Jakšić, Đura - PROZA
Eno, pa ih gledajte! Ostrag do „kelneraja“ sede dva kočijaša i jedan šlajfer (oštrač); njih dvojica podbočili se na koštunjave ruke, pa čisto nekim parlamentarnim redom preslušavaju jedan drugoga.
Nećete mi verovati, al’ baš je čovek taj moj pobratim! A znate li po čemu su njih dvojica pobre? To je takođe čudna istorija. Jedan je vučićevac, a drugi obrenovićevac!...
Popa doveo svoga nećaka čak iz Stare Srbije. Njih dvojica udesili, pa pored čaše vina jednako pevaju neke stihire, a ljudi slušaju, pa se čude otkuda tolika nauka!
Nikola Belić ih pogleda, pa se sam pita: šta li će ova dvojica kod suda?... Ali ga njih dvojica i ne gledaju, nego tiho razgovarajući se, gledaju svaki čas na vrata od hodnika.
Nikola Belić ih pogleda, pa se sam pita: šta li će ova dvojica kod suda?... Ali ga njih dvojica i ne gledaju, nego tiho razgovarajući se, gledaju svaki čas na vrata od hodnika.
Obradović, Dositej - BASNE
Ne krši grane koje će ti dogodine roditi. 92 Dva putnika i sikira Dvojica putovahu u društvu. Jedan od njih nađe sikiru, i počne se hvaliti govoreći: „Našao sam sikiru.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
” Onda ti dvojica đipiše, svezaše babe za šljive, zagrnuše zubunu, pa golim noževima pljostimke, odsekoše i od šljiva grane: „Kazuj, baba,
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Dolazi još selaka — po jedan ili po dvojica. Mehandžija trči tamo-amo, dodaje kavu, rakiju, vino, vatru. Pomoli se i učitelj, nazva: »dobar veče!
— Uh, uh! — povika ćir Trpko uplašeno. — A koliko gi ima? — Viđaju se dvojica, a jamačno ih ima još. Valjda su gde na velikom Kosmaju. — E, e! nesreća! — učini ćir Trpko. — A da li to zna kapetan?
— Gde? — upita Tiosav, tokorse iznenađen. — Gore u Kosmaj! Dvojica gi ima. — E jes'? — Jes', bogami ti kažem! 'Edan je hteo da ubije momak Vitomirov sos pušku, teke mu ne upali.
Kad tamo, a oko jednog groba njih dva-tri nešto zaviruju. Jedne prazne taljige priterane plotu. Dvojica drže budak u ćuskiju, kao hoće da kopaju. Mojsilo zagleda bolje, kad al' odnekud onaj putnik što mu je pričao 25.
« Učiteljevi, opet, prijatelji brane učitelja i vele: »Nije popu valjalo, što je to radio!...« A već njih dvojica — gde se god nađu svakad se svade. Naposletku pop tuži učitelja.
Dok, ništa ti bog ne dade, izlete Živan pred kuću, pa podviknu: — Lopovi! Pušku amo! Ne daj! Za njim ispadoše još dvojica iz kuće. Grunu jedna puška. Zarožani nagoše bežati bez duše, samo da izmaknu iz sela i da se dokopaju čistine.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Nije se mogao skrasiti na jednom mestu. Grudi mu nabrekle, a srce igra od radosti. — Zavade se dvojica — šapuće on — a ja tamo te spotaknem ugarke. Povučem stranu jednom, i on dobija... Jedan pada, drugi skače...
— Odskočio si, ali da se porvemo! — reče Lazar. — Ja i ti?! — pita Stanko začuđeno, jer se njih dvojica nikad ne rvaše. — A što? — Da vidimo ko je bolji rvač? — Ostavi se! — reče Stanko. — Da ti padnem „s kolena”!
— Dobro — reče. Pa se okrete, namesti ruke na usta i zalaja kao pas. Lavež se odazva. Nije mnogo prošlo, a dvojica oružanih ludi pojaviše se iza grma... — Vodite ovoga harambaši! — reče stražar.
— Polazi! — reče stražar. Pođoše... Stanko je bio iznenađen. On nije vladao sobom nego se kretao po zapovesti. Ona dvojica iđahu pored njega kao senke... Išli su poprilično, sve nekim stranputicama nekud su zaobilazili...
u jednom šušnjaru, pokriven rastovim brvnima, bio je bunar koji su po svoj prilici sami hajduci iskopali. Njih dvojica se raspasaše te povezaše pojaseve; jednim pojasom privezaše čobanju pa je spustiše i napupiše vodom...
Samo sam ja odvajao svu da. Moja je duša volela samo vas, Turke, pa su me zbog toga svi mrzeli. Ako dvojica razgovaraju, pa me smotre da im se priku čujem, oni ućute. Zvali su me: ulizicom, izrodom, izmetom, Turčinom, i...
— Moraju! Ivan je već tvoj, a tada će i Sević biti tvoj. To su već dva jaka čoveka u Crnoj Bari. Više će vrediti dvojica nego jedan. A posle, Lazar ti je na sindžiru. Šta hoćeš učiniće; a Lazar je dobro pseto, vredi mu biti gosa!...
Ni pop ni kmet ništa ne rekoše. — Nego... znate li šta? — Šta? — upita kmet. — Da se vas dvojica izmirite s njim. — Nismo se ni svađali — reče pop suvo. — Znam. Ali je on čuo... — Šta je čuo?
— Nismo se ni svađali — reče pop suvo. — Znam. Ali je on čuo... — Šta je čuo? — Kao da vas dvojica vrčite na njega. — A ko mu je to kazao? — Ne znam; ali, veli, vrlo mu žao.
Pa, opet, moje bi zlato bilo đubre!...” — Vas dvojica idite Bezdanu i tamo me čekajte! — reče Nogić. — A ja odoh popu... I ode. Stanko i Zeka ostaše sami.
To je moj drug, pobratim!... — Beži!... — šapnu Zeka. — Neki ljudi idu ovamo!... I dok se Jelica osvrte, njih dvojica već behu zasela iza dva grma. Neki seljaci prođoše, nazvaše boga Jelici, pa odoše dalje. Stanko pozva Jelicu sebi.
I onda ne može bolje biti! Aleksu osramotio, Ivana dograbio, pa sad žari i pali po Crnoj Bari, a vas dvojica sedite skrštenih ruku... — Ne sedimo, Nogiću!... Ali, brate, nismo znali. Ko može znati šta je u onoj đavolskoj duši?.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Naposletku, kad mrak stiže pre lađe i ne mogadijaše se videti ni zlatan pervaz na agentovoj kapi, i njih se dvojica pokunjeni vratiše u mehanu. — Nema je, pa nema! — reče kazandžija ljutito, kao čovek kome ne ide karta.
Taj je Jerotije čak i išao njemu. Šta su njih dvojica govorili, to se ne zna. Jedanput dovuče Jerotije amerikanski plug i stade se hvalisati kako ga je učitelj naučio.
U taj par Pavao izleti iz avlije s kolima i s konjima! — Sjedajte! — viknu on. — Sad ćemo ga uhvatiti! Dvojica trojica metnuše popa u kola. Posjedaše još njih nekoliko oružanih, a Pavao šiba konje da sve vrca krv.
Pop poletje na jedan prozor. Dvojica ga dohvatiše za miške, ali se on otrže i uskoči unutra. U taj par cio jedan kraj šljemena pade pokraj prozora i
Don Karlos je ostao s lajtnantom. Posle jedno pet minuta njih dvojica odoše opet u opštu sobu da piju kavu. Ja sam im poručio da mene ne čekaju.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Pre Trifuna znalo ih tek dvojica trojica da pišu. Još ima starijih ljudi koji pamte dobro kako je teško bilo napisati pismo, na priliku sinu koji je u
Šaca brica, a da je, kad ju je spevao, mislio na Timu »šlajbera«, — još od toga doba mrzili su se njih dvojica.
Afrika
Sedeći po ivici, sasvim na rubu stabla, mladići zaveslaše. Jedan je bio ispred mene a dvojica iza mene. Da im ne smetaju, svoje toge obavili su oko grla.
Potrebno je da me ova druga dvojica prime kao svoga saputnika tj. da me pozovu da pođem s njima. Potrebno je i da me posle neko vrati u Boake, gde je
Ovi su odmah uhapšeni. u okolini, na ivici šume, nađena je jedna ruka i ostaci vatre. Iste noći dvojica od uhapšenih bili su otrovani.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Garsuli se bio smestio i seo do Engelshofena, i reče: „Zar to nije čudno da se danas, ovde, opet, sretnemo nas dvojica, gde sam Vas prvi put sreo, pre trideset i pet godina. Mali je broj bio onih koji su se vratili iz Turske.
Pisalo se i Plackomandi, pa ništa. Odgovor glasi uvek: lepra! Kopša je bio čuo da, u lazaretu, umiru dvojica, pa se nadao, kad umru, da će se, valjda, neko setiti da njihovo pitanje reši.
Pavle je bio zastao i gledao ih je razrogačenim očima. Štengl je tvrdio da se ta dvojica, ipak, još, razgovaraju, i tako, sa drhćućim usnama, umirući.
Pa su ipak svi oficiri ludovali za njom i dvojica to platili, smrću. Poružnjala je tek na sedmom porođaju. Za sve to vreme, Pavle je, ćutke, zamišljen, sedeo.
Njih dvojica su, zatim, veselo, ručali. A posle ručka Klajnšteter je dao Isakoviču pratioca, da ga po Gracu vodi i crkve sa njim obil
Sve bi to moglo da se svrši, za nekoliko minuta. Na hodnicima, gde se dvojica sastanu, samo bi jedan mogao ostati živ. Na avliji bi ostali samo mrtvi.
Ta žena bi bila u stanju, ako bi njih dvojica, muškaraca, pošla, da dovedu njenu ćerku, da se baci, kao Medeja u točkove njegovom kočijašu.
Samo su dvojica iz njegovog transporta umrla. Od srca. Tako se to zvalo, u ono vreme, ali to nije bio bol srca, nego proliv, dizenterija
U budžaku? „Je li ti je, Petre, svraka, mozak popila?“ „Ti si, dijete, brat Trifunu!“ „Ja nisam! Vas ste, dvojica, istu mater sisali, blaženopočivšu. Ja nisam! Ja postadoh ajlugdžija i nemam ni kuće, ni kućišta, a sahranio sam ženu.
Ostavlja ga, da jaše ukorak, jer šta bi razgovarali, njih dvojica, posle svega što se među njima desilo? Začudo, međutim, Trifun, ne ode ljutito, niti sa mržnjom na licu, nego reče Pavlu
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
“ — Pa dobro, hajdmo do toga psa — pristade mačak Tošo, i njih dvojica žurno se uputiše prema drugom kraju njive. Tek što mačak i miš stigoše na desetak metara od jedne velike kruške na
— Pogledaj, ona su dvojica već pojela mjesec, sad je red na mene! Moram da se sakrijem u onu veliku pećinu, tamo me, valjda, neće naći.
Tako se zaista i dogodi. Čim se njih dvojica zavukoše u paprat, stazom kraj njih pojuri čiča Brko vičući: — Čekajte, Šarove i mačoru, od vaše kože načiniću sebi
— Aha, ovdje su se sakrila ona dvojica! — zlurado progunđa on i polako, na prstima, stade da se šunja sve dublje u mračnu pećinu.
— E, kud ćemo sad nas dvojica? — zabrinu se Šarov. — Ostanemo li u planini, može nas pojesti vuk. — Mi ćemo dalje niz brdo, prema rijeci.
I tako dvojica naših putnika, jedan šaren, a drugi siv, krenuše u susret novim doživljajima vodeći sa sobom svoje vjerne sjenke, obadvi
Kad su njih dvojica naišli puteljkom pored krčme, u njoj se upravo razlijegao gromki glas krčmara Vinka. Grdio je svoju kuvaricu Provaliju
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Sad se razgovaraju o konjima, kolima, dugačkim platnarskim sanducima, o „auspruhu”; njih dvojica, gospodar Sofra i Krečar, staviće iz svog podruma, ne treba da kupuju. Tako u razgovoru nastupi veče i večera je tu.
Premetnuo se; tek je jedared riknuo. Navale još dvojica. Gospodar Sofra malo natrag otskoči i nadžakom obori i trećeg. Eto sad četvrtog.
Čamča pruži ruku. Sofra mu pretisne malo ruku, Čamča jaukne. — Al’ si baš jak ko konj! Tako se njih dvojica razgovaraju, a Krečar samo sluša, — još nije iz njega strah izišao.
Čamča pod „frentom” dâ znak za kraći put, navede kočijaša Savu na stranputicu. Kada se ona dvojica probude, izviruju ispod arnjeva, čini im se da to nije taj isti put. Dođu do jednog sela.
Mlađe sestre gledaju slobodno na Profita, pa se malo smeše, a gospođa Soka u potpunoj ozbiljnosti. Sve se njih dvojica razgovaraju.
Gospodar Sofra napuni svoju veliku, srebrom okovanu stivu lulu, zapali, puši i hvali duvan. Njih dvojica se o svojim kućevnim stvarima razgovaraju. U sali se uveliko igra, sve sam „lendler”.
Čamča im zna narav, ništa ne govori, već donese im u sobu svake đakonije. Njih dvojica sami u sobi. Počnu se razgovarati: — Moj Jovo, šta sam dočekao, da moram umreti, a koga posle sebe ostavljam?
— Suza mu kanu. — Sad je svet takav. Ostavi se; kako je tako je. Mi bar, nas dvojica, trudili smo se da ostavimo posle nas nešto. — Ti imaš kome, al’ kome ću ja?
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Uhvaćena, u gradu, behu samo dvojica, obojica pri tuči. Tek ujutru, kad je svanulo, pohvatani su mnogi, napiti, koji su bili legli po kućama i po štalama
Druga dvojica, jedan lep i mek kao neka žena, sa smeđom kosom, a drugi crn i bradat, naslonjeni jedno o drugo, leđima, pevušili su,
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Još trojica, dvojica, još samo jedan — i on se nađe oči u oči sa devojkom u crnom trikou. Gledala ga je sa blagom nevericom koju smeni
– Nisam imala uslova... Jedan član komisije je kunjao, drugi je nešto zapisivao, treći zurio u prazno; ostala dvojica su je gledala sa očiglednom dosadom. Već treći dan kako ispred njihovog zastrtog stola defiluju talenti i obožavaoci.
— Dobro, reci ti Žiki čime se tamo, u stvari, baviš? – pita ga stari drug i sipa novu turu pića. — Nas dvojica — kaže Žan Žik — bavimo se istim poslom. Razlika je u tome što ti ljude svlačiš, a ja ih oblačim...
Iz tame tada iskrsnuše i ostali. Neki od njih su držali boce piva u rukama. — Pridržite je! — naredi im vođa. Dvojica je uhvatiše za ruke, dok treći uđe u kola koja su stajala parkirana u blizini, upali motor, usmeri farove na Ninu i
Matavulj, Simo - USKOK
Svi dopratiše kneza i gosta mu do dvorišta, pa se oprostiše. Njih dvojica uđoše, dočekani lavežom dvaju krupnih tornih pasa, privezanih desno, gdje je bila dugačka, niska staja.
— A ima dva. Još jedan mali! Što će mu dva? — pita Šuto. Njih dvojica zadugo pušahu ćutke, pa knez započe: — Šta misliš, Janko, ima li đegođ na svijetu zemlje i naroda kao što je ova naša?
Prekosjutra, na Božji dan, možemo zajedno! Po svoj prilici, ići će i knez i još dvojica-trojica od naših! A ja bih želio, gospodine Janko, da ti sjutra obučeš naške haljine! Naći će se za tebe!
Knez mu dade naforu, pa je podijeli i ostalijema. Napiše se rakije, pa se Krcun oprosti. Njih dvojica sjedoše za veliki bukovi sto, koji je bio dalje od ognjišta, na kome bjehu iskresana peciva.
Ja imam unuka, a on dva sinčića, pa ako bog htjedne i naša će natraga biti glavarska; a ako bog bude sudio da se nas dvojica istražimo, istraga će biti dobra, jer ima riječ „bolja je dobra istraga, nego rđava natraga!
postalo u staro vrijeme, kad je dužd vladao u Primorju; on je tražio da pored vladike bude još jedan glavar, te da njih dvojica, u ime Crne Gore, govore s duždom, kad treba što.
Domaćica mu, Živana, bješe mu sušta suprotnost, visoka, suha, bolešljiva. Odatle njih dvojica otidoše ka Ćorom veseljaku, uz koga se smijahu više od časa.
— Pričali su u našem plemenu — nastavi dijete — da se noću pred vratima njegove ćelije može čuti razgovor, baš kao da dvojica razgovaraju! A to, vele, dođe mu u pohode sveti Vasilije Ostroški, u pomoći nam bio! Je li to istina, striko?
Đakon naglasi te pridjeve, jer su ta dva plemena najkršnija i najsiromašnija, što izazva malo smijeha. I njih se dvojica osmjehnuše i ispiše.
Tako mu proteče prvi dan na Cetinju. Sutradan vrati se Krcun s Njegušâ. Poslije ručka njih dvojica pojahaše konje i otidoše putom što se penje uza strane blizu brda Vrtijeljke i što vodi u Riječku nahiju.
I još njekoliko puta njih dvojica vodiše razgovor o tome. Najposlije, kako se vladika spremaše da se prve nedjelje velikoga posta preseli u manastir
Od istoka, na savijutku ždrijela, na jedno tri puškometa daljine, pomoli se povorka putnika, pet pješaka i dvojica konjanika za njima. Straža ih bješe ugledala mnogo dalje, jer gledaše s visa.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Do dugo u noć sjedili smo na mlinskom pragu i gledali u pun mjesec, nas dvojica, velika i mala bena, a okolo su regetale žabe pa uz tu kreketaljku nisi znao jesi li još na zemlji ili zajedno s
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
XIX veka dubrovačka književnost, kao celina, gasi se, i dubrovački pisci prilaze ili srpskoj ili hrvatskoj književnosti. Dvojica od najpoznatijih dubrovačkih pisaca iz doba oko 1840, Matija Ban i Medo Pucić, opredeljuju se za srpsku književnost.
Radičević, Branko - PESME
A juče njemu nji dvojica doše, Kod njega biše, odma otidoše. A jutros konja on pojaa zorom Pa nekud krenu kamenom i gorom; Al' de on beše,
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Do dugo u noć sjedili smo na mlinskom pragu i gledali u pun mjesec, nas dvojica, velika i mala bena, a okolo su regatale žabe, pa uz tu kreketaljku nisi znao jesi li još na zemlji ili zajedno s
— To tebe ne budi briga — otresa se samardžija. — Ti samo sjedi pod tom tvojom kolnicom i peci rakiju, a nas dvojica znamo svoj posao.
), starac bi se sjetio svoga mlina i raznježeno mi napomenuo: — Sad ćemo nas dvojica da spavamo, a naš će mlinčić da melje, melje, čitavu bogovetnu noć. Išli smo zajedno i u pravi mlin, i tamo noćivali.
Ogranula pusta mjesečina baš kao večeras, a nas dvojica . . . — Aha, kažem li ja, pravi lopovski svetac! — opet se utače samardžija.
— Vala, baš i na njega. Kako si pogodio? Ujutru je otkriveno da su samo iz njihove čete pobjegla dvojica. Koliko je iz ostalih u bataljonu, ne zna se.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Tada bi tamo Mita bežao, jer se od Aritona nije stideo, jer su se njih dvojica toliko voleli, drugovali. A uvek bi, kad bi on tako uveče otišao kod Aritona, pošto se dobro zatvore u njegov dućan da
— Ništa, ništa. — Opet zaćuta Mita. Ubrzo ustadoh i ja. Oprostih se i odoh, ostavivši ih same, da bi se njih dvojica do mile volje narazgovarali i presedeli noć. IV Posle, u nevreme, pre večernje, oglasi ga zvono. Umre on, Mita.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Onda najmlađi brat reče: — Spavajte vas dvoje, noćas ću ja stražu čuvati. Te tako ona dvojica legnu i zaspe, a najmlađi najbolje gledaše oko sebe i često na jezero oči obraćaše.
Hajde ti da mi udarimo na njih i pre roka. Zmajevski car pristane, i tako pođu njih dvojica da udare na zmajeve. Kad ona tri brata zmaja čuju da se Stojša udružio i zbratio sa zmajevskim carem, i da sad
Onda ova dvojica brže vuci slamu, pa turaj u onu jazbinu, pa onda zapale, i tako sva tri zmaja onde propadnu. Posle toga Stojša opravi
Kad ona dvojica došla iz lova, pitaju za ručak, a Tarigora im sve ispripovijeda kako mu je bilo sa starcem. Sjutradan reče Krivigreda
belome svetu ništa više nisu imala do jednu krušku, te bi tu krušku redom čuvali: jedan bi ostao kod kruške, a druga dvojica išla bi na nadnicu. Jednoć bog pošlje anđela da vidi kako ova braća žive pa ako zlo žive da im da bolju hranu.
Kad je podignu i videše šta ima u njoj, a oni se jako obraduju, i ovako se dogovore: dvojica od njih da uzmu nešto novaca iz kese, pa da odu u grad da kupe mesa i vina i da donesu ovamo u šumu, pa tu da se
Tako i bude. Dvojica otidu u grad, ali se tamo malo podnapiju, pa se dogovore da kupe otrova u vino, i kad otruju onu dvojicu što su ostali
Što smisle, to i učine. A ona dvojica u šumi, videći ih izdaleka gde idu nakresani, reknu meću sobom: — Hajd' mi ovu dvojicu da smlatimo, pa će samo nama
bogalja koji nema ni jedne noge, nego samo trup; pa da ih dovedeš ovdje i da ih lijepo nahraniš i napojiš, a nas ćemo dvojica gledati šta će oni raditi.
— Pa nastavi: — Derte vi dvojica, drž'te toga Vlaha; nek i on zapamti da ne može bez izuma turske livade pasti. Turčin i Ciganin jedva dočekaju, te
Taman kad ga naučih gladovati onda crče. DOBRA HVALA Sastanu se dvojica siromaha, dva glavna prijatelja, koji se nijesu zadugo viđeli.
Sretne ih četvrti čovek, pak reče: — Ala ste vi čudna tri druga! Zar nije dosta da dvojica idu pješice? Ne bi li lakše bilo da jedan od vas jaše?
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
ne ostane ništa drugo sem televizora u boji… I kada je sve bilo pobacano što je moglo da se odlepi od patosa, njih dvojica izađu iza zaklona da bitku završe golim rukama. Utvrde tada da se poznaju i da su čak najbolji frendovi!
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
ADVOKAT: Utoliko bolje, jer i ja imam sa vama važan razgovor. AGATON: E, to mi je milo. Nas dvojica i treba da razgovaramo o svemu, jer jedino smo ja i vi onako ljudi od zakona. ADVOKAT: Vi ste, dakle, čovek od zakona?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Bilo ih je mnogo. Negde jedan do drugoga... na razmaku od deset metara, opet dvojica... čitav red... I baš tu, ispred Tekeriša, zaustaviše nas. Komandir naredi da vojnici sjašu.
Komandir naredi da vojnici sjašu. Težak zadah usirene krvi i truleži ispunjavao je vazduh. Pokraj topa ležala su dvojica...
Onda se odmiču, kao da nekoga traže. Evo... jednoga vode, nešto razgovaraju... Dvojica dohvatiše lafet!... Okreću top! Da li je moguće... Kosa nam se diže na glavi. Jedan priđe sedištu nišadžije.
Onda nožem rasekosmo bluzu i košulju, koja je bila sva vlažna i zadah sveže krvi zapahnu nas. Dvojica ga lagano podigoše, te mu širokim zavojem obavismo cele grudi.
Večernjača zablista. Trailo pomoli glavu, pa iziđe, a za njim i mi ostali. Dvojica poslednjih izneše lagano Rajka. Ali njegova glava i ruke bile su mlitave, očni kapci nepomični, a usta široko otvorena.
Sobom su vukli dve velike testije, iz kojih se nešto pušilo. — Je li tako?... I to bez dozvole!... I opet vas dvojica! Tanasije i Jankulj su ćutali.
— Kako nađoste selo? — Po kučići... Nasmejasmo se. A smeju se i njih dvojica. — A u selo komordžije iz štab... baš kuvaju kafa. A Tasa kaže: „Dobro veče“, a i ja kažem.
— More, pustite vi mene kući, ja bih znao gde bih otišao. — Puštamo te. I vas dvojica ga puštate... Evo, Milutine, Mićo, Mikule, slobodan si. Požuri, voz samo što nije pošao.
ne okreće, kao da se ti stražari uzajamno pozdravljaju, ljudi i dalje izvrću rukave, i najpažljivije zagledaju svaki šav. Dvojica se nadneli nad jednom daskom i sasvim ozbiljno razgovaraju: — Pazi, slavu joj njenu, kolika je!...
A nas dvojica gurali smo se glavama, kao ovnovi, oko jednog proreza. Verovatno smo šuškali te Aleksandar krvnički pogleda u pravcu
Pratimo ga... Skrete u onaj zabran, gde sada ugledasmo više njih. Sigurno podnosi izveštaj. A ona dvojica još stoje. Iz grupe se izdvojiše trojica i priđoše onoj dvojici... Kreću se sada na odstojanju. — Hoćete li da gađate?
Dogovaramo se da im šrapnelima presečemo put. Ali tada bismo odali svoje mesto i bio bi poremećen plan odbrane. Eno dvojica polaze kosom. Uhvatiće ih, uhvatiće... Žurno se kreću i druga dvojica, svi prelaze u galop...
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Gospodin Pera otvoreno izjavi, da je on već učinio što treba, da dvojica učitelja budu premešteni a učiteljica otpuštena. Posle ovog saopštenja, pisar se diže.
Gojko ne može da dođe sebi od čuda. »Šta je ovo sad?... Ovakav veseljak, pa se odjednom promeni... I vidiš, njih dvojica ne govore jedan drugome ništa. I to sve Velja, on izbegava... Da okušam ja zavesti razgovor među njima ?...
Vlajko i Ljubica ostadoše sami u sobi. Čim iziđoše njih dvojica iz dvorišta, Ljubica mu se baci na grudi, obgrli ga i steže grčevito, drhćući sva i tresući se od uzbuđenja.
tu u sobi, nastavi ćata, birajući reči, i dajući im naročit smisao pri izgovaranju. — I ti si pošao k njima? — Nas dvojica ćemo sad da putujemo... u smederevsku Jasenicu. Pa ja da ga zovem... — Čekaj, molim te tu...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
“ Taj me zemljak grli sa suzama u očima i kaže da smo se, iz Galicije, vratili smo nas dvojica, Ilančana. Docnije saznajem da nas ima i više. Jedan mi se i sad javlja, iz Beograda.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Sretnu se dvojica na ulici, pa mesto pozdrava odmah: — Šta je sa zajmom? — Ne znam! — Pregovaraju? — Sigurno! Ministri sve jače
Ali, napred se mora. Jednog dana se desi nešto važnije. Vođa ide napred, uz njega najodvažniji (manje dvojica. Za njih se ne zna gde su. Opšte je mišljenje da su izdali i pobegli.
Na njemu se ne opaža nikakve promene. Iz jaruge izbaulja onaj govornik, a za njim još dvojica. Obazreše se oko sebe, onako nagrđeni i krvavi, da vide koliko ih je ostalo, ali samo je još njih trojica.
Za kavu su glasala trojica (dvojica za slatku, a jedan za gorčiju) i, najzad, jedan glas za melanž. Taj je i inače, zaboravih napomenuti, bio započeo
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Sad tek otpoče mutljava i tumaranje. Njih dvojica odraše ovcu za trenut, počistiše je i dadoše ženama na trandžiranje. Jedna uze da čisti creva za čorbu, druga seče butke
Kad ih ugledamo, ja ću kazati ko će pucati... — E, kmete, a šta ćemo, recimo, kad nas dvojica ili trojica nagazimo na njih, a tebe nema. — U meso, brate, ja šta ćeš drugo! — odgovori kmet, posle kraćeg razmišljanja.
Levom rukom uhvatio se grčevito za kraj od vrljike, a na desnu mu pala glava. Podigoše ga dvojica, izneše na travu, ogrejanu suncem, i izvrnuše ga na leđa.
I drugi me oci ne ostavljahu, nego sve jedan za drugim (nikad neće po dvojica, — čudio sam se i tome) dolažahu mojoj kući.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
JEVREM: To bar nije ništa, to je sasvim nevino. Čim se dvojica ne trpe, onaj drugi mora biti izdajnik otadžbine. Tako je to u politici.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Oćeš li ti to otrpeti tek onako da im se to prođe?! — E, moj Maksime — reče Sreta setno, — pa šta mogu ja i ti, nas dvojica?! »Sirak tužni bez iđe ikoga! Jedna slamka među vihorove!« Toliki svet, toliki neprijatelji!
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
CIGA I RADOJICA Ide jedan sa Uba Naoružan do zuba, Straobalna momčina, Sa krvlju u očima, Krupan kao dvojica, Zove se Radojica. U susret mu stiga Ciga iz Svrljiga: „Tebe muči briga? Pa dobro mi došao!” — Kaže, i grli ga.
Od Rima do Geteborga, od Moskve do Magreba Svud su po jedan, po dvojica, i čekaju, ako zatreba. Ćute i čujaju, kao pšenica ozima, Kao seme, il mustra, koju niko ne uzima.
Tamo hoću da živim, ništa bolje ne tražim, Tamo, gde se ulice zovu po ljudima nevažnim, Gde dvojica, opkoračivši klupu, i zadržana daha Od podneva do večeri igraju partiju šaha, A malo dalje — satima i satima — Jedan
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
— Kako si, prijateljice? Jesi rada prijateljima? Ona je samo mucala: — Kako da ne, kako da ne! I dok su njih dvojica tamo u sobi na pokrovcima sedeli, Arsa im iznosio od svake sorte rakije, da probaju, koja će im se dopasti, pa da im
što su imali da njihove kuće i fisovi budu u ljubavi, jer niko onda nije bio u stanju da na njih udari, i lično su se njih dvojica voleli.
I uvek su bili zajedno, po trgovini, po saborima, čak i po manastirima i veseljima. Ceo kraj, celu čuvenu Pčinju njih dvojica su nosili i imali u svojim rukama.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ Za njim uđe drugi, za ovijem još dvojica, jedan za drugijem, svaki ponavljajući one riječi što ih je prvi izrekao. Vjetar sunu kroz otvorena vrata i povi
“ To rekavši brkonja, uprije rukom put ove trojice svojijeh drugova, te zgodnijeh momaka, u prvom cvijetu mladosti. Dvojica, Marko i Petar, bjehu rođeni sinovci serdarevi, djeca nekog mu mlađeg brata te je davno poginuo u Dugi.
Valjda su stari znanci, oni dvojica! Čovjek na prozoru ne trenu očima, no dugo i dugo stajaše nepomičan. Fala Bogu, koga gleda po tome pustome snijegu?
„Ajde Krcune, ostavi šalu, biće vam je do malo!“ reče Spasoje, vidjevši da se ona dvojica ne razdvajaju. „Bogami, pojedoše!“ viknu Krcun, te jednim skokom stani se ukraj torbice. „Ha, ko je Ozrinić...
Oko fesa obavio čalmu, lijepo se vidi kako mu kita na glavi vije. Za ovijem ukazaše se još dvojica. Iđahu razdaleko jedan od drugoga. Tri konjika šljedovahu, a za ovijema još trojica pješke.
“ graknuše Turci smičući vele puške i potekavši naprijed u buljuku... Plotun ih dočeka a drugi im se osu s pleći. Dvojica samo padoše. „Ha ko je Ozrinić!“ „Ha ko je Njeguš!“ „Udri za krst časni!
Janko se povrnu i sagnu da prihvati, a u taj mah dvije puške sa strane planuše i sastaviše Janka sa zemljom. Bjehu dvojica drugova Imbrovijeh, što doskočiše gorom, ispod mergina.
“ „Bogami, i mene!“ doda brkonja Radoje. I još dvojica tako se potužiše. „Bole vas jednako svu četvoricu, jer ste se jednako i utrudili!
Djevojka ne micaše se, koliko ni kameni kip. Sjeđaše oborene glave i prekrštenijeh ruku. Ona dvojica ležahu nauznak, jedan do drugoga i pokriveni strukama.
Bješe tu i molitve i srdžbe i očajanja, koliko bi jednu knjigu napisao. Oganj se bješe razjario, te ona dvojica počeše se vrpoljiti. Medik obrnu pleći ognju i poče da govori iza sna.
Vidar pošto se umio, sjedio je u avliji, čekajući da cura pospremi kuću. U toliko dođoše iz komšiluka dvojica-trojica, pa sjedoše kraj njega i zametnuše razgovor.
Ovaj s Čeva, ovaj Cuca, nas tri iz Riječke nahije, taj do tebe i on otuda preo brda!“ odgovori Petar, šura mu. Ona dvojica za koje Petar pomenu bjehu sa Ceklina, njegovi brastvenici.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Ko (je) jači, taj (i) kvači (tlači). — Tko malo može, valja da puno trpi. — Jača su dvojica, nego sam Radojica. — Jače selo od svatova. — Teži je hatar od sile. — Čija vlada, tog i pravda.
— Svako zvijere svoje oružje ima. — Siromah broji jade, a zenđil hiljade. — Slabu životinju dvojica jašu. — Slađe je darovano no kupovano. — Spram potke snuj osnovu. — Srebrni krst i Turci vjeruju.
(Slespi miš) 145 — Jedan večera, dvojica svijetle, četvorica dvore, a hiljada igra? (Konj — kad zoblje te očima gleda, na nogama stoji, a repom maše) 146 —
“ A ovaj četvrti, ljutica, ciknuo: „Ako ček’o, ne porast’o!“ I zato nije ni porastô, već ostao koliki je i bio. A ova dvojica (prvi i treći prst) porasli malo više, jer nisu toliko uvredili baba.
VOJVODA I DVA ULAKA Odaberu se trojica od igrača koji lepo pevaju. Jedan od njih bude vojvoda, a druga dvojica ulaci. Ostala deca poređaju se u jedan red. Vojvoda i ulaci udalje se od ostale dece za dvadeset do trideset koraka.
VEZIR Društvo izabere ko će da bude vezir, koja li dvojica dva konja, na kojima treba vezir da jaše, ko li kadija, ko li mudir.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Odajući tako po zemlji nji dvojica zajedno, dođu na more i stanu da se kupaju; a đavo udari koplje sa suncem u zemlju. Pošto se malo prokupaju; onda reče
Hajde ti da mi udarimo na njih i prije roka.” Zmajevski car pristane, i tako pođu njih dvojica, da udare na zmajeve. Kad ona tri brata zmaja čuju da se Stojša udružio i zbratio sa zmajevskim carem, i da sad
Onda ova dvojica brže vuci slamu, pa turaj u onu jazbinu, pa onda zapale, i tako sva tri zmaja onde propadnu. Posle toga Stojša opravi
” Po tom oni pođu sva trojica zajedno, ali starija dvojica stanu putem jednako ružiti najmlađega i smejati mu se, pa ga najposle oteraju od sebe, te on udari drugim putem moleći
” Tako se braća umire i starija dvojica otidu kuda su znali, a najmlađi upravo k carevoj kćeri, pa kad iziđe preda nju, ona ga zapita: „Šta ti je sad otac
belome svetu ništa više nisu imali do jednu krušku, te bi tu krušku redom čuvali: jedan bi ostao kod kruške, a druga dvojica išla bi na nadnicu. Jednoć Bog pošlje anđela da vidi kako ova braća žive, pa ako zlo žive da im da bolju hranu.
Hodajući tako po zemlji njih dvojica zajedno dođu na more i stanu da se kupaju; a đavo udari koplje sa suncem u zemlju. Pošto se malo prokupaju, onda reče
Onako trudan sjedne ispod jednoga visokoga drveta, da takoga u svijetu nije, i začuje navrh njega đe se dvojica u velike degaju, pa pogleda, kad li dolećeo vilenik i vila, i vilenik hoćaše da mu vila nešto silom kaže, a vila
Onda najmlađi brat reče: „Spavajte vas dvoje, noćas ću ja stražu čuvati“, te tako | ono dvojica legnu i zaspe, a najmlađi najbolje gledaše oko sebe i često na jezero oči obraćaše: prođe neko doba noći, dok se sve
Sinovi poslušaju oca, pa kad zastrele starija dvojica, strele im padnu u dva grada; a kad najmlađi zastreli, njegova se strela izgubi, pa je stanu tražiti na sve strane, i
Jednu večer ležeći zajedno ova dvojica, reče otkupljenik: „Meni se dodijalo već ovako živjeti, a još mi je žalost viša tebe gledajući đe s mene stradaš, nego
“ A on mu odgovori: „Neboj se, ovo je sve moje posestrime i njezine matere, pa i naše, samo teke znadi da se mi dvojica ne možemo njima na jedan put iznenada javiti, nego ja otidoh k njima da im se javim i da im kažem da smo došli k njima da
Sveti Sava - SABRANA DELA
GLAVA 26 O tome da bratija nema rabotnika Nedostojno vam je da imate služitelje. Treba da bude po dvojica u ćelijama, i sasvim dosta!
crkovnicima koje je izabrao iguman da imaju i ćelijski ustav držati, da se daje po tri litre ulja godišnje, ali da su po dvojica u ćeliji, naviknuti da jednim kandilom svršavaju svoju službu, eda bi im osvetljenje istrajalo za godinu.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
bio silom ni s pratnjom veliki[h] đaka u školu ići; ovo je običaj bio mog mlađeg brata Luke da ga svakog ponedeljnika dvojica il’ doteraju u školu ili dovuku.
Jedva se jedan smetne s vrata, al’ eto ti dvojica trče da uzjašu! Bog i[h] znao otkud izniču i proizlaze; valja da se i oni, zar, negde plode.
spremili, pak iziđe iz grada, počem mi kaže gdi će me čekati, a ja pođem u majstorov konak, da kažem sluškinji da mi dvojica nećemo biti taj dan s drugi momci pri ručku. Ovo smo ovako bili odredili za zametnuti tragove.
Pođem dragovoljno. Doprate me dvojica do Sveti[h] Četrdeset; oni se vrate doma, aja pođem na moj posao s ugovorom da kad im pišem iz Korfa, da dođu uzeti me.
Tako mi [h]le6a i soli, što smo zajedno jeli, hoćemo stajati onde kako paše!” „Dobro“, rečem mu, „dok ste vi dvojica onde.
Ovi dvojica bili su načalna pričina da sam u Skradinu želio koju godinu provesti, najpače zato što mi se rečeni doktor obeštao bio
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Na prednjem mjestu sjedijaše čovjek sa fesom na glavi, koji lijepo pozdravi: „Valjen Isus!“ Za njim, u košu, izvalila se dvojica kakve Bakonja nikad ni u snu ne usni (jer Bakonja nikad ne bi u gradu).
se kulja nadula, svakome jednako zadrigla šija, svakom jednako pucaju obrazi, svaki jednako otromboljio obrijane usne. Dvojica samo bjehu mršavi ljudi. — A je li ti to sinovac? — zapitaće ponajstariji, dignuvši naočare s nosa na čelo.
Ona dvojica skočiše na Bakonju, ali snažni Kušmeljić zalijepi šakom jednoga i drugoga u tinji čas. Grgo dopade. — Šta je!?
redovnika sjedijahu sa strana velikog oltara; dva đakona klečahu malo dalje; od tri đačića jedan bijaše u stiharu, a dvojica posluživahu. Dakle, nije bilo naročitog zvonara ni crkvenjaka.
Sad prionu strah i fratrima, osim Tetke i Srdara. Zaludu se ova dvojica opirahu da se bdjenje ne čati jer će se tek nakon toga raspaliti mašta mladeži.
Pak izmilje Mačak, i on bos, i mahnu rukom Lisu i pođe k njemu. Nijesu se ova dvojica još ni sastala, izađe Bujas. — Beštija! Kušmelj od Kušmelja! Ako ne izađe, strah me da nas ne prosoči! — šapnu Lis.
A-nu, prikinite govor, pa ćete čuti kao rče! — veli Škeljo. Ućutaše. Zaista Bukar hrkaše kako ne bi dvojica da sastave zajedno. — Zovnite ga! — reče Lis. Govedar ga gurnu nogom. — Diži se! — Je li ja? — pita Bukar.
Nožić mi daj kogod i vode donesite! Ta ne vidite li da je čovik pri smrti! Brzo, dvojica donesite štramac (dušek) iz njegove kamare. Nožić amo ili britvu!
Tada Brne otide u kujinu i zamoli kuvara da mu i sinovcu odnese vruće rakije. Ali kad njih dvojica dođoše, Bakonja već spavaše. Fra-Brni ne osta drugo, no da legne i on. U sumračak probudi se Naćvar nješto voljniji.
Ka njima se pridruži Balegan sa seljacima, sve po dvojica, pa prođoše mračno dvorište, pa uza stube, pa trijemom do gvardijanove ćelije, pred kojom svi lajici opet klekoše, a
Daklenka, neka bude njegova volja! Ali, nas dvojica ne možemo više zajedno. Daklen, ili tražite sami premeštaj, ili ću vasja tužiti, a za to vam dajem tri dana na
Kovač i mlinar prionuše va rad, te prekovođani počeše dolaziti. Vozarima svanu što se ta dvojica moradoše otkaniti ribanja. Govedar je bolje pazio stoku, a Škeljo konje. Baleganu se uze ključ od pivnice.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Ćutali bi i, kao da su u zavadi, klonili se jedan drugoga čitavog Badnjeg dana; razgovor bi počinjali posle večere, njih dvojica sami, i slušali jedan drugoga sve dok selo ne bukne pucnjavom i vrevom petlova.
je verovao da će on izmeniti život i doći pameti posle razgovora s njim, ovde u kući u kojoj se rodio, ovde gde su njih dvojica nekad razgovarali, i molio ga da uzme nekoliko dana odsustva i dođe. Kako je Vukašin nekada pametno govorio!
i dugo je plakao i pričao nešto o kalupima i neuštavljenoj koži, pa se klonulo zavukao pod Đorđev sto i zaspao. Dvojica s fesovima, obojica terzije, uzeše ibrike s rakijom, klekoše na. kolena i, šišteći, nasuše mu rakije u uši.
— zastade, nalakti se i u raširene šake smesti mesečasto lice. — Po načelima, Aćim je moj đak. Vas dvojica ste skoro istovremeno počeli da učite školu kod mene. Ti si, gospodine doktore, kod mene pao na ispitu.
Luka nije verovao da toliko slova ima koliko je on torbi riba morao da ulovi Gavrilu. Sumnjao je da njih dvojica u dogovoru izmišljaju šare, pa bi po nekoliko puta nagonio Aćima da mu svako slovo pokaže, a onda ga u raboš recne i
Imao je vremena da se čudi: kako to da on ranije nije znao kakav je čovek Aćim? Znao je, iako o tome njih dvojica nikada nisu razgovarali, da je Aćim tuđom rukom ubijao svoje neprijatelje i palio im kuće.
Izdržao je više od svih, koliko i Aćim Katić. Aps je bio pun. Sada su samo još njih dvojica ostala. Vreme je da i oni iziđu. On će svakom pogledati u oči: prevaren sam. Ljudi se moraju postideti.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
„Uostalom, ako ni ta dvojica neće zajedno, neka dođu svaki za sebe“, pogađa se on i dalje ni ca kim, bez uspeha. Na uglu Kapetan-Mišine ulice uvek
Tako su se njih dvojica, knez i general-major, braća, našli na suprotnim stranama, a činili su se kao da nije tako. I zaista, Ustav od 1838.
katanac na Sava-kapiji), Dragi Stevanović i Nikola Stambolija (o kojima se, izgleda, zna samo kako su se zvali) i još dvojica (kojima se, čak, ne znaju ni cela imena nego su, u istoriji, zabeleženi kao neki): neki Mladen i neki Karlovarija.
Beć tada, megdan je odlučen iako se dvojica megdandžija, nekad još dugo, ogledaju u tuči za smrt. Pobeda je, razume se, Stojana Čupića, Zmaja od Hoćaja; ali, od
U tim pregovorima, koje je odobrio i Karađorđe, ova su dvojica imala dvojak zadatak: prvi, da uvere i vezira i okupljene paše da su Srbi i dalje, uprkos ustanku, pokorni sultanovoj
Iako nijedan od ove dvojice, ni Vožd ni Dobrača, nije smatran za razgovornog, ipak su ta dvojica, kad bi ostali nasamo, umeli dugo da razgovaraju.
ali se putevi Kapetan-Miše Anastasijevića i Gospodar-Jevrema Obrenovića i u smrti razilaze: ni na tom uglu ova dvojica nikako da se susretnu.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
- Sudbina ne leži uvek u našim rukama“. One tri dvorske dame oslušnuše dobro šta ona dvojica govore. Kada se redom oprostiše od aleksandrijaca i iziđoše na kopno, a lađa podiže svoje kotve i otplovi iz luke,
Nasta rvanje oko te trube. Oni je pocepaše u sitne parčiće. Druga dvojica opaziše zemljani ćup koji se nalazio pod Arhimedovim stolom za crtanje.
A sada izigravaš patriotu, ćifto!“ Reč po reč, pa se ova dvojica uhvatiše za kike. Gerike ih jedva razdvoji i reče: „Manite se sada kavge!
Da smo onda i počeli prepravljati naša utvrđenja, do danas ih ne bismo dovršili“. No ona dvojica svađahu se dalje. „Eto vidiš da sam onda imao pravo što ti izvukoh asuru ispod nogu!
„Oče!“ prekide ga njegov sin, čim je primetio da su u sobu do naše došli novi gosti. „Ne govori tako glasno!“ Nas dvojica pogledasmo ga začuđeno.
Tek ste vas dvojica sa tom zastavom u rukama, prokrstarili vasionu i njene planete potčinili vlasti nauke“. „Tako je! uzviknu oduševljeno
Prva dvojica bili su po svom pozivu inženjeri, naredna dvojica lekari...“ „... a poslednji je bio pivar“, dopuni me Darvin.
Prva dvojica bili su po svom pozivu inženjeri, naredna dvojica lekari...“ „... a poslednji je bio pivar“, dopuni me Darvin.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— Slušaj — reče on zaplićući jezikom — video sam propalica, ali kao što smo nas dvojica — nigde nema. Pa se ludački smejao kao da jeca.
„Dok nije proradio voz, rekoše mi, bilo ih je više, a sad su svega njih dvojica, od kojih je jedan sasvim gluv i još s jednom manom (i tu se pogledaše i zasmejaše) a drugi veliki namćor.
Pošto su je preneli u sobu grobljanske uprave, sprovod produži pravo ka iskopanom grobu. Nas dvojica, najbliži i najbolji drugovi čoveka koji je bio uzrok svega ovoga, nismo mogli tamo ni da pristupimo.
— Ti ostani — viče odnekud referent artiljerije referentu inženjerije; — ja odoh. Nas smo dvojica, gospodine potpukovniče, određeni za ovaj posao, i obojica ćemo i ostati! — Dobro, dobro, dee!...
Tako odu u Beč njih dvojica, istoga dana kad je ona zamršena i osobito dosadna procedura u sudskom računovodstvu oko legata najzad svršena, i
Dragutin Knežević — sada profesor negde u južnoj Srbiji i Radomir Milać — sada beogradski advokat; od kojih su prva dvojica pokojni.
Urnebes onaj dole na Zemlji, a zbog koga nas dvojica ne mogasmo ništa da radimo, ne potiče ni od koga drugog, već glavom od Srba, od onih koji Ti inače nikada mira i
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
iđaše krst i sa njim uporedo barjak, za njima medenica, pa onda crkvena i opštinska ikona uporedo, a posle toga sve po dvojica u redu. Ostale krstonoše poneše šta je ko imao: neko ikonu, neko svećicu, neko klasje žita ili strukove bela luka...
— 'Natema vas bilo, kako doznaste za ovo tako brzo? — zapita kmet ljubopitno, čim ostadoše njih dvojica sami. — Ni ja ne znam sve, samo to: da je kapetan dobio pismo, u kome mu je dostavljeno za Đuricu; a za druge učesnike
Ti ćeš ga, Đurica, zaustaviti i uzeti pare, a ova dvojica će biti s tobom. Radovan će ti sve kazati šta imaš da činiš; on je najbolji majstor za te stvari.
Tu, na jednoj većoj zavojici, leže u pavitini S jedne strane Radovan i Kosta, a s druge sam Đurica. Prva su dvojica po celom licu nagaravljena i uvezana širokim, garavim peškirima, te im se vidi samo gornji deo lica.
On je živeo ponajviše u varoši, gde je senzalio kod žitarskih i šljivarskih trgovaca. Druga dvojica behu mladići iz Vujova sela, tek ako su navršili dvadesetu.
Bilo je u kući još dosta sitne dece, Đorđeve i Miletine, pa njihove žene i dvojica slugu. Ovoga dana Đorđe posla Miletu u drugo selo, da obiđe neke šljivare, koje je zakupio za zeleno, i da posvršava
— Hm... neće biti — odgovori Đorđe, pa ode te umi ruke. Kad se vrati na svoje mesto, beše već donesena trpeza. Njih dvojica stadoše da ručaju. Pri kraju ručka im zalajaše psi, koji behu vezani ispod kuće pod ambarom.
I jeste pozadružna, jadi je ubili, taman da zagreje ’vake starce, kâ što smo nas dvojica. Vujo beše zadovoljan. Nadao se kakvoj neprilici, a ovo mu je već obična, dobro poznata pojava.
Ostala dvojica iđahu pravo na njega, držeći puške na ruci, koje odsjaivahu prema zahodu sunčevu. Đurica zastade; jednim brzim pogledom
— To je muka, — reče Đurica, pogledavši mimogred Stanku — ali opet, da pokušamo. Što da nas dvojica zalažemo glave za njega, pa otud ne vidimo koristi ni mi ni naši ljudi, no sve njemu. Pa, naposletku...
Toga časa i Đurica joj mahnu rukom, te ona brzo leže, pa stade da se osvrće oko sebe, čudeći se šta rade njih dvojica, kad nikakve opasnosti nema. Videći da oni gledaju sve u levo, pogleda i ona istim pravcem i — sledi se...
Na vratnicama, kuda će Nikola doći, behu prikriveni Đurica, Pantovac i Novica. Poslednja Dvojica polegali su u korovu, što je izrastao po đubretu blizu vratnica, a Đurica se zavukao u vitlove šindre, koju je Nikola
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Onda najmlađi brat reče: — Spavajte vas dvoje, noćas ćy ja stražu čuvati, — te tako ona dvojica legnu i zaspe, a najmlađi najbolje gledaše oko sebe i često na jezero oči obraćaše.
On ti se naljuti, zapovjedi da mu se spremi ručak od, mesa, ali, čim prvi zalogaj poje, skoče dvojica ljudi (to bjehu njegova dva brata, koji isti ovaj čas oživiše) te ga ubiju, uzmu konja, zlatnu jabuku, očev trs i
Kad ona dvojica došla iz lova, pitaju za ručak, a Tarigora im sve ispripovijeda kako mu je bilo sa starcem. Sjutradan reče Krivigreda
Prah njegov istresem iz avana na dlan, pa puhnem, a praha s dlana nestane. Tako ću sve raditi dok još dvojica onijeh drugova mojijeh ne svisnu, kao i oni ostali, od muke i zavisti. Sada hajde zbogom; ko te spremio, tako mu kaži.
A kokot lisici reče: — Daj, obraza ti, pričekaj malo, evo idu dvojica k nama, ne bi li nas kako umirili. — A koji su to dvojica? — Naš šarov i mrkov.
— A koji su to dvojica? — Naš šarov i mrkov. A lisica, čujući, pobježe i reče: — Među mnom i tobom i među onom dvojicom nijesmo još
bogalja koji nema nijedne noge, nego samo trup, pa da ih dovedeš ovdje i da ih lijepo nahraniš i napojiš, a nas ćemo dvojica gledati šta će oni raditi.
— Jok ja, te neću da mi govori ono što nikad nijesam bio niti ću biti. OPET DOBRA HVALA Sastanu se dvojica siromaha, dva glavna prijatelja, koji se nijesu zadugo viđeli.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Po pitanjima tačnog tumačenja starih učenja, moj otac je uvek bio spreman da prihvati majčino mišljenje te se tako nas dvojica izmirismo.
Ponekad sam se pitao, zašto su ova dvojica uopšte došla ovamo kod Helmholca kad im je bilo tako dobro kod kuće. To isto pitao se i Ejms pa se krajem godine
Na kraju prvog semestra, a na predlog Vebstera, nas dvojica smo u leto 1887. godine otišli u kratku posetu Parizu. Hteli smo da vidimo šta se dešava sa fizičkim naukama na
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Trgom se odnekud vuče starica; uljegne u otvoreni dućan navrh ulice i iz njega se vrati s kupljenim hlebom u ruci. Uto dvojica mladih varošana iznenada pristupe Zagorcima. Približe se nekoj ženskoj.
Eto ih gdje dolaze: jednako sumnjivo se obaziru i potiskuju jedan drugoga, dok iznebuha ovoga uhvaćenoga ona dvojica ne potiskoše u lac... Ja potegoh što sam bolje mogla, a ono dvoje, dok im drug pade, — pobježe.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Sačekali ga njih dvojica i pravo s njim pred ćivot Svetoga Petra, zatvorivši za sobom vrata. Prota Tomović odmah natakao epitrahilj, zapalio tri
— potresno zavapio knez i klekao pokraj njega. — Ti ćeš se tobože poturčiti — prihvatio je na ovo prota — a nas dvojica dajemo ti jemce Gospoda Boga i Svetoga Petra da ćemo tajnu sačuvati i reći Srbiji kad dođe kako je u istini bilo.
Krakov, Stanislav - KRILA
Pod nagnutom stenom se piskavo svađali oficiri. Govorilo se o hrabrosti, činovima i ordenju. Čak su dvojica i revolvere potezali. Na kraju se izudarali pesnicama, ispsovali, i onda su svi pili konjak iz iste čuturice.
Bio je ranjen negde kraj Crne Reke. Njih dvojica su bili sami u sobi, jer su pukovnika pre dva dana poslali u depo. Jedna sirena je pištala negde daleko u noći.
Ipak se Mitford smešio zadovoljno. Samo se Duško ljutio, škripao zubima, no nije govorio ništa. Onda su njih dvojica obilazili kuće sa ženama, ili pili koktele po barovima. Uveče se opet svi našli na večeri kod Bastazinija.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Sedeći po ivici, sasvim na rubu stabla, mladići zaveslaše. Jedan je bio ispred mene a dvojica iza mene. Da im ne smetaju, svoje toge obavili su oko grla.
Potrebno je da me ova druga dvojica prime kao svoga saputnika tj. da me pozovu da pođem s njima. Potrebno je i da me posle neko vrati u Boake, gde je
Ovi su odmah uhapšeni. u okolini, na ivici šume, nađena je jedna ruka i ostaci vatre. Iste noći dvojica od uhapšenih bili su otrovani.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
U mojoj torbi biće sa hlebom Il’ suva mesa ili slanine; Pa kad se, brale, malo prihvatiš, Prozborićemo i nas dvojica; Ima vremena. ISAK: Ali je vreme puno bremena! Puno nesreće!...
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
naiđemo na naše dobrovoljce, bataljon kneginje Natalije, oni pomisle da smo Turci, poviču ura i obore vatru na nas. Dvojica od naših padnu s konja i konji im uteku; mi se sakrijemo u jedan jendek pokraj druma i jedva dovičemo dobrovoljcima da ne
vele da na sviranje zbora i stoga nisu smeli doći, što su se bojali da to nije kakvo tursko lukavstvo, te da njih po dvojica-trojica ne zapadnu u zasedu kakvog povećeg turskog odeljenja.
Nemaština smo ti ljyta... Išli smo u lancu prikupljajući neprestano gomilicu za gomilicom. Dvojica do mene razgovaraju se: — O Bućkalo. — Šta je, Trbo?
Mi se rasusmo da ne budemo nišan, pa tako potrčasmo nizbrdicom, da se dvojica-trojica premetnuše zajedno s konjima. Stvar je stajala rđavo s našom baterijom.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Okolo vojska leži kao snoplje. Bolničari previjaju ranjenike. Neki su već pomrli, te im tu, pored nas, kopaju rake. Dvojica delju neke grane. Vele, prave krstove. Komandant bataljona vratio se odnekud i pozva nas, komandire.
Izuzev ako Bugari krenu na juriš. Zato ćemo morati i nas dvojica da osmatramo. Preostale bombe prikupićemo i daćemo ih desetarima. A četvorica da idu odmah i nađu municiju, gde znaju.
“ — čuje se kroz huku glas. Pred nama se najednom stvori čitav stroj Bugara. Lica su im užasna. Opalih revolverom. Dvojica sunuše na mene bajonetima. Jednog sam oborio. Drugi pade. Ubi ga neko. Čujem nečiji ropac... „Drži vezu!“... „A-ha!
U neko doba noći začuo sam nečije korake. Pozvao sam ih polako. Dvojica pritrčaše i, ne govoreći ništa, baciše me na nosila. Stisnuo sam zube, jer bi se jaukom odali. Oni su odmicali žurno.
Međutim, Drinska divizija nije imala više snage da joj dotuče i one dve glave. Onda ste pristigli vas dvojica. Mislim na četnički odred i sedmi puk.
Bio je sunčan dan, te su gotovo svi lakše ranjeni i oni bolesni izišli u dvorište. Ostali smo nas dvojica sami. Pitao sam ga tada kako ga tako nesrećno raniše. I on poče da mi priča: — Zauzeli smo Starkov Grob.
Odmakao sam naglo glavu... Drvo se više nije videlo. I ona dvojica kažu da je dovoljno mračno. Podnarednik diže prvi glavu. „Ne vide se“ — reče. Skočili smo.
Pomerio sam se i ja, odgurnuvši onaj kamen ispred sebe. Granata udari pozadi i zemlja me zasu. Sad grmnu ispred mene. Dvojica uskočiše u rupu gde je udarila granata.
— Pali! — komandovao sam. Poizvrtaše se za tren oka. Dvojica su pokušali da umaknu, ali padoše posle deset koraka. Moji vojnici su bili podeljeni u dve grupe, i okrenuti leđima
„Fikus“ se popeo na krevet i diriguje. Dvojica ga drže za noge da ne padne. Vrata se naglo otvaraju i dežurni oficir posmatra u čudu šta se radi.
Opet se poljubiše. Sergije Nikolajevič dade rukom znak i bataljon krete, a njih dvojica, držeći se za ruke, pođoše za bataljonom. — Otkuda se njih dvojica poznaju? — pita Pera „Đevrek“.
— Otkuda se njih dvojica poznaju? — pita Pera „Đevrek“. — Kapetan Voja je svršio akademiju u Petrogradu. Sigurno su drugovi iz korpusa —
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
1842. sa Brankovom poezijom pa sagledati jaz koji deli ova dva pesnika i sve ono što su njih dvojica — i ne samo njih dvojica, dabogme — nosili i značili.
1842. sa Brankovom poezijom pa sagledati jaz koji deli ova dva pesnika i sve ono što su njih dvojica — i ne samo njih dvojica, dabogme — nosili i značili.
sveštenik, a svi ostali, sem nekolicine pisaca od imena, činovnici su, najviših i sasvim neznatnih položaja; samo dvojica među njima su đaci.) Između ostalih, i ovo je jedan od uzroka što ih je vreme tako nemilosrdno pregazilo.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Turci su ljuti na te i na oca Parteniju, jer se pronio glas po Krajini da ste vas dvojica krijući oko ponoći svake noći dobivali nekakve nesretne depešine iz Crne Gore, i od srpskog knjaza iz Biograda.
A sad se jope' govori da ste vas dvojica neke noći u gluvo doba nekakve čet'ri proklete i nesretne depešine — iz Beča dobili.
„Zar si udovicu oženio?...“ Sudac: Vas se dvojica ne razumijete. Mene ćeš ti bolje razumjeti. Je li te ta tvoja žena, na ime sadašnja, oženila kao udovica ili kao
Ćipiko, Ivo - Pauci
— nudi ih Ilija i nalije. Popivši svaki svoju na iskap i, rukovavši se s Ilijom, zaogrnuti kabanicama, iziđu njih dvojica iz kuće. Ilija sjede uz vatru, zapali i — gleda u plamen, a Smiljana, žena mu, vrti se po kući.
—A bijaste li zajedno? — upita Rade. — Kazuj, imena ti! — A da, uputismo se iz primorja licem na Tucindan nas dvojica, a u putu stigosmo trojicu iz drugoga sela, te neki dio puta bijasmo zajedno. Razgovarali i šalili se...
S njime dođoše još druga dvojica, od kojih je jedan bio sin posjednika Tadića. I ovi se pridružiše, pa između njih započe razgovor i katkada podušen
Ala su to figure !—— smije se doktor. — Svi će da čestitaju vrijednom rodoljubu. — I mi ćemo dvojica, — upade u riječ Ivo. — Ti si lud! — Hoćemo, brate! Sutra ćemo ga sresti negdje u putu.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Pribojavam se Prohorove zlobe. Kazaće: uplašio se starac smrti, suviše mu je stalo do života. Prohor Kad su njih dvojica, Dorotej i Dimitrije, ušli na manastirsku kapiju bio je već uveliko suton.
Verovali smo da će nam sačuvati glave. I zbilja od nas trideset samo su dvojica poginula a trojica ranjena, među njima i Lauš.
Teško Vratimlju kad se u njoj usnula ala razbudi. Prohor Noć sedma. Noćas smo ovde samo nas dvojica, Gospode. Ti gore u dubinama nebeskog svoda, među rojevima zvezda, ja dole u raci među trnjem.
Ovi bezazleni momčići stoje onde ukipljeni, smešno nespretni i blenu svinjskim očicama kako dvojica isluženih vojnika, Joviša i Adam, pokazuju veštinu borenja. Drže oni koplja kao da su to pritke za pripinjanje trešnje.
Jedne noći dopola, druge otpola. Treće noći postaviće njih dvojica lestve od konopaca sa drvenim prečagama od jednog do drugog klina.
Svi su stajali nepomični i užasnuti. Ona je ponovo pitala. Ponovo su ćutali. Onda su se našla dvojica među okupljenom gomilom kojima je bilo stalo da se istaknu pred gospodaricom u tom teškom času.
Nisam to mogao da podnesem. Otišao sam. Kasnije su mi pričali da je ona stajala sve vreme dok su on dvojica pretraživala korpe, vadili komade i ređali ih na platnu.
No njih troje su ostali dole u donjem dvorištu, sve dok ona dvojica nisu rasporedili tela prema ostacima odela. Sastavili su pet krvavih bezglavih lešina.
Naprotiv. Naježeni i nakostrešeni čekamo najmanji povod da bismo se ustremili jedan na drugog. Nas dvojica, avaj, pripadamo različitim svetovima koji se tiskaju u pretesnom prostoru, svaki s težnjom da onom drugom ostavi samo
Ne, ja se zbilja ne bih ukleštavao između Doroteja i njegovog malog druga glodara, i ne bi me se ticalo što njih dvojica provode vreme u slozi i ljubavi, da to tako očigledno ne ponižava ono što se može nazvati uljudnošću.
Tada Ančica uzdiše kao da je neko tera uzbrdo, rumenilo joj popadne po jagodicama a nausnicu joj orosi znoj. Njih dvojica se cerekaju. Hi, hi, hi — Dimitrije. Ho, ho, ho — Dorotej.
Nas dvojica, ja i Dimitrije, skupljali bismo i sušili bilje a Dorotej bi lečio. Tada se ja umešah. A zašto, rekoh, ne bismo bacili
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
U ovaj akord, koji bruji u vekove, upleo sam ime Homera kao simbol grčkoga genija, jer su samo ostala dvojica stvarni utemeljitelji aleksandriske kulture, koja se odlikovala više naukom nego poezijom.
Od šest Todorovih sinova ostadoše u Dalju samo njih dvojica; Georgije, koji je svoga oca nasledio u njegovom zvanju kod vlastelinstva daljskog, i Antonije, moj deda, koji je,
Od te generacije Milankovića ostadoše u Dalju opet samo njih dvojica: Jovan, sin Georgija, i Milan, sin Antonija, moj otac.
peripatetičar Kremonini, koji je iz godine u godinu čitao, prevodio i tumačio jestastveničke spise Aristotelove. Dvojica od njegovih slušalaca zaustaviše se pred Galilejevom slušaonicom, stariji pogleda nekako prezrivo na gomilu koja je tu
Gale je to odmah javio svom upravniku, i njih dvojica su bez oklevanja izmerili otstojanje te zvezde prema susednima. Naredne večeri učinili su to isto, i našli da se ta
Ja sam već pričao kaka su me njih dvojica, još dok, su živeli u Hamburgu, pozvali na saradnju na njihovom delu „Klimati Zemljine prošlosti“.
Tu je zatekla Georgi-ja, Leve-a i Sorge-a u životu, ali Vegenera i Rasmusa nije bilo među njima. Njih su dvojica, iza dvodnevnog boravka na toj stanici, 1 novembra 1930, baš na pedeseti rođendan Vegenerov, krenuli odatle natrag.
A kada sam naišao na teškoće koje su mi izgledale nesavladljive, bio sam potstrekavan na dalji rad njegovom uspomenom. I dvojica mojih kolega, profesori Bilimović i Žardecki, pomagali su me u mome radu.
Zaista, oni mi mašu svojim šeširima, a dvojica od njih pokazuju mi onaj balon sa vinom koji blista u zracima sunca kao ogromni rubin.
Ona se ticala napredaka tehnike, koje smo nas dvojica doživeli i, donekle u njima učestvovali. Od doba inženjerske prakse u Beču stvorila je tehnika vazduhoplovstvo, radio,
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Kao znalo se da su Petra napala dvojica. Kućna posluga, između sebe, dokazala je neučešće. Noćni stražar se kleo u decu da „prikonoć” niko nije kročio u kuću.
Za tren oka je sve bilo jasno, i sve bilo tu. Tri čoveka pod maskama, dvojica sa sekirama u ruci. Strahovit krik devojčice, koja se zanesvestila. Jedan od napadača je još udari i obori.
je drugi prolaz, do u hodnik, otvorio ključem ulazna vrata, a njoj zapovedio da na tom mestu stoji dok ne prođu i ona dvojica, da ne pisne, a da se ne vraća u sobe dok s druma ne čuje zvizak.
” Pa se smeje kao lud. — Daj Bože da salaš držite svi zajedno, ako ja sutra umrem. A kad se vas dvojica zbrinete, zna se ko će ga držati: moja sestra, Julica, a ona nema ćerku za tebe! Nemoj tako naprazno da govoriš, Srbo!
Voleo je da se smeje, i umeo je smejati se. — To je kao kad bi se kazalo da Sv. Kuzman smeta Sv. Damjanu. Vas dvojica ste Kuzman i Damjan u matematici. — Dobro, za matematiku. Ali ima drugo.
Branko i Milan se viđali vrlo često; čak su neke stvari zajedno prelazili. Bila su divna junska jutra, i njih dvojica su počinjali da rade odmah posle tri sata.
Kancelarija, u horu, mnogo je žalila m l a d o g čoveka. — Sve udara po mladima! — Izvan hora, ona dvojica kandidata pomirili se, lakše im došlo bez trećeg konkurenta.
Njih dvojica, kao da se sve više vole. Imaju potrebu da to na neki način jedan drugom i kažu. — Ništa nas na svetu ne može rastaviti
— Hajde, Čuponja, hajde matori moj, kaži lepo gospodin Branku laku noć pa da nas dvojica idemo da večeramo i da spavamo. Pas arlauknu jezovito.
Lekari oko njega nisu imali mnogo posla. — Ovakvog pacienta sigurno neću više nikada dobiti. Ona dvojica tamo na selu, i pored muzike, prosto se vaspitavaju za smrt.
I zato, kažu, moraju pomalo i piti... Kaplar Radovan priča mi, kaže, „Pre tvog očuva, dvojica su nam starešina poginuli. Jednoga je zaklao pijan apsenik, nisu ga dobro pretresli, imao je nož...
„A ja sam vama to kazao pre nego vi meni, i molim lepo da se to zna.” — Pauza. Ona dvojica se gledaju pravo u oči, sa izazivanjem: koji će od njih smeti prevaliti preko jezika više i jače. Uzdržali su se.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
I da je to jedan ili dvojica, ali ceo stari vek pun je tako strahovitih imena da je čoveku lakše proći kroz neprohodne američke džungle no kroz
Tvojim će knjigama svaki dan padati cena, a mojim će akcijama rasti; tvoju će knjigu ceniti dvojica-trojica takvih kao što si ti, a moje će akcije imati cenu i na samoj berzi; tebi će se smejati kad prođeš kroz
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Nehotično zarih mamuze konju u trbuh i on poče da potrčava. Komandir se naže prema meni. — Pred portom nas dvojica zaustavićemo konje, da propustimo bateriju. — Razumem! — odgovorio sam tiho. Odgovor je dejstvovao sugestivno na mene.
Onda razgrću ašovima sneg. Neki obavijaju kopite konjske džakovima, pa nanovo tovare i po dvojica vuku konje. Ali konj najednom zastane i drhti. Oni čekaju da se primiri...
Komandant pešačkog puka obrati se onoj dvojici vojnika: — Pošto ste vas dvojica došli sa ovom ženom, to uzmite dete i od sada ćete ići sa mojim pukom. — Onda priđe detetu: — Kako se zoveš, mali?
Okretoh se. Reka se crnela. Vojnici su u masama prelazili, jahali su preko tovara, a na jačim konjima bilo ih je i po dvojica. Mali konji su se očajno upinjali, tonuli, propinjali sa teretom, neki su i padali i voda ih odnosila sa tovarom.
A za ovo sada, ja sam osetio... I počeše obojica da se smeju. — Znao sam ja da ćemo tebe teško prevariti. Ali ona dvojica su pali u zamku. — A ko ovako potpisa komandanta? — Ja — veli Luka.
Jaoj, majko, kad puče!... Kad one ženske zavriskaše kad zaglaviše vrata... A ona dvojica odskočiše u stranu i kao po komandi digoše ruke uvis, I jedan, i drugi imali su pogled punjene ptice. — Napred!
Komandant se okrete meni i poručniku Đaji: — Vas dvojica imate za zadatak da utvrdite verovatan položaj one haubice, koja tuče našu treću bateriju!
Sad ne znam kako da ti objasnim. Kapetan Radojčić sluša objašnjenje i poče da se smeje. — Vas dvojica možete tako do sutra da se preganjate, i opet na kraju da kažete: „Baš ništa!“ Nego da vam ja objasnim.
Je li tako? Ona dvojica ćutala su i posmatrala ga zamišljeno. — Daj kartu!... Ovo je Crna reka... Ona skreće. A u uglu koji pravi nalazi se
— Ja stalno očekujem kad će se jednom pojaviti na sceni ova dvojica — smeška se Mišić. — Videćemo već... Produži, gde si stao? — obrati se Svetislavu.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
— Donesite lestvice! — reče Caričin drugi doglavnik. Ali, još pre nego su lestvice bile donete, dvojica najveštijih mladića uspuza se uz zid na kome je, kao da je sa neba pao, blistao sićušni cvet zevalice, prkoseći svim
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
kupi na carevu vojsku: gde s’ u kući četir’ muške glave, od četvoro uzima trojicu; gle s’ trojica, uzima dvojicu; gle dvojica, onde obojicu; gle je jedan, i onog jednoga.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Oho, evo ga! Evo još dvojica! Iha, brzo hvataj, u njedra trpaj! Naš bjegunac, zadihan i crven, već je bio na ivici Prokina gaja.
Ni ovo mu nije bilo dovoljno, pa zato viknu i trećim glasom, piskavim, ženskim: — Šta to vas dvojica pričate? — Šta je tebe briga! — dočeka obični Lazarev glas. — Šta je tebe briga! — ponovi i onaj debeli.
Znaš, onaj iz priče. Mačak mu čvrsto steže ruku i promuca: — Hajde pa šta nam bude. On je jedan, a nas dvojica, bićemo jači. Upali samo da ga vidimo.
XXV Iz Prokina gaja izmilje na drum neobična kolona. Vezani kanapom sve dvojica po dvojica ćutke su koračali mali odmetnici. U posljednjem paru u povorci išao je mali Nikolica.
XXV Iz Prokina gaja izmilje na drum neobična kolona. Vezani kanapom sve dvojica po dvojica ćutke su koračali mali odmetnici. U posljednjem paru u povorci išao je mali Nikolica.
Sjećaš li se kako nas je Nikoletina jesenas branio kad je zauzet naš logor. Još istog dana, u povratku iz škole, njih dvojica nakupiše u Prokinu gaju po breme suvaraka i otklipsaše do Nikoline kuće. — Otkud vi tako iznenada?
Porobiše nas, evo, skoro bez jednog metka. Momak neveselo pogleda u dječake i huknu: — Eh vas dvojica, najbolje bi bilo da uzmete te svoje čobanske štapove pa da me prebijete kao mačku! — A zbog čega to? — zinuše dječaci.
— Tako je — potvrdi Jovanče. — Na Lisini uvijek moraju stražariti po dvojica, pa čim se ustaše pojave, nek najprije na vrhu brijega zapale vatru i tako selu dadu znak da se opasnost približuje.
—A šta će raditi ostali dječaci? — upita Vanjka Široki. — Dvojica će stražariti na Golom brdu na suprotnom kraju sela, pa čim spaze dim na Lisini, nek odmah pale vatru kod sebe na brdu.
Tamo su naši! IX Četvorica ustaša, uniformisani i naoružani, stigoše na raskršće i poslije kratka dogovora dvojica okrenuše prema školi, a dvojica se uputiše desno, prema zaseoku Nikoletine Bursaća.
ustaša, uniformisani i naoružani, stigoše na raskršće i poslije kratka dogovora dvojica okrenuše prema školi, a dvojica se uputiše desno, prema zaseoku Nikoletine Bursaća.
— Ne gledaj samo dolje ispod sebe, dobićeš vrtoglavicu. Za dječake, lake i okretne penjače kao što su bili njih dvojica, ovo nije predstavljalo neki naročit podvig.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
I polegaše svi dok ozdrave. Kad se napolju doču da oni svi bolestni leže, trećega dna dvojica — Simeon i Levija (jednomateričići s Dinom) — Jakovljevi sinovi, latiše mačeve onako nazubni ka lavovi, slobodno
A kad bi na utrnji, te isto dvojica neka uđoše u crkvu na pravilu stajati. I po očatanju dvojih katizmi, reče iguman slovo o mučenju svetih da se očati, a
Tamo doista izvrši se ono Mojseovo prorečeno što no se veli »Jedan će poterati hiljadu, a dvojica će krenuti tamu« — što no je deset hiljada.
U tome turskome taboru dvojica im paše bijahu poglavari. Pak učiniše meću se dogovor da se razdvoje. Rekoše: našto je tolika silesija pod jednim
Imaše on jošte jednoga mlađega brata mu svoga Jovana, a otac im onde se bijaše prestavio. Oni tek sama dvojica kod cara se boravljahu.
) O PRIJATELjSTVU Svakad su u ljubavi sadružnoj bolja dva siromaška, nego li samac boljarin. I sreću vrlu imadu dobra dvojica po trudu svome: ako jedan ne steče svakad, ono pridobavi drugi.
hodi a i sam zlo čini, kad se u koju bedu, nevolju li uvali, ko da mu pomože, oko njega li dangubi i pristaje hodeći? Dvojica jednoživci svud su pristali s dobrom, doma i na putu, na jelu i na spavanju. I sreća im boljma služi.
A bog je nedoznat nikim. Štono veli sveti Zlatoust, da bi se koja dvojica među se nadpirali i jedan bi se inatio da sve vešto saznaje nebesnu visinu, zemljanu širinu i morske dubine, gde li što
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
(Onomad su se čak i slikali tako sa šahom kako, zadubljeni u igru, igraju njih dvojica šaha, a treći, lepi Perica, pravi im cigare i kibicuje, iako se on i ne razume u šahu.
Videše kako Mane i ona dvojica pridržavaju u kolima devojku, kako je umiruju, kako je pokrivaju nekom maramom; neko muvanje u rebra videše, i čuše
Eno, uzmi po novinama! Sporečkaju se dvojica, dva siromaška, reci poguraju se malo, a po novinama sve raspričaju nadugačko i naširoko: „Juče su se sporečkala
dva siromaška, reci poguraju se malo, a po novinama sve raspričaju nadugačko i naširoko: „Juče su se sporečkala dvojica, i posle kraće amalske i alaske svađe i grdnje, i potukli i uznemirili čitav ovaj kraj, kao da smo u centralnoj Africi,