Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Doći će vreme da iz mišje rupe promoliš nos, onjušiš meso i supu, da na klupu popenješ gladno dupe, a dupe s klupe sagnaš u mišju rupu.
Doći će vreme da iz mišje rupe promoliš nos, onjušiš meso i supu, da na klupu popenješ gladno dupe, a dupe s klupe sagnaš u mišju rupu.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Po naglosti s kojom me je optuživao bilo mi je jasno da je on umešao prste u nestanak zečeva. Uzmite tako neko dupe koje se stalno čuje i biće vam jasno da je nabijeno đubretom od vrha do dna.
— uhvatio sam je za ruku. — Ja mislim da neće! — Pogrešno misliš: On je jedno cinkaroško dupe. Hej, Suljo! — okrenula se klincu. — Je li da si se ti i rodio zato da bi mogao da ciikariš?
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
A znate li o čemu se radilo u tom filmu? E, sad ćete da padnete na dupe! O nama. Mislim, o Mikiju, Burzi, Kostici i meni, i o tome kako godinama odvajamo ćošak od sedam do deset.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
CMILjA: Nisam ja mala! IKONIJA: Ako su ga i pustili, neće dugo! Što dikla — navikla, brzo će on ope dupe na kiblu! Po zatvorima trines meseci godišnje! CMILjA: Šteta, tako zgodan, a taka propalica!
— fotelje, kreveti, tenkovi, vojne trupe, kad bolje pogledaš, sve su to mišje rupe! Samo da nam se ne vidi repato dupe! IKONIJA: Izradio te švaler, pa ti sada ne valja ceo svet! Ne može sve ni po tvojoj volji!
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Dadara će tada, umesto svekolike zahvalnosti, nagrada i pohvala, dobiti nogu u dupe. A ona će to da uradi samo da bi spasila svog voljenog crnorisca. Ona će to svakako da učini. Nema sumnje.
Ne trpite stisnutih zuba udarce sudbine, bunite se, proklinjite, dajte oduška bolovima svoje napaćene dupe. Niko vam nije potreban, ni crkva, ni boljari, ni kralj. Mi smo vam dali primer: obesili smo jednog grešnog crnorisca.
Treći pomenuše Jelenu. Imala je vremena, rekoše, da obrlati svoga matorog muža. Uvalila mu je dupe u krilo, provrtela se na njegovim uvelim jajcima, poturila mu voćkicu, draškala ga dlačicama po otomboljenoj labušini,
i koji, nikud ne žureći i ne hoteći ništa, baš ništa, poljubivši sebe u pravedno oko, u pravednu njuškicu i u pravedno dupe, podmireni do poslednjeg žmarca, puštaju da ih ponesu krila, laka i bestelesna neka krila kroz dubine neba i
sjebalo te sad težak i glomazan grmiš za momčićem, mrziš ga što mu ništa nije teško, nego trči, iz obesti sve nogom u dupe udarajući, dok ti, slotija, za njim stenješ, zubima škrgućeš, ujedaš se za gubicu, psuješ i kuneš.