Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Znaćeš, ako bog da, i sam šta su muke roditeljske; ali ono što ja preko glave preturih, ne dao bog ni najvećem dušmaninu!... Pa mu onda okrete pričati sve do sitnica...
Radičević, Branko - PESME
„Oj konjicu, brže na zlotvore, — Samo gvožđe vadi se iz kore, Kupi polje, nosi kroz planinu, Brže, brže, kuku dušmaninu!“ Momci poju, konji se slegoše, Pa za sobom polje otiskoše; S obe strane gore i brdine, Oni jezde putem po sredine.
Pomoz', Bože, puče jedna diljka, Pa istera oko na potiljka, Al' ne, pobre, onom srpskom sinu, Veće pustom srpskom dušmaninu. Puška divna baš od Bajka planu, Te udari onu smrtnu ranu, Baš mu mrko oko isterao, Čim Miletu krvnik zagledao.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Bio je u seljačkom odelu. Govorio je nešto o svome imanju, o bogu dušmaninu, prizivao svece, pa se najednom dohvati za odelo i poče ga cepati...
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Potuži se prijatelju — da te požali; potuži se dušmaninu — da ti se osveti. — Ko neprijatelju oprašta, prijatelja dobija. — Svakom prijatelj — sebi dušmanin.
— Svakom prijatelj — sebi dušmanin. — Ko nema dušmana, nema ni prijatelja. — U starom dušmaninu nema nova prijatelja. — Tko traži puno prijatelja, nahodi malo. — Drž’ se nova puta i stara prijatelja.
Koji god rad radio, oda zla se branio, niko ti ne naudio. Dušmaninu se s puškom u ruci, a s oštrom ćordom junački branio, a nikad kapom u ruci ne umolio, nego ti pod nogama bili kao konju
Ljudima se ne omrazili, a obraza ne ocrnili. Dušmaninu se pomolili. Naše sluge ne sukratili, naše sirote ne zaboravili, već se za njih molili da ih bog izbavi — luga
Nikome se ne molili, no svakome junački odgovorili, na divanu jezikom iz usta, dušmaninu oružjem iz ruka, oštrom sabljom, jakom miškom i dobrom zgodom, a sve s pomoću božjom! — I zdrav si mi, brate!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
junak bio i za domovinu se borio, pa se nisam ni osvrnula kad su mi govorili kako ne treba za tebe da pođem, jer si se dušmaninu predao i streljački lanac sramno napustio.
Petković, Vladislav Dis - PESME
A bili smo divni mi, mezimci slave. Strah smo zadavali dušmaninu svom. Imali smo dušu i krv rase zdrave. A sad? Ko smo sada? I gde je naš dom?
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Nije to; bolan, bilo iz inada, ne dao bog! Ne bi' ja, Ilija, to učinio ni najgrđem dušmaninu, a kamo svome komšiji... suvezniku.. . — Idi ti svojim putem! — veli Ilija, uozbiljen više no igda. — Idi!