Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Još od rane zore smo za durbinima i osmatramo. Putevi su opusteli, polja zamrla... — More, mnogo odstupismo. Vidite koliku teritoriju dadosmo bez borbe
Na novi položaj stigli smo oko tri časa posle podne. Osmatramo odmah durbinima. Pred sobom vidimo ćuvike, mirna sela osenčena jesenjim suncem, guste zabrane i napuštena pola.
Baterija se zaustavi na jednoj otvorenoj poljani, sa koje se videla cela padina Drena. Osmatramo durbinima... Komandanti se ljute. Mi pucamo više zarad morala. Zasipamo celu padinu, ne bi li ga slučajno našli.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Planine su razrivene saobraćajnicama, lagumima, dubokim zaklonima. Durbinima, vidimo jasno liniju rovova, ali tamo se ne primećuje nikakav pokret, kao da su ljudi u zemlji pokopani.
A grebeni planinski, obasjani zracima, izgledali su kao nasmejani... Kao da se prolomi vazduh. Prišli smo durbinima. Stotinama surih loptica okitilo je vrhove Dobrog Polja. Pristizale su nove.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Pa im se ne svidi jedno mesto, i onda se pomere na drugo. A njihovi artiljerijski oficiri pregledaju durbinima teren i primaju sektore koje će gađati... I naši prosti redovi znali su da će nas napasti. Ama sigurno.
A oni nisu ni slutili šta ih čeka. Osmatramo durbinima... Retko se ko video. Uočismo jednu putanjicu i, prateći njeno vijuganje, ugledasmo i jednu grupu vojnika.
— Čim šta primetite, otvorite odmah vatru! Durbinima pretresamo šumu. Kao da je pusta. A međutim, puške nanovo zapraštaše.