Jakšić, Đura - PROZA
Ah, poštovani sustradalniče muža moga, to bi bila strašna nepravda! I onda ću ja sa dvoje moje siročadi podići glas svoj i vikati: „Nasilje! Nepravda!...“ Kao što vidite, gospodine, njega nema!... Ah!...
Ja sam ćutao. A šta sam mogao i odgovoriti? Zar da mi žao bude što ću sa dvoje sirotih komad hleba podeliti?... O, nikad, nikad!
Upomoć! Ljudi, pomagajte! Eno se ruši već! Ljudi, voda! Iz male gomilice njih dvoje-troje, širokih prsiju, snažnih mišica, hrabri momci, kakvih ćivtinski svet ni poznavao nije, digoše se smelim korakom
Rešila sam se da idem služiti. Odoh jednoj majstorici. Dobra žena, imala je dvoje-troje dečice. Ja joj se ponudih da im budem dadilja. Majstorica me je s nekim saučešćem posmatrala.
Ujutru se iskupilo u kuću i oko kuće ljudi i žena, po većoj časti iz rodbine Živkove; oni su, sve dvoje i dvoje, šaputali, klimali su glavom i uopšte su pokazivali da su takvom ženidbom nezadovoljni, ali mu niko ne hte što
Ujutru se iskupilo u kuću i oko kuće ljudi i žena, po većoj časti iz rodbine Živkove; oni su, sve dvoje i dvoje, šaputali, klimali su glavom i uopšte su pokazivali da su takvom ženidbom nezadovoljni, ali mu niko ne hte što
Idi, džanum, išti od oca Samuila; kaži mu da ti iz one petačke na nateg izvadi... Razumeš, džanum?...“ Baba ode, a njih dvoje ostadoše sami.
Za njime su obe starovolje malo poduže gledale, a kad je dete otišlo, upraviše svoje ispitljive poglede na nas dvoje; a za njih bi i bila šteta da prođe jedan dan, a da vlasti što novo ne „dostave“.
izlepljeni, vrata neofarbana, a po duvarovima se tek ponegde video trag od kreča; a sva je zgrada bila podeljena na dvoje: desno jedna soba za učitelja, a levo malo poveća, za učenike. U sredi odžaklija, ali na njoj ne beše prozora.
Oh, i ja sam video to cveće; video sam njih dvoje kako rumene, kako im grudi zadrhtaše; video sam ono o čemu sam, možda, u mladosti sanjao... Gledao sam ljubav!...
Obradović, Dositej - BASNE
119 Brat i sestra Čovek imao je sinčića vesma lepa i kćer poružnu. Ovo dvoje, kao deca, igrajući se jednom oko ogledala, počnu se ogledati tu.
Zašto je prirodno i jestestvu čelovječeskomu neprijatno i otvratitelno kad vidi ko dvoje među drugima da vsegda šapću i hihiču? Na to svak mrzi, baš ako će znati da se njega nimalo ne kasa.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
smo i̓ u red da sa velikim molčanijem idu na celivanje, najpre stari ljudi, a posle žene, potom devojke, i sve po dvoje pred ikonom u jedan red po dvaput se prekrste, na desnu stranu oltara, pak levu celivaju.
3. Ko ukrade jagnje, prase, konja ili vola, taj da plati dvoje i da se kaštiguje štapovima. 4. Ko uteče iz vojske bez dopuštenja, da trči šibu. 5.
dana sledstva moji̓ pretprijatija u dejstviju poznati, ali ja znam dobro dokle ime Srbin i Turčin carstvuje, to dvoje ne može se složiti. No vi budite ovde jošt, ja ću vama dati znati što vosposleduje.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— A imate kapetana? — Imamo — ja! — odgovori Radan već izlazeći iz strpljenja. — A ima li dece? — Ima dvoje-troje... — Pa to ste njemu kupili glavu šećera? — Jes̓ — njemu.
Počesto se obzirala i osluškivala. U kući se diže čitava vreva. Živan praska i viče, rekao bi, sve pobi. Dvoje dece pobeže napolje plačući. Radojka okupi ovce malo brže, samo da odmakne, da ne čuje taj rusvaj.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Idi, idi odmah, Mladene. Kaži popi da sam ga molio da mi dođe. Mladen odjuri kao vetar. Njih dvoje ostadoše sami. Kruni se suze slevahu, pa se sastajahu pod grlom... — Što si to uradio?
Dučić, Jovan - PESME
što pada po hladnim mramornim pločama na groblju, a ponekad uzbuđeno, radosno, strasno, kao kiša što bije u prozore dvoje zaljubljenih. Žute ruže umiru očajno u sobi, u koju se neće više vratiti jedna žena u crnom, koja je bila uvek tužna.
Podjednako svirepi i silni lomili su se u tom očajnom zagrljaju u kome treba da umre jedan od njih dvoje. To je bilo zbog čovekove žene, koja je stajala na steni pored njih sa jednim krvavim cvetom u ustima, i gledala
Brodolom je izbacio na to ostrvo samo njih dvoje zaljubljenih. Oni su bili prvo čovečanstvo i prvi kraljevski par tog novog sveta.
koji je bio drug njezinog detinjstva, kada je sa širokih teraca puštala ptice da po njihovom letu vidi ko će od njih dvoje biti srećniji.
Tada se zacereka kao bludnica, i zaplaka tiho, kao kraljica. JEVREJSKA PESMA Njene su oči kao dvoje dece, obučeni u plavo, koja se drže za ruku, i pevaju psalam cara Davida.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Kao nekim mađioničkim štapom, preda mnom se stvoriše opet njih dvoje. Ja čuh kako ona nečujno plače i kako on krivi glavu, gleda u prozor i sanćim broji prste na pomoćnikovoj ruci.
A gle kako se ona hartija savila u fišek i iz nje se prosipa znato! Blešti se, šušti i zanosi njegov sjaj, a njih se dvoje sve više grle i ljube! Ali, o čuda! Meni nije nimalo krivo ni žao, naprotiv: milo mi je!
Ali ja u tri koraka već u sobi. Samo što prišaptah mojoj sestri: „Lezi!”, pa navukoh jorgan na glavu. Upravo njih dvoje stupaju preko praga, a na crkvi grunuše zvona na jutrenje.
Onda privučem svoju stolicu do nje i počnem dalje prevrtati Erckmann-Chatrian-a. Naiđem na dvoje zagrljenih. — Dopada l' vam se ovo? Ona napući usta. Opet naiđemo na sliku istoga smisla. — A ovo?
Od to doba bilo je stotinu takih sitnurija. Ja ti ih ne pričam — našto? Rèsumè14 je da smo nas dvoje prijatelji. O, šta mi ona koješta nije pričala!
Nu našto da ti pričam to? Ti i sam možeš zamisliti šta rade dvoje „zaljubljenih”. Čas se zavadimo posle se opet pomirimo, pa opet cmakaj se, itd. Nu tebi je već postalo otužno.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Ali to je još bila velika tajna. Za nju je malo njih znalo; njih dvoje mladih, jedna stara tetka, i Onaj što sve radnje ljudske zna.
Za te, dakle, simpatije između dvoje mladih nije zadugo niko više znao do njih dvoje i još bog na nebu i baba Makra na zemlji, s tom samo razlikom što je bog
Za te, dakle, simpatije između dvoje mladih nije zadugo niko više znao do njih dvoje i još bog na nebu i baba Makra na zemlji, s tom samo razlikom što je bog sve i video i čuo, a baba Makra po malo
A, i’te molim vas... samo jedan jed!« veli i odlazi dalje. — A sutradan, tako oko fruštuka, metne u ceger dvoje makaze, velike i male, naprstak i još neke svoje alatke i ide na obećano mesto.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Čak mu je i jelo gotovila. I tako oni dvoje počeli su da žive mirno, lepo. Naročito Taja, hranjen i dobro negovan od Vejke. Bilo mu je dobro.
bogatih očeva, tako i njen muž, sevdišući i pijući umro rano te ona usred cele, velike, čuvene kuće ostala sama sa dvoje dece.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Čika-Gavra iziđe. Gledić je već u avliji, pregleda ekonomiju. Sada se po avliji njih dvoje šetaju i razgovaraju, a sve o Ljubi i Marti. Gledićka i Marta već su sasvim obučene.
Afrika
Dok dvoje dece napadaju na njene grudi, zakoračeni i razmahnuti kao mali ratnici, treće čeka svoj red plačući na sav glas.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
„More, imao sam cara Davida, za provodadžiju!“ govorio je njen muž i uživao u ženinom glasu. Nasamo, to dvoje je ludovalo, iako su bili već pet godina u braku.
Smejao se preko celog dana i njegova kuća bila je uvek puna njegovog glasnog smeha. Gospodin Georgije imao je dvoje dece, i ženu, lepu, kao da je đavolica. Gospoža se zvala Femka, i bila je Futoškinja.
Kao kad vetar, međutim, zaokupi ženski svet i diže im suknje na danu, svi su kao ludi, kroz smeh, gurali to dvoje, jedno na drugo. Oni su se našli kao u zagrljaju, pijani, a teturali, tamo‑amo.
Ona ga je, međutim, zavolela, brzo, pa se čak i preselila kod njega i odlagala povratak u Vijenu, svakog meseca. To dvoje živelo je, sretno, bez i jedne svađe, dve godine, u ljubavi koja nije bila ljubav, ali nešto slično.
mala, barokna, palata, u Leopoldštatu, sa velikom baštom, platana, a imala je svečanu, veliku, kapiju, kroz koju je dvoje kola moglo, naporedo, proći.
Tvorevinu svojih ruku. A Pavle je pričao da je kod njih odsedeo samo malo. Žalio je, kaže, to dvoje starih ljudi, iako mu nisu bili ni rod, ni pomozbog.
tako ne govori, Varvara joj, sa jednim, čudnim, osmehom, reče da su je, za Petra, provodadžije udale, a da su se, njih dvoje, vrlo kratko vreme, voleli. Ona se udala za tog lepog, mladog, oficira, kad nije ni znala šta udadba znači.
Kako je bila lepa i dobra i skromna. I kako su se njih dvoje, ni oko čega, svadili. Jednog dana, u Temišvaru, bila je uobrazila da je ismeva kod jetrvi, zbog nekih, širokih,
Rekla je da bi, njih dvoje, bili lep par. To veče, gospoža Kumrija, u kolima, dok su se vozili, kroz letnje veče i prašine, ostade zamišljena i
Rodila je, kaže, ono dvoje, pored matere, a sad će imati da gleda, u porođajnim mukama, u neki prozor u snegu, ili neku nepoznatu strehu.
Pavle je, najviše, gledao, da to dvoje približi, kao da je on kriv hladnoći tog braka. Mirio ih je, uveseljavao, hvalio, kao da su primer sretnog braka, i kao
Šta je lepo, a šta je sramno. Šta radost, a šta žalost. To dvoje se nije mešalo, ni brljalo. Ni muško, ni žensko, u životu, nije se neočekivano menjalo, znalo se ko je ko i kakav je ko.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Ako je prazan, u njemu baš ništa nema. Iako je iščezao, nema nogu niti mu trebaju. Ko ovo dvoje pronađe, dobiće od čiča-Triše punu bocu brašna, a od krčmara Vinka vreću rakije.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
On ne daje jednome sve, a drugome ništa. Ne može on vama dati logiku i pare, je l' te; to dvoje ne ide zajedno. On je meni dao ovo, a vama ono i rekao: evo vam, pa se vi sad razmenjujte.
PAVLE: Ja mislim da je žrtva i veća, jer to dvoje mladih izvesno vezuje ljubav, a vi bi i to razorili. SPASOJE: Pa da, i to!
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Možda je to bila Ljiljana Kangrga, ona što je sada u Beogradu nešto kao slikar, ili Ljiljana Jovanović, već udata i majka dvoje dece? Ili neka deseta, neka sto deseta Ljiljana?
- Blagoizvoleo je da ustane. Otac nije rekao ništa. Upitao sam ga gde je Vesna, ali ni jedno od njih dvoje nije otvorilo usta.
- Muškarac? Tu nije bilo ironije. Ja za nju nisam bio muškarac. Bio sam njeno dete i biću to dok jedno od nas dvoje bude živo, i to je divno.
Fudbaler je ispadao ili isuviše pametan ili konj, i to na mestima gde nije odgovaralo ni jedno ni drugo. Ono dvoje ljubavnika volelo se sa toliko „oh” i „ah” da mi je to već išlo na nerve, a Vesna muzičarka, bila je sve drugo samo ne
- Kako bilo ko uopšte može da zna tako nešto. - A brak, Rašida? Zar se tu dvoje ne zaklinju na večitu vernost? - To je onako! - Kako onako, Rašida? - Iz navike i zbog dece.
Tako su se, konačno, udavili i fudbaler i muzičarka koja nije htela da umre, i ono dvoje sa „ah” i „oh”, i mnogi koji nisu hteli da uđu u okvir „Sakatih ptica”, ili, ako su i ulazili, ulazili su na sasvim
Greta je mirno ležala pored mene i gledala me svojim svetlucavim očicama kao da razume o čemu sam govorio. Ono dvoje još je raspravljalo o pismima. Čuo sam Staniku kako se smeje, pa oca kako objašnjava nešto.
- produžio je da govori, a one dve i dalje su klimale glavama saosećajući. - Vas dvoje - rekao je otac - zar ne mislite da je bolje da spremite zadatke za sutra?
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Gospođa Matilda iziđe napolje, da se ručak što bolje zgotovi. Donde će njih dvoje sami ostati. Razgovaraju se, dogovaraju se gde i kako će se na balu sastati, ali s bojom još ne izlaze.
Nije mu više do mamuza. Šamika kao iz kutije, mogao bi na grofovski bal doći. Sad neće više čekati, posedaju na dvoje saonice, pa upravo „Belom konju” na bal. Uđu u salu. Niko još ne igra. Polaček mlađi zapovedi da sviraju.
Šamika se ne pripravlja; može ići onako kao što je sad obučen. Pred veče Šamika iščekuje, kad eto na dvoje saonice Polačekovi u avliju. Sluga ponese prtljag, a Šamika ih prati u paradnu sobu. Presvuku se.
Banda i publika već znaju šta će biti i prave mesta. Sad Čamča sa gospođom Sarom na sredu, pa počnu njih dvoje igrati „minet”. To je „minet”! Kakvo je to ljubazno izvijanje, kako Čamča Sari u igri laska.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Sa dvoje kola punih haljina, ona je došla u kuću skoro neopažena, od celog onog Zemuna što se u plavim anterijama, crnim šubarama
Da su se njih dvoje, eto, razišli, rastali, bez ikakve moći i volje i bez glasa. Ona je bila tamo, on ovde. Kao što su kopite odbacivale
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
„Kad to dvoje uzme u ruku, neka se okrene spram mjeseca i reče tri puta: ’o mjeseče! tako ti tvoje mladine, ti putuješ po cijelome
Žene su nekada rađale po desetoro i više dece, ali je od toga do perioda polne zrelosti ostajalo u životu svega dvoje-troje.
mlada Gojkovica kaže: „Ja sam tebe rada poslušati, no mi ludo čedo neokupato“, a u drugoj: „Ostalo je dvoje djece ludo“), pričama, ali se sreće i u svakodnevnom govoru.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Uhvati me panika kada se samo setim koliko smo vremena do tada propustili nas dvoje. Odri i ja. Sećam se svega, baš kao da se dogodilo juče: upravo sam bio raskinuo sa starom Avom (Gardner) u filmu
Ali njihova deca! Ljudi, nećete mi verovati — njihova deca se zajedno igraju! Njih dvoje se klackaju na klackalici, spuštaju niz tobogan, menjaju se za sličice na kojima su životinje i stari tipovi automobila..
Jedanput, dok je bio još vrlo mlad, i dok je imao običaj da se klati na stolici i smeje bez razloga, video je dvoje stranaca kako sede jedno pokraj drugog i ćute. Zajedno, a svako od njih tako daleko! Gledao ih je kao neko čudo.
sirotinjskih kaputa, koji su svoje vlasnike naprečac vraćali u periferijske ulice iz kojih su pokušali pobeći, njih dvoje se nađoše na ulici zasuti snežnim konfetama.
Kornjača se izvlači iz oklopa svoje rezervisanosti i gleda me kao poslednju budalu. I gle, nas dvoje počinjemo da prestižemo ostale automobile, grčke zečeve, smrt, sve — a zatim, duž puta, vence onima što su najdalje
— Ove naše iz brda mnogo su ukusnije! Stvarno, šta je sa Tap-Tapikom? —Udala se... Ima dvoje dece. —Još je onako lepa? —Ne. Ugojila se. —Šteta za Tap-Tapiku! —Uvek je volela da jede... —Ti, ne?
Matavulj, Simo - USKOK
?“ da nije zazorno, svak bi još dodao glasno ono što mišljaše: „E zgodnijeg para ne možeš ni zamisliti!“ Njih dvoje to osjećahu i svoje zadovoljstvo iskazivahu govorom skladnijeh lijepijeh pokreta.
Stevo je imao još dva starija sina, koji pogiboše, jedan neoženjen, a drugoga se udovica preudade, ostavivši svekru dvoje djece, od deset i dvanaest godina.
Đakon odgovori: — Imaš konjušara i govedara, dakle, dosta ti je još dvoje djece da okreću peciva, i to da okreću na poređe, da ih je što više u crkvi! Tako, šjor kapetane!
Zbori, dakle, slobodno, samo ne sramoti... Prije svega, reci mi, jesi li opazila da ovo dvoje ginu jedno za drugim? Ona odmahnu glavom. On nastavi: — Ni ja nijesam, ali svi drugi jesu.
Puna kuća života! Sav će taj podmladak rasti, ako bog dâ, na naše oči, kako se nas dvoje budemo spuštali pokoju, te ćemo se zadovoljni sa svijetom rastati. A jadna Joke mogla bi se udati gotovo u isti mah!
— reče najzad Krstinja i duboko uzdahnu. — Sad i ja vidim da je tako! I ovo naše siromaštine, ko će uzdržati! Zar nas dvoje, kami da nam je!
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
O pravom smislu zečje uloge u dečjoj književnosti Radović je ostavio jedno pronicljivo upozorenje. Noćas kasno dvoje roditelja čitali pesmu o zecu i odgonetali — šta je pisac time hteo da kaže.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
DANICA MARKOVIĆ Dvoje od novih pesnika srpskih Danica Marković i Velimir Rajić imaju izvesno zajedničko obeležje: pesimizam i veliku
Sremac, Stevan - PROZA
Tako se gledaju njih dvoje, pečenica i opečeni Paja. Šta li je, bože, mislio i premišljao g. Paja gledajući u tu božićnu pečenicu?
Radičević, Branko - PESME
“ To rekoše, izdanuše, Na zemljicu te nanuše Kô dva bora usred gore Kad sekire nji obore. Zorica je zabelila, Dvoje dragi na nosila, A sunašca vidi zraka De i ladna prima raka, Devojka je na nosila Tako lepa jošte bila!
“ Još onda, brate, kada ono mladi Mi bismo se, dvoje detešcadi, Čas bili se kakono petlovi, Čas ljubili kano golubovi, Još onda beše, bilo makar kako, Sve što reko za
“ Tako baka, Pa rašiti ruke, Da dovati dece dvoje — Jao njine muke! Poskočiše, povrisnuše: „Jao, majko, jao!“ Skoči majka od ognjišt(a), Dece joj je žao.
Na strani tu je jošte dvoje bilo, Pa s' divno jedno uz drugo uzvilo, A divni beu kô dan pramaletni, U oku radost, ta bili su sretni.
Na jednom konju tu jedan jaaše, Ma na tom drugom nji dvoje bijaše. Još žensko beše jedno od to dvoje, Već ako oči svaraše me moje.
Na jednom konju tu jedan jaaše, Ma na tom drugom nji dvoje bijaše. Još žensko beše jedno od to dvoje, Već ako oči svaraše me moje. No zasad ovo primite ovako, Druga će pesma kazati je l' tako.
6. Napolju se milost poče Kraj dućana na ulica, U crkvi se tuna roče Željan momak i deklica, Dokle jedno od nji dvoje Vrag ne primi među svoje. 7.
Hej Košute, de bi tade, Da Srbinje gleneš mlade? 22. Samo ono divno dvoje Da ugleda — ništa više, Što na puste tope tvoje S toljagama udariše, Bi se bolan sav sledeo, Kakvu s' guju gazit
Kud će, da će, svejedno je.“ Uroš beše od to dvoje, Što je bilo telo posta, Za njim sama duša osta, Pa se negde svetom vije, Al' Uroša tamo nije.
došâ sa pola krvava, Puno, brate, nasekao glava, Puno četa razbio Turčinu, Zadrmao dinu carevinu, I de god je dvoje-troje bilo, Za njegovu s' mišku govorilo.
Ala, brate, divni dvoje ljudi! Svak ih gleda, svako im se čudi, A od usta do usta žubori: „E Bog jedno baš za drugo stvori!
Mrak je jošte, jedva zora zori, Stoji jeka po šumnatoj gori, Jeku čine konjanika dvoje, Mileta je to i Radivoje. Radivoju srce poželelo Da ugleda Cvetu, čedo belo, Pa se žure kroz lisnu goricu, Da
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Njoj srce stade. Pomisli da se valjda on ljuti na braću joj, Itu i ostale, što već ne idu, i ostave njih dvoje same. Pri toj pomisli on joj dođe još više ljut, krut, te se ona u strahu poče jače privijati oko braće, Ite, koji su
Kostić, Laza - PESME
Nada mnom se zvezde roje, namiguju zrakom bledom, zgledaju se čudnim gledom, jedna drugu pita redom: »Od kud ovde ovo dvoje?
tih želja kleti' pridela je nojca veo bledi, bledi veo sadi-mesečine, hoće nojca komarnik da gradi, da se pod njim ljube dvoje mladi'. Komarnik je razastr'o čini, već odavna čeka noći nema, već nad šavom umorna zadrema ali tebe nema!
To razumemo samo nas dvoje, to je i raju prinovak drag, to tek u zanosu proroci slute, Ѕanta Maria della Ѕalute. A kad mi dođe da prsne glava o
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Nalože vatru veliku, večeraju i spreme se da legnu spavati. Onda najmlađi brat reče: — Spavajte vas dvoje, noćas ću ja stražu čuvati.
na zmajev čardak pa legne u hlad, a dvorani kad vide šta učini, stanu mu govoriti da beži: — Beži, junače, kud te dvoje oči vode, dok nije došao zmaj, jer ćeš zlo proći ako te zateče.
Tako su se njih dvoje grlili i ljubili do posle ponoći. Pa onda devojka ustane i zahvali mu na jabukama, a on je stane moliti da mu ostavi
Tu bude velika radost, i posle nekoliko dana venčaju se njih dvoje, i on ostane živeti onde kod nje. Posle nekoga vremena pođe carica u šetnju, a carev sin ostane u dvoru; carica mu na
Kad to zmaj čuje, odmah sedne na konja, pa poteraj. A njih dvoje kad opaze za sobom zmaja gde ih tera, prepadnu se, te stanu nagoniti konja da brže trči, ali im konj odgovori: — Ne boj
— Brzo otrča te donese ono jela što je spremila za sebe i svog sina, metnu ga na sto, pa i njih dvoje zasjedoše za ona gospodska jela.
Telal se povrati vičući: — Hiljadu i jedan dukat ovo dvoje djece! A hanuma čujući opet samo jedan dukat većka poviče: — Hiljadu i pet stotina dukata.
A ona mu kaže da se netko uvukao u njezinu kuću, pak sad ne smije unutra. Onda zec reče: — Hajdemo nas dvoje da vidimo tko bi to bio. I tako pođu. Kad dođu pred jamu, poviče zec: — Tko je u tetinoj jami?
— Dobro u tvoje zdravlje, moj lijepi aga! — odgovori mu. — A jesi li, bolan, već što donio nego to dvoje zgureno piladi?
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Vi znate... JEVREM: Ne boj se ništa, ja sam tvoj sojuznik. Nas dvoje jači smo od njega. SOFIJA: To bi bilo sozakletije, a vi znate, koji pravi tajne dogovore protivu opštega mira...
Ama je li Neša slep, vidi li on sve? LjUBA: Ta kažem ti, to je običaj. Odi da vidiš, kako se tamo dvoje po Kalimegdanu šetaju. STANIJA (ustane, pa gledi): Kuku! Za moje vreme idjaše muž napred, a žena za njim polako.
Lalić, Ivan V. - PISMO
znao pravac ni maršrutu, Ni šta ti na tom putu pisano je, Kada po dan bi stao u minutu, Kad morao sam da volim za dvoje, Uvežbao sam vrhovnu veštinu: Strpljenje. Neki u toj vežbi ginu.
Usrkni ovaj slog: Rim. Da li se sećaš kiše onoga leta, Pomešane sa smehom i mladim glasovima Dvoje zaljubljenika, promočenih do kože, Ponosnih na svoj posed koji se zove Rim?
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
“ — i više se nikada nije pojavila na njemu. Umesto toga, držala je govore da sam ispala šašava na matorog i da smo nas dvoje depresivni manijaci koji neprestano bulje u vodu.
I da ću dolaziti gore u Golfijanu u belom dvosedu, grmeći na sve strane. Pomislih da nekako nije u redu što samo nas dvoje šipčimo peške natrag kući, dok se svi ostali iz Golfijane lepo voze u svojim autima.
Uparkiraću se lepo negde sa strane, u polumraku, i posmatrati ko sve sedi unutra. I kada za jednim stolom vidim dvoje zaćorenih kako piju svoje čajeve, isfuraću polako kroz stražnji izlaz, kroz kujnu, mislim, jer ću biti nešto kao
Lunjajući tako kroz gajbe, najpre naletim na dvoje koji su se vatali, i napravim se kao da me strašno zanimaju tapeti; na časnu reč, meni je bilo više neprijatno nego
Ona ti za tortu torta od gipsa! Sve kaširano, sve lažnjak, samo njih dvoje su pravi, te ti ona: daj šta daš, pa ti se tu izvataše na mrtvo ime i prezime, nisu ni čekali novu godinu koja je u
pogledima kojima je slaba ličnost izložena“, i još kaže da u varoši žive samo dve osobe koje to ne čine, a to smo nas dvoje! Evo, da se kladimo u šta god hoćete da će eksperiment uspeti!
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ S tezge krekeće žabac: „Prodaću tebi rodu, trske, vetar i sunce! Meni — muve i vodu!“ „Jarića dvoje imam,“ — grlat krokodil zja — „debeli, teški, masni! Oba kupujem ja!
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Jedna devojka koja radi file na đerđevu vrlo je lepa. Cela porodica je u vratima kuće kod koje se seku dvoje stepenica. Mora da je čudno živeti nad tako kosim perspektivama.
Nesreća je bila što zimi nema nikoga u zamku. — Žena vam izvrsno vesela. — Vrlo je jaka. Ona je i mati dvoje dece. Starija ima pet godina; reći ćete mi da li je lepa. Kosa joj je savim svetla. — Volite mnogo decu?
Dva koraka od njega, takođe pred vratima drugi kuje kotao sužen na sredini. Dvoje dece mu je svaki čas međ nogama, on ih samo strpljivo otura nogom, kao da su pojas koji se razvio, a koji nema kad da
— Ne, ona nije bila ružna, ali ja je nisam ni gledao, a kad sam je najzad pogledao, imali smo već dvoje dece i bila je stara. — Ali sada volite svoju ženu? — Kako mogu da je volim, kad mi je ceo život upropašćen!
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
NA STENI Zevsova plamena strela na stenu udari dole, I stena na dvoje puče... Brujeći u toku svome, Vodopad rastrese grivu i obe razdvoji pole, I burni njegov let Sa gorskom studenom
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Žao mi je majke. Ona ostaje sada sama. — Ne žali je. Ona je sada ipak srećna. Koliko su puta njih dvoje govorili, kako bi rado umrli da si samo ti živ i zdrav. Ti si se vratio. Njen je san sada ostvaren.
Nazirem, muško i žensko... U, boga ti, gde će me videti, i onda je propala stvar... Ono dvoje objašnjavaju se: „To apsolutno nema smisla, da ti gledaš nju. — A onaj se pravda nešto. „Šta? — veli ona.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Nastade pravi lom. Kletve, pretnje, pa bogme po malo i psovke, onako kroz zube, sve se to prosu pred ovo dvoje jadnika, koji dođoše da založe svu svoju snagu za dobro i napredak orlovičke omladine.
« Gojko ga dočeka na vratima svoje učionice, namršten, a iz očiju mu se čitalo pitanje : »Šta je ?« — Ostadoše njih dvoje sami. Ovaj kresa okom, kresa, dok se Bogosav seti pa ode. I ja se sklonih, bratiću, od zla.
»Vidim ja, nema tu mirnog rada! pomisli ona. Moraće jedno od nas dvoje putovati.« Najzad gosti se kretoše. Urediše decu, pa opet okrenuše niz potes.
Gojko iđaše po školi zamišljen, a đaci mu nešto pisahu. Kad ugleda njih dvoje, on se trže i zadrhta: oseti da mu ne dolaze ni sa kakvim dobrom.
Ležeći uz njene tople grudi, ona se seti srećnoga detinjstva, kad behu samo njih dvoje dece, ona i brat, pa ležahu ovako isto uz majku, pod starim, iskrzanim i dronjavim guberom.
nekakav strašan bol steže joj srce, ona htede vrisnuti, ali se pribra i opet proviri... Njih dvoje sede na stolicama jedno uz drugo, zagrljeni, priljubljeni, opijeni strašću.
reče pisar malo tišim glasom. One letošnje opravke i nabavke, to ti je sav izdatak. Ovi dvoje nisu primili kvartirine ni pare. Kmet obori glavu neraspoloženo, kao krivac kad se uhvati na delu.
— Ludaci! ... pravi ludaci! i ti i ona... Ne zna se koje je luđe od vas dvoje. I ti juče cvokoćeš u zatvoru od zime, a danas joj pružaš ruku!... — Šta ću ?! ... Da teram dalje, meni je gore...
imamo mlada sira, luka, jaja, šta ćeš više. Nek ostane koja krajcara za brata. Gojko je sam izjavio želju, da njih dvoje izdržavaju njena brata, dok je u školi.
jest, sve ću popraviti... Sutra, eto sutra ću tražiti premeštaj za nas dvoje... Ali da znaš samo šta sam izmislio... Slušaj ! Ja već to krijem od sviju, ni Velji neću kazati, samo tebi...
Beše u tom pogledu čitav bezdan prekora, tužnoga, očajnoga, gorkoga prekora. Izređao je taj pogled sve, što njih dvoje zajednički preživeše, i nijedna senka zahvalnosti da zasija u nemu, ni tuge za rastankom...
A-a-a!... Kao da je naročito gledao kako bi je što jače uvredio!... A njih dvoje sede, zagrljeni, jedno uz drugo, i gledaju se mutnim, pijanim očima... Ljubici smrče pred očima...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
187. Savila se bela loza ninova, Oko toga bela grada Budima; To ne beše bela loza ninova, Već to beše dvoje mili i dragi, Koji su se iz malena voleli, I iz jedne sitne knjige učili, Dođe vreme da se mladi rastaju! 188.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
VASILIJE: Ja sam Stefan u jednoj predstavi, ali sam u privatnom životu Vasilije! Molim vas! Pa to dvoje svako pametan razlikuje!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Austriju, rat, političke borbe, revoluciju, ne vidim više kao borbe naroda, nacija, nego kao borbu gde se dvoje bore: dobro i zlo. Obešenjakluk pobeđuje, a sirotinja prosi.
Prekoputa od te hladne slike rumeneo se Renoar, sa svojim bezbrojnim golim ženama. Taj paralel, njih dvoje, apolinsko i bahičko ako hoćete, još uvek deli Pariz u dva dela.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Gde bi šef i ostali činovnici klancali po budžacima. Ovako je lakše za nas, i preglednije. Zavadi se dvoje i, ako hoće da se tuku, dođu tu. One što su pravili škandale dole na ulici, na nenadležnom mestu, moramo kazniti.
Jedna je, opet, podnela molbu da Narodno predstavništvo donese merodavnu odluku da je u braku sa svojim mužem rodila dvoje dece, koja odmah postaju zakoniti naslednici njenog bogatog muža.
razume se, kako je ona imala jakih i dobrih prijatelja, usvoji njenu naivnu i plemenitu molbu, i oglasi je majkom dvoje dece. — A gde su deca? — upitam. — Koja deca? — Pa deca o kojoj govorite?
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
A mladeži se ne drema. Oni bi, da mogu, produžili noć u dvoje, u troje i sa zebnjom gledaju, kako nestaje ispod njih kukuruza... Već se lakše radi, a više šali i zadirkuje.
reče kmet i ode. — E moram mu dati jedno prasence, — poče Živojin, kad se odmače kmet; — oprasila mi krmača samo dvoje, a on mi odavno traži jedno... Samo da ne kaže onome...
Zato se Kosa i njena teta spojiše dušama i postadoše kao jedna duša, kao dvoje milosnika, koje je čista nebesna ljubav sastavila. A radi čega je teta volela svoje »malo mače ?«...
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
Znam, al' vidiš, ako ćemo onako familijarno, pravo bi bilo ja i tvoj otac da idemo sad kao poslanici u Beograd, a vas dvoje, mlađi ste, imate vremena. DANICA: To sve zavisi od toga ko ima poverenje narodno. PAVKA: A on ga bajagi ima?
SRETA: Ta onaj, de! JEVREM (uzbuđeno): Ama, šta meša on špiritus u politiku? Otkud to dvoje idu zajedno: špiritus i politika? SRETA: E, al' da vidiš kako sam ja njemu odgudio. JEVREM: Je l' dopis?
SPIRINICA: Ta pusti me, čoveče, da kažem; ne zapušavaj mi živoj usta! JEVREM: O, gospode bože, dokle ćete vas dvoje? Pa zar ti još nisi glasao? SPIRA: Nisam! Reko, imam vremena! JEVREM: Pa da vidiš, i nema.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
A kad nije to dvoje u kafani, ni seljacima se nije sedelo; nema Krsmana da ga diraju, ni Gizele da pare oči, pa se tako večeras jedan po
Iskašljaše se malo oboje, pa čekaju da Cigani počnu, a stoje tako kao, ako se sećate, u slici dvoje zaljubljenih na lecederskim medenim kolačima. — U našu veru nema tako nešto!
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
A uokolo, dokle ti oko pogleda, Treba da pasu, da se izležavaju i da muču goveda. I pošto se to dvoje na jednom mestu spojilo, Morate, obavezno, docrtati pojilo — To može biti đeram, ili bara poveća: Đeram sa kofom, a
Rakić, Milan - PESME
Ćuti, i pusti da sad žile moje Zabrekću novim, zanosnim životom, Da zaboravim da smo tu nas dvoje Pred veličanstvom prirode; a potom, Kad prođe sve, i malaksalo telo Ponovo padne u običnu čamu, I život nov i
Ćuti mrka šuma borova u tami, I priroda cela ćuti. Noć se hvata. Nečujno proleću zadocnela jata. A mi, kao dvoje siročadi, sami, U svežoj tišini prirode i noći Osećamo jasno, sa tugom i stravom, Da u našoj duši nema više moći, Da
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Što jastrebu oće naočali? No lomite munar i džamiju, pa badnjake srpske nalagajte i šarajte uskrsova jaja, časne dvoje postah da postite; za ostalo kako vam je drago!
Glave bratske poznat nećeš, nama prazno! ere su ih nagrdili, nevjernici! Kud će tvoja mlada ljuba, kuku njojzi! dvoje đece tvoje ludo, siročadi? Što će jadni đed ti Bajko, moj Batriću, koji te je odnjivio? teško njemu!
SERDAR JANKO Je li mu se kuća iskopala? VUK TOMANOVIĆ Ne, serdare; ali što za fajdu? Ostalo je dvoje đece muško, jedno drugom vode dat ne može; i zgodna su kâ dvije jabuke. Nego ko će đecu dočekati?
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
kad se probudi, ne vide nju oko sebe ili po kujni ovlaš obučenu, onako kako se još noćas, ispraćajući ga, obukla na dvoje na troje. Sada, odozgo, iz soba, još nije bila ni sišla ovamo.
Osobito kao da su gledali u onaj crven, svilen, svadben, za dvoje širok jorgan. Sofki se učini kao da je gola, jer tako poče, ne znajući ni sama zašto, samu sebe da zagleda, kao da se
Pandurović, Sima - PESME
I opet sila zgrnulo se sveta U bolnički nam mirisavi vrt; Posmatra gde se dvoje dragih šeta Srećno, i hvale onaj život krt Što ostavismo. daleko od njih Sad smo, a oni žale mir naš tih.
dugo svaku noć duboku; I bili srećni zbog ljubavi svoje, Ponosni trajno zbog svoga rođenja; Niti je ikad mislilo nas dvoje Da štogod ljubav ruši ili menja.
očaja samoće i bede Života u društvu, života bez boje, Zar, draga moja, jedino ne vrede Časovi kad smo bivali nas dvoje Sami, pod nebom il’ međ četir zida, Predani uvek voljno jedno drugom, Predani bez greha, bez sumnje i stida, Srećni
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
perjadi — i drugijem stvarima što seljaci lacmanima prodaju; a do junakâ bješe dosta i nevjestica i djevojaka, sve po dvoje, po troje, šćućurilo se pod jednom strukom. Jedino ozbiljno bjehu „puške!
doma naši, doma!“ ali još jače no prijed tako da se svi nasmijaše. Na te njegove riječi, otisnu se iz gomile dvoje momčadi, jedna djevojka i nevjesta jedna, te iziđoše kroz kapiju; ostali šljedovaše njihovu primjeru; od njihovijeh
„E, ajmo djeco!“ reče Otaš i pođe. Svi siđoše niza stranu i ustaviše se više puta. „Radoje i ti Krcune, sa to dvoje momčadi zapanite tamo; čuvajte ih, vjere vi! ne grabite se ludo oko glava da ne platite svojim glavama; ajte!
Najzad odnjivi dva muškića: Vencela II i Jana i jednu djevojčicu po imenu Elviru. Ovo dvoje potonjijeh bješe bataljeno i prezreno, dočim svu ljubav roditeljsku i svu njegu posvetiše našljedniku.
Starice se jako snebiše ugledavši Pavla gdje za ruke drži dvoje djece, koje dotle nijesu vidjele, ali se brzo pribraše i digoše.
Dugo bi bilo potanko povijedati te čudne sastanke, na koje dvoje napuštene djece kradom iđahu, da čisto kradu duševnu hranu. Takovo što rijetko se možda u svijetu događalo.
“ „Ja sam mu lijepo odgovorio!“ umješa se stari. „Ako je običaj stari i pravica je stara, pa gdje se njih dvoje za grlo ščepaju, ja bih uz pravicu stao!
„Lako ćemo za to!“ reče Markiša i ode. I ona trojica, oprostivši se s vidarem otidoše. Do noći ostaše njih dvoje sami kraj ranjenika. Vidar je ispijao lulu za lulom, sjedeći pred kućom. Stana je gotovila večeru.
“ reče mladić i umiljato pogleda starca. U toliko i đakon dođe, noseći krst, jevanđelje i dvoje svijeće. Za đakonom izađe iz manastira perjanik jedan i taj otrča, kao zvijerac, put Bajica.
“ Đakon ustavi svoje govorničke slike, jer ugleda dvoje čeljadi, čovjeka i ženu što im se već primakoše. Žena je išla sitnim a brzim korakom od desnoga kraja, kao od Riječke
Bješe se, nesretnik, zadužio, Gospodaru, pa sad rukodavalac uze mi sve, uze mi dvoje goveda, a to mi je sve. No ti se molim, Gospodaru, daj mi kartu na kneza, neka me čojak pričeka do jeseni; prodaću
“ On se trže iz svojijeh misli, pa kao da nadoknadi što ih je dotle batalio, stade da zameće šalu. Ono dvoje-troje momčadi i odazva mu se nešto, a ostali sretoše mu šalu sa zijehanjem.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Retke su poslovice ovakve dužine: „Jedna koza okozi dvoje jarića, pa od jednoga koža dospe na bubanj, a od drugoga na jevanđelje“; ili „Međedu su uši izvukli dok su ga na med
— Mrtvi živima oči otvaraju. O SUDBINI — Ko se za vješala rodio, neće utonuti. — Jedna koza okozi dvoje jarića, pa od jednoga koža dospije na bubanj a od drugoga na jevanđelije. — Nema smrti bez suđena dana.
8 Pitali rajino dijete oca: — Zašto, bâbo, dade agi ono jagnje? — He, moj sinko, bolje je dati jedno s mirom nego dvoje silom. 9 Pitao aga čipčijsko dijete: — Znaš li zašto te bijem? — Zato što si naš aga. — A ko ti je kazao?
bježati, no djevojka ga prizove i stane mu pripovijedati ovu stvar, moleći ga da je izbavi i spase, da će se njih dvoje uzeti, te će sve ono blago što je u gradu biti njihovo.
Žalilo ga do dvoje čeljadi: Mlada majka i mrtva ljubovca. Čudne laži, da je bog ubije! 6 Poranio Husein vladika Pređe zore na petnaest
(Veslo) 93 — Jedan prut sve polje ogradi? (Kajiš na nozi) 94 — Jedno grlo, a sedam glasova? (Svirala) 95 — Jedno na dvoje ide? (Gaće) 96 — Konj bez glave, put bez trave? (Lađa) 97 — Korice ima — nož nije; listove ima — drvo nije?
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Tako su se njih dvoje grlili i ljubili do posle ponoći. Pa onda devojka ustane, i zahvali mu na jabukama, a on je stane moliti da mu ostavi
Tu bude velika radost, i posle nekoliko dana venčaju se njih dvoje, i on ostane živeti onde kod nje. Posle nekoga vremena pođe carica u šetnju, a carev sin ostane u dvoru; carica mu na
” Kad to zmaj čuje, odmah sedne na konja pa poteraj. A njih dvoje kad opaze za sobom zmaja gde ih tera, prepadnu se, te stanu nagoniti konja da brže trči, ali im konj odgovori: „Ne bojte
iziđe na zmajev čardak pa legne u hlad, a dvorani kad vide šta učini, stanu mu govoriti da beži: „Beži, junače, kud te dvoje oči vode, dok nije došao zmaj, jer ćeš zlo proći ako te zateče.
Ali ona tače štapom u vodu, voda se razdvoji na dvoje: te ona za njima. Pošto viđeše da će ih opet stići, izvadi carev sin oni orah pak zavika: „A ti kazuj šta ćemo!
ma samo ovo da znaš: kad staneš provati jednu po jednu od ovijeh haljina, ne ću niko kod nas da bude, nego nas dvoje; pa ako ti valjaše, lasno ćemo se pogoditi, ako li ne valjaše, ondar ih nikomu ne ću kazivati nego ću ih dohraniti
Ova žena sve je volela svome detetu, a na ono dvoje pastorčadi mrzila i svakojako ih mučila. Najposle reče mužu: „Čuješ, čoveče; ja ove troje dece više ne mogu gledati,
Najposle reče mužu: „Čuješ, čoveče; ja ove troje dece više ne mogu gledati, nego ih vodi iz kuće, ili ne ćemo ni nas dvoje zajedno hleba jesti.” Čovek | je stane blažiti: „Ta nemoj ženo, za Boga! kuda znam s njima?
U to vreme čovek i žena bili su za večerom, pa pošto večeraju, rekne žena: „Da je ovde sad onoj | naše dvoje dece, dali bismo im ovo malo korica, te bi i oni mogli večerati.” A deca onda kroz pendžer: „Evo nas majko!
” A ona joj odgovori: „Drage volje, majko.” I tako žena legne devojci glavom na krilo, pa je onda zapita od kuda su njih dvoje. Devojče joj plačući pripovedi sve šta je i kako je, pa joj najposle reče: ,,Majko! kako ti miriše glava!
Nalože vatru veliku, večeraju i spreme se da legnu spavati. Onda najmlađi brat reče: „Spavajte vas dvoje, noćas ću ja stražu čuvati“, te tako | ono dvojica legnu i zaspe, a najmlađi najbolje gledaše oko sebe i često na
lepo na vratima lupati da mu otvore, a kad vidi da niko ne otvora, on bubne pesnicom u vrata, a vrata se odmah na dvoje raspadnu, tako otvori redom sva vrata i dođe pred cara. Kad dođe pred cara, zapita ga: „Šta si me zvao?
Sveti Sava - SABRANA DELA
mesto za tihovanje, Svetog i prepodobnog oca našeg Save, za dom dvojici ili trojici, po reči Gospodnjoj: „Gde su dvoje ili troje sabrani u ime moje, tu sam među njima.“ (Mt.
A po okončanju, kao što je ukazano, sve službe u sinaksaru, ovo dvoje menjamo: ne liturgisati u sve dane kada je post, zbog kratkoće dana, i ne treba dvaput na dan da jedete, jer će vam se
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Jedna je Jovanka, kći čiče Laze. Ova se uda za nekoga koji rodi s njom (ne pamtim dobro) jedno ili dvoje dece, pak je onda ostavi, ode nekud i stepe se i za nekoliko godina nejma mu ni glasa ni traga.
Kao da su mi rođeni brat i sestra i kao da se nadusiljuju ko će me od nji[h] dvoje ljubeznije, milostivije i slađe gledati, glasom duše i srca svoga črez ljupki[h] očiju svojih pogled kazujući mi kako su
vašim dostojnejšim prijateljem preporučavali, koji su mi morali vami za hatar dobri biti; zašto, ko ne bi onom koga vi dvoje falite, koji ste ista na zemlji dobrota, dobar bio?
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Od kretnog imetka imao je: ženu Osinjaču, tri sina, dvije kćeri, dvije krave, dvadesetoro vunjači, dvoje magaradi i svinju za posjek.
Između krova od trijema i krova od cijele zgrade, na mnogo mjesta, dim je ostavio žute mlazove. Dvoje kamene stube, sastavljene od nezgrapno otesanijeh kamenova, izvođahu na trijem.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Mi idemo u gomilama, po dvoje (al sâm i sâma!) I samo se tek po neko od nas seti Kako su, koliko juče, goreli suncokreti Iz bašta u predgrađu, sa
U tamnu ploču zurim nice. I stojim ispod lipe tvoje, Samcit, umesto da smo dvoje. ZAR SAD BAŠ Zar sad baš kada ponoć prevali I kad je mozak trom i umoran I kada dugo nismo pevali Jer nam je duh
Ćosić, Dobrica - KORENI
“ Istinu je rekla. „A što je moj otac umro u vodenici, ubijen vrećom žita? Jeste li vas dvoje na sprudu počeli trgovinu?
Uho joj primiče uz lice i ne čuje je. Još jednom pogleda da li su u sobi samo njih dvoje, pa joj zavuče ruku u nedra da oslušne srce. Nedra su vlažna i topla. Njim sunu drhtavica, slatka i jeziva. Nikad takva.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
videli; crvenio se krov kuće u koju nikada nisu ušli; trčalo stazom dete koje nikada nisu uspeli da imaju; smejalo se dvoje mladih kao što se oni nikada nisu smejali, a preko svega vejao je nežni zlatasti prah.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Nekada, davno, pre v'jekova mnogo, Na plećima su hitrih dromedara Tu dvoje dragih stigli iz daljine, Sa srcem punim ljubavi i žara.
Ćuti, i pusti da sad žile moje 3abrekću novim zanosnim životom, Da zaboravim da smo tu nas dvoje, Pred veličanstvom prirode!
M. Đurčin CXXXIV NA BALU Po glatku i klizavu podu Gomila čudno se vrti; Sve dođu dvoje i odu, I muško žensku prti; U ženske, gole grudi; Pogled joj mutan, i bludi... A ozgo neko gudi Šta rade ovi ljudi?
Tu, čekajući na dolazak kola, U suhoj travi ćutasmo nas dvoje: On - žilav, snažan; ja - slab i pun bola. Svaki u misli utonuo svoje. Ni otkud glaska.
I opet sila zgrnulo se sveta U bolnički nam mirisavi vrt; Posmatra gde se dvoje dragih šeta Srećno; i hvale onaj život krt Što ostavismo. Daleko od njih Sad smo, a oni žele mir naš tih.
Popa, Vasko - KORA
još niko nije zakoračio Ruke tvoje sanjaju u mojima San svih ozvezdanih ruku na svetu 22 Naš dan je zelena jabuka Na dvoje presečena Gledam te Ti me ne vidiš Između nas je slepo sunce Na stepenicama Zagrljaj naš rastrgnut Zoveš me Ja te ne
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Nikad se nije doznalo gde i kada je umro. Neće biti izlišno da mom prikazu Aristarha dodam još dvoje: odakle sam crpao materijal za svoju priču o njemu i šta je bila dalja sudbina njegovog heliocentričnog sistema.
Oboje pocrveneše. „No“, reče apotekar, „zagrlite se kao nekad, kao brat i sestra!“ Njih dvoje stajahu tu, uzbuđeni i ne znadoše šta da čine.
Tu mi pretstavi njegove saradnike, gospodina Segena i svog služitelja i pomoćnika Maseloa. Nas dvoje zauzesmo svoja mesta na dvema jednostavnim stolicama.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
varoš i nakupuje nekoliko skromnih poklona: za ženu od 28 godina, čoveka 37, troje dece do deset godina, jedno žensko, dvoje muško, svega jedno predratno. Ne znam zašto sam ovo poslednje napomenuo.
Nešto se u meni slomilo... Ali govorićemo sutra... A to što ti rekoh, pobratime, čućeš. Ima samo dvoje: ne živeti ili pobeći u svet. A ja još imam snage.
Kako izgleda, za ono drugo dvoje dece nije mnogo Ni mario. Imanje je ostalo prilično. Čim sam pročitao pismo pojurio sam u drugu sobu i rekao devojci:
— On je kontuzovan, gospoja. — Na Mačkovom... k... k... k... — Koga imaš? — Troje dece, gospoja, a... a... a dvoje muško i a... a... dvoje žensko.
— Na Mačkovom... k... k... k... — Koga imaš? — Troje dece, gospoja, a... a... a dvoje muško i a... a... dvoje žensko.
Ja osetih samo tako kao da smo sami, jedino nas dvoje tamo negde sasvim u njemu, na njemu, po njemu, ohlađeni kao led, smrzli, sasvim zaleđeni, ja osetih jasno da stojim pred
se ne sećam, sećam se vrlo dobro Kolete od Rozena, njene plave kose bačene u mrtvački kovčeg muža, stola postavljenog za dvoje, dopisivanja s one strane groba...
Zaklopljenih očiju ja sam se trudio da sačuvam samo dvoje: sliku kojom sam bio očaran, i sreću za koju sam se plašio da ne pobegne, i od koje sam bio opijen do obamrlosti.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Do te mjere da bi mu se s malim no oštrim fizičkim bolom orosili dlanovi. Ponekad je pomišljao na ženu i na svoje dvoje djece, sa žaljenjem što ih osjeća tako izblijedjelo, kroz koprenu prorijetke sive daljine, odijeljene hladnim staklom
Tako, zabilježen je dirljiv slučaj dvoje ljubavnika. On se dokopao jedne ampulice. Podijelili su je, iskapili je tačno popola. Rezultat: umrli su oboje.
Povraćanje, vrtoglavicu, urtikariju, pa i teže alergične smetnje. A katkad i samu smrt. Slučaj dvoje ljubavnika samo je dao maha cinicima i egoistima. Smijali su se: „Eto vam ga, vaša dobrota'!
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Pošto je dvorište Đorđevo, ograđeno visokom tarabom, imalo samo dvoje vratnice, to su određeni za stražare samo ona dva mladića, a svi drugi trebalo je da uđu zajedno u dvorište.
— Vala, pobro, pa i nisam. A ti si mi se grdno namrčio! — Kako neću, jadi ga ubili! Gledô sam ti da nas dvoje mladih, đe se ljube ka ’no golubovi — osmehnu se Pantovac i pogleda ga lukavo. Đurica zastade i pogleda ga pravo u oči.
A u crkvi stojimo ovako nas dvoje, i vidim pred sobom majku i sestru kako me veselo glede i smeše se od radosti, a oko nas susedi, prijatelji, kumovi, pa
— Okolo! Zaobilazi! — viču kmetovi, i gomile se dvoje : jedni trče uz brdo da obiđu provaliju, pa da opet slaze pred begunce, a drugi se vraćaju natrag da siđu k reci, pa
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Je li iko cpećniji no njih dvoje kad se sastadoše, ama kad prođe prva radost, zapitaće on ženu gdje je onaj njegov prsten.
Za njim bijaše pristala mačka i kuče, te po babinoj naredbi i njih dvoje za njim baciše u jamu. Ako kome bog pomaže, ne može mu niko nauditi, te tako bi i njemu.
Kako padne na krevet, stvori se devojka da je nije bilo lepše u svemu carstvu. Tako su se njih dvoje grlili i ljubili do posle ponoći.
Tu bude velika radost, i posle nekoliko dana venčaju se njih dvoje, i on ostane živeti onde kod nje. Posle nekoga vremena pođe carica u šetnju, a carev sin ostane u dvoru; carica mu na
— Jeo ne jeo, pio ne pio, terao ne terao, nećeš ga stići. Kad to zmaj čuje, odmah sedne na konja, pa poteraj. A njih dvoje, kad opaze za sobom zmaja gde ih tera, prepadnu se, te stanu nagoniti konja da brže trči, ali im konj odgovori: — Ne
Nalože vatru veliku, večeraju i spreme se da legnu spavati. Onda najmlađi brat reče: — Spavajte vas dvoje, noćas ćy ja stražu čuvati, — te tako ona dvojica legnu i zaspe, a najmlađi najbolje gledaše oko sebe i često na jezero
To rekavši uze čaše s vinom, te ispije obadvije, i namah se stvori u slan kamen. Poslije tri godine dobiju njih dvoje sina.
Ovog momka oma sutra oženi s jednom pametnom divojkom, je l̓ ne vidiš s kakom ti je mudri sin oženjen? Dvoje pametni, kad se ne slažu, daju jedno ludo, a jedno pametno i jedno ludo tri frtalja pametnog, kad ludo sluša pametno.
od kantara, te ja bježi, a ona za mnom, dok prođoh četrdeset konaka, te sad ovđe krpim postule, pa kad mi pane na um dvoje djece, dva sahata plačem, a kad mi pane na um ona, četiri se sahata smijem.
A ova mu kaže da se netko uvukao u njezinu kuću, pa sad ne smije unutra. Onda zec reče: — Hajdemo nas dvoje da vidimo tko bi to bio. — I tako pođu. Kad dođu pred jamu, poviče zec: — Tko je u tetinoj jami?
— Valaj, ja ne znam, već ako nije zato da je krstu više muke, ili ne bi li ga hat usmrtio. — Od to dvoje jest nešto tudijer; a može biti i oboje, inšalah.
— Dobro u tvoje zdravlje, moj lijepi aga! — od govori mu. — A jesi li, bolan, već što donio nego to dvoje zgureno piladi?
Petković, Vladislav Dis - PESME
koja se neumitno kreće Na moju ljubav, na sve želje moje, Na moje nebo, moju baštu krina — U tim časima nađu se nas dvoje, I tad plačemo ja i violina.
Na tom mestu nas dvoje bi bili Svet za sebe, nerazdvojan, večan: Sve dok svetlost ne bi ostavili, Svaki dan bi bio za nas svečan.
obličje prostrano k'o tama, Kao jutro sa zracima svojim — Padalo je ispred tvoga stasa, Ispred mene, pokrivalo dvoje, I širilo vidik našeg spasa, Da se dvoje tek u njemu spoje.
sa zracima svojim — Padalo je ispred tvoga stasa, Ispred mene, pokrivalo dvoje, I širilo vidik našeg spasa, Da se dvoje tek u njemu spoje.
U kući pod nebom punoj sunca, bilja, U kući nejasnoj i čudnoj k'o san Srelo se nas dvoje i život bez cilja. Al' mi ćemo ući u taj, stari stan Sa ljubavlju novom koja bole skriva Kao suton sunce, kao zvezdu dan.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Primetio sam da je ovaj naš razgovor privukao pažnju osoba oko nas, a naročito dvoje starijih putnika, jednu gospođu i gospodina. - Što se plašiš za svoje torbe? - rekao je ovaj visoki činovnik.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Gde—gde uza zid, oko trga, prislonilo se dvoje—troje težačkih mladića. Smeju se, zaćute, pa odjednom uglas zapevaju. Na prozorima čitaonice nisu kapci zatvoreni.
na istom onom mestu odakle Zagorci put druge varoši krenuše, uz zatvorena vrata neke kuće, prikupilo se jedno uz drugo dvoje čeljadi: muško i žensko. Oni su iz društva izostali, ne htevši s njim dalje ići, bili su morem i besanicom umoreni.
— oglasi se neko iznutra što je razgovor slušao, te se nadviri da vidi ko je. —Pusti! — odgovori prvi. Njih dvoje zamukoše, pa čekaju. —Zašto zaranije niste našli spalo? — upita opet prvi. —Eto, nismo! A poginućemo!
I ono dvoje pridošlica oznojiše se. — Ej ti, hoćeš rakije? — upita Zagorku starešina. Žena se pridigne. Momče se prene, protare
Ponešto se oporavio, no ne može ni na kakav posao. A radiša je... Sve potrošismo, najviše za ljekara i ljekarije... Dvoje nejačadi ostalo s njime..... Dođoh da štogod zaslužim... I Božić se primiče, hvala bogu! Svi zamukoše.
Župan prikupljao je težake da s njima pođe u polje. Cveta priđe k njemu: —Uzmi i nas dvoje! —Ne treba! Ima nas dosta. —Nismo, valaj, na odmet. Dede, primi nas! —Što tražite? —Što i drugi. —Dobro!
zalazi u živom crvenilu neba, punom uokolo fantastičnih prikaza, tamo daleko, iza prekomorskih brdina, odakle je i njih dvoje došlo. —I sutra je lijepo vreme, dok sunce krvavo zalazi, — primeti neki starac. Svi pogledaše na zapad.
Još trojicu težaka iz jedne kuće, dvoje muških i jedno žensko, udomio je gospodar s njima. Cveta se začas ogleda po kućici i iziđe da kupi u varoši kukuruznog
” — i već je u glavi sricala koliko će novaca doneti bolesnom čoveku. Njih dvoje dobiva šezdeset novčića danomice; ako i potroše do polovicu, opet će se štogod prikupiti, što će za Božić dobro
Zatim pokaza Cveti put izvan varoši i kaza oštro: — Odmah da mi se makneš ispred očiju!...Inače ćeš u zatvor! Njih dvoje požuriše, i čisto im beše lakše kad su izišli iz varoši.
Što ćemo napolju? Stupe u kuću. Oko rasplamsale vatre okupila se domaća čeljad; između njih i njeno dvoje nejačadi. Dovečeravahu. Deca i ne opaziše majku, dok se ne javi komšinica Jurka: —Cvijeto, sestro! Kad stiže?
I gleda ih pred sobom žive: njih dvoje, jednog do drugoga; i dok ih gleda, zaboravlja na nevolju i besvjesno u duši mu se useljuje veselje: dok je njih, što će da
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
U snu koji je momak usnio, i kazuje ga Cveti, njih dvoje se promeću u golube i, u ljubavnome zanosu, padaju dole u livade, u često opevane kosovske donje livade: Malo zaspa,
Ovde treba dvoje posebno naglasiti. I Tinjanov je, kao i svi formalisti, svoju teoriju zasnovao na iskustvu avangardne književnosti s
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Jer je kod Stankovića bilo vrlo jako i prevagu je umelo da odnese dvoje: jedno je kretanje vremena unazad, prelomljenog kroz sećanje, sve do rane mladosti i detinjstva, što je uzajamno povezano
Rečenica Miloša Crnjanskog ima visok stepen ovakve monotonije; viši no prozna rečenica bilo kojeg drugog našeg pisca. Dvoje valja posebno istaći. Prvo, monotono segmentovanje u isti je mah i oblik ritmičkog uređivanja govornog niza.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Bejaše kao lavica odlučila da mu se, baci sa tim jedinim oružjem u ruci dokle jedno od njih dvoje ne padne mrtvo. No on, čisto i ne shvatajući kakva mu opasnost preti, iznemoglo koraknu na prekladu, spusti teške
Uostalom, i pobratimske. Ukraj njega ka oboru behu naperili svoje zapete puške dva vojna pabirka, inače dvoje odrpane kolašinske olako hrome zveradi, koje je taj nedostatak činio da lakše, još brže muški i bez razmišljanja ončas
dockan, jedne stare kolašinske krilatice da je prosta glupost naturati ženi n Arnautinu svoje prijateljstvo, jer njih dvoje samo osvoj eni mogu to da shvate. Opet se on ispravi i bodro koraknu napred, nazvavši dobro veče na srpskom.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Svetlosti je dato Da i kroz mrak sine Pesnička toplota Bez toplote gine. 1889. MOJOJ DECI (Od Bernea) Dvoje malih, sećate me Na vremena žuran let: Crno j’, plavo j’ vaše teme, Moje zastrô snežan smet.
Deda s majkom poglédahu Na nas dvoje, na rumene, Poglédasmo i mi gore Na sedinu glava im. Njine misli vraćale se U prošlosti rumen zlatnu, Naše misli
Niko nije dovirivô Kako drhću grudi dvoje; Niko nije prisluškivô: „Ja te ljubim, zlato moje!“ Nikom nije na um palo Da u cveće pelen sadi, Nit’ se našlo
“ Nikom nije na um palo Da u cveće pelen sadi, Nit’ se našlo zlobnih duša Da rastave dvoje mladi’. Niče lice nije svelo, Niče oko suza lilo, — Jer se nije ništ’ počelo, Pak se nije ni svršilo.
S Bogom!“ — S Bogom! — Eto to san spio. Čudan sanak, jest’ tako mi Boga! POKVARENA ROMANCA Sastali se dvoje Iza nova plasta; Mladi Laka to je I još mlađa Nasta. Ja gledah sa plasta.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
Eto šta čini moda. JOVAN: Majstorice, sad imamo mi dvoje proces. Kažite vi meni tko će mi platiti što sam bio kod vas pedinter, jer kako vidim, majstor Mitar neće me više
Krakov, Stanislav - KRILA
One su im dizale suknjice i suludo se smejale na promenjenim ulogama. Za njima, u jednom kutu, bilo je još dvoje. Plava Zizi imala je vrh podšišanih kosa oficirsku kapu. Gledala je njegova široka ramena i smejala se.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Dok dvoje dece napadaju na njene grudi, zakoračeni i razmahnuti kao mali ratnici, treće čeka svoj red plačući na sav glas.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Aga-Ćerime! Ti si bar pašin hlebac kusao, Pa ćeš mu znati mudru naviku: Gde dvoje rade, treći miruje! Ustranu malo! ĆERIM (uklanja se): Zmija!... I tu se našao!... GLAVAŠ: I to je čuo?...
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
drugi okreće južnim pravcem i ide tako do varošice Aleksinačke Banje; tu prođe kroz banjski klanac, pa se opet podeli na dvoje, jedan krak okreće jugoistočno na Aleksinac i Deligrad, a drugi jugozapadno ide na Paraćin, gde se svezuje sa glavnim
Haša ce knjaževačka vojska po padu Knjaževca bila razdelila na dvoje: jedan deo, pod pukovnikom Hrvatovićem, zauzeo je knjaževačku klisuru do skrobničke mehane, a drugi, pod pukovnikom L.
Prema tome biće vam pojmljivo kako se može složiti to dvoje, da čovek mrzi ratove i opet da je revolucionar. Svaki čini grdnu nepravdu revolucionarima ko ih zamišlja kao krvoloke,
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
tmini, Starih doba u mutnom oblaku, Davnih leta pepeljastom zraku — U davnini, tako mi se čini, Živeli smo i nas dvoje, Srce moje, srce tvoje Jedno drugo volelo je.
vekove duge, U pepelu čuvô žeravicu tuge, Žeravicu bola, ovo srce malo, Dok se nije samom Bogu dodijalo, Pa nas dvoje diže, sastavi nas bliže, Da ogrije hladni svet Plamom našeg žara, Da pokaže kakva je Ljubav bila stara.
Oh, kako bi bila prazna, Jedno drugo da ne čuje! Dvoje grudi, dva su srca, — Jedno drugo dopunjuje. HHHІІ Snivô sam te, a ti puna cveća, Među cvećem lekovita bilja, —
I kako ćeš se molit’ Kad neba ne vidiš! A zar se neba dveri Za jednog otvore, — Tek onda širom stoje, Kad dvoje govore. Dve duše zagrle. se, A srce biju dva, U Toj se sreći rađa Tek prava molitva.
„Evo kolač,“ starešina reče, „Kolač treba seći, ko će s kim da seče?“ A veselo društvo ne misli se dugo: „Nek njih dvoje seku, niko neće drugo!
Prišô bi joj, ali ne smem I ne mogu, — Ta i ja se poizdalje Molim Bogu. LXVІ Sa istoka poče plavit’, A nas dvoje na prozoru, Prohtelo se nama tako Dočekati rujnu zoru.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Vas dvoje živećete sto godina. Ama, gospodine potpukovniče, toga čoveka ni glava da zaboli! Potpukovnik Petar se nasmeja.
Došao je najzad i moj prijatelj, te sedosmo u kola. Kada smo izišli iz glavne ulice, njih dvoje držali su se za ruke, kao da su stari poznanici.
— Čekam svoga prijatelja. — Nemamo potrebe za njim... Nas dvoje dovoljni smo jedno drugom. — Oprostite, gospođice, vi ste svakako u zabludi.
Onda se obrati meni: — Gde je Polet? — Tu su... šetaju — govorio sam ravnodušno, da bih njenu pažnju odstranio od njih dvoje. — Treba da ih nađemo. — Zašto? — onda sam stao prema njoj. — Vi se plašite mene? — Ne...
Bićemo uvek sa njima. — Ona je zastala, Htela je nešto reći, ali ja sam je dohvatio pod ruku. — Hajdemo! — Ali da ono dvoje ne bismo zatekli u nezgodnom položaju, vikao sam glasno: — Polet!... Tomo!
Tomo! Na jednoj prikrivenoj klupi sedeli su njih dvoje. Čuli su moj glas. Pretvarali su se kao da ravnodušno sede, ali su im lica bila uzbuđena.
Arleta na to ništa ne reče. Oni se pozdraviše sa nama i odoše. Nas dvoje pošli smo u park preko puta Izera. Došli smo u onaj mali kutak, gde su one, kažu, često dolazile.
Ali začudo, Arleta im se sada nije nudila u društvo. Rekao sam Tomi i Poleti da ćemo nas dvoje otići tramvajem u Sasnaž, na čaj. Sivi zastor od oblaka, naokolo snežna belina, i Arleta. Ništa drugo nisam video...
Ništa drugo nisam video... Vi mi ni na pamet niste padali. U onome zanosu izgledalo mi je da se nas dvoje nećemo više nikada rastati, i da je pred nama nasmejana večnost.
Mislio sam o tome i vraćao se, kad ugledah da iz jedne radnje izlaze njih dvoje i idu meni u susret. Zastao sam odmah pred jednom trgovinom i posmatrao izlog. Ali ništa video nisam.
Oko toga počeše i ostali da se smeju i nagađaju ko je od nas dvoje „fіlle“ a ko „confiture“, i ko će koga da pojede. Pošto su se spremili da idu u bioskop, pošao sam i ja sa njima.
Beskonačnost! Večnost! Sedeli smo u jednom uglu restorana u Sasnažu, nas dvoje. Napomenuo sam joj kako se bliži čas našega rastanka. Uhvatila me je za ruku. — Ja to ne mogu da zamislim.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Kamo sreća da sam, kad sam ga podigao reč onu izreći, na dvoje pregrizao! Ah, prokleti jezik, vredan jest da strada koji god ne ume sa s njime da vlada!
radost onog braka Koga prostor još rastavlja jedne noći mraka, Sve te misli, sve nadežde, predvkušene slasti, Što će dvoje uživati sutra s punom vlasti. Ili nam poj zadovoljstvo po dugom rastanku, Kako negda s ljubom bješe Sibinjanin Janku.
Samo jedno zapitaću — ko može, nek' diči Što do boga na prestolu vispar gorko kriči: Dvoje mladih zaljube se, predadu si dušu, Van sojuza inu sreću ne mogu da vnušu; Posljeduju ljupkom svome prirode podvigu, Da
1840. Jovan Subotić SABLjA-MOMČE, CVET-DEVOJČE Ljubilo se dvoje mladih, Sablja-momče, Cvet-devojče, Za godinu i za drugu, I za treću do uskrsa.
vetar, Otvorio staklen prozor, Ugasio oganj žiška, I u sredi sobe male Stoji ono Sablja-momče U mrtvačkom ogrtalu. Dvoje mladih zagrljenih U kamen se pretvorilo. Sablja-momče progovara: „Zakletve se tvoje seti!
Malo dalje leži čistina ograđena šumom, Trava — kadifa meka, šuma — neprovidan zid. Tud se šetaju dvoje, sa momkom samo devojče, Mlade usne zove samo na pos’o mesto.
Ah, da su suze moje Na kamen padale, Ta kamen bi se razpo Na dvoje, na troje. U zbirci Banater Liederbuch, Temišvar 1863, 74, nalazi se i ova Živkovićeva pesma: ona onde ima svega pet
Jakšić, Đura - JELISAVETA
“ Kô da j’ izgubit dece hiljadu Očitat ludom očenaš?... RADOŠ: Ti dece nemaš, oče, ćut’! A ja ih dvoje imam za megdan, I ja — ne pristajem! KATUNOVIĆ: Pa zar ih nisi za to rodio Da na megdanu bojnom izginu?...
(Krajišnik odlazi.) Čovek je, vele, čedo ljubavi — Da ko je porod zlobe, zavisti? Ili su ovo dvoje blizanci, Što bludna žena, srce čovečje, S jaranom svojim — crnim đavolom — Nezakonitu ljubav provodeć Izneverenom
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
David: O, imala zorli, kabasto učevna žena! Doktor: Imala deca? David: Imala, gospodine dokture, dvoje ženske djece, dvije curice kô dvije zlatne jabučice. Doktor: No, dva šenska i dva muška deca?
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Banalna ljubavna fabula o dvoje mladih koje razdvaja najpre mladićev put u drugi kraj a potom smrt drage lirski je višestruko nadograđena vizuelnim i
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
»Te sarani dvoje dece svoje: Na Momiru zelen bor nikao, Na Grozdani vinova lozica; Savila se loza oko bora«... Vuk, Pjesme, II, 29, 390
U narodnim pesmama spominje se v. l. koja je sama poniknula iz groba (»Te [car] sarani dvoje dece svoje. Na Momiru zelen bor nikao, Na Grozdani vinova lozica: Savila se loza oko bora, K̓o sestrina oko brata
da ima najpre dvoje muške dece, pa treće žensko (o. s., 92). Plod od d. upotrebljuje se protiv: srdobolje (ŽSS, 311; 312; GZM, 4, 143;
ZNŽOJS, 20, 47). Kad se hoće da nekome nametne glavobolja, preseče se žaba na dvoje, i svaka polovina metne na po jednu k. s obe strane puta.
Priča se da je pod tim hrastom zaklano jednom dvoje nevine dece, pa je nož kojim su zaklana obrisan o drvo, i od toga je doba ono zeleno i leti i zimi (SEZ, 5, 1903,
Zatim naloži vatru između dvoje vrata. Deca treba da prođu preko vatre, sekire i bakrača sa vodom pre svanuća i da izgovore: ̓Projdo vatru, ne izgorih
kokoši na panju odsečenog drveta Čajkanović tumači kao »žrtvu zamene, isto onako kao što se, kada u jednoj kući ubrzo dvoje jedno za drugim umru, sa onim drugim sahranjuje petao ili kokoš, kao zamena za trećeg ljudskog mrtvaca (ibid., 13; upor.
Ćipiko, Ivo - Pauci
zemlje, gdje tri riječi, u zgodan čas rečene, iscjeljuju blago i čeljad od ujeda ljute zmije; gdje čarka može da rastavi dvoje najmilijih, curu od momka, ženu od čovjeka; gdje tajanstveno složeni zapis bolje liječi od ljekareva savjeta; gdje
Tako mi reče bilježnikov pisar. Čudo, a ono dvoje starih, mislim, o tome i ne sanja! Gazda Jova se zamisli. Lice mu se uozbilji i sa uglova usana nestade traga
da, sa zabreklim zajedničkim snagama, kad se dvoje najare, kako je ona to u gonjanju sa jakim momcima osjećala, kosti pucaju. Ali joj bijaše sve utaman!
Osjeća se rasijano čuvstvo samote i prostora. I njih dvoje, što u selu ne javljaše se jedno drugome, osjetiše se u mi slima blizu, kao da među njima dosada nije ništa drugo bilo
I obgrljeni gaze cvijetnu travu. A sunce je već osvojilo i dolove, i drage, i litice, i njih dvoje zagrija i znojem osu, pa žure prama starim bukvama s raširenim suvim granama, što izgledaju, u suncu, kao čaporci
Vadićemo pare iz blaga i iz zemlje ... Sadićemo više duvana ..... ugojićemo dvoje—troje krmadi... —Nećemo biti ni krmeta za kuću, —prekide Rade. —I ne treba nam... — omrsićemo se ovnovinom!
Za blagom uđoše njih dvoje. Rade prikupi suva raka i naloži vatru. — Čuješ, Mašo, — veli Rade — ne bih ja za tobom pristao kao pop Vrane, kad me
A prije, kako—tako, nekako se bila na nj navadila... Ali otkada ono u planini sjaranismo se nas dvoje, ne marim ga na oči! Ne znaš ti kako je to teško ! ... Čini mi se tuđ ..... prljav... Ma'ni...
„Da, lijelo, da ne usrnu pokojni otac u dug” Žena mu rađa mušku djecu: dvoje ih je, dva sokola. Vrijedna Božica i milokrvna, majka kao duša, a Cvijeta s Pavlom smirila se, i za nju veli čovjek: —
— Došla bih gdje god hoćete, odgovori ona, ali pod jednim uslovom. —Da čujem, kaži! ... —Povela bih sobom ono dvoje djece. Gazda se nasmija, i na prvi mah mišljaše da se žena šali s njime. — Što si pobudalila ..... Kakova djeca?
— I gleda uzbuđena u gazdu. —Dvoje ih je, veli gazda kao za se. Je li? —Dvoje, znate: muško i žensko. —Uzmi sobom ono muško, — premišljajući odluči se
— I gleda uzbuđena u gazdu. —Dvoje ih je, veli gazda kao za se. Je li? —Dvoje, znate: muško i žensko. —Uzmi sobom ono muško, — premišljajući odluči se gazda. —A malu Milicu?
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Bože kakav je to bio prizor! Dok sam to gledao, svršio sam dva puta. Posle su njih dvoje iščezli u šumi, držeći se za ruke. Ja mislim da je Lauš tada uspeo da je ima.
Prošao je mimo mene i otišao uz stepenište, prema gornjem dvorištu a da se nije ni osvrnuo na nas dvoje. Činilo se kako ne zna ni toliko da sam ovde ipak nekakva domaćica, da sam žena gospodara ove kuće.
Pio je neposredno pred naš ulazak. Tek mi sad postaje pojmljiva ona nesamerljiva provalija između ovo dvoje nesrećnih supružnika.
Verujem da ga je meni ostavio, prećutno, umesto oproštaja. Često mislim na njih, lepu Janju i gorostasnog Ćirjaka, to dvoje krasnih ljudi, tuđina i izgnanika. Ako na zemlji ima pravde, onda su sada zajedno.
Gde god je bio, oženio bi se na brzinu, napravio ženi jedno-dvoje dece, a onda bi prosto nestao kao da ga je progutala crna zemlja. Neodoljivo su ga vukli nepoznati, još neviđeni krajevi.
nazivaju izlapelim matorim kljusetom i beslovesnim bipcem nego što ću zaplivati niz maticu njihove pakosti protiv to dvoje. Jer, tamo, ne vidim ništa dobro. Preostaje mi da se uzdam u Dorotejev razum.
Svi drugi na ovome svetu bili su važniji od nas dvoje, da bi đavo baš na nas upravio svoju pažnju. Ja mislim da je on u tom trenutku bio zabavljen važnijim poslom.
Ja mislim da je on u tom trenutku bio zabavljen važnijim poslom. Ne verujem da je gubio vreme sparujući nas dvoje u tu četvoronožnu i četvororučnu životinju, kad su ga svuda okolo čekale zanimljivije stvari: spolja je dopirao zveket
Pobedu nad razbojnicima proslavljamo i nas dvoje iako joj baš ničim nismo doprineli. To što sam ja ove noći prekinuo sa pokajanjem i ispaštanjem greha, nikako ne znači
Vetar njiše kapak koji cvili na šarkama i, s vremena na vreme, udara u drvenu prečagu. Neko od njih dvoje ustaće da bi ga prikačio kvačicom. Ona. Vredna i lakosana, skočiće iz kreveta.
Dadara Koga sam ja, u stvari, ubio? Njih dvoje ili sebe? U mračnoj noći i mračnoj nepoznatoj šumi, pod pljuskom kiše, sedim na premorenom konju koji stoji mirno,
Ona je vrisnula, ciknula, ponovo kikotanje i smeh, kao da je ova zemlja naglo opustela i niko drugi osim njih dvoje nije ostao u životu. Pljuskanje. Pršti jadna voda, ho, ho, ho, ha, ha, ha, hi, hi, hi.
Ilić, Vojislav J. - PESME
1884. NA STENI Zevsova plamena strela na stenu udari dole, I stena na dvoje puče... Brujeći u toku svome, Vodopad rastrese grivu i obe razdvoji pole, I burni njegov let Sa gorskom studenom
A po obali cvetnoj mi sami bludimo dvoje, Nežno ti stežem ruku, i slušam u noći toj Isprekidani uzdah, i burno disanje tvoje, I stidljiv šapat tvoj... 1886.
Ova ga misao ubi. A piće činjaše svoje, I gnev se budio tiho, jarost na onih dvoje. Zar jedan pijani kravar?! Zar ona kmetica jedna Do sada supruga česna i domaćica vredna?! On poče očajno piti.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Lađa se skoro ne miče s mesta. Nas dvoje stojimo, naslonjeni na debelo stablo prednje katarke, i posmatramo južnu stranu zvezdanoga neba.
Sigurno Vam je pao u oči onaj mladi zaljubljeni par. Njih dvoje nalaze se na svadbenom putu, a Mesec ih privlači sigurno zbog toga što onde noć traje 354 sata.
Mi ne znamo da li je dan ili svetla noć. Kad bismo se nas dvoje, kakvim čudom, sastali, ovakvi kakvi smo, u ovome pejzažu, mi ne bismo prepoznali jedno drugo, naša fizionomija bila
Prošavši ispod jednog širokog viadukta Semerinške železnice, ovo dvoje nerazdvojnih uspore svoj hod, pa koračaju pravo i dostojanstveno.
Njih troje su veći od našeg Meseca, a dvoje i od samog Merkura; oni imaju prečnike veće od pet hiljada kilometara. To su, zaista, pravi svetovi.
On se postepeno približava onom stanju u kojem smo nas dvoje zatekli Zemlju na našem prvom zajedničkom putovanju. Metalne pare njegovog ogromnog tela kondenzovaće se vremenom i
Iluzija može imati slast najlepše stvarnosti, pa i više, jer stvarnost ima uvek svojih gorčina, kao što smo to i nas dvoje morali okusiti posle naših najlepših časova. Zato bežim rado od sveta i tražim utočišta u samoći i snovima.
Stanković, Borisav - TAŠANA
Bože, Bože! A on, pokojnik, kao brata, kao brata te dovodio. SAROŠ Da! I bio sam mu brat. Jer, kad biste vas dvoje pali od umora i zaspali, mogao sam te poljubiti, ali nisam hteo.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
POSLEDNjI GRCI 181 Kronika palanačkog groblja Rad ovaj posvećujem seni moga oca Danila Sekulića Nas dvoje, iako još mladi oboje — svako svojom mladošću — uočavali smo letopise malih naših gradića, sela i grobalja.
— Ali, Nano, baš se doktor Mirko juče zabrinuo, i kazao mi neka dođe i taj za srce. — To vas dvoje preuzeste vlast nada mnom. Hajd, hajd, ustaću ja valjda. — Julica zajeca iz sveg srca... — Ustani, Nano! — Julice!
Pred njima srebro, cveće; u tri ugla sobe zapaljene su velike zelene porcelanske lampe; toplo je, i potpuno mirno. Njih dvoje razgovaraju, pametno, ozbiljno, tiho. On priča o svom školovanju na strani, o prvim planovima života.
izlupani prozori zamuzgani i puni paučine; udovica dovela mlađu sestru, seosku jurodivu bogomoljku, i jurodiva čuva dvoje dece, a zdrava služi. Pa je zdrava našla zdravog i otišla. A jurodiva i opština su podigli decu do šegrtluka.
Prolaznici zastaju, a gospođice to i hoće. Prozor vrlo nizak i leti otvoren. Vide se dvoje mladih leđa, na njima prekršteni amovi od jednakih, sveže upeglanih koketnih keceljica, i četiri jednake vitice,
Napred Srba i Luka u jahaćim kostimima, a za njima svi mlađi, i dva šegrta, i dvoje komšiske dece. Ciče od smeja. Švabi zavezana ruka salašarskim šarenim peškirom; na bradi mu veliki flaster; košulja
Mati moja je savesna, neguje ga, ali oni su jedno drugom tuđinci. A ja živim između njih dvoje. Ne znam zapravo šta je to porodica...
U kući kod Pavla oseća se neki osobit mah. Uglavnom između majke i sina. Njih dvoje kao da spremaju nešto što drugima ne saopštavaju.
neku staru anteriju koju mi Baba dade da mi služi kao šlafrok — ali šta ćeš, od jednih pantalona nikako ne budu dvoje! Novac se pri tom najinteresantnije ponaša, i to će tebe, ekonomistu, više interesovati.
Ali se i ja odmah naplatim: uzmem novu knjigu od njega, i od nas dvoje, Pavle, srećniji sam ja... Hvala ti uvek na lekciji o štednji, jer, moram ti kazati, ja pored sveg krparenja živim
Za to dvoje Vlaovića se može reći da nisu stanovali ni u selu ni u varošici, nego u šumici pri zabranu jednom koji je još bio njihov
Vlaović on, Vlaović otac, i svaki čas se njih dvoje dohvate. Mati odmah prebledi, i moli muža da pazi šta radi i govori.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
— Često se vraćam postelji, vikajući: pritiskivali smo te dvoje, krevete, daj dvoje! — Kud se znam okrenuti? Mogu li ocu od žalosti?
— Često se vraćam postelji, vikajući: pritiskivali smo te dvoje, krevete, daj dvoje! — Kud se znam okrenuti? Mogu li ocu od žalosti?
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
i, na takvoj jednoj strani, nađoh odista puno ljubavnih reči i, što je još mnogo zgodnije, govorili su ih jedno drugom dvoje zaljubljenih koji su se sastali na groblju.
danas nisam promenio, da bi tog čoveka od krpa trebalo obući u uniformu sreskog načelnika Na taj način postiglo bi se dvoje, prvo: velika većina naših vojnika iz naroda gađala bi pažljivo i mnogo preciznije, a drugo: ti bi vojnici izneli iz
U mladosti bili pajtaši pa ostali tako dobri prijatelji sve do starosti. Đuka imao dvoje dece, Sidu i Spiridona, a Nića samo 'ćer Sosu. Pa tako... – 'Ajde pa sad! – upada u reč opet Bora.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Prvi put od početka rata. Njihovo raspoloženje moglo bi se svesti na dvoje: ili energična ofanziva, pa ma svi izginuli, ili da ih raspuste kućama.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Neka jahanje na talasima ostane naša tajna! Riba ućuta. Između njih dvoje nije bilo previše reči. Po zamasima Srebrenkinih peraja Marijan je pogađao kamo smera.
Umornu i gladnu, ah da! Kucnu se dečak u čelo, ustade i namesti stočić za dvoje. Ne bi ga tako ni majka namestila! Jedan tanjir, pa jedna viljuška, kašika, nožić.
Samo je Zvezda Čobaninu pružila ruku i podigla ga uvis. Travke su oči otvarale da ih vide. Njih dvoje penjali su se sve više, ko zna u koja nebesa stigli, ko zna u kojoj se nebeskoj bašti zaustavili.
Šantić, Aleksa - PESME
A ti u ljuljajci pa se njišeš ti'o, Kô na međi jedan mak crven i mio. Ja kraj plota stojim, gledam u vas dvoje; Jednake ste kao kaplje na cvijetu! I ne mogu više znati lepši ko je, Ili ti il' ona?...
Tu zagrle se njih dvoje. Vitez je grli svim žarom grudi, Sad je drvenjak plam vreo; Sanjač se budi, bled mu lik rudi, I stidni posve je
''U bašti čarobnoj sámo Boravi drago dvoje; Sjaj mesečine blista, Sa grana slavuj poje. Kao kip moma stoji. A kleči vitez plavi.
No, moja draga, skoro To će se drukčije zbiti! Na lice zima će doći, A leto U srcu biti. 49 Kad se rastaju dvoje, Oni se rukuju tad, I stanu plakat i dugo uz gorki uzdišu jad. Mi nismo plakali, draga, Nit' rekli ''ah!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
U takvim prilikama ostajalo je samo dvoje: ili se pomiriti sa ropstvom i propasti, ili se oštriti za borbu i sanjati o pobedi. Naši preci su izabrali drugo.
pade, a Đemo dopade, sveza Marku naopako ruke, pa izvadi sindžir iz egbeta, okova ga sve u gvožđe ljuto: a na noge dvoje bukagije, a na ruke dvoje belenzuke, a na grlo sindžir-vožđe teško; pa posjede njegova Šarina, a dorata vodi u
Marku naopako ruke, pa izvadi sindžir iz egbeta, okova ga sve u gvožđe ljuto: a na noge dvoje bukagije, a na ruke dvoje belenzuke, a na grlo sindžir-vožđe teško; pa posjede njegova Šarina, a dorata vodi u povodu, privezao Marka za
nasred Godomina, sretoše ga dv'je gospođe mlade: jedno ljuba Bijelić-vojvode, a drugo je Zlatokosić-Pavla; nose mlade dvoje đece ludo.
Krsti nama dvoje đece ludo, pa ti idi Smederevu gradu, tamo su ni naši gospodari: Bijeliću i Zlatokosiću, u tavanici gospođe Jerine, pa
Al' govori Oblak Radosave: „Čujete l' me, dvije moje kume! Vi uzmite dvoje đece ludo, pa idite dvoru bijelome a ja odoh Smederevu gradu moliti se Đurđu i Jerini neka puste vaše gospodare iz
zlata, i ono se na burmu otvora, u njem nosi za jutra rakiju; po dolami troje toke zlatne, zlatne toke po od dvije oke, dvoje vite, a treće salite; na nogama kovče i čakšire, — žute mu se noge do koljena, pobratime, kako u sokola; iz kovči su
— (kao epitet uz planinu) kršan, stenovit lonca — skup, zbor, dvorana za primanje lud — (znači i:) mali, nejak: dvoje đece ludo lula od tumbaka — mala čašica, poveliki naprstak od mesinga lulu pije — puši ljevaka — leva ruka ljevše,
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
Onog zelenog leta Kada je bela rada Odlučila da cveta Neko je nekom rekao NAJLEPŠI SAN SAM STEKAO PODELIMO GA NA DVOJE SAD POLA SNA JE TVOJE SPAVAJMO SANjAJMO I DOVIĐENjA
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— upita knez. — Dječake, dječake, dječake! — uze da se prisjeća čuvar polja. — Ne, ne! Vidio sam dosta konja, goveda, dvoje-troje magaradi, ponekog mačora skitnicu i tebe, kneže, kad si, pijan, pao s mosta i valjao se kao... kao...
Progonioci su već vikali na sav glas: — Ehej, zovi ovamo Talijane! Ono dvoje umakoše u Gaj. — Trči brzo s druge strane, dočekaj ih! — vikao je drugi glas.
I dijete i pseto spavaju. Vidi se i krajičak neobične prostirke na kojoj njih dvoje leže. To je neka geografska karta na kojoj se jasno vide posljednji ogranci bosanskih planina, rijeka Sava i Slavonija.
— Onda da je damo tebi za pomoćnika — predloži komandant. — Vas dvoje mogli biste kontrolisati čitav onaj kraj sela prema varoši: paziti ko dolazi, ko prolazi, šta se čuje i vidi.
— Ni ptica nam neće promaći u selo, a da je nas dvoje ne opazimo! — svečano obeća stari poljar i mladićski zavitla po vazduhu svojim nerazdvojnim štapom.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
k moru i faraon s poterom sustižući ih straga, — prekrsti sa štapom otoku onu morsku i taki razstupi se more na dvoje do dna: od vode otud i otud s leve i s desne ruke okameni se voda i ka visoki duvarovi stajaše, a dno se presuši.
« I oni taki stadoše dokle on dostiže do njih i uhvati od njih dvoje pak ih blagoslovi i zakla ih. I kako to učini, taki napade na njega strava i uzdrkta se sav i prepade se u svojoj misli.
Preuzimljući hanansku zemlju pređoše ka po suhu Izrailji Jordan. Rasta im se voda na dvoje pred njima ka i prvom more što im se bijaše razstupilo... Odoše pod grad Jerihon uzimati ga.
Načini lep cifrast ćivotić, i to dvoje složi u njega, nameni za ljubav mučeničasku da odnese tamo sa sobom u onu novu iliričasku crkvu, a sebi čini veliku
ALEGORIJA OBJAŠNjENA DVOSTRUKOŠĆU ČOVEČIJE PRIRODE Kako je, evo, s duše i tela sastaljen — to dvoje se razaznaje, ama jedan se čovek zove, ne dva, — tako ti je i Sveto pismo u knjizi dvostruko.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
O, Gospodi bože!“ GLAVA DESETA U ovoj pripoveci ovo je prvi i jedini dijalog dvoje zaljubljenih. Dijalog nije nimalo pikantan čak ni interesantan; a to je prosto stoga što je tamo, u tom svetu, sramota
Srećna i vesela u svom novom životu, želela je sreću celom svetu, zato je rado pristala da bude posrednica između dvoje nesrećnih.