Obradović, Dositej - BASNE
Onda čovek, za ne opariti se, opet duvaše, rashlađujući to. Divjak, začuđen, zašita ga zašto sad duva. Ovi mu kaže da rashlađuje odveć vrelo jelo. „E, kad je tako, a ti ostaj zbogom!
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
kleči pred otvorenim šporetom, i, kao svitac koji se pali i gasi, njeno lice na mahove se ozaruje žarom, u koji duva, da ga razgori.
Vredi li po tu cenu ući u raj? KOŠAVA Košava raznosi sa krovova dim, preko trgova kotrlja vence trnja! Tako duva, da divlju patku, u letu, posuvraća kao rukavicu!
Usukane su, kao drveni konopci, vrbe koje su košavi na putu! Košava duva Dunavu uz nos, i njegove mu talase, njegovu penu, zajedno s njegovim ribama, baca u lice! Šamara ga ribljim repovima!
Dunav besni, dunav raste, dunav kipi! dunav ključa, kao da pod njim gori! A gore, visoko nad košavom, duva i zviždi vlažan severozapadnjak!
Hleb u slanik umočivši, zapitah se: ima li druge crkve, osim ove? ČUDO U ZIMI Otkud ova oluja u ovo doba? Duva dvesta na sat! Sevne blizu ko šibica!
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
— Dođemo u kvartir, ručamo i prođemo po pijaci. u Kijevu duva jednako vetar i nosi pesak u oči. Sutra odemo u veliku kijevsku Lavru, gde se ne zna u što će se najpre gledati; ili
Vetra ni najmanje nema da duva, no iz dolje digao se plamen u vedro nebo, i kad visoko dim kao debeo stollj izađe, onda se raširi oblak od dima na
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
i šta mu još nisu nagovorili, dokle ga nisu obrlatili da ide opet Milunu. Kad bi uveče, eto ti Sreje. Milun duva i čini se tokorse nevešt, i Sreja duva i čini se takođe nevešt.
Kad bi uveče, eto ti Sreje. Milun duva i čini se tokorse nevešt, i Sreja duva i čini se takođe nevešt. Kad večeraše, Milun promrmlja: — Sutra zorom, Sretene, otići ćeš da načiniš Marinku lotre.
— reče čiča Jezdimir polako, pošto odmakoše od kuće Mionine. Nastao je časni post. 3ima već prevalila. Ne duva više oštra ustoka ni hladni sever.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Blago moje!... Gde li si sad? — procvile Petra... Napolju vetar duva, a ti ni čestitog pokrivača nemaš!... — Ćuti, Petro! — reče Aleksa. — A ćutim dosta!... I samo mi se srce skamenilo!.
Dučić, Jovan - PESME
TAMA Iza jablanova još ni sad ne žuti Zadocneli mesec. Još sa crnih trava Duva tamni vetrić. Kako strašno ćuti Proleće u noći, proleće što spava...
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
»Daj Sovru — veli — daj, daj desnu ruku našu«, veli gospodin notaroš, pa mu zalepi pola desetice na šešir, a Sovra duva za onu drugu polutinu k’o besan.
A pop Spira je samo sluša. Duva na nos, okreće stivu lulu oko kamiša, i šeta se po sobi, i zastajkuje svaki čas; razmišljava, gleda u štukator ili kroz
Na nogama mu čizme, na plećima doroc, a preko njega duga kabanica, ispod kabanice rog u koji duva i oglašuje sâte i budi selo, i duga drenova budža koju vuče po zemlji kad ide.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
— Muter, pa to je krajzler! — Ta bakal; pa ima nešto gvožđarnice. — Al’ je to ungebildet čovek! Pa kad govori, sve duva. A zašto je došao? — Došao je da te prosi. — Ah, unferšemt! Ja za krajzlera da pođem!
Afrika
Vreme se, međutim, naglo menja. Od jutra do večeri, i od večeri do jutra, počinju padati kiše. Vetar duva. Nemoguće je izići na krov na kome je odjednom grdno hladno.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Vide njena široka pleća i ču kako piri vatru i u pepeo duva. Imala je dah kao da je oluja. Pavle nikad nije oslušnuo toliku snagu disanja. Bio je zanemeo od čuda.
U familiji Isakovič se onda poče šaputati, tog dana, da, u Pavlu, nešto kroz glavu duva. Spominjao je, opet kao pošašavio, i neku Črnogorku, lepoticu, sa zelenim očima, i trepavicama boje pepela!
Pravoslavlje ima da vlada! Sad ruski vetar duva kroz vojsku. Kostjurin mu je to nekoliko puta rekao! Pre dvanaest godina, jedne novembarske noći, kći Petra Velikoga,
Teodosije - ŽITIJA
raniju ljubav, i moljaše da odustane od takve svirepe namere; a njemu, kamenitih osećanja, ove reči bile su kao vetar što duva mimo kamen, žestokoga srca njegova.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
koji iz Like vode prema Jadranskom moru, penju se na visinu od nekoliko stotina metara i prolaze kroz predele u kojima duva senjska bura, najopasnija na jadranskoj obali, koja često u toku zime prekine svaku vezu.
Ne osećaju se jake ciče severnih oblasti, osim izuzetno, kad duva vardarac, jak vetar koji se spušta sa snežnih vrhova iz unutrašnjosti.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Evo ga, počeo je da grize džak, i to uprav uz moje lice. Sav se zadihao od posla, u samo mi uvo duva. Moram da zaustavim dah, jer... jer... Oho, evo ga, stao je.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
⁷⁸ Iz istog razloga za trudnicu je opasno da se nađe tamo gde duva vihor, jer ako se ne čuva „ud vitruški“ (gde se kriju veštice), dete će se roditi poremećene pameti.
u našem narodu postoji verovanje da je opasno ostavljati bebine pelene posle zalaska sunca, po mraku, ili kada duva vetar, budući da bi tada babice mogle preko ovih pelena nauditi i samom detetu koje je u njima bilo povijeno.
³⁵ Kada dete ne može da zaspi, njemu se još i ugljevlje gasi, a i baje: „Duva vetar preko visokih gora, širokih polja, velikih voda, klasastih ječmova, vinograda; duva vetar preko lisica, kurjaka,
i ugljevlje gasi, a i baje: „Duva vetar preko visokih gora, širokih polja, velikih voda, klasastih ječmova, vinograda; duva vetar preko lisica, kurjaka, zečeva, medveda, srna, jelena, ovaca, koza, konja, govedi, kokoši, golubova, senica,
konja, govedi, kokoši, golubova, senica, prepelica, kukavica, jarebica, svraka, vrana, čavaka, slavuja, kraguja... duva vetar preko svega i svačega, dok ne doduva san bogodan našem Jovi (ili kakvo bude ime detetu).
Radičević, Branko - PESME
ni gromovne buke Poplašile pouzdane ruke, Kad grom riknu, kada munja sevnu, Tada mlađan ponajslađe pevnu, Sever duva, vodom poljuljiva, Voda burna u čun zapljuskiva, Val za valom u časak nagrnu, Lati čamac pa ga i prevrnu, Sve u vodu
Mačem biješ, mačem sečeš, Mačem sebi blago tečeš, Blago turska glava suva, Kroz nju vetar gorski duva. Oj sokole dalmatinče, Divna mora divni sinče!
noge; Kao toronj, bog od zlata suva Od drveta ide do drveta, Nevidimo drži preko sveta Bog za uže, tako vetar duva.
Pa spavaju kô zaklani, Pusto piće sve stamani, A suviše, gle stražara, Pao pokraj gospodara, Pa kô i on rče, duva, Mesto njega puška čuva, Vrgô brigu svu od sebe. — Ma ajduče, kako j' tebe?
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
do Vankuvera, od Atlantika do Pacifika, odstupao sa srpskom vojskom od Ovčeg polja do San Đovani di Medua (di ne duva!
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Razumeš? Ako se ovde ugasilo nije se na celom svetu ugasilo. Nećemo se ni mi obrtati onako kako Hasanaga duva! HASANAGINICA: Zašto si išao kod Hasanage? BEG PINTOROVIĆ: Tražio sam ilmi-haber, eto zašto!
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
(Odlazi.) LjUBA: Evo, majka. Nego čuvaj, da se ne opečeš. (Namiguje na Pijadu.) STANIJA (uzme kašikom, duva, no kad metne u usta, đipi i uvati se rukom). LjUBA: Šta je majka? — Šta ti je? STANIJA: Ej, crna kjerko, što me ubi?
Lalić, Ivan V. - PISMO
ruja, Tamnije kada zelene su boje U vrtovima, a strnjika suva, Tamnija donja amplituda bruja Vetra što obnoć u vremenu duva.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
S nečim petim nešto treće tek krilima zalepeće. SVILEUVA, KOCELjEVA U frulicu Gospod duva. Zimski refren: Svileuva. San raznosi bela pleva. Luč unutra: Koceljeva. Siše mozak zlatna muva.
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
MITA: Oho! ALEKSA: Bogatstva ima dosta; kad se venčamo, onda neka duva u prste za koga je pošla. A zar bi ovo prva svadba bila gdi se nije ili mladoženja ili devojka prevarila?
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Kad obnoć bura na moru duva i moćan talas u lađu gruva, grmi u mraku slijepom, ribica dobra mornare zove u tihi zaliv nek žurno plove,
„Grrrr, kud žuriš, kaži-der lovcu; možda si, negde, pronašla ovcu?“ „Idem da doznam lija sve duva — zašto jež kuću toliko čuva.“ „Eh, kuća, trice! — veli vuk zao. Ta ja bih svoju za jagnje dao!
Tragovi Žderka svuda se vide, poslednji, evo, u šumu ide. Stražari amo, na ispit strogi! — srdito deda duva — Tako li, dakle, lopov se vreba, tako se njiva čuva! Načini Žderko u dobru mom Kosovo pravo, pokor i lom!
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
pojasa vadi listove duvana suva, I kad ih izgnjavi dobro, on onda napuni lulu, I mirno pušeći sluša vetrinu što poljem duva. Po kašto zaškripe selom volujska drvena kola, I gavran nad njima grakne. Za tim se razgovor čuje.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
SVETOGORSKI DANI I NOĆI Svetogorski dani i noći Hladan vetar duva odozgo sa Atona Predznak ili prozrak U luci je sinoć bilo življe Na brdu udaraju četiri puta pečat Leđa
duhu 1 Duha da spazim dok vri i preobražava tvar Ili kad gori nad glavama i umnost mu postaje kuća a telo zgar Duva duh kud-hoće nevidljiv i traži svoju stvar 2 Da li će Duh još nekog da izumi? Ili samo stoji pored arhanđela s mačem?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Silazili smo sada uskim putićem jedan za drugim... Kao da čujemo neko romorenje ljudskih glasova. Ili to vetar duva. Osluškujemo... Zatim se penjemo po blagoj uzbrdici, naiđosmo na ravan plato, jer vetar poče jače da duva. Zastadosmo...
Ili to vetar duva. Osluškujemo... Zatim se penjemo po blagoj uzbrdici, naiđosmo na ravan plato, jer vetar poče jače da duva. Zastadosmo... Pucnji se više ne čuju, te nas ova tišina još više plaši.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Star je vojno trula javorina, Vjetar duva, javorinu ljulja, Kiša ide, javorina trune; Mlad je vojno ruža napupila, Vjetar Duva, ruža se razvija, A od kiše
je vojno trula javorina, Vjetar duva, javorinu ljulja, Kiša ide, javorina trune; Mlad je vojno ruža napupila, Vjetar Duva, ruža se razvija, A od kiše biva veselija, Sunce sija ona rumenija“. 127.
Ko će majci vatru ložit? Ko će majci kuću brisat?“ Sunce greje, vatru loži, Kiša pada, vodu nosi, Vetar duva, kuću briše. 221. U Bogdana lepu seju kažu; Što je lepa, kosa joj je lepša.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Odjednom se smračilo, mesečina je nestala. Duva vetar. Sa scene su otišli svi osim Sofije. Ona, sama, ošišana, obeznanjena, jecajući, tumara obalom.
Građani stoje pred kućom okružnog načelnika, čekajući da budu izneseni leševi. Još uvek duva vetar iz osme slike.) PRVA GRAĐANKA: Jesu li ih ovde u kući pobili? DRUGA GRAĐANKA: Jesu!
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Zima. Sneg veje i duva vetar. Siroče: Zima... sva drkćem... izišla sam iz škole, nisam ni knjige odnela kući... soba je tako hladna, peć kao
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— Šta vi govorim ja. Mi se gotovo zaprepastismo. Svi predstavismo gospodina Burmaza kako duva i huče u zasedanju, a sa čela mu liju graške znoja. Ne govoreći ništa jedan drugom, raziđosmo se.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Nema, beše mu ono staro! — I nema, nije ovo srednji vek! — veli Sreta. — A on samo ćuti i duva na nos. E baš lijepo vidiš kako mu nije milo, ama izmaklo mu se. — A ti drži one za koje ti rekoh.
u mehanu, i sada zeva besposlen; zeva i lomi žigice od duga vremena i ne osvrće se što ga Zac svaki čas pogleda i duva ljutito na nos. Sreta sede i zaiska kafu.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Tu spava, u hrpi novina, dok noću, ispod streje Mećava luda duva, i sneg u klancu veje. To ti je pravi život: u kakvoj staroj pojati Spavati i grickati; grickati i postojati.
Al samo je kopriva heroj. POSLEDNjI DAN ZIME Kraj levog uva —severac duva, Zdesna, Kroz lužnjak, Stiže južnjak! Severac cvili: „Zbogom bili!” A južnjak, Junak, Kroz topal čunak Huči u suirak!
VETROVITO JUTRO Sunce tuče u bogaze, Sjaj kroz lišće pljušti. Duva vetar, a zora se Na konopcu suši. Zemlja škripi kao lađa, Zaglunuše uši: Ne znaš da li sve se rađa, Ili se sve
POSLE KIŠE Prestade kiša — sad u vlazi Nešto pradavno nadolazi : Vetar duva, a detelina Uzvraća, mokra i nȅjedina; U neznanju — ko kad se izgubi trag — I sumrak se začeo blag.
SLUTNjE PO VETRU Ako vetrina duva iz toplih pušnica juga (Noseći miris balege i otopljenog snega), To znači: zima je bila oštra i vrlo duga, Ali se
Kako li je bilo našoj svetini Vekovima, na balkanskoj vetrometini. Gde danju i noću duva odasvud A ne znaš koga da goniš na sud?
Kad selo, reka, brdo i grad Prilegnu — svako u svoj hlad; Tad vetar duva, al se ne čuje: Grana se s granom poprečuje; I sunce čeka da mu neko Rekne to što mu niko nije reko.
Pandurović, Sima - PESME
NEMIR Ustao sam, kada Ponoć gluva, Bleda, nema, u crnome velu, Nevesele, sive staze čuva. Povetarac mek po njima duva, U suzama travu teši svelu; Suvo granje, žuto lišće nija Šum tajanstven noćnih elegija.
Talasaju naše moćne reke; Naše gore da hučno romore Kao nada koju srce traži U slutnjama kojih nema više; Vetar duva, proleće miriše... Naše duše naši su pejzaži.
Prisojima pustim surog kamenjara Palacaju, gmižu, sikću ljute šarke; Zidinama studen vetar doba stara Duva u dane prašnjave i žarke. Tu ne sija sunce nit’ se leje šire, Tu talasi nemi troše čvrste hridi.
A duše zahvata slutnja, strah, i panika. SONET Šta je to? Urlik pobesnelih rulja? — Ne. Studen vetar bespoštedno duva; Oči pune suza; zemlja nam je suva; Naš se svet snova iz temelja ljulja. A orgije besne dželata i hulja.
prema zemlji i rodnome kraju Čijim nam je dahom duh nekada plenjen, Gde i sada zvezde istim sjajem sjaju, Isti vetar duva plodan, neizmenjen, Iste šume, cveće i mirisi traju. Iste ptice poju.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
“ OD NESANICE (Kad neko ne može da spava, onda mu se ovako triput baje): Duva vetar! Duva vetar! Duva preko visokih gora, preko širokih polja, preko velikih voda!
“ OD NESANICE (Kad neko ne može da spava, onda mu se ovako triput baje): Duva vetar! Duva vetar! Duva preko visokih gora, preko širokih polja, preko velikih voda!
“ OD NESANICE (Kad neko ne može da spava, onda mu se ovako triput baje): Duva vetar! Duva vetar! Duva preko visokih gora, preko širokih polja, preko velikih voda! Duva preko rodnih voćaka, preko groznih vinograda!
Duva vetar! Duva preko visokih gora, preko širokih polja, preko velikih voda! Duva preko rodnih voćaka, preko groznih vinograda!
Duva preko visokih gora, preko širokih polja, preko velikih voda! Duva preko rodnih voćaka, preko groznih vinograda! Duva preko korenitih kukuruza, preko tankih konopalja, preko klastih ječmova! Preko pšenice belice, preko zelene deteline!...
Preko pšenice belice, preko zelene deteline!... Duva vetar! duva vetar! Duva preko medveda, preko jelena, preko srna, preko kurijaka, preko lisica, preko zečeva!
Preko pšenice belice, preko zelene deteline!... Duva vetar! duva vetar! Duva preko medveda, preko jelena, preko srna, preko kurijaka, preko lisica, preko zečeva!
Preko pšenice belice, preko zelene deteline!... Duva vetar! duva vetar! Duva preko medveda, preko jelena, preko srna, preko kurijaka, preko lisica, preko zečeva!
Duva vetar! duva vetar! Duva preko medveda, preko jelena, preko srna, preko kurijaka, preko lisica, preko zečeva! Duva preko konja, preko goveda, preko ovaca, preko koza, preko kokoši, preko golubova!
Duva preko konja, preko goveda, preko ovaca, preko koza, preko kokoši, preko golubova! Duva preko jarebica, preko prepelica, preko kukavica! Preko vrana, svraka, čanaka, vivaka, slavuja, vrabaca!... Duva vetar!
Duva preko jarebica, preko prepelica, preko kukavica! Preko vrana, svraka, čanaka, vivaka, slavuja, vrabaca!... Duva vetar! Duva vetar! Duva preko svega i svačega, dok ne poduva našega N... sam bogodan!
Preko vrana, svraka, čanaka, vivaka, slavuja, vrabaca!... Duva vetar! Duva vetar! Duva preko svega i svačega, dok ne poduva našega N... sam bogodan!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
” I ona se skloni za vrata, kad ali eto ti vetra, duva, ruši, krši, prevrće gdegod što nađe, sav izgreben i poderan, pa kako dođe, nazva materi pomoz' Bog!
Kad u veče, Bože! duva vetrina, krše se drva misliš sve će iz korena izvaliti. Ona se sakrije za kolebu drkćući od strahote, al eto ti ala
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
o zidu venci luka belog i crnog, venci suvih mesečarki, venci riba, s praga ti počinje ceo Banat, i Bačka, duva vetar, oće da presneži, miriše vruća rakija, a jedan oblak nad dudovima kipi!
ANĐELKO: Ja ne govorim o godinama, nego o tome šta od njih naprave brak i državna služba! To ti se isprva buni, duva, potpaljuje, ništa mu ne valja, sve kritikuje, samo odseca, glavinja, zvekeće, seva ko tocilo, vatra iz usta, glava u
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
nogama da ih zgrije, vrtio je glavom da mu se vrat ne ukočanji, a kad god mogaše ugrabiti, prinosio je šake ustima da duva u njih. Tako činjahu i svi ostali, a uz to derahu se svi skupa, jer se zbilja čovjek njekog jada ugrije pjevajući.
Tada mi pade na um šta ne bi ni đavolu: polegušim se, pa potrčim pravo k njemu i ustavim se bez duva... „Kuda ćeš! jadniče! Biž, dokle si na vrime!...“ „Što je to, što?“ — pita gornjak, već priplašen. „Buna brate!
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Mi smo niti Koje vežu nerođene sa mrtvima. Nema kraja. Prislonimo na zrak uva: Kroz šupljine između nas vetar duva Što vremena po dva spaja. Leže ispod mračne sene Mrtvi, a još nerođene Sluti vazduh koji kraj nas zasvetluca.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Mačem biješ, mačem sečeš, Mačem sebi blago tečeš: Blago turska glava suva, Kroz nju vetar gorski duva! Oj sokole Dalmatinče, Divna mora divni sinče!
pojasa vadi listove duvana suva; I kad ih izgnjavi dobro, on onda napuni lulu, I mirno pušeći sluša vetrinu što poljem duva. Po kašto zaškripe selom volujska drvena kola, I gavran nad njima grakne. Za tim se razgovor čuje.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Kudgod se tada pogleda, vidi se presušeno tlo, tvrdo kao kamen, nesposobno da ishrani ijednu travčicu. Suvi vetar duva preko celog kraja, uskovitlava oblake prašine, nebo potamni, sunce se zamrači.
Varoš sama vrlo je lepa, mila i ugodna za život, ali u pitanju prosvete stoje stvari drukčije“. „Razumem. - Ovde duva vetar protivreformacije“.
„Aha“, rekoh, „Sad mi je jasno zašto i otkud vetar duva“. „Odande gde je ta ekspanzivna snaga veća nego ovde kod nas.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
radi „vežbanje s oružjem i stražarsku službu“, on odlazi u jarugu kod značara i tamo ubija guštere, sluša masne priče, duva u trubu ili lupa u doboš da odmeni značare, dok se oni siti naspavaju.
i nestaje redom jedna po jedna bela prilika ispod pokrivača koji se podvlače pod ramena i savijaju oko nogu da ne duva.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Beše skoro ponoć. Po nebu jure crni i gusti oblaci, otežući se u duga i široka povesma, a vetar duva snažno, te uvećava ono usamljeno šuštanje i brujanje šume, koja se sklopila nad ovim tihim samostanom.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
I ona se skloni za vrata. Kad ali eto ti vetra, duva, ruši, krši, prevrće gde god što nađe, sav izgreban i poderan. Pa kako dođe, nazva materi „pomoz̓ bog“, pa joj reče:
Junak upita ovoga starca zašto na obe nozdrve ne duva. Ljudi mu objasniše: ako bi starac duvao na obe nozdrve, onda bi vetar odneo ne samo žito i slamu nego i njih sve sa
Petković, Vladislav Dis - PESME
Sve je sad prošlost; nju niko ne čuva; Pust vetar meni oko glave duva. I moja ljubav, i ona je vani: Bez mene, tiho, udaljena trune; Ne čuje moji kad padaju dani, Ne vidi groblje što ga
” 17. SEPTEMBAR 1912. GODINE Osvojile nebo planine oblaka, Hladan vetar duva i sunce je zašlo. Vreme kobnog straha, nevidljivih raka, Avetinja kolo otadžbinu našlo.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
čujemo slabačak zvuk crkvenih zvona u rumunskom naselju, oko četiri milje istočno od nas, preko kukuruza na naš pašnjak duva povetarac koji nosi miris slatkog, mladog kukuruza našim gladnim volovima, pozivajući ih na bogatu gozbu.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
ona s njime, nosila mu je jelo za više dana, — a on je pred njom gonio ovce što ih gospodar bijaše gore kod njih kupio. Duva južina.
Pirka hladni sjeverac, gdjekad jače zastruji, ali ne snaša lišće niti njime šuška; duva već nekoliko dana: sve je omeo i očeličio, selom je čisto kao na dlanu.
U STRASNU NEDJELjU Jugo, tugaljivo jugo Strasne, Velike nedjelje počelo je da duva odmah još dok je bilo izloženo za četrdeset sati na velikome oltaru sveto otajstvo.
Čini mu se da uvijek ovo velikih dana, na uspomenu muka Isusa Nazarenina, jugo ovako silno duva. I pored pokajničkih misli, silno ga potresa ovo „si rosso passionato” i ljuto se kaje.
Iz jedne od tih kuća, zaklonjenih između golih drveta, izbiše dva dečaka: gone pred sobom kravu. Jedan od njih duva u sviralu. Pred njima pas potrkuje, a kad spazi stranca, stade i zalaja. Dečaci priđoše k vodi.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Reč je najuži otvor na ogromnom levku. Hladnoća nepojmljivog duva kroz levak.“36 Tako nas je sam pesnik, uz vidljivo naglašavanje značaja prenatalnog života, doveo do same pukotine u
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Er reisst das Volk auf mit gebeckten Sätzen. (Pesnik se kloni blistavih akorda, U trube on duva, tuče po dobošu da sve pišti. Isprekidanim rečenicama podiže narod.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Talasi se dižu, utoležu, Te brodara penom zapljuskuju, Sve to jače, sve strašnije duva; Propast zija, crna provalija.
Maćinska se kaša i bez molbe kuva, Ožeći vas može; valja da se duva. Ne budite deca koja se od strave Pod jastuk uvuku pa se tu udave.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
(Duva u prste.) Ne znam, ne znam kako ću te vospitati: francuski ne znaš, ne znaš praviti komplamente, a kolika si; sad te mo
Uh! (Najedanput ga pusti.) Uh! usmrdila sam ruku (duva u ruku, pak je posle briše maramom), sad je moram tri dana prati, dok je opet u nobles dovedem.
Miljković, Branko - PESME
Al zaboravom svet sam sačuvao i čuvam za sva vremena od vremena i praha. O gde su ta mesta kada vetar duva i pustoš pomera? Gde zvezda moja plaha? Niskosti uzalud čeznu pesmu!
Petrović, Rastko - AFRIKA
Vreme se, međutim, naglo menja. Od jutra do večeri, i od večeri do jutra, počinju padati kiše. Vetar duva. Nemoguće je izići na krov na kome je odjednom grdno hladno.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Napolje pesak!... Sad, Rade, sad!... RADAK (meće drva na vatru): Sve većma duva, nebo se tušti Kô bledo čelo kralja ljutitog Kome je zemlja mirna večito, Al’ podanici sve buntovnici Što s drekom
(Gleda usplahireno u Saliju.) Čovek si, vidim, Ali u tvojoj crnoj zenici Kô da se živi đavo zgrčio, Te onde duva mehom paklenim, Da munje spremi grozne poruge Što će se mojoj bolji smejati, Kad sina vidim... Gde mi je sin?
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Baš do mene, uvijen u šinjel, prućio se po goloj ledini doktor Vladan, pa krkti, duva i šiče kao kakav parni kazan. A njegovo otomboljeno, zaspalo lice, čije crte nikad nije grčila i omračavala nijedna
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
“ naređivao je podnarednik. Ja sam izvukao revolver, kao da ćemo sada na juriš. Pri vrhu poče vetar da duva. „Evo smo!“ — šapnu neko. I stroj kao po komandi polete. Nešto je pištalo oko mojih ušiju, i ja se najzad sapletoh.
Potom zabaci glavu unazad i s noge na nogu... — Kupamo se u zno-ju lica svog! — duva „Fikus“. — Teška s-služba. — Onda se obrati Sergiju: — Dorogoj brat Serjoža Nikolajevič... daj pocelovać ćebja...
Front je zanemeo. Počeo je i neki vetar da duva. Čitavi mlazevi kiše naletali su nam na lice i cedili se niz vrat... Ah, da mi je sada onaj kožni džak!
Okretali smo se u mestu i saginjali da bismo se zakopčali. — Da li ovako uvek duva? — Gotovo uvek. Pred nama se pružao zaravnjen plato, sa blagim nagibom prema Grčkoj... Kapija Slobode...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Neka duva hladni vetar severni, Ja ću opet svagda biti tvoj verni, Ti si mene baš do groba Učinila sužnog roba Tvog lica.
Da — (ostade mi što u peru!) Da svaki, velim, svoju veru K’o oca svog amanet čuva Kad ne znam kako vetar duva I makar koja ptica poje, Da uvek bude ono što je, Za zemlju nebo da ne proda — Znam da bi bilo više roda.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Podzimnji je dan. Duva mlaka južina, a kroz tanke oblake prodire sunce. Po polju i moru naganjaju se promjenljive sjenke.
Kod Ivina stana nekako im je teško rastati se, pa proslijede putem. Vanka u prodoru duva južina; jednoliki šum odande dolazi i prolazi povrh kuća, dalje u noć.
* Sutradan, u subotu, po objedu, krenu Ivo put svoga sela. Ide polako uzbrdicom, a prati ga more. Južina duva, vali se koturaju, naganjaju i na žalu pjene se, a vraćajući se, kotrljaju za sobom pijesak; grane mrkih maslina
Pomisli: proći će i po sahata dok obiđu sve savijutke! Sreća, te je sunce za oblakom, a duva svježi jug što kišu nosi, pa nije vrućina.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Artemije Posle drugih petlova, dok smo bili na bdeniju, poče da duva vetar. Postajao je sve jači. Zviždao je, hujao, udarao o zidove, savijao drveće.
Ilić, Vojislav J. - PESME
pojasa vadi listove duvana suva, I kad ih izgnjavi dobro, on onda napuni lulu, I mirno pušeći sluša vetrinu što poljem duva. Po kašto zaškripe selom volujska drvena kola, I gavran nad njima grakne. Zatim se razgovor čuje.
Ah, to je, zbilja, život loš, Jer orkan često duva, I to me samo teši još, Naš Mentor što je čuva. On muzu pazi kao kćer I njojzi daću sprema; Taj čovek ima dobar
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
A Aleksandar mi zamera što sam postao Atinjanin. Sa obe strane duva ledeni vetar da bi me otpirio odavde, a možda i sa ovoga sveta.
Egiptom samim, a Faros zovu ga ljudi, Tako daleko od Nila, koliko za dan preplovi Prostrana lađa, kad za njom zuji i duva vetar; Ima i zgodna luka, iz koje potiskuju plovci Širokih bokova lađe, kad sveže zgrabe vode.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Dva vezana vučjaka, i jedno pušteno čobansko pseto. Noću, stražar kućni obilazi zgrade i duva u rog ako mu se neki šum učini sumnjiv.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Butler kaže da mis Fama najedanput u dve trube duva, i da li obadve s jednim vetrom u jednu napred, u drugu sastrag duva, to mi ne znamo, samo to možemo kazati da prva
Butler kaže da mis Fama najedanput u dve trube duva, i da li obadve s jednim vetrom u jednu napred, u drugu sastrag duva, to mi ne znamo, samo to možemo kazati da prva lepo, a poslednja ružno zvoni, i zato nazivaju spisatelji jednu dobar, a
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
vrlo lepo, kao i svi moji drugovi što su, znao šta je to svirala: cev od drveta koja svira kad se u jedan njen kraj duva. Eto, to je prosto i lepo i jasno. Međutim, po fizici, to nije tako.
Profesor, recimo, prilazi momku koji duva u frulu koju je sam gradio pa joj poznaje ne samo svaki usek već i samu dušu, priđe mu i veli: — Slušaj, na tvojoj
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Sve je divlje, sve je surovo i iskonsko. A zima hladna kao avet... Duva vetar kroz Rugovsku klisuru, kovitla između trošnih kuća, vratnice lupaju, onda izbija sa fijukom u ravnicu, dižući
Vojnici sedaju na sneg, brišući znojavo lice. Konji brekću i sa njih se puši para. Sa planine duva oštar i hladan vetar.
Izgleda mi da glava lakše podnosi hladnoću. Ali odnekud, iz onoga granja, kao da mi neko duva za vrat. Zatiskujem rupu šatorskim krilom. Sada opet osećam kako mi ulazi hladan vazduh u rukav.
Drugi su bili od gume, sa kratkom cevi na prednjoj strani, u koju se duva i gumeni pojas se nadima kao ona donja automobilska guma. Vojnici su već pronašli zabavu sa ovim pojasevima.
Malo posle nastade neko pištanje na brodu, kao da neko duva u one dečje trube. Napravili su vojnici neke klinove kao piskove, pa ih zavukli u cev, i kada pritisnu rukama o
U početku na prežemo vid, da bismo se svikli na pomrčinu. Zvezde sada jače zasijaše. Vetar na krovu poče da duva. U daljini ugledasmo bezbroj treperavih iskrica i setismo se da je to varoš Krf.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Na Balačku jesu do tri glave: iz jedne mu modar plamen bije, a iz druge ladan vjetar duva; kad dva vjetra iz glava iziđu, Balačka je lasno pogubiti.
okreće pusto blago — blago koje nema vlasnika; veliko blago putalj — konj putonogast puce — dugme puše (vjetar) — duva puška iz kubura — pištolj pušiti — pustiti pušćati — puštati rabriti — hrabriti Ravanica — manastir koji je
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
ljuti ris Obožava klis Jedan žuti nar Pao u bunar GAJITE PATKE Dok zvezde sjaje Patka nosi jaje Dok vetar duva Patka jaje čuva Kad izleže pače Voli ga još jače Gajite patke Zaista su slatke KAD BI MI NEKO REKAO Kad bi
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Primičemo se nekom otvoru, otuda duva — reče Lazar Mačak. Brzajući, potočić je zakretao hodnikom udesno i gubio se u jednom tako tijesnom otvoru da je
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Ali ovako nije ostalo hadži-Zamfiru ništa nego da duva na nos, pa da sam potrudi svoje čudo i gospodstvo i da sam traži leka tome zlu i nevolji.