Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
MALI OTAČNIK ZA PUTNIKE SVETI SAVA NA ATOSU Iz dvora s dlana očevog, Sveti Sava bosonog ode kroz pelen i čkalj. Kupinom se hrani, na kamenu spava, maslačak mu je svetac,
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
narod pozdravio i ljubi ti skut: da na tu našu pogodbu i ugovor zovneš ili ti, ili mi da zovnemo jednoga od nemačkoga dvora čoveka, da nam bude svedok ugovora, pa ako mi prestupimo, neka Nemci jave našemu caru da pošlje vojsku svoju i neka sve
obranu i pomoć moliti, pak smo čuli za njega, i toliko s puta svratili moliti ga, da i on od svoje strane, po svom kod dvora uvaženiju, preporuči nas i sovetuje kako ćemo se u ovakvom opstojateljstvu vladati.
za takvo obješčanije, i molili jego da bi on (vezir) iskal jedinago činovnika, il̓ mi da ištemo ot austrijskoga dvora, kotori bi svedokom bio na pogodbi našoj, da ako bi mi rebeliju učinili, ili Turki nam po pervomu svojemu običaju
) Po svemu gornjemu razgovoru zapita minister Čartoriski: „A jeste li prosili u austrijskog dvora, u vašega najbližega susjeda, pomošči?
Nedoba kaže: „To vi bolje je da zamolite za nji̓ kod ovog dvora, a mi ne možemo se mešati u ovom carstvu, no vi molite. Ali oni nji̓ neće preterati silom u Tursku.
!” 28. maja s g. Pavkovićem odem generalu Otu, moliti, da bi on i poslanik kod ovog dvora nama potrebe nužne ishodatajstvovali.
kongreskimi deli otjagoščen, zato vaše prošenije nije imao vremena izvideti, no ja znajući opstojatelstva i sadašnje Dvora Anglijskoga sa Portom Otomanskom prijateljsko snošenije, da i kad dobro vaše prošenije izvidi, neće vam drugo
zapovedio, da bi General-komanda, kakvim god lepim načinom beogradskom veziru govorila, da bi vezir za ljubov ovog dvora i komšiluka prestao od onakvog mučiteljstva, s kojim Srblje muči i istrebljuje, i pokažem mu koliko Turci Srbalja u
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Kad je pop stigao u varoš, priča Janko Radulović kod koga mi kupujemo so i što mu je kuća do vladičina dvora, da je vladika izišao pred vrata i pomagao popu da siđe s kola, pa mu nije dao ni ruke, nego se s njime, veli, u lice
Afrika
Kralj Pebenjani je kralj, šef rase Uavatara, vođ ratnika, sin krokodila, krokodil sâm. U noći unutrašnjost njegovog dvora, komplikovana, s masom kulica, krovova, nadstrešnica, zidova, čudno osvetljena, sasvim srednjovekovna kao i onog u
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Mora da su ga roditelji spremali za popa, pa govori kroz nos, a samo je slučajno zalutao u vojsku i dočepao se Dvora. Da bi njemu, Engelshofenu, eto, zagorčao poslednje dane.
Kad je Bestušev intervenisao u kancelariji Dvora, on, obično, te oficire – ako su bili zadržani, ili arestovani – nije tražio kao austrijske oficire, nego, tobože, kao
Sem, ako bi kancelarija Dvora dokazala da đeneral, koji im je apšit iz austrijske vojske potpisao, nije imao prava na to!
Bojao se da se, oko toga pitanja, ne pokvare, između rosijskog i austrijskog dvora, dobri odnosi. Međutim, tog, prosvećenog, i oholog, čoveka, jako su zanimali – već dok je bio u Poljskoj, i Saksoniji –
Isakovič je, kaže, postigao svoje želanije. Sad ima zaštitu, soveršenu zaštitu, rosijskog dvora, i nema šta više da brine.
To je sa dozvolom austrijskog dvora i imperatrice Marije Terezije, kojoj Srbi treba da budu zahvalni. Neka mu sad kapetan kaže: Je li to baš sigurno što
Bivši, rosijski, poslanik, grof Bestušev, tražio je od austrijskog Dvora da im se dozvoli nastavak putovanja, kroz Saksonsku, o njegovom trošku, ili silazak Dunavom, do Budima i put do Tokaja,
Isakovič je mislio da sve Bečlije mrze njegov nacion, a naročito oni, oko Dvora, i među austrijskim đeneralima – ali to nije bilo tačno.
Kad je sama poverovala da je nerotkinja, gospoža Montenuovo, videvši šta i druge žene rade, u krugu Dvora, uze sebi ljubavnika, pa ih je zatim nalazila, više nego što je prstiju imala, ne samo na rukama, nego i rukama i
Osmeh neobično topao. A oko lepog, bledog, lica, bujnu kosu, boje porumenelog sena. Oblačila se kao baštovanka Dvora. A samo su njena usta padala u oči, crvena, sa donjom usnom, koja je bila puna, čvrsta, španska.
Tako se pričalo, u to doba, u otmenim kućama, oko Dvora. Dvor je vodio ratove sa Prajskom, pripremao podelu Poljske, hteo je da na presto Saksonije dovede jednog franceskog
Laskaju. Nikad u životu toliko poklona nije dobijao. Na kraju, dobiće i nagradu rosijskog Dvora, za revnosnu službu. Isakovič je Višnjevskom govorio da mu do nagrada, i bogatstva, nije više stalo.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
morao je u Toku vremena uticati i na njihov mentalitet, i njihovo političko ponašanje se često menjalo pod uticajem dvora i austrougarskog plemstva. U XVIII veku i u početku XIX veka počeli su podlegati zarazi germanskih običaja.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Vojvoda bečkog dvora, Karlo Lotarinški, niti je žurio niti je hteo da vodi te mase. On ih je terao kao velika stada, tamo‑amo, rešen da
da mora pobediti gde god se pojavi, pa nije više mnogo mario za ratna veća, uputstva glavnog zapovednika i pisma sa Dvora. Dovoljno je bilo da naiđu kiše, ili oluje, ili mračne noći, pa da kreće.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
basma za rađanje sinova jeste ona koja se izgovara kad svatovi uvode nevestu u novi dom, i koja glasi: „Okolo dvora dupčići, a u kuću sinčići“.
(M. M., LjBP, gl. 2) — Bogat je ko ima sinove, a ne ko ima volove. (Šaulić, A., ZNŽOJS, 1971, s. 687) — Okolo dvora dupčići, a u kući sinčići (reče đevojka u sebi kad je svatovi uvode u kuću, da bi mušku đecu rađala.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Onda se jednoga dana, u uličici preko puta Starog dvora, otvara izložba elektronike. Nešto dalje nalazi se neka kutija.
Radičević, Branko - PESME
“ On se stazi vrnu. „Stazo vita, nes' me Preko oni gora, Pa sretna odnes' me Sred miloga dvora. Nes' me dragu mome Da više ne tuži, Da suzno za mnome Lica svog ne ruži.“ (1843, 21. nov.
Čun tu vežem, lakim skokom Na obalu pa izletim, Pa laganim onda krokom Dvoru mile ja poletim. Blizu dvora gle meneka, A na vrati ono ko je? Mila moja mene čeka — Čekaš i sad, zlato moje?
Iti putnik, nuto sreće! Već da prođe pored dvora, Kad al' ozgo krasno cveće Savi s' na nj'ga sa prozora. Diže glavu on visoko Pa devojče spazi tamo, Divno čedo
(1846, 6. jun) JADI IZNENADA Lipa stoji nasred dvora, Sunce sjaje odozgora, A pod lipom jedna deva Veze mlada pa popeva: „Itro, itro, iglo moja!
“ Četa bliže, pa sve bliže, Već do beli dvora stiže — „Bože mili, Bože blagi, Ta ovo je bogme dragi!“ Pa polete pred miloga, A on klonu s konja svoga — Ao jada
ti si iz daleka, Jera misliš, kâ što reče amo, Da ovdena žive zverke samo, A ne znadeš sred ove gorice Bele dvora Rajka Žeravice.
svoje — No ljuto se mlada zagovori, Valjalo je da sam već na dvori, Zbogom sada, al' kad otle pođeš, Nemoj naših dvora da mimođeš.
Što počini nekoliko tića, A još veće što za dugo nije, Već od skora, od Đurđeva dana, Pa već kakvih osta dvora pustih, Kakvih aga nestanulo s glasa!
Zaman su mu zborili drugari, Da se prođe, da dvora ne pŷsti: „A eto se za Miluna čulo Da je blizu negdje sa družinom, A pašče je, a zgoda bi bila —.
I ostalo što je za potrebu, Te s' makoše tajom unaprijed, Jedan na tu, drugi na 'nu stranu, Ponajviše put dvora bijeli — Ma za Musta već su potamnjeli.
Da odnese moje milo, Prosto joj ne bilo!... Ja prošeta pored njeni dvora, Ona stoji tužna kraj prozora, Malo čedo drži u naruče; Kad je zgleda, srce meni puče.
Na istoku sinu zora, On iz svoga šetnu dvora, Šetnu zdravo i veselo; Začu žubor, spazi vrelo: „Okle tako, vodo draga?
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
HASANAGINICA: Kad pođe svadba odavde, moramo proći kraj dvora Hasanaginih... BEG PINTOROVIĆ: Baš, bogme, lepo! Može i aga, s prozora, da uživa u pucnjavi i pevanju!
Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU
vence spletavaju: Sa ružicom prsi svoje krase I vesele uzvišuju glase; Na pohvalu RIMSKOGA CESARA, Austrijskog dvora gospodara. JOSIFE FTORI, mili vladetelju, Sunce sveta i blagodetelju!
Kostić, Laza - PESME
otvori vrata jednoj siroti!” dugo je tako kucala bula, dugo je nisu bratija čula, dok nije jedan iz dvora se vinô, bravu odvrnô, vrata odškrinô: „Pa koje dobro, lepa hrišćanko, il' nevolja koja, mlada neznanko?
Dugo je tako čekala mlada, kad ujedared otvore se vrata, izleti jedan konjanik iz dvora, rekô bi trkom pregazit je mora, izleti i brzo nestade u gori, cura se krsti, u sebi zbori: „Da crna konja, da crnja
— Ha-ha-ha-ha-ha!” V Askalon je divan grade, primorje ga više nema: dvor do dvora, hram do hrama, stub do stuba, trem do trema.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
noć stane neko na vratima lupati, zadrma se cijeli dvor, neka huka, vriska, pjevanje, sijevanje, bi rekao sama vatra oko dvora sipa. U dvoru se poplašiše i stanu od straha drktati. Naje danput neko progovori: — Otvorite, carevići, vrata!
Kako svane, oni odmah stanu gledati da l' ima kakoga god traga kud je ona sila išla od dvora carskog, ali se ništa znati ne more; nigdje nikakoga traga ni glasa.
Druge noći u isto vrijeme stane opet onaka sila, huka i piska oko dvora carskog, i neko počne na vratima govoriti: — Otvor', carevići, vrata!
I ona sila s đevojkom otide. Sjutradan kako svane braća oko dvora i dalje, pa traže traga da l' se štogođ znati može kud je ona sila otišla, ali ništa na ovom svijetu nije se moglo
U isto vrijeme dođoše i sluge iz dvora carskoga i jave caru kako je šćela zmija da njegovu ćerku ujede. Kako to car čuje, odmah otide u dvor pa upravo u onu
jednom car pođe u lov, a njemu kaže: — Ostani ti tu kod dvora i evo ti devet ključeva, čuvaj ih kod sebe; možeš — veli — da otvoriš tri četiri odaje, tamo ćeš viđeti da imade i
— Pa ga otera iz dvora, a on siromah onda otide u svet, i pribije se u jednoga kneza da mu čuva ovce. Carica ona što je imala vodu, ostane
Zmaj kad to vidi, začudi se: „Kakva to sila goni od mojega dvora!“ — pa se vrati natrag i uzme buzdovan pa s njim kući.
Onda zmaj srdito reče: — Nije on došao da te vidi, nego da te vodi. Čujući Stojša iz dvora ovaj razgovor, iziće i on pred zmaja, a zmaj kako ga vidi, stisne se na njega, a Stojša ga dočeka pa se uhvate u koštac
Kad zmaj to vidi, začudi se: „Kakva to sila goni od mojega dvora!“ — pa se vrati natrag i uzme buzdovan pa s njim kući.
Onda zmaj srdito reče: — Nije on došao da te vidi, nego da te vodi. Čujući Stojša iz dvora ovaj razgovor, iziđe i on pred zmaja, a zmaj kako ga opazi, stisne se na njega, a Stojša ga dočeka te se uhvate u
Pošto jedva jedanput napita, dođe pred dvore i opazi navrh dvora zeca gde stoji. Onda zapita dvorane šta onaj zec navrh dvora radi.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Brzo se kradi iz tvojih dvora, obasjaj zemlju u noći blagoj, u srebro okuj vrhove gora, a ja ću poći mamici dragoj.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Koprena dubokog mira Uvija polja i ravni. Rumene pruge se gase — I bledi mesečev zrak, svetilo nebeskih dvora, Kroz maglu diže se već — i nema, duboka tama Dovodi bajnu noć sa sinjeg neznanog mora. Sve grli mir i san.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
I vuk je kroz kobi pitom postao, a trave u podrumima mog dvora podivljale podižu kamen. Sa zemljom me rastaju, uzvišenosti u ljute skutove sam izgnan.
Sići ću i ja sa stremena kad se jave trube s belih dvora kad omekšaju vatre, kad se pokaju zmije i brat se s bratom zagrli u srcu kremena.
*** U ovom času kad je plemenu potrebno višnje znanje silazi orao s gorskog dvora bolestan i mrk oči ne odvaja od zvezda vode ga dva mladića o čija se ramena oslanja neki vide u njemu božansku ribu
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Kade Vide s vojske dođe, Sede Vide da večera. Stade gromot, stade tropot Oko dvora Vidojeva. Al’ govori beli Vide: “Iziđ’, ljubo, te pogledaj Šta je gromot, šta je tropot Oko dvora Vidojeva!
Al’ govori beli Vide: “Iziđ’, ljubo, te pogledaj Šta je gromot, šta je tropot Oko dvora Vidojeva!“ Kad iziđe verna ljuba: Konji mu se kopitaju — Raduju se gospodaru Da je skoro s vojske doš’o; i golubi s
u primorje, Al’ se vidi krajem mora Mlado momče jezdi konja, Koje nema ljube doma; To gledala mlada moma S b’jela dvora nje prozora, Sama sobom govorila: “Daleko je dvor od polja Rad’ prostrana slana mora! Višnji! Višnji! razberi me!
“ 37. Kod popova dvora Guvno prerovljeno, Zlatom popleteno; Na guvnu je rpa, Rpa od bisera, I po rpi palo Jato golubova; Svi golubi
To ne bila zlatna žica iz vedra neba, Već to bila lepa Ruža od dobra roda. 81. Okolo dvora jasenje, U ovom dvoru veselje, Mladi se Petar ženjaše, Svu braću zove na svadbu, Sva braća njemu dohode, Petar im
Sama mi je gospođa kod dvora, Neće znati da je silna moba, Već će mislit’ da je turska vojska Mlada, luda, poplašiće mi se, Tanka, vitka,
Te doplovi do Đurđeva dvora, Pa zapitaj Đurđevu majčicu: Oćeš, majko, oženiti Đurđa? Ne ženi ga mladom udovicom, Već ga ženi lepotom devojkom.
Ne ženi ga mladom udovicom, Već ga ženi lepotom devojkom.“ 114. Čudna ti mi godinica dođe! Kad mi dragi ispred dvora prođe, I pogleda uz pendžere moje, Čini mi se, do mora je moje.
“ “Nisu Turci, već su vuci; Pospavaj, jagnje, kod mene!“ “Deca viču ispred dvora; Puštaj me, dušo, da idem!“ “Nema dece ispred dvora; Pospavaj, jagnje, kod mene!
“ “Deca viču ispred dvora; Puštaj me, dušo, da idem!“ “Nema dece ispred dvora; Pospavaj, jagnje, kod mene!“ “Majka više na vratima; Puštaj me, dušo, da idem!
150. Vudi majka svog Ivana sina: “Ustani se, moj mili Ivane! Prođe tebe Mara ispred dvora, U ruci joj srebrni kondijer, Da donese lađane vodice.
Odnesoh ti grlo negrljeno I bijelo lice neljubljeno. Je l’ ti žao, žalosna ti majka? Kad ti sjutra ispred dvora prođem, I provedem kićene svatove, Na tvom konju i na tvom kavadu, I pod tvojim zlaćenim prstenom, — Ti ćeš, dragi,
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Ne bih je rukom za carske dvore mako, za onaj bludnicâ raj. A šta je meni do tih mramornih dvora tučnog ponoćnog sata, što očima slepim odbijati mora, sestri sramnoj od brata?
Za Mojsija su Putnici verovali da je otrovan, u Beču, od strane austrijskog dvora. Gavrilo je bio osobenjak i neženja, a Mojsije je umro na narodnom poslu.
štrajkom i ispraznili učionice, a rešili smo i to, da se prođe, demonstrirajući, pored Ministarstva prosvete, Dvora i podnese peticija, predsedniku Vlade.
Zatim smo, u gomili, izišli na ulicu. Prošli smo, derući se, pored Ministarstva prosvete, i Dvora, pa smo doprli do Predsedništva, koje je onda bilo preko puta Oficirskog doma, u takozvanoj Ristićevoj kući.
Prema propisu, žandarmi su onda uzeli pušku k nozi, a mi smo opet probili kordon i vratili se na Univerzitet, pored Dvora, vičući. Bilo je svega nekoliko probodenih kaputa u gužvi.
Rakić, Milan - PESME
Katkad, kao zrak mesečev, mine Pustim odajama usamljenog dvora. Tu tuguje ona čekajući mene, I sa svojih gora od snega i leda Uzdišući za mnom bolećivo gleda, I u slatkoj čežnji
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
(„Kipurija“ kako se u poveljama pominje, ili „Ćipur“ kako se danas izgovara, zove se ledina pokraj sadašnjeg knjaževskog dvora; na toj ledini vide se temelji od stare građe).
“ „Ne još.“ „A gdje si ih smjestio?“ „U mlađupnicu.“ „Neka ih!“ Zvona zazvoniše. Vidjelo s dvora napuni sobu te poblijeđe plamičak od voštanice. „E, utili svijeću pa ajdemo!“ reče vladika.
Iza stakala na oknima, viđahu se mrežaste lijepe zavjese. Oko dvora bijaše prostrana avlija zasuta sitnijem pijeskom, i zasađena granatim lipama; ta stabla pri dnu bijahu obzidana.
Djeca se raziđoše kud koje jedva čekajući da doma povijedaju strašno priključenje. Jan i Elvira pođoše mučeći put dvora. Curica bješe jako uzbuđena i krišom pogledaše brata. „Nemojmo kazivati da smo ga vidjeli!“ reče on molećim pogledom.
“ zapita djevojčica. Pavle, tužno nasmijavši se, povede ih niz druge stepenice, što svodiše niz naličje dvora. Pri dnu skala, pod nekom odrinom, sjeđahu dvije starice, majka mu i tetka — stara djevojka.
Grof bješe najmio nekoga momčića iz drugoga sela, koji se i pro zime s djecom sastajao oko dvora, te im uručivao knjige i pisamca od strika. Brat im Vencel, uvijek slabunjav i razmažen, drugovao je sad s njima počešće.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Nekakav putnik dođe u jedno selo u kome je gospodar imao veliki prekrasan dvor, pa kod dvora jednoga svog roba uhvatio u jaram te orao na njemu.
Koji zlovoljno došô, od dvora mu veselo pošô, rukah punanih a srca vesela, putem hodeći, boga moleći i lijepo zboreći: dobra gospodara, dobre
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Najposle se dogovore da beže. Brže bolje spreme se na put, sednu na konje pa beži. Kako oni umaknu iz dvora, a zmaj na konju dođe; kad uđe u dvor, ali carice nema; onda on stane govoriti | konju: „Šta ćemo sad?
” S otim otide iz dvora. Kad zmaj dođe kući, ona mu se stane umiljavati i previjati se oko njega, i od svašta se s njime razgovarati; pa mu
” Pa ga onda izvede nasred dvora, oko kojega je bio sve kolac do koca, i na svakome kocu po ljudska glava, samo na jednome nije bila, i ovaj je kolac
Kad zmaj to vidi, začudi se: „Kakva to sila goni od mojega dvora!” pa se | vrati natrag i uzme buzdovan pa s njim kući.
” Onda zmaj srdito reče: „Bre nije on došao da te vidi, nego da te vodi.” Čujući Stojša iz dvora ovaj razgovor iziđe i on pred zmaja, a zmaj kako ga vidi stisne se na njega, a Stojša ga dočeka te se uhvate u koštac
Zmaj kad to vidi, začudi se: „Kakva to sila goni od mojega dvora!” pa se vrati natrag i uzme buzdovan pa s njim kući. Kad dođe pred kuću, iziđe careva kći predanj, a on se prodere na
” Onda zmaj srdito reče: „Nije on došao da te vidi, nego da te vodi.” Čujući Stojša iz dvora ovaj razgovor, iziđe i on pred zmaja, a zmaj kako ga vidi, stisne se na njega, a Stojša ga dočeka pa se uhvate u koštac
Kad zmaj to vidi, začudi se: „Kakva to sila goni od mojega dvora!” Pa se vrati natrag i uzme buzdovan pa s njim kući. Kad dođe pred dvor, iziđe careva kći predanj, a on se prodere na
Onda zmaj srdito reče: „Nije on došao da te vidi, nego da te vodi.” Čujući Stojša iz dvora ovaj razgovor, iziđe i on pred zmaja, a zmaj kako ga opazi, stisne se na | njega, a Stojša ga dočeka te se uhvate u
Pošto jedva jedan put napita, dođe pred dvore i opazi navrh dvora zeca | gde stoji. Onda zapita dvorane šta onaj zec navrh dvora radi.
Onda zapita dvorane šta onaj zec navrh dvora radi. A dvorani mu odgovore: „Da se ko nađe da skine onoga zeca, zec bi se sam zaklao, sam oderao, sam isekao, sam
Onda im zmaj reče: „Idite i kažite mu nek mi ide iz dvora, jer ako mu dođem, ne će mu ni kost s košću ostati.” Dvorani iziđu na čardak k Stojši pa mu kažu šta veli zmaj, a
Sveti Sava - SABRANA DELA
(I Jn. 5, 20; Jn. 17, 3; 14, 13-4; 16, 23) Dečice moja, pazite se i čuvajte od zla da neko ne ostane izvan dvora. Ako li je, braćo, neko len kao ja, razobličujući svoju ukorenu nemoć i kukavnu lenost i tegobu sna, ipak, preni se, o
Ćosić, Dobrica - KORENI
Ja nemam sina!“ „Tvoj Vukašin, vladin poslanik. On je na drugoj strani. Za svaki slučaj.“ „Ti si se kod dvora osigurao.“ „Kad si digao bunu, još onda si se prodao.“ „Na dve si stolice. Neće ti preki sud suditi, pa izazivaš.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Ali ubrzo bi se našao neki drugi moćnik i zatočeništvo malih svirača se nastavljalo. Bor je bio daleko od moćnikovog dvora, a još dali od carskog dvorca kamo su ih odveli jednoga dana.
Tako i podne dođe, i slavno društvo se rasturi da predahne, ali njihova svirka ne stade da bi san cara i dvora bio slađi.
Sav mračan, sedeo je u najmanjoj sobi dvora prevrćući drevne knjige. — Možda je u knjigama njegova sreća? — uzdahnu carica maj ka, ali princ ništa ne reče.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Dok se približavao velikom zdanju dvora, koje je nekada često gledao iz Zemuna i video ga kao znamenje turske sile, možda i nepobedive, bio je iznenađen.
Uplašeni, zahtevali su da se taj stari čovek što pre prenese na neko mesto zdravije od tih odaja Pašinog dvora u kojima su se, pod drvenim tavanicama, gomilale istrošene prošlosti i glasovi pretvoreni u trulež.
razume se, on nije mogao da zna da će, u decenijama što tek stižu, ista soba privlačiti i druge stanovnike Pašinog dvora.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
“ „Znaš u hladu, ispod one grane, Bistri izvor, gde smo bili lane; Kažu da je iz vilinih dvora; Od njeg' bolnik ozdraviti mora“ - „Ozdraviti mora“...
Koprena dubokog mira Uvija polja u ravni. Rumene pruge se gase I bledi mesečev zrak, svetilo nebeskih dvora, Kroz maglu diže se već; - i nema, duboka tama Dovodi bajnu noć sa sinjeg neznanog mora. Sve grli mir i san.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
kralja, primljeno kod Hijerona u oproštajnoj audijenciji, vratilo se na lađu u pratnji velikodostojnika kraljevskog dvora. Tu ih počasti Euristenes bogatom zakuskom i vinom iz Lilibeona, današnje Marsale.
“ Oborene glave izađe Arhimedes iz kraljevog dvora. Noge mu klecahu, glava tištaše, a beše velika vrućina i omorina. Kad se nađe pred velikim zdanijem varoškog kupatila
Izvinjavajući se isprva obema rukama, on se isprsi i reče sa ponosom :„Ja sam nabavljač nadbiskupskog dvora!“ Potapšah ga po ramenu. „To je bogme dobro nameštenje!“ On se nasmeja zadovoljno.
U takvom rizičnom preduzeću mogu učestvovati samo jake kapitaliste, a pored toga uživati i poverenje kraljevskog dvora. Moj muž ga, u tom smislu, uživa već preko dvadeset godina“.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Vrcali su sakakati, obesmišljeni „šlagvorti” tražeći da uspostave vezu među sobom. — Hej! kraljevskog dvora pješice! — izvikivao je jedan. — Ko ima kraljevskog dvora pješice? Veza se nije odazivala.
— Hej! kraljevskog dvora pješice! — izvikivao je jedan. — Ko ima kraljevskog dvora pješice? Veza se nije odazivala. — Bogamu, ko zna da mi kaže što je to? Što mu to znači kraljevskog dvora pješice?
Veza se nije odazivala. — Bogamu, ko zna da mi kaže što je to? Što mu to znači kraljevskog dvora pješice? Drugi je grmio iz ugla: — Momci! Čije je rđo čađava? — Glupane! Rđo čupava, a ne rđo čađava! — Svejedno!
akademici, rektori i prorektori, predsjednik Kasacije, predsjednik Vrhovnog upravnog sudišta, predsjednik Računskog dvora, predsjednik Glavnog privrednog vijeća.
Enthebung-om, koji se obnavljao od godine do godine, potpredsjednici Kasacije, Vrhovnog upravnog sudišta, Računskog dvora i predsjednici apelacionih sudova, zemaljskih upravnih sudova, pokrajinskih privrednih vijeća, dekani i prodekani,
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Kad je došao do dvora, nije smeo odmah da uđe unutra, nego ode u jednu vrlo lepu baštu, koja je bila pored dvora. U toj bašti bilo je mnogo
Kad je došao do dvora, nije smeo odmah da uđe unutra, nego ode u jednu vrlo lepu baštu, koja je bila pored dvora. U toj bašti bilo je mnogo lepog i raznovrsnog cveća a pored sviju staza bile su ponameštane kamenite klupe.
Kada je bila blizu dvora, opazi je onaj bivši siromašak, pa će ženi: — Eno nekakove sirote žene, gole i bose, no reci materi neka je svrati,
Najposle se dogovore da beže. Brže-bolje spreme se na put, sednu na konje, pa beži. Kako oni umaknu iz dvora, a zmaj na konju dođe. Kad uđe u dvor, ali carice nema. Onda on stane govoriti konju: — Šta ćemo sad?
S otim otide iz dvora. Kad zmaj dođe kući, ona mu se stane umiljavati i previjati se oko njega, i od svašta se s njime razgovarati, pa mu
Pa ga onda izvede nasred dvora, oko kojega je bio sve kolac do koca, i na svakome kocu po ljudska glava, samo na jednome nije bila, i ovaj je kolac
Ali je carica ugleda s dvora, pa stane govoriti sama sebi: „O bože moj, ja sam carica, pa nemam zlatnog razboja ni preslice, ni zlatne kvočke ni
noć stane neko na vratima lupati: zadrma se cijeli dvor, neka huka, vriska, pjevanje, sijevanje, bi rekao sama vatra oko dvora sipa. U dvoru se poplašiše i stanu od straha drktati. Najedanput neko progovori: — Otvorite, carevići, vrata!
Kako svane, oni odmah stanu gledati da l̓ ima kakoga god traga kud je ona sila išla od dvora carskog, ali se ništa znati ne more; nigdje nikakoga ni traga ni glasa.
Druge noći u isto vrijeme stane opet onaka sila, huka i piska oko dvora carskog, i neko počne na vratima govoriti: — Otvor̓, carevići, vrata!
I ona sila s đevojkom otide. Sjutradan, kako svane, otidu braća oko dvora i dalje, pa traže traga da l̓ se što gođ znati može kud je ona sila otišla, ali ništa na ovom svijetu nije se moglo
U isto vrijeme dođoše i sluge iz dvora carskoga i jave caru kako je šćela zmija da njegovu ćerku ujede. Kako to car čuje, odmah otide u dvor pa yppavo u onu
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Od njegove radnje do carskog dvora moglo se dobaciti kamenom pa su ljudi iz najviših aristokratskih krugova svraćali do njega da kupe duvan.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
kuće preko sela opet ih prati gomila djece, pa se od njih odbraniše tek kad svatovi u obraz im zatvoriše vrata od dvora. Objedujući, naoko su svi veseli, a na zadnju vino ih podžiga, pa bockaju mladu nevjesticu i tada se i ona smije...
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Ja bih tebi svakog danka Srce moje davô s nova, Uz to pride novih dvora, Divnih sela i gradova. Ali ja sam pesnik samo, A taj pesnik sirotân je, — I ti s’ moraš zadovoljit’ Ovom pesmom,
širi, — Nije tamjan, nije, tvoja duša miri, Južni srpski cvete, trgnut s Crnih Gora, Presađen u vrte ruskog carskog dvora! »Starmali« 1889. ZAR NEMA DRUGA LEKA!
Petrović, Rastko - AFRIKA
Kralj Pebenjani je kralj, šef rase Uavatara, vođ ratnika, sin krokodila, krokodil sâm. U noći unutrašnjost njegovog dvora, komplikovana, s masom kulica, krovova, nadstrešnica, zidova, čudno osvetljena, sasvim srednjovekovna kao i onog u
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
željom idu prestolu, O nekakvome pravu sanjajuć, Čizmama gaze tkivo debelo, Isprepletano zlatnom osnovom Što se po dvora tremu prostranom Raskošno širi, širom prostire!... „Neblagodarni!...
STANA: I to da kažem! Za sinom svojim tužim, nesrećna; Za njega jednog tvrde pragove Pašina dvora čepam strašljivo, Uklanjajući prostu haljinu, Da mi krajičak kakve zakrpe Ne dirne, kako, mermer uglađen!
meni, suzom varljivom Polivajući ploče mermera, U zanetosti obećavala; Da ćeš je zlatom moje dolame I drugim sjajem dvora bogatog, Kao leptirka krila šarenog, Na sveću mamit veštom udicom, Dok je na grud’ma mojim ne vidim? Pa gde je kći?
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
“ Znaš u hladu, ispod one grane, Bistri izvor, gde smo bili lane, Kažu da je iz velinih dvora, Od njeg’ bolnik ozdraviti mora. „Ozdraviti mora...
i cveće, Da se po njem’ šeće; Budih gore, da zelen prihvate, I slavuje da se pesme late; Pričah izvor iz vilinih dvora, Od kog bolnik ozdraviti mora; Nadolevah crnih misli tamu; Klečah nadom u božijem hramu; Zvah prirodu, koja jošte
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Sad bradati Rusi dvižut svoje lopate, Jedan drugom viču: „Gledaj sade, zlopate!“ Sn'jeg so dvora čiste, na ulicu vuku, Krestom sebe po persiju i po čelu tuku.
Ja zabravih dveri, svoju sablju dočepav, Strepim sam u mraku, kod pendžera stav, Ibo preko dvora, ot vsjeh v domje odjeljen, Živih sam u domiću k'o u šumi jelen; Al' eto ti opet, ko iz grozne tuče, Sa svih strana kao
Stado veće vozigrava meni ispod gora, Njiva oko pastirskoga razbotjeva dvora; Dolina mi novu ljupkost jutrom daje rosna, Novu sladost s hladom svojim drena plodonosna; Sunce s neba, mjesec, zemlja
” Da je lepa, reć se mora, I sličnija krasu dvora Neg’ običnog stana, A pritom je naučena Šta će radit kao žena Shodno vospitana.
Onaj dvorac pun je vila, Čarolija, njinih sila, Plenitelne pesme kliču, Prolazećeg svakog viču, Kad budemo pokraj dvora, Ne sećaj se ti odmora, Iduć’ spavaj — al’ ne sanjaj, Nit’ s’ kom’ javljaj nit’ poklanjaj, Vatru tela mozgom mori,
Iza dvora izmeđ gora Biće dosta nam’ odmora.” Pokraj dvora kad su stigla Dva rođena mlada brata, Kapci zlatni dvora s’ digli
Iza dvora izmeđ gora Biće dosta nam’ odmora.” Pokraj dvora kad su stigla Dva rođena mlada brata, Kapci zlatni dvora s’ digli, Otvorila sva se vrata Od bisera, suva zlata.
Iza dvora izmeđ gora Biće dosta nam’ odmora.” Pokraj dvora kad su stigla Dva rođena mlada brata, Kapci zlatni dvora s’ digli, Otvorila sva se vrata Od bisera, suva zlata. Izlećeše vila jata.
Vilovskoga s’ plašeć tela; Kad četvrta zora rujna Svanu otkad brat mu tamo, Vika, huka ču se bujna: „Da iz dvora njega damo!
Jakšić, Đura - JELISAVETA
— A bih onako sasvim kraljevski, Kraljevske moći znakom svakojim: S krunom, porfirom i sa grbovi — Udvornika i dvora duždevskog, Detinjstva tvoga sjajne prošlosti — Sa pokornošću vašeg pokora, Ljubeći ženi meku ručicu — Preminule te
] TREĆI DEO [Đuraško javlja Jelisaveti o zaveri koju Staniša i Radoševi sinovi, Boško i Bogdan, spremaju protiv dvora. Kapetan obećava kneginji da će, zajedno sa svojim perjanicima, brzo ugušiti bunu.
nigde plamena, Nigde klisure, nigde kamena, Sve se u sinje more stvorilo — Široko more naše nesreće — A tvoga dvora tvrdoj zidini Burnoga sanka mašta svemoćna U času prvom svoga stvaranja Nesrećan oblik dade galije...
(Vujo gunđajući izvodi ranjenika napolje.) KNEZ ĐURĐE: Idi, uklon’ se — Na levom krilu dvora kamenog U trećoj sobi možeš poznati Po sedoj kosi salik Baošev — Tu ćeš na suhoj videt desnici Ispisan prsten
desnici Ispisan prsten veštom kičicom — Lazara svetog poklon poslednji — Taj prsten samo jednim dodirom Otvara dvora tajne svodove, — Onde se skloni... a poginem li — Svodova vlažnih mračni putovi Na mletačku te zemlju izvode.
a poginem li — Svodova vlažnih mračni putovi Na mletačku te zemlju izvode. JELISAVETA: Znam — To su grobovi, Ti dvora tvoga mračni svodovi Studenog gnezda, gada memlinog Što se iz mraka rađa zemljinog. (Jelisaveta odlazi.
Al’ neka! Nek starog dvora mermer umije Sa bratskom krvlju glatke obraze: Nek čuva pege, nek hrani kletvu Što će unuka naših unuče Protivu
Bojić, Milutin - PESME
CRVENA ŽENO, S OČIMA OD VATRE ZALjUBLjENI DAVID I pred veče usta David sa postelje svoje, i hodajući po krovu carskoga dvora ugleda s krova ženu gdje se mije, a žena bješe lijepa na oči.
Zadnja zvezda dogoreva. XI Sever je pleo granama opelo, Pobožno zima spuštala se s gora, Iz svoga sivo-plavetnoga dvora; I jablanju se grčila imela.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Iako piše po nalogu dvora, Domentijan je bio dovoljno udaljen i od aktuelne vlasti i od događaja koje opisuje, te može da postupa umnogome kao
Kao pandan ovakvom osnivaču srpske crkve, Domentijan je, takođe po želji dvora, sastavio novu verziju Života svetog Simeona (1264), kompilirajući svoje prethodno delo i Stefana Prvovenčanog, i
Među Danilovim sledbenicima jesu i drugi ljudi s dvora. To je dvorska literatura. Tu su učena knjeginja Milica, udovica Lazareva, prva srpska pesnikinja tuge i bola, Jefimija,
za antičku istoriju, racionalni duh epohe otkriva se i u tekstološkim i lingvističkim poduhvatima despotovog dvora i okoline.
Ćipiko, Ivo - Pauci
— Poslušaću vas, — reče mladić — ako i je za me kasno. — Pa iziđe iz dvora na ulicu. Uputiše se mučke kroz selo. Između kuća bijaše sve mirno.
— Biće u zagonu, — veli općinski čauš i popođe po prevraću. I izvedoše kozu iz dvora na uzici. Potežu je za sobom, a ona se ne da; skupila glavu poda se, pa se odapire prednjim nogama.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Pokazaću im da ja umem i gospodin da budem. Ne gledaj na srebro i zlato, Jelena, ne štedi novac. Imaš ukras kraljevog dvora da budeš. Moraju zapitati koja je ono gospođa što blista u zlatu.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Koprena dubokog mira Uvija polja i ravni. Rumene pruge se gase I bledi mesečev zrak, svetilo nebeskih dvora, Kroz maglu diže se već - i nema, duboka tama Dovodi bajnu noć sa sinjeg neznanog mora. Sve grli mir i san.
U tome čudnome času, od zračnih ploveći dvora, Mesečev bledi zračak ozari vrhove gora, I vihar duvati stade. Kroz tavne poljane i mirne Maglovit, nemirni lahor kad i
U kome ima sjajnih dvora, Bolnica jedna, bolnih tma, I farmacenta i doktora, I pored toga - groblja dva. U kome ima gospođica (Salona naših
To su tužni spomenici razorenih carskih dvora. S gorkom tugom bacajući suzni pogled sa visine Carski sin je, davno nekad, željno gledô u doline A u veče pevao je
Ona posla sedog Mavra, Da provede mladog dona Kroz odaje njenih dvora I redove od kolona. Mladi Nunec išao je, Gde ga pozva lepa sreća; Zabacivši zvučni gitar Na široka svoja pleća.
To beše Ben—Kasim glavom... Kô putnik s dalekih mora, On gleda u čudno veče s razvali braminskih dvora, I celu njegovu dušu obuze sumorna seta Nad spomenikom mračnih, minulih i drevnih leta A sova s razvala kliče i mesec
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Ti mi nećeš zameriti, što ću se poslužiti slavnim tvojim imenom da mi se otvore vrata dvora na Hradšinu. Naš putni plan, draga prijateljice, smišljen je da ne može biti bolje.
Zaustavismo se, da pokažemo naše isprave, pred glavnom kapijom carskog dvora. On je sličan Luvru, a obuhvata, kao što videsmo, kad se uvezosmo unutra, nekoliko prostranih dvorišta.
Znam tačno gde on leži. Samoživi car nastanio se u onom delu svoga dvora, koji ne gleda na Vltavu i varoš, nego na jednu usku dolinu koja se zove Jelenov jarak.
Maršal dvora okrete se i svima prisutnim saopšti da danas niko više ne može biti primljen u audijenciju. Niko nije tim iznenađen,
Sazidana je, u stilu florentinske renesanse, na Hradšinskom trgu, pored carskog dvora. Prvi sprat tog gospodskog doma, osvetljen bezbrojem sveća, pun je Gostiju.
A sada je vreme da pođemo! Naviknuti na takva putovanja, mi smo, kao što vidite, već stigli do praga boginjinog dvora. Ali, pre no što zakucamo, obrnimo se malo unatrag.
U svojoj verskoj revnosti, oni bi zažalili da glavno vaspitno odeljenje bivšeg nadbiskupskog dvora nije više u upotrebi da me onamo pošalju u školu.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
“ On se stazi vrnu. „Stazo vita nes' me Preko oni gora, Pa sretna odnes'me Sred miloga dvora. Nes' me dragu mome Da više ne tuži, Da suzno za mnome Lica svog ne ruži.“ . 21. nov.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Nikad se ne zna: carsko je i na đubrištu carsko! Kasa svečano utonu u ćutanje. Šta i da kaže o sjaju carskog dvora stolicama i loncima koji dalje od sirotinjske kuće nisu makli?
— dodala je, a doglavnici i savetnici zbunjeno su pogledali jedan drugoga, ali već sutradan iz dvora i iz srećnoga Plavog carstva nestala su ogledala.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Omiljeni naučnik s dvora despota Stefana, Konstantin Filozof, u biografiji despotovoj, pisanoj 1431 dakle, samo 42 godine posle boja kosovskoga
I on pođe. S njime je i Miloš, i vojvoda Janko, i Momčilo, i dete Grujica, i Relja Šestokrili. Kad su bili blizu dvora opake devojke, ona ih je ugledala sa čardaka, gde je vezla na zlatnom đerđevu.
“ Sami Mlečići nisu bili u stanju da iziću na kraj s uskocima, te su zatražili od austrijskog dvora da se uskoci „uklone iz Primorja, a barke njihove da se spale“.
Ovamo dolazi i onaj jedinstveni opis Lekinoga dvora (u pesmi Sestra Leke kapetana) koji može da se poredi sa opisom Alkinojevog dvora u Odiseji i, naročito, opisi
i onaj jedinstveni opis Lekinoga dvora (u pesmi Sestra Leke kapetana) koji može da se poredi sa opisom Alkinojevog dvora u Odiseji i, naročito, opisi uzbuđenja prema spoljnim znacima — opisi koji su prava mala remek–dela.
spisi, zacelo, ne zaostaju za Homerovima, ni opisi megdana takođe, ni oni iz Ženidbe od Zadra Todora, ni opis Lekinoga dvora. Ali u opisivanja prirode i mnogih drugih prizora Homer je daleko iznad našeg narodnog pesnika.
Narodni pevač je tu pojedinost prećutao. Ali, po svemu sudeći, on je Jugovićku u tome trenutku video van dvora, u dvorištu, kako sedi na niskoj tronožnoj stoličici ili na travi, jer inače ne bi mogla da joj padne u krilo sinovlja
“ Skoči Miloš na noge lagane, pa govori svojim čobanima: „Oj čobani, moja braćo draga, ova knjiga jest od dvora moga: stara mi je na umoru majka, pak me zove da me blagosovi, da na mene kletva ne ostane; vi čuvajte po planine
Kad je bio blizu b'jela dvora, dva su brata pred njeg išetala a za njima ostarjela majka. Veli njima Miloš čobanine: „Zašto, braćo, ako boga znate!
u planinu, pozvaćemo stara Jug-Bogdana, s njim će poći devet Jugovića; ti ne idi u planinu, Lazo, no ostani kod bijela dvora, te gotovi gospodsku večeru. Kad dođemo iz lova planine, ja ću svraćat Juga na večeru, a ti svraćaj devet Jugovića.
“ Pavle ćuti, ništa ne govori, veće jezdi napred pred svatovi. Kad su bili blizu bela dvora, daleko i ugledala majka, vesela je pred nji išetala i gospodsko kolo izvodila, po trojicu u dvor uvodila: sadi kuma
Mož' li s', robe, junak otkupiti?“ Ti me pitaš, ja pravo kazujem: „Mogao bih život otkupiti, tek da mi se dvora dovatiti, očevine i pak postojbine; imao sam nešto malo blaga, mloge lave i mloge timare, mogao bih otkup
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
se to na svetu zdesiti da i iz ropstva čili tuđ sluga na carstvo sedne i zemlja ga dragovoljno prihvati a i iz careva dvora i roda prosjak se nađe. I sobom sam car, s koje mu rad nepravde, s carstva ispada i na ljuto siromaštvo potpada.
Gluhu na uhu govoriti. Bolje vrsni mlad razuman i osvestan sluga, negoli budalasti car! I iz careva dvora i roda prosjak se nađe. Jedan i siromah mudar, mnogo vrstniji od svih smetenih gradskih boljara.
Te i mi tako po naturi da učinimo ka što čine neke izdaleka došle jabandžije, koji no nisu nikad dvora careva ni cara videli i vrlo za tim žele da mogu teke k vratma pristupiti sunablizu, te progledaju bar očima kako i
— U pjanice! Koga ruže ljudi i psuju, šegaju se iz kuće, od sofre, iz dvora, vukući proteruju? — Pjanicu! Koji se psuju, ruže, seku se, čupaju, tuku i biju se? — Pjanice!