Radičević, Branko - PESME
Čekanje njino bijaše zaludu, I samo mogu čuditi se čudu. U izbu uđe i zatvori vrata, Pa onda svoga dušeka se vata, Na dušek dole kao kamen pade Pa nešto krupno mozgom učit stade; Na licu njemu čemerna milina, I tija tuga
Da nešto oće, što sad bit ne more, I srce njemu ražali se jako, Jer misli veće da je vreme jako, Pa s' onda ita na dušeka meka, Od misli tužni skoro van sebeka.
Kraj reke beu jedni dvori tude, Na dvorim ništa čemu s' ljudi čude; U dvori tude na dušeka meka, On pade, tužan, skoro van sebeka; Al' eto amo njegovoga zlata, U izbu uđe i stade kraj vrata, Kraj vrata
42. Planu ognjem detić pusti, Pa je uze u naruče, Na dušeka tad je spusti; Al' se brani divno luče, Još stidljivo njemu reče: „Ne! — ako nas ko zateče!“ 43. „Kô zateći?
“ 121. Kud se deše? — Na dušeka, Drk(ć)e telo, drkću ruke, Skoro su mi van sebeka Od miline i od muke. Jošte jedno: „Jao, jao!
Kako stiže, s konja sjaa, Sluge konja privatiše: Odma u dom on zamače, Na dušeka odma pade, Tuna leže, ni se mače, Ode mislit čudne jade. I bori se, misli, sluti, A ne može da s' uputi.
Al' što Ajka nama radi mlada? Kula... izba... svud uždene sveće. Ajka sedi, s mesta se ne kreće, Na dušeka pala je svilena, Rekao bi da je od kamena, Ruke bele pale joj u krilo, A oko se bistro ukočilo; Ona muči, pa preda
Što će sada Ajkuna sirota? Ujedanput sa dušeka skoči, Nebu diže ukočene oči. „Aha!“... viknu zagušenim glasom, Al' joj nešto zveknu za pojasom.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Je s’ vid’o našu učiteljku kako je žustra!... Tako je to, bratiću moj !... Zube ti lolama! A gle, nemaš dušeka! Ništa, naći će čiča Stojan senca... miriše kâ duša, da zaspiš k’o janje. Jes’, bratiću!...
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Do nje je ležala postelja, zabačen jorgan, izgužvan čaršav od dušeka, i još od prašine nepočišćene utisnute očeve stopale po ćilimu.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
ne spava, veće sluša mlada u dušeku kad će prvi p'jevci zapjevati; a kad prvi p'jevci zapjevaše, skoči mlada iz meka dušeka, zapalila fenjer i svijeću, pa uzima loja i katrana, ode pravo u nove ahare.
Kad ga viđe nejaki Urošu, lako skoči sa svil'na dušeka, lako skoči, pake progovori: „Blago mene, eto moga kuma, eto kuma, Kraljevića Marka! On će kazat na kome je carstvo.
“ Ruke šire, u grla se grle, u bijelo cjelivaju lice, za junačko pitaju se zdravlje, pa sjedoše na svil'na dušeka. Tako malo vreme postajalo, danak prođe, tavna noćca dođe.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
srebrnih tanjira i pozlaćenih kašika, kondira i čaša nakićenih s kamenjem savatli i ladžuverti, cifrastih kreveta i mekih dušeka; lepo sve mirisno pokuće i posuđe, ogledno skupo i meko nošenje gizdavo, mnoga tafra, kuhari, sluge i sluškinje, turli,