Jakšić, Đura - PROZA
To mrko stenje čuvalo bi moje tajne i nikad ne bi ono svedočilo protivu onoga koji mu se i srcem i dušom poveravaše... Sa takim mislima sam i zaspao.
Mnogi me ismevaju zbog moje strasti, mrze me... A ja, gospo, samo ljubim, ljubim svim srcem, svom dušom, ljubim moju divotnu devojku, moj svet, moju selenu!...
Obradović, Dositej - BASNE
Pukne glas i svuda se pronese pa se oni strašni i na glasu lav s dušom muči i da je pri koncu. Ko što želi, to lasno veruje: mloga životinja, jedno drugo ne čekajući, navali koje će pre, pod
se da se ovi pritom prestavi, i na samoj smerti čuju od njega ove reči: „Pravedni i blagi bože, da budet duša moja s dušom Osmana moga!
Prekrasno uči Isokrat: „Staraj se da si telom trudoljubiv, a dušom mudroljubiv; da s onim ispolnjavati možeš što za dobro nahodiš, a s ovim da predviđaš što ti je polezno.
Takovi ljudi, ljubeći sa svim srcem i dušom boga, kad poznadu božju istinu, ljube je većma nego svaku svoju privremenu korist i nego isti malovremeni život na
zubi, mladost i lepota vene i iščezava, dni naši prolaze i mi s njima, s telom k grobu se približavamo, a s besmertnom dušom k večnosti koja kakva će nam biti, od upotrebljenija ovoga kratkoga ovde vremena zavisi.
Ali slovesnom dušom i prekrasnim razumom bogom obdareni i ukrašeni človek da ovako mudruje, i da se ovako nekih starinskih plesnivih
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Behu već sustali — spali s nogu. — Stan'te, ljudi! — viknu Purko — da malo dušom danemo! Ovo se izgibe! — Vala, braćo, baš izgibosmo — reče čiča Mirko — pa još uludo!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Diže je malo više i zveraše po onom večernjem sutonu... Nigde nikog... On dahnu dušom, diže se i sede... Ali je umor bio veoma veliki.
Prvi put, te noći, dahnu on dušom... Mesec mu osvetli šumu, a njemu kao da svanu. Zastajaše ovde-onde ne bi li našao kakvu putanjicu da se njome uputi.
Samo nas grob može rastaviti, a više niko. On ce zagledao, zablenuo... duša mu se stapala s njenom dušom... Začu se topot konjski... On diže glavu i pogleda...
— I drukčije ne može ni biti!... Jer, onda, kako bi nazvali ovaj naš ustanak? Mi se digosmo: ili da izginemo ili da dušom dahnemo; digosmo se da ubijamo i pobijemo onako isto kao što oni nas ubijaše; digosmo se da se oslobodimo, da možemo
Preko stotinu porodica bilo je na tom jednom mestu, a sve je živelo jednom dušom kao da je jedna... Ništa tako ne može zbližiti ljude kao nevolja. Tu ti tada nema neprijatelja...
— Je li se sklonilo sve? — Još nije. Ali sve što je nejače i bolesnije sklonio sam!... Još rade... Stanko dahnu dušom. Pogleda zahvalno Surepa, pa više za se reče: — Da bar mogu mirno bolovati! — A šta ti radiš?
Dučić, Jovan - PESME
I svom strašću prve i poslednje žene, Vladaš mojom dušom, svom i svagda; slična Sudbi, tako i ti, silna, nepomična, Stojiš izmeđ mene i sveg oko mene.
skrhan na samim vrhovima tvrđa, Ima pobedničku gordost na svom čelu: Jer umre u sjaju pre nego zarđa, Ona prođe dušom kao iz daleka Zalutale ptice u svetlosti maja; U pesmi su njinoj glasi drugih reka, I na krilima im sunce drugog
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Aksentije Smiljanić pozna ga u mraku: — Pobježe! — reče on. — Ko? — Učitelj! Pop dahnu dušom: — Srećan mu put! — Šta? — reče Aksentije. — A Mara? — A? — I ona s njim!
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
baš mnogo ni bilo — nekoliko staraca i baba koje su snaje otpratile u crkvu samo da bar jedno posle podne odahnu malo dušom — pa se uputio za pevnicu, i to za onu koju je držao Arkadija crkvenjak, a drugu je pevnicu držao stari učitelj s kim se
Nego ona... ona komendija samo da prođe, da mi se skine s vrata; dan’o bi’ dušom... čisto bi’ se nanovo rodio! — A... kako stoji, boga ti? — zapita ga i pogleda zabrinuto gđa Sida. — Ta...
Do povratka popova s puta bila je mekša od pamuka i miroljubiva, a čim je čula kako se stvar svršila, odahnula je dušom i osetila je šire oko vrata.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Dva rata i jedna pobuna, ti tek što danusmo dušom, evo ni rane mi nisu još suve, a, vraga, šta se ponova sprema. I onaj ble savi svet tiska se tamo oko Ministarstva,
„Kako je to sve i čudno i smešno sa tom čovečijom dušom — pomisli Jurišić. Do malo čas ponizna, ponižena i jadna evo je kako se nakostrešila, gorda, prkosna, neustrašiva.
samo vijugave, zmijolike linije žene sa kojom je toliko puta posmatrao slične sunčeve zalaske i koju je voleo svom dušom i svim nasiljem svoje krvi i mesa.
ga je bujnost po nekad bunila te krivio sebe što ne može da se obuzda, on je sa onom bujnom fizičkom odvažnošću i sa dušom uzdignutom i mirnom sve dotle prolaz io pravo i časno kroz život.
On je bio prvi koga je bolje i bliže poznala i sa svojom mladom dušom ušla je ona poverljivo i radosno u onaj život u koji je on poveo.
Pa je sa tom dušom, širokom, prostranom i svetlom, jurio, jurio, jurio u susret onom jasnom i milom plavetnilu svetloga neba. VII.
Teodosije - ŽITIJA
Kada je zatrudnela supružnica i kada se približiše dani rodi muško čedo po prošenju molitvenom. Obradovaše se dušom veoma i proslaviše Boga, koji nije prezreo moljenja njihova.
Roditelji, pak, njegovi, ocećajyći natprirodnu, bezmernu ljubav prema njemu, nesitom dušom uvek na njega gdedahu, a i velmože njihove sa njima govorahu da će on biti najbolji među braćom svojom.
Bejaše i dete blagoobrazno i veselo dušom, i napredovaše u uče nju, i izazivaše divljenje svojim razumom u detinjem uzrastu, tako da su svi govorili: — Ovo će dete
A svi čuvši, umiliše se srcem i dušom. Uzevši reč, samodržac reče svima blagorodnima: — Drugovi i braćo i deco, poslušajte moju reč vama!
Truđaše se mladić, saosećaše starac, jer poduzimaše srcem mnoga klanjanja, padajući udovima sina svoga, dušom sastradaše u svenoćnom raspeću njegovu.
A ovaj je smatrao dolazak sinovljev kao zrak svetlosti, tako se prosvetlio dušom i svima čulima, n blagodareći podiže svoje prepodobne ruke k Bogu i njima zagrlivši ga, sa suzama u ljubavi celivaše ga.
A sveti starac gledajući kako ga sin služi i neguje kao anđeo, potocima toplih suza radosnom dušom zbog njega k Bogu oblivaše se, i tako se kao štitom molitvama njegovim okriljen od besova sačuva.
mladićki sa odra ustade, i kao da je čekao da dođu neki blagorodni i ljubljeni i svetli i visoki od cara, veselom dušom, svetlim i svetim anđelskim obrazom ukrasivši se, i tako se svetim i prečistim i besmrtnim i životvornim i strašnim i
u takvoj neobičnoj i neizrecivoj slavi, kao što ranije kazasmo, razumede da je veliku blagodet u Boga dobio, i nesitom dušom zbog njega veseljaše se, i još više se uzdizaše dobrim običajima monaštva, postom i bdenjem i molitvama.
i mesta pokoja, najednom se crkva blagodaću Svetoga Duha kao nekim blagovonim aromatima ispuni, nasladivši sve dušom i srcem, i učini sve veselima i tihima, i svi, zadivivši se nevidljivoj blagodati, govorahu: — Otkuda ovo?!
A on načini veliko slavlje svima pridošlim, ljubazno ih ugostivši, i milostivom dušom i širokom rukom sve, od prvog do poslednjeg obdari, a prota i njegove pratioce zadrža gosteći tri dana i obdarivši
“ Božji čovek i ravnatelj njegova milosrđa čuvši ovo pade dušom u skrb zbog ovoga, i po rečima brata požuri se, hoteći utešiti njegovu žalosnu dušu nepokolebljivom verom u Hrista, kao
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Monotoni i tužni tonovi gusala potpuno se slažu sa narodnom dušom kada ona obnavlja uspomene iz istorije pune patnji i ponižavanja. Posle propasti Srbije 1915.
To su, dakle, zaista Sloveni, ali Sloveni sa jako promenjenom dušom i jako promenjenim životom. Vrlo su interesantni psihički uticaji Aromuna, jer su oni jedna vrlo izrazita i jasno
Nušić, Branislav - POKOJNIK
XXII PREĐAŠNjI, bez AGENTA SPASOJE (vraćajući se od vrata dokle je ispratio agenta): Gospodo, priberite se i da'nite dušom. ANTA (duboko uzdahne). NOVAKOVIĆ: Ne umem da se priberem, verujte, ne umem da se priberem.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
na njega primamljive poglede, oči im mole da se smiluje na njih, u igri lagano ruku stiskavaju Sve badava; on je već dušom Lujzin. Sve se jedno te jedno igra.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
mada je bio potpuno pri svesti, opran, umiven, van svake opasnosti, činjaše se žut i pomodreo, kao da se bori s dušom. Velike senke postelje, stola i jednog crnog sanduka za odelo, padale su na vruć zid, kao leti hladovina drveća.
A iza njih, u daljini, brda. Puk odahnu dušom i popada da se ispava, posle tolikih dana neprestanog hoda, u toploj, letnjoj noći, punoj zvezda.
Tako, još jednom, i te poslednje noći, Isakovič, boreći se svojom dušom, reši: da je njegov dotadanji život bio zlo i da treba otići nekud, gde mora biti da je bolje.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Sa dušom se rastavio, sa mnom se sastavio.“ Ljubavna magija, videli smo, često nije bezopasna: njen cilj je da postupcima privoli
I kad se vratite, ne možete mu ništa učiniti. Dona bajalica je dušom oduvala, rukom odmahala, i travom rasturila. Na Milana život i zdravlja!’ Ovo mu govori u tri reda.“¹⁵⁸ 5.
patrijarhalnoj kulturi, jer čovek se uvek kune onim što mu je najdraže, najdragocenije i najsvetije: Bogom, čašću, dušom, pravdom, decom, ognjištem, suncem, oružjem, očnim vidom itd.
Matavulj, Simo - USKOK
Ali prije svega, presvijetli gospodaru, svom dušom i srcem, stavljam se vama na raspoloženje! Ako bih sa ovo malo svoga znanja i mnogo predanosti i dobre volje mogao vam
— Hoću, svijetli gospodaru — reče Janko odlučno. — Sad bih je već uzeo i da je ne ljubim, a ljubim je svom dušom. — Pa u dobri čas!
Može biti da ih je, povrh svega, gurao jedno drugom u zagrljaj i nagon za ukrštajem, te „čovjek iz svijeta“ prionu svom dušom za „čedo prirode!
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Dok su raniji srpski pisci svom svojom dušom učestvovali u svom književnom delu, radovali se i žalostili, kleli i blagosiljali, on mirno i hladno priča događaje i
Sa narodnom dušom, izučen u narodnoj školi, sa visokim mišljenjem o pesničkim sposobnostima srpskog naroda, on je gotovo isto tako bio đak
senki unese što ređe osećaje, što suptilnija osećanja, trudi se da uhvati one suptilne veze koje vezuju dušu čoveka sa dušom stvari, ljudski život za vasionski život, da mesto opštih i prostih ideja dâ više poetske simbole.
I posle verbalista kakvi su preplavili srpsku književnost, Rakić, stojeći na visini moderne misli, sa dušom modernog razvijenog čoveka, dobro je došao sa svojom intelektualnom, gotovo intelektualizovanom poezijom, u kojoj se
U ovoj bolnoj knjizi nema nijedne misli, nijednog osećanja koje pesnik nije svom dušom svojom osetio i svim svojim bićem proživeo.
u svim tim predmetima kojima je on umeo dati veličine i poezije, Stanković je uvek prisutan, sa svom svojom širokom dušom. Među svima srpskim pripovedačima niko nije bio subjektivniji i poetičniji, niko nije takav potpun impresionist.
Radičević, Branko - PESME
“ To govori, a s dušom se bori, To izusti, laku dušu pusti. A Zmajević — oh mahni mu jade, Bog nam takvih ne dao nikade — Ma je čudno
Tio vetrić, tio duje, Al' mu dušom poljuljuje. III Vetri dušu od planine, Ama taki još ne biše, Kao kogod da tu gine, Kô na smrti da uzdiše, A to
tu gine, Kô na smrti da uzdiše, A to lisje sa drveta Da čudno li zažubori, Zažubori, zatrepeta Kâ da s' kogod s dušom bori, I duša mu k njojzi ode I kâ nož ga sad probode. IV Sunce granu, on uzdanu: „Valjda opet nije, Bože!
Proklet bio, kuda god odio, On nam Turke u srce pustio“... To govori, a s dušom se bori, To izusti, laku dušu pusti. A Mileta?... Oh, mani me sade... Ko će pričat te goleme jade?
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Cura nedjeljom nije nikad obavljala svoj neobični posao („ne valja se svecem!“), pa se svom dušom predavala svemu onome što seoskoj djevojci donosi i obećava krasna sveta Nedjelja, zaštitnica grešnog ženskog roda.
Kostić, Laza - PESME
svakom zraku, svakom ljudskom žrtvenjaku uzastopce u povorci; u ponoći hladne groze gomilina nehajanja zanesenom dušom nose sanovanje svetlij' dana, da prosvetle svetsku tminu; al' umesto sevlju nji'nu da uteče svetski mrak: munjsko umlje
Il' tajne te što pokriva tvoj hum razumjet neće nikada naš um? da l' za to prah svoj pope na taj kom da s njega gledaš dušom žalosnom gdje pleme tvoje spava mrtvim snom? Pa reci, nagov'jesti, daj Mi znak, što vidiš otud, svjetlost ili mrak?
A naša deca pesme su moje, tih sastanaka večiti trag; to se ne piše, to se ne poje, samo što dušom probije zrak. To razumemo samo nas dvoje, to je i raju prinovak drag, to tek u zanosu proroci slute, Ѕanta Maria della
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
) MAKSIM: Lepo si počela. SOFIJA: Nemoj tako, Makso, ta ti znaš, da ja svom dušom idem da ti ugodim. Nit me vici šetnja, nit me vidi čestito crkva, pa sve ti nije pravo. MAKSIM: Al da kuvaš; to oćeš.
Lalić, Ivan V. - PISMO
U jednačini sveta mi smo binom: To nije reko Petrarka Lauri, No matrica je ista. Isti pokret. Govor duše s dušom, kako reče Sokrat. 9 Mi smo dve žiže u jednoj elipsi Što nepoznatom telu je putanja; Je li to zvezda?
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Ti oblik moj si - dalek sadržaj mi. IV Kaloper-dušom odišu mi čuvstva: sveljubav ja sam, istih žudnji kuća, od jedne frule stvorim žubor frulstva a snaga moja
frulstva a snaga moja činodejstvujuća; iz lake ruke izvire mi grana „U plodnom kraju staroga neznanja“ Kaloper-dušom odišu mi čuvstva. Zvonici srca što bi da zaneme jer nigde nema da isteče vreme kad istok-čaši porumene usta.
(Da ne desi se da mi krvna svila „Procvili strašnom pesmom bez motiva“?) Kaloper-dušom odišu mi čuvstva. V U svetoj tuzi hlape žuč i ocat, a plima hvata aloj, smirnu, miro: u susret Sinu krenuo je
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
Usput već skida šešir i mantil). DANICA (ulazi, i kad vidi da nema nikoga, čisto odahne dušom). SARKA (proviruje na vrata, komotna, razgolićena): Je l' te, molim vas, ima li ovde u kući kakvih papuča?
Tad mu daš parče hartije pa on lepo napiše: „Do danas sam pripadao toj i toj partiji, a od danas...” i čovek da'ne dušom. Eto, tako sam ja obrlaćavao, ali ne mogu tako nju, ovu devojku.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
On beše sav, sa celom svojom dušom, u drugom, lepšem svetu, u sjajnijem položaju, koji potpuno odgovaraše njegovim najtajnijim željama i pomislima...
Učinilo joj se da se odocnila, i ako tek beše sunce ogrejalo. Danas je išla sa čistom i vedrom dušom, sa onim istim sjajnim idealnim mislima, kojima se najviše bavila u školi.
Ona prviput oseti u sebi ovo silno, razorljivo osećanje i predade mu se sva, celom dušom svojom, ne znajući ništa više ni za svet, ni za nebo, ni za ljude...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“ “Oj Boga mi, mlad junače, Moja nedra ne mirišu Niti dunjom, ni nerančom, Niti smiljem, ni bosiljem — Veće dušom devojačkom.“ 152.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
tog Temišvara, mađarskih plemića, proletera i metalaca, postojao je i jedan drugi Temišvar, kome je moja porodica i dušom i telom pripadala, tada. To je bio Temišvar Srba, ostataka, varoš stara, umiruća, fanatična, verska.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Tek što sam zatvorio vrata za sobom, skinuo sa sebe ono silno ordenje i seo umoran i loman da danem dušom, a začuh kucanje na vratima. — Napred! — rekoh, a i šta sam znao drugo.
Uostalom, i bole je što više, a glavno je da smo svi u osećanju i mislima složni, dišemo jednom dušom kad je pitanje o našoj miloj otadžbini.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
U tim slikama vidim tebe, mila jeseni, iz mladosti moje i blagosiljam one dane, koji su sa dušom mojom sjedinjeni, te neće nikad u zaborav otići...
Jedva se uspesmo na drugu stranu, te da'nusmo dušom kad počesmo slobodnije da koračamo. Još nekoliko koraka, pa ćemo izaći iz šume i nastupiti na čistu i glatku rudinu.
— Natrag, kome je mio život! viknu onaj iz trnja jasnim no uzbuđenim glasom. Dahnusmo dušom, kad čusmo čovečji glas. Kao da nam je samo to trebalo da progovori, te da nas uveri da je on čovek, pa da odmah
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Svrši se čašom piva i jednim paketom novih dopisa i radova koje im ostavlja i odmah odlazi. Redaktori odahnu dušom kad im se skide napast s vrata.
Sreta spade s nogu radeći. Umoran i telom i dušom, ali ipak zadovoljan. Pregleda spisak pouzdanih, zadovoljan s kvalitetom, ali još više s kvantitetom.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Koji li je sat u ovoj noćnoj memli? Starac drema, pogrbljen iza plota, S obema nogama na stvrdnutoj zemlji, A s dušom daleko, daleko izvan života.
BALADA O PČELI LENjIVICI Pod Jelicom, u džematu Predsela, Živela je pčela Vesić Vesela, Dušom dobra, ali lenja: nikada Ne videše je da proleće preko livada!
Rakić, Milan - PESME
Vladaj nad mojom dušom, moćno dete, Sa rascvetanim ružama u kosi, I vlast nek tvoju ništa ne omete, Ni bol, ni plač, ni reč što milost prosi.
Propašću i ja, i sa mnom svi oni Rođeni s dušom nemirnom, u dane Ćiftinske strasti i namerne mane, Kad neobičan osećaj se goni! Takva je sudba!
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Tiho, da Sofku ne uznemiri i probudi, ide po kući, kujni, i odjednom, zaboravivši se, svom dušom jaukne: — Oh, prokleti! I samo to. Ni ko proklet?
Pandurović, Sima - PESME
motiva; O, u te dane da mi se preneti U nepoznate, egzotične kraje, Predeo dalek, gde će me uzeti Priroda dobra s dušom mojom, da je, K’o dobra majka, uteši, uljulja U setnoj pesmi moga zavičaja, Tamo, daleko od zarazna mulja Života
I dok ćute zvezde, staze, ruže, Ja ih žalim, oplakujem, volim; Iskidane melodije kruže Mojom dušom naivno i bono. A časovi struje monotono. Tužbe vetra u granama golim Sa zvucima mog srca se druže.
I osećam dušom miris blage ambre I istočnu radost, i ljubav, i strasti Gospodara starih ponosne Alhambre Što ispiše pehar kratke
plaha Moćnog osvajača, i ljubav što vara, Plemenita žrtva vlastelinke mlade Sa očima punim zvezdanoga praha, S dušom punom snova što prođu k’o para I sa srcem koje ostavljaju nade.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
vide djeca jasno što ni docnije jasnije vidjeti neće, jer se docnije rijeđe čovjek zagrijava toliko da sa svom dušom prijanja za nešto.
Djeca su redovno dolazila na ročište, veselo idući tamo kao na zabavu, a vraćajući se doma svaki dan bolje osnaženi dušom i tijelom.
A mio mi bješe kako ga vidjeh; nešto mi ga krv dava. A i on, siromah, dušom bješe prionuo uza nas, odmah s početka, no zazor mu bješe, šta li, da ostane, te navaljivaše ’vodite me k Vladici!
letio po pučini morskoj, po toj divoti, gdje ne suste pogled ni Primorca, a kamoli čovjeka sa sjevera, još sa onakom dušom.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Najcrnja je haljina siromaština. — Najskuplja je sirotinjska solda. O NEVOLjI — Svako u svojoj koži živi (i svojom dušom diše). — Svakom je svoje breme najteže. — Svakom svoja nevolja. — U nevolji nema pogodbe.
“ — „Ne pišti, Petre, ne cvili, — veli mu majka Bogorodica, — nego idi Doni bajalici neka ti dušom oduha, neka ti rukom omaše, neka ti basmom obaje, neka travom otruje, pa će ti laknuti, i zaspaćeš kao mlado jagnje na
svete mise koje su se pjevale po puku i narodu kršćanskomu, da budu od koristi i na nebu bogu od slave i mrtvijema dušom za spasenje a na zemlji živijem junacima na zdravlje i veselje!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
“ „Kamo mi žena?“ Ona se smete ne znajući mu šta odgovoriti, nego to toliko da ništa ne zna, i zakune se nje prokletom dušom.
Sveti Sava - SABRANA DELA
Ako sam i grešan, Spasa mojeg molim da budeš sačuvan dušom i telom i sve božastveno stado. Ako hoćete saznati o meni grešnom, to s milošću Božijom i svetom vašom molitvom
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
sinovom i kćer[i]ma od roda v rod, dogod bog svet drži, vsesrdečno želeći prebivam do poslednjeg mojeg izdihanija dušom i telom sav vaš U Lajpsiku, 1783, Dositej Obradovič avgusta 15.
zaboravila, pak istom ujedanput opet kao da se je s medotočnom sladošćom njegovom sastala i s gorećim srcem i dušom počela ga učiti. Tako je meni bilo gledajući grčka slova i izgovarajući „alfa, vita, gama, delta, epsilon“ i pročaja.
No, koliko ga više ljubim, toliko sam mu više dužan pravdu i istinu predstavljati i govoriti. Rad sam srcem i dušom, posle boga koji me je sozdao, mojemu milomu narodu ugoditi, obače ne lažući i istinu svetlu kao sunce pod noge
Ja: „Da me oprostiš, gospodine, svetac znam da nisam, a lud ne bi[h] rad biti; ali ovako misliti želio bi[h] srcem i dušom. Svaki ne samo pošten oficir, nego i najposlednji soldat ovako valja da misli ako želi da je svoga zvanija dostojan.
polezne lekcije čadam njegovim predajem, ka|ko on tako i čestna i dobrodeteljna supruga njegova gospođa Jelena, rodom i dušom blagorodna, opisati ne mogu kako su mi dobri i ljubezni bili.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Strina mu Controna, obišavši ga još jednom, podjemči svojom dušom da će ozdraviti. Tada Kriva zamijeni bolesnika kod stoke, Barica i Galica tkahu, a knez je tesao njeke pauznice i
— Daj amo! — viknu knez. — Odma daj amo tu knjigu! — Ma šta može biti to? — reče Kenjo s malom dušom. — Šta može biti?
— Ništa, pri bogu; nisam ni poznavâ one ljude. Niko mi ništa od njih nije bio kriv. — Ma kako to? — pita Brne s malom dušom. — Jeto tako: žedan sam krvi. Dođe mi ništa, pa bi onoga trena ubija svakoga, ko mi se namane.
A taj je Naćvar s dušom u nosu! Neće živiti dalje od Božića, a sve će njegovo ostati jednome mu lupežu sinovcu, koji se i dosad nakrâ.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Dok čekamo ko će niz vidik što se mrači Otići prvi od nas, nem, sa dušom kipa — Ja odoh u bol, u sebe. Nek lišće me zasipa. NAILAZI HLADNO DOBA GODINE Po svemu, nailazi hladno doba godine.
NA NEVSKOM PROSPEKTU Na Nevskom prospektu: kanali I most sa lavom kao stražom. Ja nikad sa dušom ovako blažom Ne stajah pod nebom gord, a mali. Gle: zlatno kube sred noćne vode. (To moje srce blešti u mraku.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Peva petom sinu što će gazda biti. Prvi gazda, a nadničarev sin. Sin Tole Dačića. Prezime je kapa. Ništa. Sam će dušom da oseti ko mu je otac. Valjda neće biti bezdušnik.. ...Simkinom ranom mili vijavica iz mraka u jabučaru.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Malena sam... i cveće je malo, Što je svojom dušom mirisalo; Lako j' cveću kad mirisat' znade Pa izlije iz srdašca jade.
“ Oko svakog svetlog groba Prikuplj'o se život novi, Naslednici sveta žara, Kupili se sokolovi, Pijuć' dušom svetle zrake Jest, tako je, braćo draga, Ti grobovi nisu rake, Već kolevke novih snaga!
I svom strašću prve i poslednje žene, Vladaš mojom dušom, svom i svagda; - slična Sudbi, tako i ti, silna, nepomična, Stojiš izmeđ' mene i sveg oko mene; Dok iz suhe stene
Stazama starim, i dušom i krokom, Vremena prođoh i prostora mile; I pogružena u bolu dubokom Stigoh umorna domu pod okrilje.
Nedirnuta, čista, cvet ledenih gora, Ti ne primaš rđu pogleda prelasna. S očima slavuja što u mraku kunja Ti hodiš sa dušom malokrvnog čeda, Ukočena, smešna, - dok se porok šunja I negrljen stas ti sa grohotom gleda.
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
Koliko sam i koliko putah svod plavetni neba sveštenoga, brilijantnim zasijat sjemenom, zaklinjao dušom zapaljenom da mi svetu otkrije tainu: ali ga je tvorac ukrasio, veliku mu knjigu otvorio, da tvar slavi tvorca i
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
PITAGORA Godine 520. pre nove ere, u koju ću da se sada prenesem dušom i telom, Apeninsko poluostrvo obasjavali su svetli zraci jelinskoga duha.
Ne dođoh ovamo da vam pravim konkurenciju, već da posetim svog zemljaka, Gerarda iz Kremone“. On odanu dušom. „Gerarda iz Kremone? - Znam ga vrlo dobro, on je - Bog mu dao dug život! - moj iskreni prijatelj“.
I ja sam mu i danas još, iako Lombarđanin, odan dušom i telom. On mi je svoje poverenje poklonio u punoj meri i bio prema meni vazda dobar i blagodaran.
Šta će pomisliti nameštenici kovnice kad vas ovde opaze?“ Čičica odahnu dušom i slatko se nasmeja. „Šta će oni pomisliti? - Sedite, molim vas, pa ćete to odmah doznati“.
Deca se unesoše dušom i telom u tu igru, a obraščići im se zajapuriše toliko da, kada se svi obredaše u ulozi Alije, naredih kratak odmor.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Ajde, reko', jednom da se da'ne dušom i da se ispavamo kao ljudi. Tako sjašem ja, povedem umorno kljuse, pa pođem lagano kroz selo da izberem zgodnu kućicu.
Tada sa prokletstvom života, ja doživeh poslednju samoću. Sa dušom punom bezbožničkog bola, ja ostavih groblje praćen krupnim kapljama kiše. A kad sam legao, kiša je pljuštala.
Tada na njegovom licu zaigra čudno izraz neke duboke misli i jada. Za nekoliko sekunada buknu pred njegovom dušom sva njegova prošlost do najudaljenijih zavojica, jedan život sav odvratan, buran, perverzan, svakojak.
Upravo otud mi jedino i moć da držim pero. A ako se sve lepo svrši, što bih ja želeo svom dušom, i leptir odleti odakle je i došao, tebi ću dugovati život, koji je ipak nešto pozitivno i ne daje se tako lako za ono
I taman se Jaćim počeo boriti sa ovom drugom dušom, kad ga neki đavo stade drmati i trzati za rukav od košulje. Jaćim kao otvori oči, podigavši svoje guste veđe, ali ih
Sa pogledom prikovanim za zemlju trpeo je taj stid, jedino čemu, sa svojom dušom od gvožđa, nije mogao da odoli. I zguren, brisao je sve dalje, i pitao se: šta je to što ima i što mu pruža sloboda
Mladi artiljerijski oficir kao da dahnu dušom kad se razgovor svrši. I kao u njemu tako isto i u igri ne uze učešća. Pošto je ostavio knjigu, ustade, proteže se,
On je čovek sa dušom od gvožđa. Da znaš kako je on znao da čuva silu narodnoga karaktera! Da znaš kako je on bio veliki!
Eto ko je on. I danas, srećan od ispunjene dužnosti, sa dušom punom slavnih i besmrtnih uspomena, gleda on ovo mutno, sivo i sitno vreme i veruje. Da znaš kakva je to vera!
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Dijete je ne prepoznaje, još joj ne zna imena ni slova, ali već se ježi od njezina hlada. Koliko puta djetinjom dušom promakne, neznana, smrt! I za njenim prolaskom, kud je ona pomela svojim crnim skutom, ostaje vir praznine...
Pričao bih i pričao što mi god na milu pamet padne, povjeravao čitaocu, iz retka u redak, sve što mi prođe mišlju i dušom. Ćaskao bih s njim.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Beše toliko pretovaren ovim neočekivanim i teškim udarcima, da je već zanemeo sav, i dušom i telom. Samo mu beše jedna misao u glavi: »Da je samo da me niko ne vidi!...
Ali samo dok se dokopam puške i dobra oružja... Ovako, brate, šta ćeš s golom dušom... kâ i svaki zec!...« U takvu stanju, posle neprekidnoga jurenja celoga časa, stiže Vujovoj kući, jedva živ.
Ona nije gubila iz vida nijednoga trenutka, da je onaj, kome se ona predaje i dušom i telom — oglašeni zlikovac, koga zacelo čeka, ranije ili docnije — kuršum.
Perje kukuruzno zašušta i zatim se ču tiho zviždanje, koje najviše podsećaše na pištanje uhvaćena miša. Đurica dahnu dušom, odgovori istim znakom i zadovoljno, posle bezuzročna straha, sede na postelju. — Što li je to Jovo poranio ? — reče on.
Trebalo im je odmoriti se i dušom dahnuti, jer ih umor savlada. Zavukoše se u gust šibljak i posedaše jedno do drugoga.
Petković, Vladislav Dis - PESME
po pokrovu lednom, Na lice tvoje, što pobožno trune, Uneti izraz u linije, boje, Rastočit samrt i spojiti uze Života s dušom. Avaj, i ja u tom Osetim času, da svakim minutom Silazi vlaga sandukom i tobom.
pa i žele! Čini mi se kad bih plak'o — To bi bilo tek veselje! ... Ali suza baš nikako. Katkad samo dušom pline Uspomena i magline Zasnivane moje sreće, I zadrhti biće celo: Iz daljine šum se kreće — Razliva se u opelo.
Ja ga slušam dugo tako, Ne misleći otkud dođe. Uspomena dušom pline, Drhti biće — pa sve mine, Ali suzâ baš nikako! ... Kako brzo sve nam prođe! 1904.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
vojničkim pozdravom pozdravljali starog cara i pogleda uprtog u njega, marširali kao jedan, jednim srcem i jednom dušom, a zemlja je nadaleko odzvanjala od snažnih ritmičkih koraka koji su nadjačavali burno klicanje oduševljene gomile koja se
sens” označavala je od tada za mene osećanje čoveka koji zna kako da uvežbava konja i da mu se posveti svim srcem i svom dušom. Ko obučava konje, ne sme nikad misliti na sebe već uvek na svoje voljene životinje.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Silni izlijev radosti mahom baci u zaborav svu muku i nevolju. —Fala, brate! — punom dušom govore mladome sucu, a njega ta riječ potrese do u dušu.
A nije bila ničemu uzročna. Svom djetinjom voljom i dušom prionu uza svoga poočima, svoga hranitelja i jedinu svoju utjehu. Ali on se ne odazva njenoj djetinjoj ljubavi.
Tada bi poželjela da se nastani u kućici, poviše uvale i svom dušom čeznula bi za svojim znancima iz mladosti. Ali sada, u društvu s njim, ne osjeti ni slatke tuge, ni slasti u životu, i
IVO POLIĆ Ivo Polić vraćao se u Srbiju s punom dušom utisaka iz carigradskih lepota. Te utiske, koji se behu duboko uvrežili u njegovu dušu, ni nastali veliki svetski
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
iz hrišćanstva, ali, verujem, preko ili posredstvom naše narodne pesme: Sklopi oči protopop Nedjeljko, Tiho poje a s dušom se djeli Nije znao kad je umirao.
Kulenović sigurno nije pesnik koji lako i često postiže oblikovnu ravnotežu; on, slikovito rečeno, svaki gram sklada dušom plaća.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
NATA: Nije, boga mi, nego, verujte, ne mogu daa da'nem dušom od raznih sednica. Znate, dok sam bila ministarka, sva ženska društva izabrala su me u svoje upravne odbore, pa sad
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
mada je bio potpuno pri svesti, opran, umiven, van svake opasnosti, činjaše se žut i pomodreo, kao da se bori s dušom. Velike senke postelje, stola i jednog crnog sanduka za odelo, padale su na vruć zid, kao leti hladovina drveća.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Ja ne pitam dalje, sve sa uma smećem; Ovaj venac svežim, rosnim poljskim cvećem Na grob, koji dušom dršćućom oblećem, Čoveku mećem. »Starmali« 1881.
VІ Ja sam, braćo, starovolja — Iskre moga žara, Moje težnje, moja volja Ostala je stara. Što sam negda zagrlio Dušom na uranku Pratiće me crnom grobu, Večitome sanku.
Zveržine) Ako turska puška ćuti, Nađe s’ drugi udes ljuti Koji borcu Crnogorcu Ne da dušom odahnuti Il’ nalegnu sunca zraci, — Od omare, žege derne Sasuše se bistijerne; Kamen nema vodu dati, Pa se soko
»Starmali« 1884. DEMOSTENOVA SMRT (Uz sliku) Dika svojeg roda, Uvek dušom smelom; Borac za slobodu I reč’ma i delom. Koleba je svaka Demostena znala, Al’ je loša sreća Grčku sahrvala.
Njine ruke rukovane Pred oči nam stižu amo; Topli stisak ovih ruku Srcem, dušom osećamo. U nama se radost budi — Kao da je većem java Što te ruke rukovane, Što taj stisak obećava.
Poljupcima prvim Sprao prošlost njenu, Kliknulo mu srce: Imam dobru ženu! A ona ga dušom Pokajničkom krili, Šapuće mu tiho: Spasitelju mili!
Ti si sa prošlosti Skidao prašinu, Dobližavô oku Maglovnu daljinu. Tome si se odô Srcem, dušom, s trudom, Ma da se to naplaćuje Sirotinjom hudom.
Miljković, Branko - PESME
S čime da te združim kad ti izgubih vid Lepi moj dane s dušom elegije! V POČETAK TRAGANjA ZA BIĆEM Lepi moj dane s dušom elegije Kad od Bića senka biva predelima Lutam u suzama
S čime da te združim kad ti izgubih vid Lepi moj dane s dušom elegije! V POČETAK TRAGANjA ZA BIĆEM Lepi moj dane s dušom elegije Kad od Bića senka biva predelima Lutam u suzama strah me obuzima Zvezdani uticaj nada mnom — ko da ih suzbije
Lepi moj dane s dušom elegije Tražim početak sjaj i sate stale Kad su ti dve tužne ptice večnost dale Pred vratima iza kojih prostor gnjije.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Lahor vetar krili mahnu, Zamirisa ljubičica. Spojila se duša noći, Spojila se s dušom danja, Pa šapnuše: Suze toči, Al’ se sećaj radovanja! Kome zbore ovi glasi?
ne stižu živi; Nađoh se tamo — Za časak samo; I za taj časak Pregledah tajne, Čudestva mnoga, I videh okom Ili dušom samo, Višnjega Boga. „Kako dođe amo?“ Zapita me Bože. A ja mu rekoh: Ti mi pomože!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Sada treba da izvrše eksperimenat sa njima. I gospodin načelnik štaba, inače dušom i telom pešak, predložio je komandantu divizije, da jedan od vas ide kod te jurišne čete, tamo negde na „Ježu“, kao
Na odmorištu stepenika zastao sam da se priberem... U meni kao da se telo borilo sa dušom. Na jednoj strani bila je mlada žena, vrlo lepa, koja bi mi bez ikakvog uvoda stavila na raspoloženje svoje draži.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Luden Da, bodri Vuče! Ljute iz nužde su Premnogi dobri Serbije sinovi, I mirni, nježni sercem, dušom, Tuđem nezavidni srebru, zlatu, Oravši rado svojima volovi, Po lepim, toplim, plodnima predel'ma, Ocena svojih žitne
Brzo im Sava sa Sremom s ukazala očima željnim, Gde će poumljenu dostići metu i dahnuti dušom. Ali zloželjna je Sudbina tu se isprečila kivno: Ili je Satana starcu uselio pagubne misli, Ili se srce potrzalo
Ako je pravda i božija volja, pogoditi hoćeš!” Planu i sastavi nišan, i zgodi udaljena starca. Pade, i s dušom se rastade; crna ga pokrila zemlja. Opojan on je u sprovodu crkve i zakona srpska.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
KNE3 ĐURĐE: I pre i sad, i dok ne umrem! Oh željo, željo! Sunce! Danice! Tvojih zenica plamen večiti Mojom je dušom svakad voljkovô — Il’ suza bila, ili osmeha U njima sinô blistajući sjaj, Zapoveda mi...
Dok tebe, dane sjajni, ne vidim; A onda drhćem, klonem i slepim, Dušom zaječim, srcem zastrepim, I nikom više ništ’ ne zavidim.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Starca su obrvale misli, teške i crne misli, pa potresaju iz temelja dušom njegovom. Nekad je on bio najnaredniji i najzgodniji domaćin na cijeloj Krajini.
ona opet privuče i obnoć, kad se sve smiri i utiša, hodajući od groba do groba, jadikuje i nariče, duboko potresajući dušom zaprepašćene čeljadi.
Tako je svak zvao starog Miju, pokoj mu duši! Prozvali su ga, belćim, tako što je on svakog zvao slatkom dušom. Poznavô on koga, ne poznavô — on svakom: moja slatka dušo!
Snažno i vitko momče, ali naopako i zločesto da Bog milostivi sačuva! Uzeše ga u vojsku, poslaše ga u Grac i ja danu' dušom. Lani, oko Časni' Veriga donese mi knez crnu knjigu i tri vorinta: „Davide, umro ti sin, pa ti carstvo šalje tri vorinta.
Bojić, Milutin - PESME
I pitom narod kad je pao na njih Zbratimio je orlove i čelik; Tu, gde je mržnja Većih protiv Manjih, Sirovom dušom postao je velik.
Nastasijević, Momčilo - PESME
Nedužni spite — bez sna ni mira dužan ja, dok smenu dovede vam noć ili dan, ko da mene smeni? Ukletog oca dušom tu sav sin, spasi, kad klonu sve, i u srcu još, samotnome mom, kameni vera u spas!...
Ćipiko, Ivo - Pauci
A Ivo bijaše svojom dušom tako blizu nje da osjećaji i misao nijesu mogli ni časom drugamo skrenuti. — Tvoje su oči iste boje k'o dozrela višnja,
Gledajući bijedu i stravu, dirnulo ga do u dno srca, i on se podao svom dušom molitvama i željama svoga sela. Polako, poštapajući se kišobranom, prolažaše mladić kroza selo, a nebo se sve više
One što polaze neće više vidjeti mlade, ili, ako se i povrate, biće mišlju i dušom daleko od svoga rodnoga sela... A bijaše nastupila blaga jesen.
Na pragu mračne kapele prekrsti se, popođe po hladnim pločama i kleče pred oltar. Molila se čistom dušom svetom Nikoli za pokojnoga oca, za porodicu i za sretna puta, dok napolju zavijaše vjetar.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Ovde sam telom, tamo u onoj povorci koja zamiče za okuku — dušom. Vučem za sobom svoju bangavu nogu, nikad mi nije bila teža. Dimitrije Niko od nas nije očekivao takav ishod.
iza debelih zidina manastira pa nisam morao da se borim protiv čudnih slutnji i divljih vetrova koji kolaju ženskom dušom, niti sam morao da slušam iz dana u dan njihove ustreptale priče, bolne ispovesti i sumanute sanjarije.
tiskaju u pretesnom prostoru, svaki s težnjom da onom drugom ostavi samo mračni, vlažni ćošak, tek toliko da preživi sa dušom u nosu. Svet mača i svet krsta stoje na našim zgurenim leđima i za nas nema odmora i počinka.
Ovde me razjeda osama, tamo takođe. Ovde posrćem za svojom nevinom detinjom dušom koju sam usput izgubio tražeći Boga, tumaram za njom u ovom hladnom i vlažnom mraku, osipam se, rastačem, telo mi je u
Ilić, Vojislav J. - PESME
II Burne su strasti izvor mnogih zala, Nesreći ljudskoj početak je strast; More života one strašno mute, Nad ljudskom dušom njihova je vlast.
Neka munja nebo pali, Oluj šumi po dolini S olujom smo drugovali Na Dervenu i na Drini. Ne boji se burnih dana Kome dušom bura leće: Na poljani od megdana Kao orkan on se kreće...
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Već pre toga istakao se on svojim radovima o nebeskoj mehanici, a sada se dao svom dušom na posao. Računao je preko godinu dana.
Stanković, Borisav - TAŠANA
Ah, Tašana, da znaš kako je to strašno biti ne telom već dušom star. Da znaš kako je teško biti iznad svega, i ostati zato sam, sam...
I zato, dok sam bila sama, pusta, zatvorena, tešila sam se da kad ti dođeš, da bar pred tobom mogu dušom dahnuti. Ne da se nasmejem, nego da se ne trzam, kao što pred drugima moram, bojeći se da ne učinim nešto što nije red
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Ona će minuti, jer je Bog pravedan... Ako bi se ipak desilo da malakšem, dušom ili telom, verujem da će mi Bog dati smrt brzu, da i ja ne stanem Julici na muku...
Ona obožava Pavla, ali ga tako voli i tako vodi, da telom i dušom posluži Jevrejstvu. I poslužiće, ili će propasti... Žilavije rase od jevrejske nema!...
Otuda svi ljudi, smrtno bolesni, bez interesa možda već i za decu svoju, svom dušom teže još samo korenu, izdržavaju dug put i muke, samo da na svom praotačkom tlu dušu puste.
On je srdačno ispraćao sve đake, ali je u tom času voleo svom dušom jednog svog đaka, jednog i jedinog njegova Kalenića, koga iz poštovanja nikada nije nazivao krštenim imenom.
Ako nije video, i bolje što nije. Pravi odlikaši, odlikaši darom i dušom, retki su. Profesorski zanat je često dugo putovanje kroz pustinju.
Bolničar opija umirućeg, to je sve. Teže je u takvim časovima zdravima nego onom što se s dušom bori. Sve jedan drugog zavarkujući, dohvataju se vrata i izlaze i doktori i bolničari i prijatelji.
Ali, zdrav kao što je bio, s veštinom da živi telom; glavom i dušom, čim siđe s groblja, opet je radostan čovek. Preobuče se, i s ćerkom Sofijom ide u šetnju, daleko izvan grada.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
ŠKOLOVANjE Kad sam dostigao za školu, svi su u kući danuli dušom, uvereni da je škola kalup u koji se dete, kao prokislo testo, metne, pa mu škola da formu i vrati ga roditeljima
Takvo jedno moje ljubavno pismo glasilo je na primer: Dušo!!! Ja, te ljubim?... svom dušom i; svim „Srcem“, bića, mog?! Ja te molim. — da mi, na ovo Pismo! odgovoriš; što pre?......
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Polako i u tišini radio je, a orah se čitavom svojom dušom trudio da mu pomogne. Nikad ga niko nije s toliko nežnosti doticao niko osim breze tako govorio s njim.
Šantić, Aleksa - PESME
Ovdje sam prve stihove napisô, Ovdje je s dušom poletila misô Visoko, tamo gdje se istok žari. Ovdje mi negda bješe raj... A sada?
Moji su očevi buntovnici sveti, Sa dušom oluja što hrli i leti, I krilima zlatne raspaljuje luče... 1912. POVRATAK Mrem... Sa mojih njiva eno drugi žanje...
7 Ja ću u čašu ljiljana Utopit s dušom žar ceo, A pesmu o mojoj dragoj Pevaće ljiljan beo. No pesma drhtati mora Kô poljub usna joj strasni, Što mi ga
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Vezanih ruku, on je kadar da sedmoricu neprijatelja rastavi s dušom. Od njegovog daha „uz jelu se uzvijaju grane“. Od njegove ruke gine znameniti turski junak Tale od Orašca.
To govori vojvoda Momčilo, to govori, a s dušom se bori; to izusti, laku dušu pusti. Kad pogibe Momčilo vojvoda, a gradu se otvoriše vrata, pak iziđe kuja Vidosava te
“ To izreče, pa se s dušom rasta. Kralj zakuka kano kukavica: „Jô Kajica, moj sokole sivi! Al' ti babi krila odlomiše i obadva oka izvadiše!
ga lako udario, umah sam ga s konja oborio, i k njemu sam onda priletio, udarih ga još dva i tri puta, dok sam njega s dušom rastavio: vatih mu se rukom u džepove, kod njeg nađoh do tri kese blaga, pa ih puštih sebi u njedarca; otpasah mu sablju
“ To govori, a s dušom se bori: to izusti, laku dušu pusti, i umrije, žalosna mu majka! Bog mu dao u raju naselje! Nama, braćo, zdravlje i
“ Kad to čula Hasanaginica, b’jelim licem u zemlju ud’rila, uput se je s dušom rastavila od žalosti, gledajuć sirote. 80 JETRVICA ADAMSKO KOLENO Hrani majka dva nejaka sina u zle dane, u godine
poslala sam Lazara gospodara (i ovo je suvišno, javlja se i dalje u ovoj pesmi). Dušome i planinome je mesto dušom i planinom. 23 Orlović Pavle je nepoznat istoriji, ali narod — veli V.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Bojim se s dušom: mnogo mi besovi šapću da od Boga hvajde nejmam — pismo mi kaže (a slabo to držim) da ne vrag potera je i stigne paku
da se ne prepadam ni odskačem. Ama i opet, bojim se s mojom dušom, da vrag ne popadne ka lav dušu mi ne imajući mi ni od koga prijateljstva, izbavljenja ni oslobođivanja.
Bojim se dušom: milujući mi nepravicu omrazih svoju dušu I dni i godine naše kano paučina snovali su se i duša mi se je istančala ka
U kuću na večeru k tebi, U crkvu svetu, svaku žrtvu pretilu Doneti ću preda te: Samoga sebe i s dušom i s telom dati; S kadilom da se ispravi moja molba. PRAZNO MORE Tafra i blaga je u tvome domu.
tek razagne je i pogleda, taki i smotri unutra, ka drago svetlakasto se lepo kamenje, vrle reči za prosvetljavanje se s dušom svojom! Ni vam ja za prazno slušanje uzalud prostirem ove reči.
u glas vikati i plakati i govoriti: — Teško meni, jadnoj i nevoljnoj siroti i do konca sam već poginula i s telom i s dušom! I na to je pusti, dade joj mira, te je poče raspitivati što je i kako je, zašto plače, što joj je teško.
A mlađi mu sin Lazar odespoti se nad Srblji a ciglo jednu godinu mu u toj vladi, — više ne bi živ; ode s čistom dušom tamo s ovoga sveta k Bogu.
Diže se seobom, te ode u Karavlašku k Radul begu. I on ka hristoljubac lepo ga prihvati s veselom dušom dragovoljno i tamo već preboraviše mnogo vreme mirno i huzurno bez nikoga straha, bolje nego ovamo u svome spahiluku mu.
Kroz to, štono si samovoljan i polapan. Zašto li svoga srdca nigde ne zgrevaš? Zato, jer si se dao s dušom za blagom. Te si zaboravio ljubav božiju i bratsku i prijateljsku i utvrdio si se ka kamen.
Strele vražje su to tuštene, a ne znaš otkud te streljaju, te ako bi kako bilo valja ti poginuti s dušom, ako od pisma ka tome ne uzimaš dobra štita ni zaklona.
Svakoga dobra lišen, zločest vidom, a crn s dušom, od svih ljudi ponepošten, svuda dužan i tužan, ostao laža i maža. Ka oni na zurnici!
Ostala tadar i ženu i decu svoju i sav rod i porod svoj te se prilepi k svojoj zemlji: samo s jednom dušom otputuje na oni nedoznani svoj večni put!
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Ostala je rano udovica. Imala je muža kojega je volela i obožavala jer je i telom i dušom bio lepota od čoveka. A i sam epitet, upravo epiteti, svedoče to.
I tek tada odahnu dušom, pribra se malo i razmišljaše hladnije. Prekrsti se i zahvali bogu što je to samo san bio, i što tako, hvala bogu, nije
da je poginuo, a druga, da je samo ranjen; po jednima, lako ranjen, a po drugima, teško, — tek što je živ; bori se s dušom i prokleo je, vele, ćerku, koja mu je tako zagorčala njegove stare, poslednje dane...
Posmatrala ga je i dahnula je dušom jer joj se učinilo da joj domaćin još ništa ne zna. Bio je, istina, ljut, ali on je obično uvek ljut i kad ide na čifluk
Milo mu sve to, milo mu što je dahnuo dušom, što se kurtalisao jedne teške brige i glavobolje, samo mu nije milo što se mladenci mnogo snebivaju i stide i kriju od