Radičević, Branko - PESME
20. Dvadest leta beše jako, A bez žene još do sade, A ženicu, il' što tako, Valja svaki da imade; Zato i on gradom zađe, Pa
lepo kô devojka, Al' je, brate, guja prisojkinja, Žešće od njeg' nema u Srbinja; Ta tek što je, moj brate, nastao, Dvadest turski glava već stukao.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Ako si mi ladak načinio — I ti si se pod njim odmorio.“ 99. Nadžnjeva se momak i devojka: Momak pažnje dvadest i tri snopa, A devojka dvadest i četiri.
“ 99. Nadžnjeva se momak i devojka: Momak pažnje dvadest i tri snopa, A devojka dvadest i četiri. Kad uveče o večeri bilo, Momak pije dvadest i tri čaše, A devojka dvadest i četiri.
Kad uveče o večeri bilo, Momak pije dvadest i tri čaše, A devojka dvadest i četiri. Kad ujutru beo dan osvanu, Momak leži, ni glave ne diže, A devojka sitan
Kad uveče o večeri bilo, Momak pije dvadest i tri čaše, A devojka dvadest i četiri. Kad ujutru beo dan osvanu, Momak leži, ni glave ne diže, A devojka sitan vezak veze! 100.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
SERDAR VUKOTA Hitali smo da prijed dođemo, ma nikako ne mogasmo brže: no Pecirep i stari Baleta sakupili dvadest tridest drugah, pa u Dugu s četom zapadnuli, dočekali karvan od Nikšićah; pokolji se na drum sa Turcima, četrnaest
Topal-paša su dvadest hiljadah da pomože Novome hitaše; sretoše ga mladi Crnogorci na Kameno, polje pouzano. Turskoj kapi tu ime poginu, sva
Ono bješe junak pod krilima! Gledâ sam ga đe skače s momcima: skȍči s mjesta četrnaest nogah, a iz trke dvadest i četiri; po tri konja zagona preskoči. VUK MIĆUNOVIĆ Što je fajde kriti ono što je?
A nemaše jošt dvadest godinah. I što ću vi kriti, Crnogorci, živo mi je srce pokosio i našu je zemlju ocrnio! VUK TOMANOVIĆ On ne bješe no
Donio je đavo među nama evo ima dvije tri neđelje, pa je sada, što nije nikada, udarila kaživat vještice. Dvadest ih je dosada kazala, i sama je sebe obličila; na njih više no pedeset glavah što su one svakoju izjele, a sve đece koja
dozvat, dok ti Božić prođe, dva tri sina staroga Martina, ere ti se ja sve bojim, sinko, da će Turci tebe izgubiti. Dvadest tridest da noćas udare, kako ti se kuća osamila, što bi šćeli, to bi učinili!
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
pohvalu devojačkoj vrednoći i izdržljivosti (Nadžnjeva se momak i devojka,/ momak nažnje dvadeset i tri snopa,/ a devojka dvadest i četiri/ Kad ujutru beo dan osvanu,/ momak leži, ni glavu ne diže,/ a devojka sitan vezak veze!).
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
“ Metnu Turčin prvu belu strelu, strelu metnu, pak mere aršinom, prestrijeli sto dvadest aršina; metnu Marko prvu belu strelu, prestrijeli dve stotin' aršina.
29 MARKO KRALjEVIĆ I ARAPIN Kulu gradi crni Arapine, kulu gradi od dvadest tavana, ukraj sinjeg mora debeloga. Kad je Arap kulu načinio, udario stakla u pendžere, prostr'o je svilom i kadifom, pa
vrapci od kopca po trnju; stiže Marko Murata vezira i rusu mu odsiječe glavu, a od mladih dvanaest delija on načini dvadest i četiri... 35 MARKO KRALjEVIĆ UKIDA SVADBARINU Poranio Kraljeviću Marko, poranio niz Kosovo ravno.
na dvora po jalova ovna, po furunu ljeba bijeloga, i po tovar vina crvenoga, i po kondir žežene rakije, i po dvadest žutijeh dukata, i po jednu lijepu đevojku, ja đevojku, ja nevjestu mladu, kojano je skoro dovedena, dovedena, jošte
na dvora po debela ovna, po furunu ljeba bijeloga, i po tovar crvenike vina, i po kondir žežene rakije, i po dvadest žutijeh dukata, i po jednu lijepu đevojku, ja đevojku, ja nevjestu mladu.
I ono ću dvadest objesiti, dok ujutru bijel dan osvane“. A to Rade i sluša i gleda, pa u sobu k njemu uletio, za večerom agu uvatio, uvat
Tad besjedi Ćorović Osmane: „Bogom brate, Perović-Radule, nemoj mene izgubiti glavu, evo tebe hiljadu dukata; dvadest brata, dvadest Ćorovića hoće dati dvadest dževerdara, a kadune bule Ćorovića daće svaka sitne perišane i sa grla
Ćorović Osmane: „Bogom brate, Perović-Radule, nemoj mene izgubiti glavu, evo tebe hiljadu dukata; dvadest brata, dvadest Ćorovića hoće dati dvadest dževerdara, a kadune bule Ćorovića daće svaka sitne perišane i sa grla zlaćene đerdane, na
brate, Perović-Radule, nemoj mene izgubiti glavu, evo tebe hiljadu dukata; dvadest brata, dvadest Ćorovića hoće dati dvadest dževerdara, a kadune bule Ćorovića daće svaka sitne perišane i sa grla zlaćene đerdane, na kojim su biser i
Srbin vata po Turčina; kako koji dokopa Turčina, svaki pade po Turčinu svome: svaki Srbin mori po Turčina, a Srbina po dvadest Turaka!
od Kosovske Mitrovice sušnježica — susnežica tabor — logor, vojska tavan — (znači i:) sprat, kat: Kulu gradi od dvadest tavana Tavnava — Tamnava, predeo u slivu reke Tamnave tavni — tamni tavnica — taminca tadaj, tade — tada taze —