Obradović, Dositej - BASNE
128 Ćelav čovek Ćelav čovek ne priveže dobro svoju paruku, i putujući s drugima na konju, dune jak vetar i odnese mu i šešir i paruku zajedno. Onda sva družina, videći ga sasvim ćelava, načnu se smejati.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Severno od ove linije se javljaju peskovite dune obično poređane u pravcu severozapad—jugoistok. Deliblatske dune u južnom Banatu istoga su pravca i nastavljaju se i na
Severno od ove linije se javljaju peskovite dune obično poređane u pravcu severozapad—jugoistok. Deliblatske dune u južnom Banatu istoga su pravca i nastavljaju se i na drugoj strani Dunava, u Srbiji, između Gradišta i Golupca.
Radičević, Branko - PESME
Otac, majka u grob pade, Brat i seja draga, A drugoga ne imade Srce moje blaga. Oh kad vetar silan dune, Kad se more uskomeša, Kada voda nebu grune, Pa ga s morem smeša, Vetre, vičem, jače duvaj, Ma brod raznesao,
„No kad vijar strašno dune, Nebom tresnu plai gromi, Kad iz neba kiša grune, Vrelo nadme, most polomi, Nigde stana, voda svuda, Kud ćeš
moj brate, za to me ne krivi; Ta i ono vedro nebo gore, Tako uvek ostati ne more, I ono se za časak navuče, Bura dune, gromovi zauče, Da pomisliš svijet se raspade, Al' zamalo — pa svega nestade, Grom umukne, nebo se razgali, Pa se
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Kad narastu za udaju, pusti ih otac prvi put u kolo. Ali tek što se uhvate u kolo, dune nekakav vihar i sve tri odnese.
Nesretni sluga tako i učini: kad izađu na jezero, on nađe zgodu, pa svome gospodaru dune za vrat iz onoga meščića, a on siromah odmah zaspi kao mrtav.
Sluga opet nađe zgodu te mu dune za vrat iz meščića, a on odmah zaspi kao mrtav. Tek što on zaspi, ali eto ti devet paunica: osam padnu u jezero, a
Ali opet sluga nekako nađe zgodu te mu dune iz meščića za vrat, a on odmah padne po konju i zaspi. Tek što on zaspi, ali eto ti devet paunica; kako dođu, osam
Zaima se, ogradi dom, oženi se, kupi stoku i sermiju, niko bolji od njega u selu. Ali jedne godine baš pred berbu, dune neka oluja, a iz oblaka ospe graduška, kao kokošje jajce, pa utepa ceo vinograd.
On odnese mačka na galiju pa pođe dalje putovati: i tako putujuću jedanput dune jaki vetar te odnese galiju bogzna kuda, da za tri meseca nije mogla izići na svoj pravi put.
Pođe nekakav car sa svojom ženom i sa kćeri da se šeta po moru na lađi. Kad malo odmaknu od brijega onda dune vjetar pa ga baci čak u nekakvu zemlju đe se o njegovu carstvu ništa i ne čuje (kao ni on o ovome što do sad ništa nije
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
pao s kruške, ako stradaš od lovca, (od neke prastare puške) ako te ujede ovca, ako te mečka zvekne, i dekne, i dune, da ti plati račune, ako se prejedeš gljiva, i šljiva, i kakve bundeve ludaje kad ti se tetka udaje — za sve ti Joca
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
beli; Drugi pendžer, majko, sunce da me greje, Sunce da me greje, lice da mi suši; Treći pendžer, majko, vetar da mi dune, Vetar da mi dune, lice da mi ladi; A četvrti, majko, samo da me vidiš!“ 220.
majko, sunce da me greje, Sunce da me greje, lice da mi suši; Treći pendžer, majko, vetar da mi dune, Vetar da mi dune, lice da mi ladi; A četvrti, majko, samo da me vidiš!“ 220.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Doneo, u jednoj ruci, mleka i mandarina, A drugom rukom (onom na kojoj nema dva prsta), Pažljivo, kao kad vetar dune u obrve travi, Pomilovao bolesnog dečaka po glavi.
Kroz vazduh, zatim, počnu da lete ptice. Podbočena o laktove, spava železnička rampa. Jedan mali vetar dune suncu u lice I ono se ugasi, drhtavo, kao lampa...
PIJACA NA KRAJU GRADA To nije pijaca, to je lađa, zora što dan crveni rađa, u lišću, kad vetar dune bešnje, otkrije se minđuša trešnje, i nestane je, odmah posle, u kapljicama kiše i rose; to nije pijaca, to je lađa,
Kad list se na pločniku zavrti kao čigra, Kada promaja dune niz staze prave i bočne, (Vetar kad stane s pustim senkama da se igra), To znači: sve je spremno i jesen može da
Kralj da budem pet minuta! Pet minuta da mi s čela blešte dijamanti krune, I da svako ima činit ono što mi na um dune! Pet minuta pesnicu da stavim na gvozden skiptar, I da motrim, sa visine, dobru sklon a na zlo hitar!
Pandurović, Sima - PESME
Danas je život samo ružna mrlja, Danas je jesen; i kad vetar dune I trulo, žuto lišće zakotrlja, Mlaz mračne vere u sudbinu sune. Sada smo mirni: prošla je oluja... Aliluja! Aliluja!
Jedan san, koji sjaj mesečev zlati, Javlja se, čili, povija onako Kako miris dune poljanama lako, Kako uzdah noći kandilke zaklâti.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Pođe nekakav car sa svojom ženom i sa kćeri da se šeta po moru na lađi. Kad malo odmaknu od brijega, onda dune vjetar, pa ga baci čak u nekakvu zemlju, đe se o njegovu carstvu ništa i ne čuje (kao ni on o ovome što do sad ništa
” Nesretni sluga tako i učini: kad iziđu pa jezero, on nađe zgodu pa svome gospodaru dune za vrat iz onoga meščića, a on siromah odmah zaspi kao mrtav.
Sluga opet nađe zgodu te mu dune za vrat iz meščića, a on odmah zaspi kao mrtav. Tek što on zaspi, ali eto ti devet paunica: osam padnu u jezero, a
Ali opet sluga nekako nađe zgodu te mu dune iz meščića za vrat, a on od- | mah padne po konju i zaspi. Tek što on zaspi, ali eto ti devet paunica, kako dođu, osam
Kad narastu za udaju, pusti ih otac prvi put u kolo. Ali tek što se uhvate u kolo, dune nekakav vihar i sve tri odnese.
On odnese mačka na galiju pa pođe dalje putovati; i tako putujući jedan put dune jaki vetar te odnese galiju Bog zna kuda, da za tri meseca nije mogla izaći na svoj pravi put.
Pođe nekakav car sa svojom ženom i sa kćeri da se šeta po moru na lađi. Kad malo odmaknu od brijega onda dune vjetar pa ga baci čak u nekakvu zemlju đe se o njegovu carstvu ništa i ne čuje (kao ni on o ovome što do sad ništa nije
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Putujući k Carigradu bio sam u lepom društvu trgovaca hiotski[h]. Sprama ostrova Marmare dune jak nama protivan vetar i zadrži nas u jednom malenom pristaništu ovoga ostrova 15 dana; jedva se odavde otisnemo i s
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Travka ne niče U zimnje vreme, već sunce čeka. Pa kad vrh tebe Genije sleti, I zlatnim krilom kraj tebe dune, I položi ti čarobnu ruku Na puno srce i grudi pune Pupa će pući!... Ne kopkaj, čekaj!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Nesretni sluga tako i učini: kad iziđu na jezero, on nađe zgodu pa svome gospodaru dune za vrat iz onoga meščića, a on siromah odmah zaspi kao mrtav. Tek što on zaspi, ali eto ti devet paunica.
Sluga opet nađe zgodu te mu dune za vrat iz meščića, a on odmah zaspi kao mrtav. Tek što on zaspi, ali eto ti devet paunica: osam padnu u jezero, a
Ali opet sluga nekako nađe zgodu te mu dune iz meščića za vrat, a on odmah padne po konju i zaspi. Tek što on zaspi, ali eto ti devet paunica.
Zaima se, ogradi dom, oženi se, kupi stoku i sermiju, niko bolji od njega u selu. Ali jedne godine, baš pred berbu, dune neka oluja, a iz oblaka ospe graduška, kao kokošje jajce, pa utepa ceo vinogtrad.
Kad on otvori sobu, nađe u njoj jednu sandučinu i u njojzi sviralu. U čudu dune vezirović u sviralu, a preda nj iskočiše dva Arapa: — Zapovijedaj, gospodaru!
Ona brže-bolje trže sviralu i ote mu je, te ga klepnu njome po glavi, da je odmah zaglavino i u nesvijest pao. Onda ona dune u sviralu i iskoče Arapi, baš kô i veziroviću, te zapitaju šta zapovijeda.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Nadao sam se da će u Njujorku biti nešto svežije, ako dune povetarac sa severnog Atlantika, pa pošto se rashladim, da potražim neku od mnogobrojnih lepih prilika koje pruža ta
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
ČEDA: Kuda? ŽIVKA: Na Terazije! DARA: Bože, mama, otkud to ide! ČEDA: Dobro, dobro, evo idem ja! RAKA: I ja ću (Dune na vrata.) ŽIVKA (Čedi): Ali nemoj da se zabiješ u kafanu.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
LXVI Mesečina kad prelije bole, I kroz jade dune ponoć siva, Zamiriše od gore do dole, — I oboje u jedno se sliva.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Da vas muka spopadne. Bilo je leševa od pre deset dana. Povremeno dune vetar sa vrha i nanese kužan zadah. Tek sada, iz rova, mogao sam da pogledam levo i desno. Ogromna planina.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Večita zima, večiti led; Kâ onaj lisâk tužne jeseni Kad hladan sever dune planinom, Tako mi srce drkće, umire U svojoj zimi — ledu večitom... Ah, bože moj!.... jest, ja sam list!...
Nastasijević, Momčilo - PESME
Tu da iscelim mog života bol. Za svoju glavu gde zakon da nađem? Vazda me mori plač i jecaj ljut. Dah jada moga dune kô oluja I nosi Bogu moj vapaj i krik.
Ćipiko, Ivo - Pauci
— Imam posla u selu, — odgovori Rade i iziđe. Zimnji dan rađa se bistar, čist i leden. Prekonoć dune sjeverac i ispod litica i greda planine huji i goni pred sobom još podjekoji odijeliti sivi oblak.
Ilić, Vojislav J. - PESME
sve žice veselja, Kad nas borba smori i nevolja svlada, I nestane davno mnogih prijatelja Kad jesenji vetar s nepogodom dune, I tajni se odjek zahori u miru, Znaj: to ječe moje pokidane strune, To udara prošlost u srebrnu liru.