Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Tako ih je crkva krstila, ali po narodnom krštenju zvahu se: Pirija, Tetka, Naćvar, Blitvar, Duvalo, Srdar, Vrtirep, Žvalonja.
Gvardijana bi zamijenio fra-Duvalo, te ispitivao đake, ili bi naredio Čimavici da ih preslišava. Duvala zamijeni fra-Vrtirep, i tada bi Bakonja bar nješto
Fra-Tetka dokazivaše da se o velikijem godovima ne može, bez nevolje, opojati mrtav svećenik. Fra-Duvalo je protivno tvrdio. Pirija i Naćvar bijahu mišljenja Duvalova, a ostali pristajahu uz Tetku.
— Ne bi nam falilo nego još da ovake životinje uzimljemo u službu! — reče talijanski fra-Duvalo. — A zašto ne? — reče Srdar. — Šta nam smeta što je suklata! Ovaki i jesu baš za službu dobri.
— Ajte vi otvorite crkvu, jer nije razlog da jutros ne bude službe! — reče Duvalo đacima. — Ovo nije moglo biti bez domaće izdaje! Ovo se vidi da je domaći prst! — poče gvardijan hučući.
— I ja sam to odma pomislija! I ja sam odma posumnjâ, a znate na koga? — Na koga? — Na Stipana, valaj — reče Duvalo. — Dobra ti je ta! — povikaše svi. — A šta ti misliš Brne? — pita ga Vrtirep.
Stoji mi vrka u drobu, kâ kad kupus vri! — i pođe lagano uza stube u svoju ćeliju. Za njim ode i Duvalo. U tome se Lis vrati sa oruđima, te on, Mačak i Bujas počeše razvraćati mala vrata. Fratri se šetahu oko dvorišta.
Ko to leži kâ mrtav? Izađe Duvalo na trijem, ogrnut rakancem, pa viče: — Ko je ubija redovnika? Koji je to poginuja?
Balegan jednako zvonjaše, vičući nješto. Najzad, Naćvar i Duvalo razumješe da je i crkva poharana, te uđoše u nju, a kad vidješe grdilo oko sebe, pogledaše se u oči, sumnjajući da li
— Prikini odma! — viknu duvalo, a kad ga kuvar ne posluša, on ga uhvati za uho i odmaknu, pa poče govoriti slugama: — Kuda ćete vi amokarc?...
— Daklen, opet sujma mora pasti na Stipana! — veli Duvalo, propinjući se, te promoli glavu kroz prozor. — A jest, duše mi, sve kako ti kažeš!
Ovi strašni događaj uzeće mi najmanje pet godina života! I još je niko ima duše da me poteže za uvo! Ej, ej... Duvalo poče jako kašljati. — Ta-a-ko! — poče fra-Brne. — Pet godina, veliš! Ja bi prista i na deset za meneka.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
I pored pokajničkih misli, silno ga potresa ovo „si rosso passionato” i ljuto se kaje. Jugo je duvalo kada je on za mladih dana plovio širokom morskom pučinom kao paron barka „Santa Lucia”.