Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Često kuršum ne prozuja kroz prazninu u zalud no zapne za noćno zvijere; vujo, ako ima još duška, stane zavijati, a drugovi mu svi u jedan glas pripomognu.
Krakov, Stanislav - KRILA
Ovde su sada tovarili ranjenike na ćudljive mazge koje se ritale i zvečale gvozdenom spremom na sebi. I potporučnika Duška metnuše na jednu.
— Ipak je umro, dodala je ubedljivo. Onda su svi pošli. — Da vam ostavimo svetlost, raščupana Ivon pitala je Duška. — Eh, ne treba... Najzad su svi otišli. Mrtvac je bio miran, nije krkljao više, i sve je bilo tiho u sobi.
— Hoćete li malage? Uzmite, dobio sam divnu iz Soluna, nudio ih je gostoljubivi kapetan. Odjednom se sećao Duška, i o njemu govorio kao o pokojniku. — Siromah Duško je to voleo.
Odilazili su u ”Odeon”. Posle svršenog programa Mitford je odvozio Duška svojim autom u njegov stan. Bio je u malome hotelu iza Otomanske banke. Tada je Mitford odvodio Ivetu sa sobom.
Tada je Mitford odvodio Ivetu sa sobom. Svakog drugog večera je Mitford noćivao u logoru Tumulusu, i ostavljao Duška i Ivetu u njenome stanu. Duško je bio zadovoljan, samo je novac nestajao. Hramao je još na ranjenu nogu.