Ćosić, Dobrica - KORENI
Mahnu rukom i strepeći ga pozva k sebi. Đorđe stade: da li zna? Kucaji se u trzajima, sve bržim, uspinju dušnikom. Iako mu nikada nije spomenuo, otac sigurno zna za ono u Beogradu. Zna! Kolena krenuše napred, pa se štrecnuše.