Jakšić, Đura - JELISAVETA
Čija je? Te okriljena krilom ljubavi, Ostavi sjajne zemlje za sobom U klisurama da zabačenim Potraži dvore — kćeri duždeve?... (Leonardo ulazi.) A, Leonardo!... LEONARDO: Svetlosti!
Da nam ga dužde nije poslao? VUKSAN: Svet otac jednu, te jednu, gospodo! Kao da nije knjigu učio — Ne zna duždeve — ne zna prevaru! RADOŠ: Jest, oče! Al’ kad za dužda padnemo svi, Šta će nam posle njini mačevi?
Sad ima kade mržnju gojiti, Izricat tajno — javno vikati: „Neću i ne dam svoje sinove! Neću štamparu! Neću duždeve! Venecijanske neću darove!...“ Neka, nek viče, pa da promukne, Ovde mu niko ne mož’ čuti glas...