše kule, Sedam vaših kula groša i dukata? Riznice se vaše u sitno rasule — Na tvrđavi sva su otvorena vrata.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Đorđe, ili upravo njegova sestra, prodade sve. Izvadiše neki stotinjak dukata i dođoše svi troje u Beograd. Lekari mu rekoše da se ne može operisati, nego se može ne znam šta drugo pokušati, ali
zveči dukat, puši se duvan, klizi karta, a naš momak Stojan ne prestaje peći im kave (a sutradan pokazuje po nekoliko dukata što je nadobijao napojnice).
— Brže! — kaže majci a odlaže nogama i rukavom briše znoj. Mati mu pruži. — Daj sve! — reče on. — Poslednjih deset dukata! — reče ona. Ali to ne beše više glas, ni šaput, već nešto nalik na ropac. On skopa one novce i upravo istrča iz sobe.
— kaže otac glasom mekanim kao svila, a rukav prevuče preko očiju i spusti ruku. — Pa šta radi ona moja niska dukata? Što će onaj ležeći novac? Uzmi ga u trgovinu! — Uložićemo u žito! — Pa zar smo mi neki prestari ljudi?
— Drži, tata! Ja nemam ruke. — Evo i ja ti dajem moju ćilibarsku lulu. Vredi dva dukata — reče Stevo, praktikant. — Hvala, braćo! Drži, tata! — Evo ti da kupiš duvana!
— Hvala, braćo! Drži, tata! — Evo ti da kupiš duvana! — reče Marinko magazadžija, i pruži mu nekoliko dukata. Vojnik, s mukom pridržavajući štaku, skide kapu i podmetnu je magazadžiji da turi u nju novce. — Hvala, braćo!
Kad se svi izrediše, Ikonija izbroja dva dukata u zlatu i četiri i po u srebru i krajcarama veza novce u maramu, pa dade popu: — Na ostavi; ovo je Marijino!
To neka je njeno! Je l' vam pravo? — Kako ti narediš! — U kovčegu ima u jednom rupcu zavezano šest i po dukata, čime ste je vi darivali kad se rodila. I to je njeno! — Božje, pa njeno! — E, sad mi je — veli — lakše umrijeti.
I vladika ćuti. Tako to traja neko vrijeme, onda reče pop: — Treba li tu štogod trošiti? — Jedno pet šest dukata mjesečno. Popu čisto odlaknu: — Nema od toga ništa, oče vladiko! Gdje su toliki novci?
Gdje su toliki novci? — Pa ti — veli — imaš imanja, kako su mi pričali, na hiljadu dukata. Pop se zabeči: — Kakih hiljadu dukata, kaka imanja? Nemam ja ništa.
— Pa ti — veli — imaš imanja, kako su mi pričali, na hiljadu dukata. Pop se zabeči: — Kakih hiljadu dukata, kaka imanja? Nemam ja ništa. Njoj je, istina, narod nešto odredio, ali ne vrijedi sve ni sto dukata.
Nemam ja ništa. Njoj je, istina, narod nešto odredio, ali ne vrijedi sve ni sto dukata. Nema tu ništa od škole! Vladika se malo iskašlja — Lasno je — veli — za novce, tek ako ti pristaješ.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Kad je bila »jabuka«,, pa ga moja Jula poljubila u ruku, a bábi udarile suze, pa ti on njoj devet dukata i jedan solferin na dar!
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Muški odu, a ženske se opremaju za prsten. Dođe i prstenu vreme. Čekmedžijić je imao kod sebe prsten, i tri dukata, i sve što treba, jer je sve to sa sobom nosio još od onog doba kad je kod Siridžića frajlaSavku gledao.
„Put u Š. kad sam ženu isprosio — šest forinti. „O prstenu — prsten na stranu — al’ darivao sam je sa tri dukata — sa današnjom ažijom četrdeset i šest forinti. To su već ženini dukati, ona će ih na sebe potrošiti.
— Samo, gospodine fiškalu, dobro izrađujte. Ja neću na vas zaboraviti. — Ćirković izvadi dvanaest dukata i metne na sto. Fiškal pogleda na dukate i kašljucne od miline. Poznao je da je mastan klijent.
— Znaš, Alka, iskreno ću ti reći. Moric zna u koga je tepsija, a taj ište za nju deset dukata; toliko ne vredi. — Šta mi može Mica zbog tepsije, kad to nije njena već moja dedovina!
— Šta mi može Mica zbog tepsije, kad to nije njena već moja dedovina! Ali, da se i tog kurtališem, zajazi ga za deset dukata, pa nek je kraj. — Ja ću je, dakle, otkupiti. Ćirković dade na znanje Moricu da će za tepsiju dati deset dukata.
— Ja ću je, dakle, otkupiti. Ćirković dade na znanje Moricu da će za tepsiju dati deset dukata. Moric donese tepsiju. Sad Ćirković preko svog kočijaša pošlje Rogoziću tepsiju.
Afrika
u sobicama na balkonu i dole u sobicama oko dvorišta, koje gledaju u nas naviše, izvijajući svoje šije pune korala i dukata. Ja potpuno primam srcu neuspeh mladićev i nudim mu da izabere bilo koju drugu.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
KATICA: Žao mi je samo što se mora tako star jediti. MIŠIĆ: O, lako se može čovek utješiti, kad ima u sanduku dukata. POZORIJE 3. BIVŠI, JANjA JANjA (stupivipi, nikoja ne gledi, nego oda po sobi): Hu, hu, hu! MIŠIĆ: Šta je, kir Janja?
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Isakoviči bi trebali, u Beču, da traže svoje pravo, ali da ne idu dalje, u Rosiju. Ima da ponesu nešto dukata, za gospodu u Beču. Zlato otvara i ona vrata, koja ni lepe reči, ni suze, ne otvaraju.
Ubio je nekog muža, pa sad čeka, da ga spase mito i kesa dukata. Ko zna ko je to? Agagijanijan se smejao kad mu je to nagovestila.
Agagijanijan mu tad, prvi put, reče da je on Volkovu, tajno, i menjač dukata, i tumač, parafrast, i pismonoša, pa i pezevenk. Od nečeg se živeti mora, kad čovek nema ni kuću, ni familiju.
Niko ne bi rekao da nije senatorska ćerka. Vitka, crnomanjasta, sa očima kao dva dukata. „More kaž’ ti njima kako je lepo stražnjata!“ Pavle onda reče da je on nije zagledao, ali videće i sami.
Ima u Vijeni četiri kockarnice. A zašao je u sedamdesetu. Kroz koju godinu, ostavio bi ženi bezbroj dukata na mrtvačkom sanduku. A ima li lepšeg, i raskošnijeg, života, nego što ga bogate udovice u Vijeni imaju?
Umnožio je tako svoj novac, tri, četiri, pet, i deset, puta, a počeo da kupuje, od Kopše u Beču, niz za nizom, dukata.
A sve se to svodilo na nekoliko ženskih pojaseva, od srebra i sedefa, nekoliko srebrom okovanih pištolja, sto-dvesta dukata, i konje njihovog poočima Vuka.
Tako im je govorila i žena guvernera Srbije, Aleksandra Virtemberškoga, principesa, koja je, te godine, primila 150 dukata, kao poklon. Tako im je govorio i grof Georg Olivie, Valis, koji je komandovao prilikom povlačenja pred Turcima.
godine 1720, sa razloga – kako je pisao u molbi – da bi se materijalno pomogao, primio je – kad mu je žena primila 150 dukata – 300 dukata. A đeneral gospodin grof Maruli, iste godine, 200 dukata. Svi su oni, o Serbima, lepo govorili.
sa razloga – kako je pisao u molbi – da bi se materijalno pomogao, primio je – kad mu je žena primila 150 dukata – 300 dukata. A đeneral gospodin grof Maruli, iste godine, 200 dukata. Svi su oni, o Serbima, lepo govorili.
A đeneral gospodin grof Maruli, iste godine, 200 dukata. Svi su oni, o Serbima, lepo govorili. Ali, dok je Kostjurin znao samo za nekoliko takvih, i sličnih, podataka, koji
zemlju, koju dobijaju, jer može Kostjurin i da se predomisli, pa da nastave život, gologuzi, u Rosiji, sa svega dva-tri dukata u silavu. Sreća im se osmehnula, pa treba da je ščepaju.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Učestvovali su u eksploataciji rudnika po staroj srpskoj državi. Despotu Đurđu Brankoviću su platili 300.000 dukata za eksploatisanje rudnika u Novom Brdu i u Janjevu.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
u vojsci francuskoj da koji vojnik dezertira i k meni dobegne, dobiće sto talira, i dvesta, a oficiri toliko dukata, pa da vidim ne bi l’ francuska armada k meni dobegla... Gospodar Sofra slatko se smeje, briše oči.
Dok je vrelo gvožđe, treba ga kovati. Ta se stvar ugovori, a sutra prsten. Darivao sam je sa dvadeset i četiri dukata. Izvučem posle dišpensaciju i venčamo se, i tako dosad srećno živimo.
Pred polazak, gospodar Sofra i Krečar nagrade obojicu, svakog sa šest dukata, zbog učinjene usluge u hvatanju lopova i lečenja. Sad se opet zaključaju, legnu i zaspe.
Nagrada je dvanaest dukata. — S drage volje, al’ morate do sutra čekati. — Ma do sutra. — E sad, gospodine, idem odma’ na posao, da ne gubimo
izradite to kod vašeg principala, još ću vas nagraditi, a principala ću, osim troškova, honorirati za to sa pedeset dukata. Jeste li me razumeli, amice? — Jesam. — Jurista sve zabeleži pa se oprosti. Sutra će se opet ovde sastati.
Na taj glas Šamika izvadi još dva dukata i da juristi. Posle ručka ode sa juristom u uredništvo. Urednik ga lepo dočeka.
Šamika u jednoj srebrnoj kutici besprimetno ostavi pedeset dukata. Urednik će već to naći. Pa zašto ne bi to štampali? Nikom ne škodi, a neće time svoju publiku uvrediti.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
koji se bio naselio u Zemun, a rešio da se kupi jedna velika kuća u Budim gradu, on je želeo da izvuče sedam stotina dukata i da se odseli u Rusiju. Rusija mu se činjaše kao jedna velika, nepregledna, zelena poljana, po kojoj će jahati.
Pokrivena svilenom maramom, koju izabra oklevajući, ona dade kesu dukata, koju je čuvala pod jastukom, matorom slugi svoga devera, pa se zatim zagleda u vrata kao da je čekala da neko uđe.
posle tolikih žena, već jednom želeo, bilo je uživanje bez tih ženskih obešenjakluka, kupovanja nakita, poklona, sukanja, dukata, bez tog večitog tužakanja, moljakanja, plača i jadanja, bez briga i muka sa njima.
Što se pak tiče tih para, on ih odmah i pokaza, izručivši u svoje krilo dve kese dukata. I ne samo da im te dukate pokaza, već ih poče i prebrojavati, nadovezujući da je toliko i toliko hteo darovati za
Misleći da mu ide episkop, koga je još iz Budima poznavao, on pomisli: kazaću mu da sam mu doneo deset dukata za manastire i deset za odežde. Kazaću mu da je pusti među monahinje u Jazak, možda će je tamo voda izlečiti.
Da je pričao svoj greh sa snahom, kod episkopa Nenadoviča, i da ga je onaj tešio, s njim pio, primivši i kesu dukata za opravku manastira, to mu se činilo da se događalo na nekom drugom svetu.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
17—18) — Koliko u slavskom kolaču zrnaca, onoliko bilo u našega brata domaćina: ovaca, jaganjaca, a najviše žutica (dukata) i muške djece! (Vlajinac, M., 1975, s. 198) — Kao ovi orah tvrd, onako ti tvrdo sjeme i pod njime zdravo pleme.
Matavulj, Simo - USKOK
Tako čusmo. U tome se vratiše iz Rusije bokeljski glavari i donesoše vladici darove i oko tri hiljade dukata. Od njih čusmo da je Napoleon udario na Prusa i Rusa.
Janko zapita: — Kako je sad vladika s Rusijom? — Nikako — reče knez. — Prekidoše mu davati onijeh hiljadu dukata na godinu, što je još car Pavao odredio bio! — A zna li se zašto to?
— Znam ja to, Janko! Znam ja da bi pravo bilo da nam Rusija daje po njekoliko dukata na godinu, da kupimo koji bagaš žita, ali šta možeš! Eto si čuo da uzeše i vladici!... Ali, svejedno, najposlije!
Pavla, da odnese caru molbu da daje vladici njeku pomoć, našto je, kao što znaš, car odlučio da daje na godinu hiljadu dukata.
Pokojni Dolći imao je sto pedeset dukata na godinu. To nije mnogo, ali je prema našim prilikama bilo dosta i pristojno; a i moglo se, pošto sam onda primao
Vi ste mlađi čovjek, a došli ste u gorim prilikama, zato ću tražiti za vas stotinu dukata. Po večeri obični posjed u mađupnici bio je življi i veseliji nego obično.
Najzad vladika predloži da se odredi sto dukata godišnje plate njegovu novom tajniku uskoku Janku. I to primiše, pa se poslije ručka, raziđoše.
Vladika otide u svoju ćeliju, a mladići u trpezariju. Kad Janko poslije uđe k vladici, on mu doda osam dukata i nekoliko cvancika rekav: — Evo ti da darivaš nevjestu. Ovo je tvoja mjesečna plata!
— Ja ću najprije do kneza — reče Janko. Pošto ručaše, Janko dade Krcunu dva dukata za nabavku darova, a Đuzi i Ramu po cvanciku, pa se uputi kneževoj kući.
— Šta je? Zašto? — pita popadija, a Janko zabezeknut, gledaše ih. — Došlo mu blago iz doma! Blago! Trista žutijeh dukata. I knjiga! — Razumiješ li, Janko! — doda pop, videći Janka nepomična...
Otac bjesni. Neće da znam ni za što. Mati je dugo plakala i prva priložila svoj prilog: sto dukata. Ujak je dao drugu stotinu, a ona i muž treću. Neka se Janko ne brine, biće još, samo bože zdravlja!
Kad dovrši rasiječe kesu i izvadi tri fišeka; jedan nače i uze deset dukata, ostalo zaveza i pruži knezu: — Neka ovo kod tebe, pa ako bog dâ, na proljeće sagradiću malo kuće, a ako što preteče,
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
MLADOŽENjA: Odma neka bude. PROVODADžIJA: drugo, treba uzajmiti što više prstenja, lep saat, zlatan lanac, a i dukata, to jest, koliko više može biti. MLADOŽENjA: To je dobro. PROVODADžIJA: A? Zna li brat Sima šta radi?
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
stezao je u ruci već zaboravljenu kašiku i nije više imao ni srca, ni suza, ni svog tajanstvenog svijeta sa hiljadu dukata.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
LEPRŠIĆ: Ha, ha, ha! Trideset hiljada Serbijanaca dolaze nam u pomoć, i sedam miliona dukata. ŠERBULIĆ: Sedam miliona dukata?! LEPRŠIĆ: E, kako sad stojimo? Vidite da je tu politika rusijska.
Trideset hiljada Serbijanaca dolaze nam u pomoć, i sedam miliona dukata. ŠERBULIĆ: Sedam miliona dukata?! LEPRŠIĆ: E, kako sad stojimo? Vidite da je tu politika rusijska. Slavjansko carstvo, i ništa drugo!
SMRDIĆ: E, gledaj ti, šta kod nas neće biti! I Srblji to potpisuju! ŠERBULIĆ: Ko potpiše, dobija pedeset dukata u zlatu. SMRDIĆ: Šta, šta? Otkud toliki novci? ŠERBULIĆ: Kaže da se napred plaća. SMRDIĆ: Ali, toliki ljudi!
LEPRŠIĆ: Kom ne treba vojvodina? GAVRILOVIĆ: Evo, Šerbulić i Smrdić pogodili se s jednim stranim za pedeset dukata da će potpisati prošenije kako je izlišna vojvodina. SMRDIĆ: E, mislite ne znamo mi da je to vaše maslo bilo?
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Zimno doba, a drva nema, leba nema...« Tek kada je 1826. dobio od ruske vlade penziju od 100 dukata godišnje, »za zasluge za slovensku književnost«, počeo je nešto bolje živeti, ali i to je još uvek bio težak život. 1828.
Sremac, Stevan - PROZA
i danas na Božić, puna mu usta njene hvale, pa nastavlja: — Dobra kućanica, to ti, priko više vredi nego ova puna soba dukata.
Radičević, Branko - PESME
oni teški rana, Gleda care ove rane ljute, Pa dukate povadio žute, Pa govori: „Ko izleči Marka, Evo njemu pljada dukata!“ Sinu dukat kâno sunce jarko, Planu Marko, pa dukate vata: „Vina amo, krčmarice draga!
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
cura, sve gledajući u onu ispražnjenu šalicu kao da iz nje gata — oni su ti poručili da kod mene ostaviš toliko i toliko dukata, a volove ćeš odmah naći sjutradan, vezane tamo gdje ću ti ja kazati.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Dodaćeš i one mletačke sablje. To iz predostrožnosti. Da eventualno predupredimo. I plus pedeset dukata, u gotovu. Ćuti, znam šta oćeš da kažeš. Ne pita se pošto je glava. U ovom nema štednje. Vezir će me i više koštati.
Cenu sam izbriso. Važno je prijateljstvo, a ne nekih tričavih dvesta dukata! Jesi vido, ovaj treći je ukrašen jantarom... vrlo ukusno urađen... Al da se vratim na stvar.
HASANAGA: Da nije sumnjivo? Ne bi on ovo na prezent zbog sitnice... Pogledaj, dobri su. Laže da je dvesta dukata. Al nek je i sto, pa je one mnogo. Kako ti ocenjuješ situaciju?
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Iz nekih dvorišta čuje se kako tutnji kolo, zveckanje dukata i dubla u nizama, na grudima devojaka... A od Stojana Donjovrančeta dopire pisak dece, plač žene i njegova vika.
Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU
koji, svojemu rodu dobra želatelj, Sarajlija i Trebinjanin, Novosađanin i Osečanin, da pošlje ovde tipografu po nekoliko dukata za dati mu drznovenije i pokazati mu da se nahode ljudi koji žele, što dobro, srpski na štampi viditi.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Potom ga kralj upita šta ištu godišnje svi. Grbo odgovori: — Daćeš nam sve trojici trista dukata. Kralj mu reče: — Ja ne dam više nego svakom po pedeset dukata.
Grbo odgovori: — Daćeš nam sve trojici trista dukata. Kralj mu reče: — Ja ne dam više nego svakom po pedeset dukata. Onda mu Grbo reče: — Kad ne daš koliko mi ištemo, mi odosmo. Pa pođe, a za njim oba mu brata.
Pa pođe, a za njim oba mu brata. Pošto kralj viđe da neće manje od trista dukata, vrati ih natrag pa im reče: — Daću vam trista dukata, kroz godinu, ali me pošteno služite.
Pošto kralj viđe da neće manje od trista dukata, vrati ih natrag pa im reče: — Daću vam trista dukata, kroz godinu, ali me pošteno služite.
Kralj ih upita šta ištu za novu godinu. Grbo odgovori: — Svakom da daš po sto pedeset dukata. Kralj reče da im više neće dat nego kao i prije. Grbo odgovori: — Nećemo. — Ni ja — reče kralj.
Žali bože za mojijem šćerima i čizmama. Grbo odgovori: — Ej, đavole, đavole! Žali bože za mojijeh trista dukata! Potom se kralj vrati kući. Grbo i njegova braća idoše i dođoše do krštenog kralja.
Grbo mu odgovori: — Ej, đavole, ćavole! Žali bože za mojijeh trista dukata! Tako prođe Grbo s konjem đavolsku državu i dođe kralju krštenom i dovede mu konja, pa reče: — Svijetli gospodaru,
— Ej, đavole, đavole! Žali bože za mojijeh trista dukata! — reče Grbo. Potom Grbo ode kralju krštenom i donese mu zlatnu struku, pa mu reče: — Evo ti zlatne struke kralja
— Grbo mu odgovori: — Ej, đavole, đavole! Žali bože za mojijeh trista dukata! — pa viknu na volove, a volovi pođoše. Tako je iš'o Grbo nekoliko dana i doš'o do svoga kralja.
Onda mu car da dvanaest dukata i reče mu da od sad uvek dolazi on da ga brije. Kad momak otide kući, zapita ga majstor kako je u cara, a on mu
majstor kako je u cara, a on mu odgovori da je dobro i da mu je car kazao da ga svagda on brije i pokaže mu dvanaest dukata što je od cara dobio, ali mu ne kaže da je u cara video kozje uši.
Od to doba ovaj je momak jednako išao i Trojana brijao, i za svako brijanje dobijao po dvanaest dukata, i nije nikome kazivao da car ima kozje uši.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Bombe u redut, inače se neprijatelj isterati ne može. S moje pak strane pomoć neće izostati. Jesi li čula za neki sto dukata? SOFIJA: Kazivao nam je pisar. JEVREM: Sad juriš na redut! Bal i ništa drugo! SOFIJA: Ali... JEVREM: Pst!
Čuli ste valjda, kako je stiglo pismo na našu vlast od nekog neimenovanog, i sto dukata, da se ovo kao nagrada dade onoj u varoši našoj, za koju se osvedoči da je dobra žena.
Znaj, Sofija, ja sam se prevario, pa sam ukrao dvesta dukata. Kaži da si ti to učinila, pa ću ja biti oslobođen. SOFIJA: Najpre da se rastavim od tebe, pa posle da kažem, da sam
SOFIJA: Najpre da se rastavim od tebe, pa posle da kažem, da sam ukrala dvesta dukata, je li? MAKSIM: Jeste, Sofice. SOFIJA: Dakle, da se načinim pustaijom i da sramotim svoj rod.
KUM: Kuma Maga je poznata u ovoj varoši kao dobra i nevina žena. NIKOLA: Bogami, kad je tako, da gledam. Sto dukata to je lepa zakrpa. Da joj kažem, da se obuče, jer se neće ni setiti. Baš dobro, vratila se. 5.
MAGA: Ali sam, eto, zgrejala vodu. NIKOLA: Pa mani bestraga i vodu, samo da dobijemo sto dukata. MAGA: Eto, ne stoji mi lepo škurteljka. NIKOLA: Pa obuci ono što ti lepo stoji. MAGA: Ne znam, eto, što ću s vodom.
SVETOZAR: To je vrlo pametno rečeno. SOFIJA: Ja ću, na priliku, metnuti dva niza dukata, druga će metnuti četiri; pa ako ženu dukati diče, to je najbolje, koja ima, da poređa dukate po celoj aljini, pa će
MAKSIM: No, to je lepo. SVETOZAR: Zaista, odbor u svemu mudro postupa. MAKSIM (za sebe): Rad sto dukata neka i to bude. (Jasno.) Dakle napišite. (Svetozar uzme hartiju i počne pisati.
Pak jošt dok čuje da sam svedočanstvo dao. SOFIJA: Pak zašto dajete? MAKSIM: Vidiš li je? Zavidi da dobiješ sto dukata. SOFIJA: Ja ne zavidim, nego kad velite da nije pravo.
SOFIJA: Par zar nije tako? MAKSIM: Već i onaj bi bio lud, koji bi pomislio, da svedodžba nije data za ljubov sto dukata, nego što je žena dobra. 8. LEPOSAVA, PREĐAŠNjI NIKOLA: Šta je Leposava: obuče l se Maga? LEPOSAVA: Evo je gdi ide.
LEPOSAVA: E, mene se to ništa ne tiče. MAKSIM: Jošt bi bolje taj Perkić pogodio, da je odredio ti sto dukata za devojku, koja je najbolja, te bi se bar udala. KUM: Devojka ne bi mogla nijedna dobiti nagradu. NIKOLA: Zašto?
MAKSIM: Ej, teško meni, prevariše me! JEVREM: Ajd’ zbogom! MAKSIM (bije se po čelu): Gdi se ja izbezumi za sto dukata. SVETOZAR: Ali kakova šteta proističe otuda za vas? MAKSIM: Ćutite, molim vas: tri bala, pa je otišlo sto dukata.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Uglavnom, bilo kako bilo, uvlačimo dim punim plućima i smišljamo kako da se izvučemo iz čabra. Pet dukata, koje su mi na rođenju gosti ufurali pod čipkani jastuk, odavno su ugrađeni u nečije zube — prodali smo ih u trenucima
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
MARKO: Eto ti! JELICA: A kako ne bi kad je lepši nego Apolo, kao što Kocebu piše; a vidila sam sama kesu dukata u njega. Pri tom ime „milostiva gospoja baronica“... O, tatice, vi ne možete ovo emfindovati.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
sve ti činim... i tek sad ću da ti činim... Hoćeš sutra da ti donesem zlatan časovnik... dvadeset dukata sam ga platio... Onomad sam ga kupio za tebe... hoćeš... Boga mi, što ?...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
galije; Sjedi l’ moje drago na galiji, Vije l’ mu se jagluk na ramenu, Kojino sam tri godine vezla, Uvezla sam tri dukata zlata, I četiri svile đuvezlije. 119.
na vodi vozare, Čuvaj dobro na vodi brodove, Pazi dobro koga noću voziš, Noćas mi je odbegla devojka, I odnela dva dukata zlatna: Jedan daće, da je prevezete, Drugi daće, da je ne kažete, Treći daće, da je ne ljubite. 166.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Da napijem ženama što stajahu nedeljom, pred kapijama. Belom kruhu i vrućoj pogači, zveketu dukata i svilenoj, devojačkoj marami. Devojci koja se nije plašila i nije se gadila rana, nego je zagrlila brata.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
se: i seljak za plugom češće se osvrtao i bojažljivo pogledao na kakav šumarak blizu sebe; i kalauz trgovački s nekoliko dukata u džepu ratosiljao se života, kad je polazio na put; i sveštenik, odlazeći da odnese poslednju utehu samrtniku i
— Ej, kukavcu sinjem, — veli Đokić, — da hoće da mi naiđe na pušku. — Sto žutijeh dukata, po Bogu brate!... — Ala bi se okućio! — Volove ka' divove, pa gvozden plug, pa okovana kola, pa...
Zatim se okrete Ljubiši: — Sutra dođi s kmetom, da primiš sto dukata. Nekakvo zeleno, neobično bledilo preli se preko Ljubišina lica, zaigra mu usna, pa onda ga obli rumenilo, i on tupo,
U snu je vikao : »E moj Periću, ne ide to tako, neću ja, brate, mito, ja hoću samo pravdu; naposletku daćeš mi pedeset dukata, pa mirna krajina«...
Kome god pomenu, svaki traži bar dve stotine dukata. Snaša Jula obi noge trčeći oko baba Soke i moleći je da nađe kakvu bilo priliku.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
« — »Gazda-Tašulino; sve njegovo.« — »A ima li duga gazda Radisav na imanju?« — »Pa imaće neku stotinu dukata; duguje, znaš, ćir-Tašuli.« — »A ko kupi imanje onoga grešnika Milisava na doboš?« — »Gazda Tašula!
Rakić, Milan - PESME
Dar negdašnjeg plemstva i pobožnog sebra, Đerdan od dukata o vratu mu blista. Po okviru utisnuta srma čista, A okvir joj rez̓o umetnik iz Debra.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Najposle nađe to. Izvadi veliku, gustu nizu sve od samih dubla, svako zrno od po pet dukata. Sam joj veza o vrat nizu, koja je bila toliko puna i dugačka, da joj zlato svojom žutinom pokri cela prsa.
Na prsima joj je uvek bila ona niza dukata, poklon od Marka, koja joj cela prsa pokrivala i koja je, kao što je Sofka i znala, svakoga j najviše i zaprepašćivala.
Sigurno će opet iz onih sanduka, gde su novci, kakav dar, kakva niza dukata. Zato Sofka, ne žureći se, pusti Marka ispred sebe.
Ispod njih viri njena obla peta u belim čarapama od konca. Na prsima leže nize dukata i kriju ovlaš oko vrata zakopčanu košulju s čipkama.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Vladika izvadi iz džepa jedan ključ, pa ga dade đakonu, rekavši: „Uzmi iz stolića dvadeset dukata i podaj ih ovoj jadnici!... Ajde ženo! Bog neka blagoslovi tebe i tvoje sirote!
A, veli, blaga poniješe na tovare! Pri samome jednom Trebinjcu, veli, nađoše jedanaest stotina dukata!“ Tako je šapatom zborila sirotina raja i veselila se turskome pokolju.
Četa je ponijela prilično šićara, u sve nekoliko stotina dukata, ponijela deset glava, ponijela dva mrtva druga i dva ranjena, pregazila Trebišnjicu i panula na samani Mitrovdan, u
Momak polako odriješi krpu, u njoj bješe druga, a u drugoj treća, a kad ova zinu, sinu, te povelika gomila, žutijeh dukata. Arambaše se pogledaše, a četnici u arambaše. „Ela ti, Simo, ti si najstariji!“ reče Milić Blagojeviću.
“ „A da kako!“ odgovoriše drugovi mu u glas. Simo prostrije svoju struku a zasuka rukav, pa uzimljući po punu šaku dukata, ispustaše ih, brojeći glasno. Nabroji ravno devet stotina.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
rodilo se danas toliko i toliko duša, nego daj im šta ćeš.” Onda Usud ustane, i otvori sanduk s novcima, ali nema dukata, nego srebrni novci i gdekoji dukat, Usud stane prosipati novce po sobi govoreći: „Kako meni danas, tako njima do veka.
Kad maćija to vidi ona odmah otera i svoju kćer da donese sanduk dukata. Njena kći naiđe na onu istu kolebu; al niti je htela vatre staknuti, ni spremiti.
Onda mu car da dvanaest dukata i reče mu da od sad uvek dolazi on da ga brije. Kad momak otide kući, zapita ga majstor kako je u cara, a on mu
majstor kako je u cara, a on mu odgovori da je dobro i da mu je car kazao da ga svagda on brije i pokaže mu dvanaest dukata što je od cara dobio, ali mu ne kaže da je u cara video kozje uši.
Od to doba ovaj je momak jednako išao i Trojana brijao, i za svako brijanje dobijao po dvanaest dukata, i nije nikome kazivao da car ima kozje uši.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
” Malenici, koji za steći silu dukata vredan je bio i kadar, no za upotrebiti i[h] na ovi način nije nimalo srećan bio, jer kad bi i[h] jedanput u kese
On, polazeći u rečeno mesto, dade mi petnaest dukata (malo je više imao za svoju osobitu k svom manastiru vernost). Pri našem rastanku, ovi mi razgovor učini: „Moj sinko,
patentu na to uzeti; kad na svetli ftornik dođe nam neveseo glas da je drugi sveštenik episkopu Grešliki nekoliko dukata više dao, nego lije moj obeštao bio, i patentu već uzeo. Kažu nam k tomu da oni sveštenik vodi za đaka svoga sinovca.
Moji učenici poluče od mene sve što su želili, a ja dobijem oko 60 dukata. Jošte u decembru polučim izvestije da je kuga u Carigradu prestala; obače, za veću polzu moji[h] učenika i za
K jeseni polaze trgovci za Lajpsik, a ja imam blizu trista dukata! Evo, dakle, ono želajemo vreme za Germaniju i dalje.
Ne ostaje mi više nego 50 dukata. Za takova mesta malo i ništa; ali što mu drago, (pomislim u sebi), neću ja ni prvi ni poslednji biti koji je po
On mi piše da njegove pitomce s trgovci otpravim u Moldaviju, i meni na dar pošalje 35 dukata. Trista u drugo vreme ne bi me tako obradovali kako su me ovi sad.
I ovo je ništa; trista godina da živiš, imaš tuda šta gledati. Pet dukata sam dao samo momku koji me je svuda vodio. Svaki božji dan | od jutra do noći tu se sve [h]odilo; ručali bi onde gdi
Od Lajpsika, s ove tri nedelje u Parizu, ode četrdeset dukata; kamo, gdi je London? Nije do stajanja. Napred! Namere se dva poštena trgovca uprav za Kales, s kojima o malom trošku
Ja ću ti dati za godinu pedeset dukata i trapezu, a još toliko možeš od drugi[h] zaslužiti, ja ti za to stojim dobar; pak na koncu godine imaćeš dovoljno za
Meseca septemvra dođu trgovci otuda, ali meni bude zaludu čekanje. Kažu mi da se do Bele Rusije hoće najmanje 40 dukata, koje ja nisam imao iz uzroka, što, nadajući se da će mi na jesen otkud god novci doći, hodao sam po najlepši gradovi
Sad, zasad, ni za što toliko ne marim nego da mi je 42 dukata u gotovu novcu. Ako moji dlanovi tako pravo pogađaju kao popa Mauka nos, bez sumnjenija neće godina proći, a ja ću više
Ćosić, Dobrica - KORENI
Rekao je To da me ujede, pomisli Đorđe, i bi mu mrzak čovek koji ga prati na svim putevima, dok ga u nedrima žulji kesa dukata a čopori svinja i dželepi goveda protinju se između vrzina ka Dunavu. „Da podmladiš Simku.“ Oči su mu se smejale.
pesnica odskoči od stola. I tebe grejem na rebrima, izvadi kesu iz nedara, prosu nekoliko dukata na sto i zagleda se u njih. Odavno je iz njega iščilela radost od njihovog žutog svetlucanja i tankog, čistog zvuka.
mrtvog nagazi dna metra u smonicu, pa posle da se vucara sa slugama, da gazduje, živi kao kneginja, jer je i ona radi dukata pošla za njega: kad su se prvi put sreli, gledala ga je odozgo i žmiravo, stajali su uz manastirski zid po kome su
Šaka tresnu po kesi a rezak cik dukata izgubi se u magli i tutnjavi... Kasnije se pita: Zašto mi je ruka mokra? Ruka gužva bradu, sve mokrija.
Čuješ li šta ti kažem? Nalokao si se rakije, pa spavaš. — dece mi moje, najbolje je kad nemaš dukata. Kad nemaš, ništa kad nemaš! — Prestani noćas! — Ja... siromah k sirće. Niko mi ništa ne može.
Pored njene ruke ražabi se platnena kesa i umuče, ove večeri poslednji, sipljiv cik dukata. Još jednom, davno, bacio je on kesu s dukatima pred nju.
Slušala je diku pod leđima, i bilo je strah i od dukata i od njega pobesnelog i prvi put jakog. Simki hitro promakoše sećanja na to davno veče i jedna izgovori: — Ne trebaju
Manje ćemo da izgubimo. — Pa da moji neprijatelji pišu u plakatama i novinama da sam lažov? Neka izgubimo hiljadu dukata, reč Katića ne sme da se pogazi. — Reč? Čija reč? Moje su pare i moje su reči.
Ja sam iščupan, htede da vikne. Po njemu zveči suv, izlomljen lavež. — Đorđe, daj ovome pet stotina dukata, i da ga moje oči više ne vide u kući. Gubite se, neću isti vazduh da udišemo. Za njima vrata ostadoše otvorena.
— Jesam! U životu nemam ništa sem dukata i muke. Kome ću dukate? Za koga sam se mučio? U ovoj kućerini žive miševi, sluge, dukati, ti, moja nesreća... I ja...
“ „Tvoj Vukašin piše. Lepo te pozdravlja.“ „Rekao sam ti: neću da čitam! Ostavi me!“ viknu. „Traži još sto dukata. Ako ti kažeš, poslaću“, nastavljao je da izaziva Đorđe, da kuša sudbinu.
„Dan je tvoj, a moja je noć.“ „Prošao si svet. Po tebi su prošle godine. Znaš sve.“ „Malo je ludi s više dukata od tebe.“ „Dukati nisu živi. Ne rastu i ne govore...“ „To su tvoje gazdinske brige.“ Smeh je zajecao u praznoj kaci.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Mesecima je vezao taj ćurak, i danju i noću: sto je dukata bio opleo srmenim i zlatnim koncem, jer je Aganlija tražio da mu ćurak bude pokriven dukatima.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
J. Jovanović 3maj XLIV* NEGDAŠNjEM PRIJATELjU Da ti Bog da mnogo leta, A što više s otim bolje, I dukata pusta zlata, Da te puno zadovolje!
Dar negdašnjeg plemstva i pobožnog sebra, Đerdan od dukata o vratu mu blista; Po okviru utisnuta srma čista, A okvir je rez'o umetnik iz Debra.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
njim žena: na prsima s prsta debeo zlatan lanac, onda libade, pod grlom broš, na glavi dijamantske grane i tepeluk od dukata, dakle feslika. Pa čeka ona dokle on prilazi blagajni i traži: — Daj nam, — veli — Vasiću, rođače, dva prva mesta.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Jok, more, deca ga poznaju... poznaju ga deca, kad ti kažem. — Sad će ucena, sto dukata! — veli jedan kadrovac. — Da li će baš stotina? — Spremi se da ih dobiješ. Baš te traži Vujo iz Brezovca!
A već šljive su ponele kâ čičak: ako im bude cene, doneće i one bar osamdeset dukata... ’Vala je Bogu!... — More, ti ne traži navodadžiju za ženidbu: vidiš kako umeš lepo da se hvališ.
Sutra ide Milutin mehandžija u Žabare da isplati i dotera rakiju; — biće triestak dukata. Ti ćeš ga, Đurica, zaustaviti i uzeti pare, a ova dvojica će biti s tobom.
brate, samo pedeset i tri, a oni to cene na tovar žita — odgovori Jovan — pa eto, sad hoće da mi uzmu brava od dva dukata. — Nije, Đuro — upade mu kmet u reč — ovo smo mi tek ’nako... samo da ga zaplašimo, da bolje čuva stoku...
Doznao sam pouzdano da je onomad naplatio jednu obligaciju od šest stotina dukata; prodao je tu skoro stoke za sto pedeset dukata, a biće kod njega, jamačno, i staroga novca.
sam pouzdano da je onomad naplatio jednu obligaciju od šest stotina dukata; prodao je tu skoro stoke za sto pedeset dukata, a biće kod njega, jamačno, i staroga novca.
Danas nemam više od sto groša kod sebe. — A gde su onih šest stotina dukata, što si onomad primio od Niketića? Pare ovamo, ili sad gineš! — viknu Đurica. — Možete me ubiti, ali sad nemam.
Ne znam više ni za jednu paru... Samo mi njega ne dirajte... Đurica razvi zavezak i, videvši da je pun banknota i dukata, zavuče ga u nedra, pa iskoči sa Pantovcem na polje.
Legnuvši u postelju, on se opet dade u misli:. kako da rasporedi onih četiri stotine i dvadeset dukata, što ih sam izbroja sinoć u zavežljaju, »Vidiš — pomisli on, — i ovom Simi moram dati bar petnaest.
— Poslao sam ga da te nađe, pa da idete na posao. Prođe nam večeras dobra stotina dukata, koja je mogla biti naša. Sad Đurica, kao krivac, obori oči, a Radovan se osmehnu veštoj laži Vujovoj.
Vuju ne bi pravo, ali odgovori običnim glasom: — Je li dosta dva dukata? Babi ne treba više. — Daj mi, zasad, deset. — Hm... da li će biti... Ja ti nisam ni kazao kud sam šta razdavao.
— Pa... gotovo uvek — odgovori Vujo, vadeći novce i dajući ih Đurici. — Evo ti deset dukata. Moramo uskoro opet na posao, jer nisam još svima našim ljudima dao, a ljudi traže.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Imam, hvala bogu, oklen platiti. — Dobro, dobro, kad je tako. Daćeš mi deset dukata, pa ćeš ovu svu vodu popiti odjedanput, pa ćeš vidjeti baba. — Evo na!
— Evo na! — progovori vezirović, te mu dade deset dukata, a primače ćasu ustima: kuc, kuc, cvrknu joj u dno dna. Nema tu više. Zaboravi i na baba i na pejgambera.
Onda mu car da dvanaest dukata i reče mu da odsad uvek dolazi on da ga brije. Kad momak otide kući, zapita ga majstor kako je u cara, a on mu
majstor kako je u cara, a on mu odgovori da je dobro i da mu je car kazao da ga svagda on brije i pokaže mu dvanaest dukata što je od cara dobio, ali mu ne kaže da je u cara video kozje uši.
Od to doba ovaj je momak jednako išao i Trojana brijao, i za svako brijanje dobijao po dvanaest dukata, i nije nikome kazivao da car ima kozje uši.
Potom ga kralj upita šta ištu na godinu svi. Grbo odgovori: — Daćeš nam sve trojici trista dukata. Kralj mu reče: — Ja ne dam više nego svakom po pedeset dukata.
Grbo odgovori: — Daćeš nam sve trojici trista dukata. Kralj mu reče: — Ja ne dam više nego svakom po pedeset dukata. Onda mu Grbo reče: — Kad ne daš koliko mi ištemo, mi odosmo. Pa pođe, a za njim oba mu brata.
Pa pođe, a za njim oba mu brata. Pošto kralj viđe da neće bez trista dukata, vrati ih natrag pa im reče: — Daću vam trista dukata kroz godinu, ali me pošteno služite.
Pošto kralj viđe da neće bez trista dukata, vrati ih natrag pa im reče: — Daću vam trista dukata kroz godinu, ali me pošteno služite.
Kralj ih upita šta ištu za novu godinu. Grbo odgovori: — Svakom da daš po sto pedeset dukata. Kralj reče da im više neće dat nego kao i prije. Grbo odgovori: — Nećemo. — Ni ja, — reče kralj.
Žali bože za mojijem šćer̓ma i čizmama. Grbo odgovori: — Ej, đavole, đavole! Žali bože za mojijeh trista dukata! Potom se kralj vrati kući, a Grbo i njegova braća idoše i dođoše do krštenog kralja.
Grbo mu odgovori: — Ej, đavole! đavole! Žali bože za mojijeh trista dukata! Tako prođe Grbo s konjem đavolsku državu i dođe kralju krštenom i dovede mu konja, pa reče: — Svijetli gospodaru,
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
I, kad se s Nenadovičem sastao, on je, uz pomoć dukata, počeo da mu se poverava i moli pomoć. Ni dukati, međutim, nisu pomogli: episkop je, ako ćemo suditi po Aranđelovoj
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
I oni su kao ostali svet. Iščekuju čuda od rasipanja i pokazivanja. Pa to i ne kriju. Misle da su i njegovi ćemeri puni dukata, kao što je gromka njegova slava hajdučka. Međutim, kapetan je tanak domaćin.
“ Niko ne zna da je on jedva u ćemeru nabiljušio pedeset dukata da obavi sunetsko veselje, no sve zinulo da vidi čuda od zlata i gospoštine... Vidi to kapetan, pa ga nešto štrecnu.
Neće da izazivlju gorske hajduke neskromnošću. Samo je svaki od njih prigotovio po dvadesetak dukata, a u bisagama pored čuture sa žeženicom po oku najlepša skopljanska duvana — da obdare slučajne susretnike koji žudno
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Prevari se mladić, ujede ga guja, Zaslepiše oči od suvoga zlata — Potroši nekol’ko, ah, tuđih, dukata. (A đavo se opet onom kraju vrati Gde taj zanat davno u vel’ko zanati).
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
Daj samo reškontu, pak ćeš videti. Do po sata pune tri kese dukata doneću ti. EVICA: Al’ ćedu biti žuti! Blago Nama! VASILIJE: Sad daj reškontu, ne mogu više da čekam.
Petrović, Rastko - AFRIKA
u sobicama na balkonu i dole u sobicama oko dvorišta, koje gledaju u nas naviše, izvijajući svoje šije pune korala i dukata. Ja potpuno primam srcu neuspeh mladićev i nudim mu da izabere bilo koju drugu.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Ministri su govorili da treba pomagati braći. Tada smo u jednoj tajnoj sednici odobrili 10.000 dukata i 12.000 pušaka za ustanike i pomaganje njine nejači; nešto je od ovoga još za Danilove vlade bilo izdato.
Eto pri takvom stanju skupština je u Beogradu votirala još 20.000 dukata na potpomaganje ustanika i da im se nabavi jedna brdska baterija.
Tu smo svi jednodušno glasali za spremu. Tpeće je pitanje bilo: ko je zato da se učini zajam od dva milijuna dukata za spremu i vođenje rata? Opet su svi glasali protiv sem njih 7—8 koji su i pri prvom pitanju glasali za.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
i gerenalske kabanice, a eno ti moga ata, što mi ga je pokojni vladika Prokopije, kaže, poklonio za stotinu žutije' dukata...
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Ali se to priznanje sastojalo samo u zvečećem novcu. Republika se obavezala da plaća Turcima godišnji danak od 12.500 dukata, a Turci se time zadovoljiše.
Car mu pokloni dvorac Benatek i dade mu dve hiljade dukata za uređenje zvezdare. Tiho sedi, duboko zamišljen. Iznenadno, kao iz sna probuđen, on se obrnu svom pratiocu: „Daj mi,
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
priželjkuje božji gnev koji će poboljšati njegovu materijalnu situaciju (da „boga“ rastera crne hale koje se otimaju oko dukata, gurne nogom sto i prospe dukate na zemlju).
Pa se krve crne hale Oko zvezda – suha zlata, Oko starih mamljivica, Grešnih para i dukata! A ja gledim … kad će boga Gnevan hramu svom da dospe, Da tu bruku nogom gurne – Da na zemlju dole prospe?
Stanković, Borisav - TAŠANA
SLUŠKINjE (odlazeći): More, strašan je! Ulazi Tašana. TAŠANA (obučena raskošno, ne mogući da veže nizu dukata oko vrata čisto se spotiče idući. Stani): Stano, veži mi nizu. Otkada je vezujem pa ne mogu.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
A kad bude mnogo dukata, mama će ti otvoriti kutiju, i daće ti da ovako vučeš prste po zlatu, znaš, dukati su tanki kao „filter”, i topli su
Znalo se da stari ima jedno malo, kadifom postavljeno i po ivicama zaliveno sanduče s pravom zbirkom raznih dukata, iz vremena, sigurno, kad još ni on ni unuk nisu bili Diogeni.
neki Grci, neki ljudi, skupljali zlato, čuvali ga, a nisu znali našta će im. — Znali su, znali! Sladak je život od dukata, i znaš to i ti!
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
No badava je želiti. Želio bi i ja svakom čitatelju po jedno akovče dukata, a meni dva, pa bi uveren bio da bi me više uvažavali nego da bogzna kako pišem.
Tu se po celoj varoši karuce traže; tu su satovi, prstenje i lanac. Da ponesemo više dukata za dar, da se misli iz bogate smo kuće. Tu se prvodadžiji kroje aljine.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
— Ne sme čovek paru u džepu da ponese... — Dok ima prijatelja i novaca će se naći! — prosu Varalica tri dukata pred sebe, neka ne brine trgovac... Život je ovaj pun muka! Zar on, do juče srećan, noćas ne proklinje svoju sudbinu?
Stanković, Borisav - KOŠTANA
OSTALE DEVOJKE (odlazeći igraju i pevaju): Šano dušo, Šano, otvori mi vrata, Otvori mi, Šano, vrata, da ti dam dukata. Izgore me, Šano, mori, tvoja lepotinja, Tvoja lepotinja, tvoja krasotinja, — Oh lele, lele, izgoreh za tebe.
) Na! KOŠTANA (odbijajući): A ne, ne! Neću to od tebe! Neću od tebe novaca! (Sa svoga vrata odvezuje nizu od dukata i daje mu.) Evo ja... ja ću tebi da dam. STOJAN (grcajući): Usta mi daj! (Privlači je.
MARKO (zabezeknuto): A ne to, gazdo! TOMA (besno): Ćut’! MARKO (vraća se i donosi mu nize od dukata). TOMA (prilazi Koštani i vezuje joj nizu oko vrata): Na, kćeri. Zlato neka nosi zlato a ne stara suva kost! Pevaj!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
je takav kad vodi onaj duhoviti šaljivi razgovor sa trima šićardžijama koji mu nude konja još boljega i još prida stotinu dukata i suviše ralo i volove, a on sve to odbija izgovarajući se da ne može da umiri ni svoga „lošijeg“ konja, da dukate ne
od Markova gneva, ali — na žalost — uvek se spasavao toga gneva mašivši se rukom u džepove i bacivši Marku koju stotinu dukata. I uopšte, Marko više voli blago nego „aferime prazne“, prazne pohvale.
On je morao da prizna i mađarsku i tursku vrhovnu vlast, a Turcima je morao još da plaća i godišnji danak od 50000 dukata i da im daje za njihove vojne pohode 2000 konjanika.
devet čelenaka, i deseto krilo okovano, a iz njega do tri pera zlatna, što kucaju Gruja po plećima, — valja krilo hiljadu dukata; donese mu svilena pojasa, i za pojas dvije danickinje, obadvije u čistome zlatu; a pokraj njih noža plamenita, — međ'
se soba od kamenja, — taka mu se učini đevojka da je ljepša od bijele vile; prstenova Roksandu đevojku i dade joj hiljadu dukata, i đevojku braća odvedoše. Kad ujutru jutro osvanulo, opremi se Todore vezire, pak otide bijelu Prizrenu.
Hoćeš dati konja na razmjenu? daćemo ti konja još boljega, i još prida stotinu dukata, i suviše ralo i volove, pak ti ori te se ljebom rani“. Veli njima Miloš Vojinović: „Prođ'te me se, do tri šićardžije!
Boljeg konja od ovog ne tražim, ni ovoga umirit ne mogu. Što će mene stotina dukata? Na kantar ih mjeriti ne znadem, a brojem ih brojiti ne um'jem. Što će mene ralo i volovi?
Kad stigoše cara i svatove, pred njeg baci Balačkove glave; car mu dade hiljadu dukata, pa odoše bijelu Prizrenu. Kad su bili kroz polje Kosovo, Miloš hoće gradu Vučitrnu, pa govori srpskom
Kad to začu silan car Stjepane, on se maši rukom u džepove, te izvadi hiljadu dukata, i izvadi od zlata jabuku, u jabuci trn kamena draga, obilježje Milici ćevojci.
“ Al' Latini to ne vjerovaše, no s Milošem oni s' opkladiše u hiljadu žutijeh dukata. Uze Miloš perna buzdovana i zasuka bijele rukave, pak se moli bogu istinome: „Prosti, bože, i bijela crkvo, da se
mogô koga ugledati; al' ugleda Kostu Ciganina, pa ga poče bogom bratimiti: „Bogom brate, Kosta Ciganine, evo tebi tri dukata žuta, donesi mi jedan list hartije, list hartije, knjige bez jazije“.
Pustite mi mog zeta Miloša, podajte mu od zemlje harače, i opklade hiljadu dukata; ako li ga odmah ne pustite, vjera moja tako mi pomogla, dić ću na vas Srblje i Madžare, svu ću vašu zemlju
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
oči plave Original morska plavet Nosaše ih posred glave Tako da ti stane pamet Imala je lepa Kata Uz lepotu sto dukata Pa je bila tatamata Za sve momke iz Banata OD SELA DO SELA PUTELjAK Od sela do sela puteljak I bagremi se stisli
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Dovede i toga. Kaza se da je od carice doneo vina i deset dukata; poslala je — reče — za sutrašnji gostima što će biti trošak. A i ribe dosta donese.
I na to se car poradova i sverova mu da će on to i dokonati, te mu taki sam u desno nedro ukljuka mnogo dukata a i talira srebrnih mu dade zadosti, teke da poskorije ide praviti mu polate a nek se ne bavi ni očekuje mnogo.
I na to on ražali se i taki uze od sanduka ključ, te izvadi kesu s dukati i odbroji joj to pet stotin dukata, te dade i pokloni joj to da iskupi od duga iz tamnice svoga muža.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Čak mu je po pouzdanom čoveku poručeno da Zamfir daje uza Zonu pet stotina dukata miraza na dan prstena. Mane je bio srećan i zadovoljan posle one scene sa starim Zamfirom; razumeo ga je dobro, pa ipak
Mane je iznenadio Zamfira, ali i Zamfir Mana. Bilo je govora i o mirazu. Hadži Zamfir spomenu pet stotina dukata, ali ih Mane ne primi, nego odgovori da će on za toliko dati nakita svojoj nevesti.