Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— Aj, je l’ dobro divanim, tane mu gosino! Vina ti menikana dâj, da ča-Nića ogreje malo svoju beamtersku dušicu, kad je ovako pasja noć napolju. — ’Oću, ’oću, Nićo! ’Oću, rode, samo kad ne tražiš štogođ više kao mito.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
I onako pijan, plačući nudi prolaznike: — Uzmite, uzmite za njinu dušicu, — i razdaje pokazivajući na te svoje odavno propale, ugnute grobove. Ali, niko ne bi od njega uzimao.
Svaki zna da je on za sebe to jedva naprosio. A on jednako nudi, plače i moli prolaznike: — Za njinu dušicu, za njinu dušicu uzmite... Ni popa ne sme da zove.
Svaki zna da je on za sebe to jedva naprosio. A on jednako nudi, plače i moli prolaznike: — Za njinu dušicu, za njinu dušicu uzmite... Ni popa ne sme da zove.
Meni je uvek bilo milo da ga vidim. Kao da se od njega širio onaj planinski, čist, na majčinu dušicu miris. Za čudo kako je bio pitom.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
U Banatu nerotkinja između Velike i Male Gospojine ubere trave majčinu dušicu i pelen, skuva ih kao čaj i popije da bi zatrudnela.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
, planove – dlanove , kuda i kamo – budakamo , pučini – učini , Osla – posla , Brisla – smisla , misle – kapisle , dušicu – mušicu , Kosta – mosta , Slovac – lovac , kerove – zverove , jelen – zelen , novac – lovac , leska – peska , družine
Radičević, Branko - PESME
) Pa potrže dimiškiju kletu, Pa poteče sinu na osvetu. Tri Srpčića posekao bela, Tisnuo im dušicu iz tela, Do Milete dok zgradio puta, Na nj napao kao guja luta. Hej Turčine, kud si se nagnao?
još unapred kroči, Onda pade, ali grdne jade Jošte mrtav Turcima zadade: Tri Turčina sobom oborio I na nos im dušicu izvio.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
tako surovi gorštak se vere, Slušajuć' srdite vale, što hrašće stoletno lome; I smelo, nad ponor nagnut, majkinu dušicu bere; I peva sumornu pesmu o tužnom rastanku svome; I čudni njegov glas u meni dušu stresa, k'o lahor što stresa
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Karte poneste, a topove ostaviste — dira ga Milutin. — Šta ćeš, Učo, mora čovek da misli i na dušicu svoju. Dede podeli — pruži karte Aleksandru, i dok ovaj žmirkavo gleda, pomerajući lagano donju, Milan objašnjava: — U
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
DROBAC: Ja? SOFIJA: Nekoga boli glava — ti mu daš seme gorušice, cvet kamilice, majčinu dušicu! Ima padavicu — daš mu list kantariona, koren božura! Ima bolesnu krv — daš mu koren ljubičice, list kadulje!
Ilić, Vojislav J. - PESME
tamo surovi gorštak se vere, Slušajuć srdite vale, što hrašće stoletno lome; I smelo, nad ponor nagnut, majkinu dušicu bere, I peva sumornu pesmu o tužnom rastanku svome; I čudni njegov glas U meni dušu stresa, kô lahor što stresa
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
ružu s obje strane: ko j’ umoran, neka se odmara; ko je mlađan, nek se kiti cv’jećem; ko je žedan, neka vodu pije za dušicu lijepe đevojke. Još nariče Milić barjaktare: „Čarna goro, ne budi joj strašna! Crna zemljo, ne budi joj teška!
Ne mogu ti rane preboleti, već ti prosta moja krvca bila!“ To izusti, pa dušicu pusti. Nad njim Predrag jade jadikuje: „Jô Nenade, moje jarko sunce!
To izusti nevestica Vinka, to izusti, pa dušicu pusti. Hvala bogu, hvala jedinome! Koviljka je srca milostiva, ona znade šta je sirotinjstvo (od maloće sirotica j’
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Tu sam, tu sam, kneže viteže. Zalivam dušicu brljom. — Deder mi za večeras sazovi ove ljude. Evo ti spisak. Poljar se zavuče u konoplje iza kuće i uze da sriče prvo