Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Ali tek što se vrata pritvoriše, a moja se mati ispravi u krevetu. Za njom se diže i sestra. Kao kaki dusi! Mati brzo ali pažljivo usta i pođe vratima za njom prista i seša. — Ostani kod dece!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
iz te kućerine, ali hoće, da mu kaže, da tamo ne stanuju ljudi, i njihove sunarodnice, već kobile ždrebne, i ajgiri. Dusi nečisti, nečastivi. Neka je ništa ne pita. A neka ništa Petru ne govori, da ne bude zlo, još veće zlo.
bio kriv Beč, ni Božič, niti mu je bila kriva Božička, nego oni, sami, sebi, Serbi, i bivši Serbi, sunarodnici, zli dusi.
Međutim, i na tom prenoćištu, našli su ga bili neki zli dusi. Uoči polaska, Isakovič usni i jedan drugi san, koji ga je sasvim dotukao. Sanjao je ženu na samrti.
Oni su, ovde, u Kijevu, bili, kao neki dusi iz groba, prešli Rusima. Austrijski imperator, Ferdinand, oslovljavao je glavešine tih armija, kao hrišćane, prečasne,
Gde je god kročio, tražili su da se udovac ženi! Vijali su ga, da se otkine od mrtve žene, kao neki zli dusi. A mogao je Božičku, i nevenčanu, dovesti, u Kijev.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
uvijek budan jer se vjeruje da se porodilja za sedam noći od porođaja mora čuvati, inače bi djetetu vještice ili zli dusi mogli nauditi.
Kostić, Laza - PESME
POSLE POGREBA Sahranio sam ljubav duboko u zemlju, de dusi i vampiri svoj konak uzimlju. Prileteše zefiri, celivaše je svi, zefiri i lepiri — al' ona mirno spi.
I sasluša l' nas tako Gospod Bog, ponestaće iz raja javora, potesaće ga dusi na gusle, za tili časak srpski biće raj! Al' kakve smo na zemlji srećice, oteće nam još i taj zavičaj.
Pa ni kamen mu mâ ne sprečuje, čak na dno pakla prodire mu jek, razbiraju ga dusi plamena. Al' onaj gore, taj ga ne čuje; već otvara Filišćanima sves', čuje ga mladi askalonski knez te zbori lepoj
kamo li ljude, zvezdama ćemo pomerit' pute, suncima zasut' seljenske stude, da u sve kute zore zarude, da od miline dusi polude, Ѕanta Maria della Ѕalute.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Žar-krilima dusi biju o planinsku misteriju: prosipaju diljem dola živog žara troja kola. Od sijanja širom gore božji kuti zažubore.
Sviraju s praga dusi vratari: čiviluk urla, dere marame. Zagrmi krevet, puknu trenice. Razmahne svetac gvozden-vilama: zapršte sobom
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
živina s živinom, u nj ratuje narod sa narodom, u nj ratuje čovjek sa čovjekom, u nj ratuju dnevi sa noćima, u nj ratuju dusi s nebesima. T'jelo stenje pod silom duševnom, koleba se duša u tijelu.
Pandurović, Sima - PESME
starim Sve sreće moje i mrtva života, Iskaču sêni i plamičci modri, Ukazuju se život i strahota; I gledaju me dusi neki bodri U noći sumnje, za koju ne marim, Davnašnje žudi i pospali snovi, U trulež trošni pretvoreni davno.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Nad Bečom, godišnja doba su se smenjivala i menjali su se dusi vetrova a on to nije opažao: pripreme za ustanak su se bližile kraju i sve je izgledalo savršeno sprovedeno.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Možda to dusi zemlji govore? Il' zemlja kune svoje pokore? Il' nebo možda dalje putuje, Da moju kletvu više ne čuje; Pa zvezde plaču,
Ležah k'o mrtav... A zatim, lagano, S još dva čuvara, uđosmo u kola. I tad k'o dusi juriti uzesmo, Preko mostova, brda, i dolina, U divljem trku... I pred veče besmo Pod kršnim Rtnjem, slikom ispolina.
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
koji sve proniče, - u opširno svetilište bića, đe s' rađaju sunca i mirovi, đe vjenčano biće s začatijem, đe se dusi besmrtnošću krste.
Mračni vladac ada nesitoga i zatočnik iz raja prognani da su mogli, besamrtni dusi, tvoga plana postić veličestvo, ada ime bi vječno ostalo ništožnošću nijemom zasuto, smrt bi na grob njegov
Istina je, svi besmrtni dusi da svobode prava uživaju, svašto rade što je njima drago po lakome i svetom pravilu.“ „Svjetilniče, pravdom
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Oko svog obraslog sa nevenom groba, Oko slave vije s’ duh mu svako doba. Ravne kocke dusi tu s njegovim bruje; Vence slave njine sve zemske oluje Nigda spirit neće, nigda kadre biti, I podluni dusi sveže će
kocke dusi tu s njegovim bruje; Vence slave njine sve zemske oluje Nigda spirit neće, nigda kadre biti, I podluni dusi sveže će im viti Dok poslednje traje na nebesi zvezde, Duh ne pada nigda u prošlosti bezde!...
Bojić, Milutin - PESME
O, zašto, dusi, crnom rukom vašom Na starom krstu pozlatiste slova! XXVIII O, jadni moji krinovi i lale, Spustite glave, treba
Jakšić, Đura - PESME
Možda to dusi zemlji govore? Il’ zemlja kune svoje pokore? Il’ nebo, možda, dalje putuje, Da moju kletvu više ne čuje?
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
, glavica bela luka i prsten, »da se dete sačuva od uroka, i da mu ne prilaze veštice i drugi zli dusi« (Karadžić, 4, 118). Staklo sa vinom, koje se prvo donese kao ponuda porodilji, zakiti se p. (SEZ, 14, 115).
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
O, svetle sve nebesne sile, siđite dole, te sa mnom se suzno procvelite! Ako ste i besmrtni dusi sazdati plemeniti, da kako sam za spasovo bogonarođenje od vrla lepog k meni glasonoše navikla, tako i od vas sade neki