Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Štrangovi jedni! — More ne udri tu decu — viknu nekoliko puta Sima, i žao mu beše đaka što ih učitelj onako dušmanski mlati, pa opuči naviše k osoju da obiđe krčevinu. Kad tamo, a Đura i Spasoje deljaju nekakvo drvo i grade nešto.
Bogu hvala, često smo se i sporečkavali... — A, bogami, i pobili — dodade Đilas polako. — Tek nikad se nismo onako dušmanski razišli — nastavlja Purko, čineći se i ne čuo Đilasa — kao onomad na Ivanjdan... — Batali, kmete, bogati!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
I Marinko poslušno, kao snaša, priđe i stade vezivati Krušku. — Bolje stegni! Marinko priteže. — Dušmanski! — ciknu Stanko. Marinko udari kolenom Krušku među plećke. Pleća ulegoše, a prsa odskočiše... Pojas utonu u mišice.
Radičević, Branko - PESME
Oj sunašce žića mog ubavo! Kada zađeš, o zađi krvavo, Sred kopalja, zveke i mačeva, Zađ' za goru dušmanski leševa, Kô što onda tim junakom zađe — Ta šta more jošte biti slađe!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Sećam se jednom: Došao on kući pijan, uhvatio strinu, zavalio je ispod sebe i tuče dušmanski. Mi se od straha sakrili po ambarovima. Stanoja u tom iza kuće, u dvorištu, cepaše drva na drvljaniku.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Kakav bol im muči grudi, I duboki uzdah budi? „Moja deca suze liju, Jer ih dušman muči stari, Dušmanski im krvcu piju: Turci, Nemci i Madžari, Što slobodan svuda nije, Zato Srbin suze lije”.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Verovatno smo šuškali te Aleksandar krvnički pogleda u pravcu vrata, mičući usnama kao da nam nešto psuje. Onda dušmanski pogleda na dete, prema kojem je ipak morao imati izvesnog obzira.
„Pomozi bog, snajo!“ — velim joj ja... Ona mi ništa ne odgovori, već me samo dušmanski pogleda. Vidim ja da nešto nije u redu... Posilni mi pridrža konja i ja sjašem. — Je li, snajo, kako bolesnica?...
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Ona još nije stekla onu neobičnu veštinu mnogih starih učitelja, da cele godine tuku decu dušmanski, a na ispitu deca vesela, smeše se na učitelja, gledaju ga slobodno...
Nego mi se onako nešto ne mili da ga gledam u ovoj kući... — Što? — Ta... onako... Jednako me gleda dušmanski. Ne može da zaboravi onoga... Svake nedelje mu ide na grob... — Ho, pa to nije ništa! Dobar sluga žali dobra gospodara.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Steže vilice, oči mu se pomutiše i on pogleda profesora tako dušmanski, kao da bi ga tim pogledom smoždio, uništio... »Ah, naplatićemo se!
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
Jest, digao sam ruku, nije da nisam! Al' onako dva-triput, kao što i priliči mužu; al' nije, da kažeš, dušmanski. Pa ona sad kaže: dosadilo joj, i otišla od mene, kao da će negde naći bolje. Nego tako, ženska pamet!
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
ŽIVKA: I sad, je li, i sad nismo više ministri? SIMA: Dabome da nismo! ŽIVKA: Gospode bože, zašto me zgodi tako dušmanski kad sam ti palila sveću svakoga petka! (Simi.) Je li ni fijaker, ni loža, ni salon-vagon... sve to ode, je li...
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
dočepao je sestru, koja mu je prinosila lek i šolju s mlekom, udario je šoljom u glavu, okrvavio malo, a zatim izbio dušmanski. Uđoše dakle Vlaovići u poslednji tesnac mraka i jada.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
A sad, gde je onaj dečko?... Slušaj, iznesi ovaj džak napolje, i ko god zatraži proda-ćeš mu. Onda još jednom pogleda dušmanski trgovca, pa iziđe mrmljajući neku strašnu psovku. Pred vratima zastade: — Slušaj, gazda, ja ne govorim dva puta.