Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
IZ KOSTOJEVIĆA 65 VIDIK U AUŠVICU 66 DOLAZAK KOMANDANATA 67 PESMA O KOMANDANTIMA 68 PESMA O NOŠENjU ODSEČENE GLAVE DUŠANA RADOVIĆA KONDORA KROZ SELA I PREKO PLANINA ZAPADNE SRBIJE 69 NA TRIDESTOSMOGODIŠNjICU BITKE IZMEĐU PARTIZANA I ČETNIKA
s naših ramena pitaju se pseće, ovnujske, svinjske glave, i teleće. PESMA O NOŠENjU ODSEČENE GLAVE DUŠANA RADOVIĆA KONDORA KROZ SELA I PREKO PLANINA ZAPADNE SRBIJE Dušan Radović Kondor je zaklan jer je klao.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
žut kovert. Otvorim ono pismo, a slova samo igraju, trepere po onoj artiji. Veli: „Draga moja Nato, ja bez Dušana ne mogu, i mi smo se zdogovorili da živimo u Beogradu. Tamo je velika varoš i niko nas ne zna.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Docnije je srpska država zavladala ovim istim oblastima, naročito za vlade kralja Milutina i cara Dušana, krajem XIII i početkom XIV veka.
vladaoci iz dinastije Nemanjića: Lesnovski manastir južno od Kratova, koji je podigao Oliver, veliki vlastelin cara Dušana; nagoričanske crkve kod Kumanova, manastir Treskavac kod Prilepa, itd.
Bogišić). Najpotpuniji i najoriginalniji je „zakonik“ Stefana Dušana, cara srpskog, donesen najpre na velikom saboru srpske vlastele i sveštenstva u Skoplju 1349.
U njoj su Prizren, prestonica cara Dušana, Priština i Paun-Polje, prestonica kralja Milutina, Novo Brdo, najznatnije rudarsko središte srednjovekovne srpske države.
Na njoj je Miloš Vojinović, sestrić cara Dušana, napasao svoja stada. Po narodnoj skasci u njoj spava Kraljević Marko, koji će se probuditi kada vaskrsne srpsko carstvo.
Kantakuzen je zabeležio, da su se oko Bera naselile mnoge hiljade Rašana za vreme vlade srpskoga cara Dušana. Južnomakedonski varijetet predstavlja, dakle, uglavnom pasivnu oblast, koja je primila više stanovništva nego što ga
Matavulj, Simo - USKOK
i za Lesandra Veljeg, i za Rimljane šta su radili i kakvi pametni junaci bili, pa i za srpske careve i kraljeve, za Dušana i Dečanskoga i druge!... E, zdrav si, Janko! I opet dobro ni došâ!
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
DEČJE 48 KNjIŽEVNOSTI 48 ZMAJ 53 POBUNA PETLIĆA 61 ĆOPIĆEVE PRIČE IZ DETINjSTVA 70 DETE U LUKIĆEVOJ POEZIJI 91 DOKOLICE DUŠANA RADOVIĆA 97 OPROŠTAJ OD DUŠANA RADOVIĆA 112 HILjADU LjUBAVI JEDNE PRINCEZE 115 RIME LjUBIVOJA RŠUMOVIĆA 118 ERIĆEVA
PETLIĆA 61 ĆOPIĆEVE PRIČE IZ DETINjSTVA 70 DETE U LUKIĆEVOJ POEZIJI 91 DOKOLICE DUŠANA RADOVIĆA 97 OPROŠTAJ OD DUŠANA RADOVIĆA 112 HILjADU LjUBAVI JEDNE PRINCEZE 115 RIME LjUBIVOJA RŠUMOVIĆA 118 ERIĆEVA GRUŽA 123 ROBINSON 126 ONO ŠTO
J. Zmaja, Luisa Kerola, Edvarda Lira i Dušana Radovića... Taj, poseban tonalitet, tu umekšanu intonaciju glasa, osećamo i u nekim starim zapisima i stihovima o
Plavi zec mog dragog prijatelja Dušana Radovića (1920—1984) jedna je od uzbudljivijih epizoda srpske poezije za decu. Tri sam zemlje prelazio, i tri
DOKOLICE DUŠANA RADOVIĆA Ime Dušana Radovića (1922—1984) postalo je sinonim za duh novine, za invenciju i pregalaštvo, kako u današnjoj
DOKOLICE DUŠANA RADOVIĆA Ime Dušana Radovića (1922—1984) postalo je sinonim za duh novine, za invenciju i pregalaštvo, kako u današnjoj dečjoj poeziji,
I tu, dečja književnost vraća se početku. OPROŠTAJ OD DUŠANA RADOVIĆA Sreo sam ga početkom pedesetih godina, u trenutku kad je na pozornicu stupao jedan novi književni naraštaj,
kao i dva naknadno pisana rada o pojavama u dečjoj književnosti, Jedan vid upotrebe dečje književnosti, i Oproštaj od Dušana Radovića. Poglavlje Mesto i uloga zeca preuzeto je iz nedavno objavljenog lirskog ogleda Zečji tragovi.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
(Dovuče astač nasred sobe, pak se popne na njega.) Gospodo i braćo! Vi znate šta su Srblji bili u staro doba. Od dušana drktale su stene samog Carigrada. No ova lepa slava naša pala je kao žertva besomučne navale turske.
Radičević, Branko - PESME
Vuk je Srbiju izdao, Na Kosovu je njezin soko pao, I Srbijanca junačke su noge Sužanstva lance vukle gode mloge. Dušana doba bijaše prekrasno, Sužanjstvo sada njima preužasno, Silna duše dirala je tuga, Al' niotkude ne viđa se duga, Po
Kostić, Laza - PESME
Tu su mnoge dike stare, tu je mnogi srpski tić, do Dušana car Lazare, a do Marka Obilić. Trepetljike zvekom zveče uz tamburin udaraj, po poljani bude cveće uz mirisan uzdisaj.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Baterijski narednik je čitao razna imena, Traila, Milana, Stankulja, Stojana, Dušana, beše jedan Vučko, onda Krsta... Poljanom se razlegalo: „Ja....
Još prebacio i torbu sa sekcijama oko vrata. — Gospodine potpukovniče... — Prvo ti! — prekide komandant Dušana, i upre prstom na mene. — Gospodine potpukovniče, otpratio sam bateriju do sela.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Onda nemamo šta da razgovaramo!“ On je bio usvojio, usinio, kao neženja, sina svoje sestre, Dušana, i nadao se da će taj mladi oficir sačuvati ime Putnika.
i da sam siromah, on mi podvikuje: da ne tražim možda da mi se izdaje plata, ili da me prime pravo u puk cara Dušana? Ja onda sedim i ćutim, u Zagrebu, po kafanama, još nekoliko dana, i posmatram kako svet prolazi pored prozora.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Zna Dušana rodit Srpka, zna dojiti Obiliće, al' heroje kâ Požarske, divotnike i plemiće, gle, Srpkinje sada rađu... Blagorodstvom
IGUMAN STEFAN (čita naizust) Vjerne sluge pomjani, Gospodi, vladaoce, ma tvoje robove: nepobjednog mladoga dušana, Obilića, Kastriota Đura, Zrinovića, Ivana, Milana, Strahinića, Relju Krilatoga, Crnoviće Iva i Uroša, Cmiljanića,
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Nekada, u staro vreme, tako se nazivala ona četvrt Beograda ispod današnje Ulice cara Dušana koja je, krajem XVІІІ i početkom XIX veka, bila naseljena pretežno nesrpskim življem: Turcima, Grcima, Jevrejima.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Slobodna je raja, ona duša čista, Nad kojom se, davno, zaplakala Vila: Car Dušana kruna u Skoplju se blista, Nad njom Beli Or'o raširio krila!
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
Ja od tebe jošte mnogo ištem: da postaviš u plamteće vrste, pred očima Srpstva i Slavjanstva, Obilića, Đorđa i Dušana, i jošt koga srpskoga heroja; da progrmiš hulom strahovitom na Vujicu, Vuka, Vukašina, bogomrske Srpstva otpadnike
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
prvi ukrcao, iskrcao se na pristaništu govinskom ostrva Krfa onaj u Albaniji do gole duše opljačkani odred pukovnika Dušana Tufegdžića. Ne mogu da se setim dana.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
– Rekao je da ostaje majka“. Stoga je u pravu Jovan Hristić kad u predgovoru izabranim delima Dušana Matića u ediciji Sto knjiga srpske književnosti kaže: u Matićevoj poeziji, jezik nas dovodi do saznanja ne samo svojom
Milan Bogdanović, na primer, očito nije znao da čita „More“ Dušana Matića i Popine pesme, inače ne bi napisao one rečenice koje danas izgledaju gotovo neverovatne, ali koje su,
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
u jednom istom tekstu davani čas stihovi čas proza, a što je kod nekih nadrealista kasnije prešlo u manir (recimo kod Dušana Matića i Milana Dedinca). Ali, to je bio samo jedan, spoljnji i manje zanimljiv put zbližavanja.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Obrana tome kam'? Kam' krilo slatko, moćni zaklon? Dušana davno nam nema, stuba Od koga sile Stambol je strepio! Ni Marka nema, strašnoga dušmanom, I snažna kopljem, buzdovanom.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
biografijama vladara koje je napisao Danilo, dok je u biografijama kralja Stefana Dečanskog (posle 1331) i njegovog sina Dušana kao kralja (posle 1335), kojima je on sam autor, Danilu od početka poverio vodeću ulogu.
okviru nemanjićkog doba, Marko se pojavljuje kao zaštitnik legitimiteta carske loze i čuvar "nejakog Uroša", sina cara Dušana.
Tako Vukašin Mrnjavčević ostaje ubica "nejakog Uroša", sina cara Dušana i prestolonaslednika srpskog carstva, a Vuk Branković - pojam izdajnika.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Šta veliš, pobratime, kada bi se opučio onaj konj iznad nas i naleteo na tebe? — pita sada Luka Dušana. — Uh, boga ti, nemoj, molim te. Ja sam tebi bolju sudbinu želeo.
I Luka podiže nogama dušek, koji je visio na kaišima, a sa njim i Dušana. — Nemoj da si lud! — zavapi Dušan, pridržavajući se za suprotan krevet. — A-ha!... A sad, braćo... kipislcauf!...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Drugi Nemanjići sve do Dušana (izuzimajući samo Dečanskog) i ne pominju se u pesmama. O dušanu i njegovom sinu Urošu ima više pesama.
Miloš Vojinović o kome istorija zna samo to da je bio stavilac kod cara Dušana u pesmi se pokazuje kao veliki junak: kažnjava šićardžije, ubija na megdanu kraljevog zatočnika, strelja kroz prsten
Te ličnosti su knez Lazar i Miloš Obilić. Lazar je sluga kod cara Dušana, takav sluga koji služi vino i gotovi večeru.
nacionalni ponos I krvno srodstvo, istorija vlastelinskog antagonizma (ukoliko se tako može nazvati srdžba cara Dušana na njegove sestriće, izazvana inostranom spletkom i unesena u pesmu radi neophodnog zapleta: da se dovede u pitanje
naknada, doplata pridobiti — pobediti prizirati se — priviđati se Prizren — grad u Metohiji, nekad prestonica cara Dušana Prijepolje — varoš u Hercegovini, na reci Limu priko — preko Prilike — selo u zapadnoj Srbiji Prilip — Prilep,