Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Dakle ta devojka imala je crne oči velike, tako da je od njih duvao neki vetar, i neka promaha me odmah uhvati i ukoči celu levu stranu.
Toga dana bilo je toplo, ali je duvao jak vetar. Pogdešto bi pojedini vijor silno cimnuo prozorom, ili bi napeo staru potklobučenu tapetu na zidu, pa bi
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Bila je čak i varoška muzika za okretne igre, a ni Sovra gajdaš nije falio; samo je on više duvao u gajde onima u kujni i u avliji, nego onima u sali.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Hrkao je, strigao, kao panj u Hrtkovcima, duvao, a probudio se ujutru, bunovan, tek kad je i Sunce granulo. A kad je otvorio oči, vide, i ču, kako mu se glasno smeju.
Nevreme je, međutim, u bašti, dole, bilo stiglo. Bilo se naoblačilo, grmelo je i vetar je duvao. Pavle je, u nedoumici, začuđen da sebe vidi, takvog, u ogledalu, digao sa poda svoju crnu, husarsku, poponu, ispravio
Isakovič zatim dugo nije mogao da zaspi, na tom prenoćištu u varoši Jaroslau. Napolju je duvao vetar, u mraku, a u paviljonu zvučale su zavese, kao da neko zaista dira, prstima, u neku harfu.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Stigoše zatim do devojčine kapije, mračnog tunela kroz koji je duvao vetar raznoseći đubre iz pretovarenih kanti. Prašnjavo gvožđe sa ornamentiranom vizijom nekog austrougarskog arhitekte,
Matavulj, Simo - USKOK
Idi, sinko, i provedi se lijepo u svatovima!... Bješe već mrak kad se Janko i Krcun uputiše gornjim poljem. Duvao je lak sjeverac.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Bio je rezervista. Onako gojazan, sa raskopčanom bluzom, večito se hladio i duvao... Neke je čizma ubijala, te su ramali i poštapali se.
neželjene goste, koji su kao mušice utrčavali neprestano u bivak i unezverenim pogledom tražili svakojake otpatke. Duvao je hladan vetar. Vojnici naložili vatru oko koje se sakupismo.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
»Kako li se popne onde?« — mislio je, pa se seti, kako je jedanput video i protu navrh crkve: vetar je jako duvao, prota se uhvatio za karniz od kubeta, a kosa i mantija, misliš, odvukoše ga sa crkve; pred njim nešto zagledaju dva
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ Vjetar je duvao niz Krstac sve to jače. Nad Crnom Gorom povijahu se tušti crni oblaci. Sunce je tonulo u more. Sa zapada do pola neba
“ reče im. „Jedan za drugijem ajte; ne grajte, kad se ja sagnem, saginjite se i vi!“ Kiša je jednako padala i vjetar duvao. Četnici nasukaše se za četovođom.
Na dvoru suton se počeo bješe hvatati. Vjetar je duvao i pirio na mahove, a taman kad čovjek sjede, zahuja žestoko, da stade treska prošća i vratnica po zgradama, pa u mah
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Sjever je jako duvao. Prije no što će sjesti da jedu začatiše svi jednogrlice „Očenaš“ i baš izrekli „priđi kraljevstvo tvoje“, kadli
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
— pa zakala i ode. Kad dođe tamo, leže pod stubac pa stane spavati, ali kako je vjetar duvao, one kosti zaškogrći gore, a on se probudi; vjetar se opet umiri i on počne spavati, pa onda opet duni, pa zaškogrći
pređe reku, uputi se pravo onoj gomili ljudi na guvno i ugleda jednog starca koji je jednu nozdrvu zapušio prstom pa je duvao na drugu, a njih četiri čoveka veju žito. Junak upita ovoga starca zašto na obe nozdrve ne duva.
Junak upita ovoga starca zašto na obe nozdrve ne duva. Ljudi mu objasniše: ako bi starac duvao na obe nozdrve, onda bi vetar odneo ne samo žito i slamu nego i njih sve sa guvna.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Jer jednoga dana, iz drugoga kraja, Noć i vetar bio, i duvao jako, Pa cveće i mladost umrli polako... Posle jesen došla na saranu maja.
Noćas su me pohodila mora, Sva usahla, bez vala i pene, Mrtav vetar duvao je s gora, Trudio se svemir da pokrene. Noćas me je pohodila sreća Mrtvih duša, i san mrtve ruže, Noćas bila sva
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Kao većina dece voleo sam da skačem i silno sam želeo da se održim u vazduhu. Ponekad je jak vetar pun kiseonika duvao s planina i poigravao se sa mojim telom, koje je bilo lako kao da je od plute, a ja bih skočio i dugo lebdeo u
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Bio je namrgođen zbog ružnog vremena i mnoštva Zagoraca, s kojima se valja ciganiti i prepirati. Vetar je silno duvao, te se sklonio iza zida što je luku branio.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Kad se čovek ispenje na tu visinu, ima utisak kao da oseća blizinu neba. Vetar je duvao i nanosio nam sitnije kamenje u rovove...
Nas ranjene, uz jauk i škrgut zuba, poneli su na suprotnu stranu. Vetar je duvao, lepršajući kose mrtvih vojnika... Kapetan Radojčić se diže i protegli.
— Malo nas je, al’ smo ljudi! — veli kapetan „Fikus“ skidajući kapu. Maramom je brisao znoj i duvao preko gornje usne, da bi se rashladio. — Gazda, daj flašu konjaka!
Malo podalje ležao je leš onog bugarskog vojnika. Vetar je duvao i uz ciku strujao između žica. Na frontu je bila tišina.
Ostali su pali na sredinu između naše objavnice i bugarskih rovova. Vetar je duvao prema nama, i nanese dimove šrapnela iznad nas.
Tada mi je ukratko izložio kako se to sve odigralo. Duvao je, veli, vetar i bila je mračna noć. Njih četvorica, tri pešaka i on, razmaknu krstila od žica s naše strane i dovuku
Bili smo na visini od preko dve hiljade metara. Hladan vetar duvao je sve snažnije, te smo obukli naše mantile. Pred nama je bilo neko naselje.
Pri izlasku iz auta vetar je duvao toliko snažno da nam je krajeve naših mantila nabacivao na vrat. Okretali smo se u mestu i saginjali da bismo se
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Kad sam sinoć izjurio napolje, duvao je ledeni severac. Promajna, skliska noć po kojoj se tmasti oblaci traže i sudaraju kao da su slepi, gnječeći svojim
Ilić, Vojislav J. - PESME
I kravar pomenu Boga... Zatim se iskašlja jače, Sanjivo zaturi glavu i u rog duvati zače. On nije duvao mnogo, nit mnogo vremena prođe, A krupna seoska marva na zbornu poljanu pođe, I selo u časak prenu.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Negde u blizini granice zastadosmo. Duvao je hladan vetar i olovni oblaci se stopili u beskrajni sivi zastor, skrivajući planine i zemlju koju napuštamo.
Ja vas ne zadržavam. Ko hoće neka ide. Ali sada je došao čas da vidimo: „Ko je vera, a ko nevera!“ Vetar je duvao iz Rugovske klisure. Vojnici su stajali nepomični i nemi, onako promrzli i pogureni, izgle-dali kao zaleđeni.
Zatim se obrati polako meni: — The, koliko da mu produžimo život za nekoliko časova. Iziđoh. Duvao je vetar, pa mi se činilo kao da se smrt zlokobno ceri, te požurih da sam što dalje od ove žalosne barake.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Oseti Varalica kako kraćaju noge pod njim, ali nazad se nije moglo. Veštice bi ga začas otkrile, jer je vetar duvao sa zapada. »Sad mogu samo napred, pa neka bude šta bude!« — virnu Varalica iza stene. Veštice su srkale čaj. »Sad!