Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Senatori, temišvarski, Srbi, kupovali su pustare, doterivali stoku iz Slavonije, pa čak i iz Servije i punili, dukatima, kese.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Pošaljite mi, molim vas, novaca, jedno dve hiljade, na pošti, i to u dukatima, jer ovde banke ne idu. Rad sam što da nakupujem. Kako dobijem novce, odmah ću se vratiti. Pozdravite sve.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Manje se znalo o drugom, nevidljivom dijelu nečijeg bogatstva. Bio je to posjed u dukatima, novac u banci i pomoć od rođaka iz Amerike.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Uzmučen za dukatima, najposlije i magazu od muke još u ićindiju zatvori, što nije nikad prije, pa mjesto da ide u džamiju klanjati, ode
Zamalo eto sluge i predade hodži kesu sa dukatima. Pa dok je handžija žalostan molio za oproštenje, veseljaše se putnik gledajući svoju kesu...
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Na njoj je bila sama svila. Ali ni šalvare, ni njena gotovo gola prsa, pretrpana nizama i dukatima, nisu mogla od dugačkog i gustog nevestinskog vela sasvim jasno da se vide.
Ćosić, Dobrica - KORENI
— Neko koti decu, a neko dukate. Onaj nebeski ne dâ da se deca mešaju s dukatima. Kvare im se oči. — Uši će ti pojesti. — Bole nego da se dukati ubuđaju.
Žensko se za drugoga rađa. Đorđe brzo vrati nisku đinđuva u džep i grčevito steže kundak puške. Kesa s dukatima žulji rebra, kao da je belutak. Gurnu ruku u nedra i pomeri je s leve na desnu stranu.
Tupa lupnjava u uskom košu rebara, stegnutom gunjem i kožuhom, a kesa s dukatima prlji kožu i žulji rebra. Krckanje asure i škripa kola nepodnošljivo tutnje u bubnim opnama, naraslim, velikim kao naduvene
Otac je njome, lepom, ženio njega da se hvali snajom, zar se malo pričalo po selu, Dok ON, Đorđe, luta po svetu sa dukatima...
Još jednom, davno, bacio je on kesu s dukatima pred nju. Kesa je meko pala na krevet, a cijukavu larmu zlata brzo je usrkala vunena čerga.
“ A tada, tako osmehnut, dugo je bez reči stajao uz nju, pa je izvadio kesu s dukatima i bacio je na krevet. 3bunila se: do tada nikad novac nije pokazivao. Seo je na krevet i pozvao je.
sobu, vesela; on je, pomračen, skočio iz ubilačke zasede, navukao rezu, približio joj lice, izvukao iz nedara kesu s dukatima i prosuo ih na krevet. „Vidiš li ovo?“ promucao je gledajući u žutu gomilicu.
Njoj se izbrisa osmeh s lica, u čuđenju joj se zgrčiše usta, pa. se uplašeno, klonulo, prisloni uza zid i pomeša oči s dukatima. To nikada neće moći da zaboravi. „Ovo je tvoje ako mi rodiš sina! Ovo je tvoje, i još ću ti dati.
Ja volim čistoću.“ I Andra ti kao mlad šegrt saginje glavu i vuče brezovaču. Ćorđe Katić... Seljaci mu ljube kolena, na dukatima spava, dna vranca mu vuku fijaker, sluge kao kerovi obigravaju oko njega.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
i danju i noću: sto je dukata bio opleo srmenim i zlatnim koncem, jer je Aganlija tražio da mu ćurak bude pokriven dukatima.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Ali zar sve to ne rađa sumnju da baš oni prvi zveckaju u džepu dukatima koje nemaju, da žele prikazati kao da ocjećajy više nego što su stvarno sposobni da osjete?
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Iz onog zlatnog ruba rađa se Sunce, dva puta veće i sjajnije nego naše zemaljsko. Ono zasipa ovu postelju zlatnim dukatima, pa me ona sada potseća na meko ležište Danaino na koje se, u ljubavnoj žudnji, spustio Zevs, u obliku zlatne kiše.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Svi su tamo. VASKA Jest, svi. A što on da je? E, kad on ne bi bio, onda ko bi njoj po tri para haljina krojio i ne dukatima već dublama je kitio? STANA (uplašeno, da ko ne čuje): Ćuti, Vaska, ćuti!
KOŠTANA (peva): Ti mi vrata ne otvori, Mila daskalice... Toma-Hadži daskalov. (kida ostale nize i posiplje je dukatima): Na! Na!... KOŠTANA (krišom, da Toma ne vidi, sve dukate dodaje Marku što ovaj odnosi u drugu sobu). Ulazi Mitka.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Markova pohlepa za blagom je i pohlepa sirotinje raje. Markova slabost prema dukatima je i rajina slabost. Gladna i žedna, gola i bosa, osuđena na doživotnu bedu, godinama bacana čak i na gorki hleb od
te Jedrenetu gradu, narediću tridest sluškinjica nek ti drže skute i rukave, raniću te medom i šećerom, okititi tebe dukatima savrh glave do zelene trave; udri sade Strahinića bana!