Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Mahalčani su tu kuću zvali: Trifunovi dvori! Iza te kuće bila je preostala jedna, kamenita, čatrnja, u kojoj više nije bilo vode, a koja je bila zazidana sad i
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Ove tzv. stajaće reči jesu npr.: dvori (za kuću), ljuba (za ženu), čedo (za dete) itd. Stalni epiteti kao, na primer, sinje more, bele ruke, vrani konji, rujno
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
Za dete ničije što bez nedra majke život poče, kome ne ostavi otac štita, za nahoče kome nema niko da dvori, niko da mosti, niko da tepa, samilosti!
Radičević, Branko - PESME
“ Tako putnik tuži, poje, Pa goricom dalje iti, Al' kraj puta dvori stoje, dvori jedni ponositi. Iti putnik, nuto sreće!
“ Tako putnik tuži, poje, Pa goricom dalje iti, Al' kraj puta dvori stoje, dvori jedni ponositi. Iti putnik, nuto sreće!
Sevnu munja — gledaj tamo gore One bele ponosite dvore, Stoje dvori, slava neka stara, Kažu dvori silna gospodara, Udareni na stenje visoko — Baš se vidi gde caruje soko.
Sevnu munja — gledaj tamo gore One bele ponosite dvore, Stoje dvori, slava neka stara, Kažu dvori silna gospodara, Udareni na stenje visoko — Baš se vidi gde caruje soko.
Gledni samo — vidiš tamo gore One bele ponosite dvore, To su dvori Žeravice Rajka, To su dvori mojega babajka. Dođi k nama, svak te rado čeka, Jer si, vidim, putnik iz daleka,
Gledni samo — vidiš tamo gore One bele ponosite dvore, To su dvori Žeravice Rajka, To su dvori mojega babajka. Dođi k nama, svak te rado čeka, Jer si, vidim, putnik iz daleka, Majka, seja za tebe se boje, Jer
Majka, seja za tebe se boje, Jer si samac ostavio svoje — No ljuto se mlada zagovori, Valjalo je da sam već na dvori, Zbogom sada, al' kad otle pođeš, Nemoj naših dvora da mimođeš.
“ I već su se polja prihvatili — Već i dvori Mustovi se vide — Hajduci se malo ustaviše, Prozboriše, straže narediše, I ostalo što je za potrebu, Te s' makoše
Odavde nije, dakle otkuda je? Odavna sluga tu se njegov bavi, Al' oto vreme gde on proboravi? U dvori teškog rekoše bonika, A to se njemu ne vidi iz lika; Pa ako beše, sada već prebole, Mogâ bi amo silaziti dole; Već
dođu neka momčad mlada, Donesu glase i još sitne knjige, A ovo njemu grdne gradi brige; Jer katkad on njih zadrži na dvori, I pet-šest sata s njim' veća i zbori. A juče njemu nji dvojica doše, Kod njega biše, odma otidoše.
Kraj reke beu jedni dvori tude, Na dvorim ništa čemu s' ljudi čude; U dvori tude na dušeka meka, On pade, tužan, skoro van sebeka; Al' eto
Kraj reke beu jedni dvori tude, Na dvorim ništa čemu s' ljudi čude; U dvori tude na dušeka meka, On pade, tužan, skoro van sebeka; Al' eto amo njegovoga zlata, U izbu uđe i stade kraj vrata,
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
A onoga stid što ga ona tako stara dvori, pa nadohvat posrče kafu, izvadi iz pojasa limun ili pomorandžu i ostavlja, odlazi. Ona ga isprati čak do kapije.
A tamo joj i muž bio otišao, i, na njeno iznenađenje, ne kao mladoženja, da ih dvori, stoji u strani, već kao gost seo međ njih, čak u čelo.
I Anica je, posle presvučena, izišla u baštu, da ih dvori... Bili su ispod vinove loze, do sobe. Braća joj, Ita i svi već su bili polupijani. Zavalili se.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Kad prođe nedelja dana, zapita Stojša zmaja i za trećega zeta, i zmaj ga uputi kud će ići dok ne nađe grad gde su dvori i trećega zeta. Posle toga opravi se Stojša na put, oprosti se sa sestrom i zetom, pa pođe da traži trećega zmaja.
ćeš naći jedne velike vratnice, kad prođeš one vratnice, drži desno, pa ćeš doći upravo u njihov grad, onde su njihovi dvori. Kad ujutru svane, carev sin ustane, opravi se i zahvali pustiniku, pa pođe kako mu je kazao.
carev sin opet, dugo putujući, srete jednog čoveka, pa ga zapita: — Zaboga, brate, eda li si čuo kad od koga gde su dvori zmaja cara? Ovaj ga čovek lepo uputi i kaže mu i vreme u koje valja da je tamo.
Sad je zapita bi li mu znala kazati gdje žive Tarigora i Krivigreda. Ona mu pokaza da su to njihovi dvori. Tu joj se on sad kaže, uzme je za ruku, pa s njome u te dvore, nađe Tarigoru i Krivigredu a oni se razgnjilili od
Onda anđeo prekrsti štakom kolebu, i na onome mestu stvore se carski dvori i u njima svega dosta. Tada ih blagoslovi anđeo i ostavi onde, te su srećno živeli do svoga veka.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
I NjEGOVA BAKA U šumi staroj oganj gori, blista u mraku na kraju svijeta; kad bliže priđeš — od srebra dvori, po njima mudra starica šeta; nad krovom plavi vije se dim; tu živi Mjesec i baka s njim.
U šumi staroj oganj gori, blista u mraku na kraju svijeta, kad bliže priđeš — od srebra dvori, po njima mudra starica šeta ... Noseći kapu nevidljivicu ...
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Krik njegov užasni moj svršetak znači. Neće mnogo proći, a ja ću umreti, Opusteće sjajni Brankovića dvori: Ali tajnu svoju ja ne smem poneti, Tajnu, što me muči i dušu mi mori!
Zaludu mu poje brodarice vile Čudnovate bajke i pesmice mile, Zaludu ga dvori sav čarobni svet — Mutno mu je oko, srce puno studi, A bledu je glavu spustio na grudi, Baš k'o britkom kosom oboreni
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Eno poznatog tela stene i pokreta reke što se baca od gajeva do klanca, sunce kao nikad sjajno i dvori visoki, bez broja.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“ 41. Vita, vita jelo Uzvij gore grane Da naši junaci Ne polome perje! 42. Ovi dvori paunovi, A pendžeri đinđerovi, Tu mi sedi mlado momče Nakićeno, naređeno, Manj što nije oženjeno.
Blago dvoru, u koji će doći! Čij li će i dvori dočekati? Čija l’ majka darom darivati? Čij li bratac vinom napojiti? Čija l’ seja među njima biti?
Čija l’ seja među njima biti?“ Bratac seji tijo odgovara: “Sejo moja, budi mi vesela! Naši će i dvori dočekati, Naša majka darom darivati, A ja ću i vinom napojiti, Ti ćeš, sejo, među njima biti.“ 56.
58. Kum dojezdi, dvori zazvoniše. A gde ćemo kumu konja svezat’? Mladoženjska majka milostiva, Nasadila gunje i jabuke; Tu mi vež’te milom
“ 84. Kad sam bila s majkom mojom, Meni fale ove dvore, Da su dvori samotvori, I u njima zlatni stoli, U stolima paunovi, I po dvoru paunice.
Kad ja dođoh u ’ve dvore, Ali nije, kako fale: Dvori mirom sagrađeni; Što u njima zlatni stoli I u njima paunovi, To su svekar i svekrva; Što po dvoru paunice, To su
“ “Žen’ se, blago, žen’ se, drago, sretno nek ti je, Vrani konji popucali, nju ne doneli! Dvori tvoji opusteli, nju ne čekali! Braća ti se pokrivila, tebe ne bilo!“ “Čuješ li me, verna ljubo, šalom govorim!
- skrušiti, skrhati, zdrobiti; osetiti se žalosnim, pokajati se salaš - poljsko imanje izvan sela samotvori (dvori samotvori) - koji su se sami stvorili samur-kapa - kapa od samurovine, od krzna kune zvane “samur“ sevdisati -
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Žena njegova morala je sama kod kuće da sedi I tog svog devera da dvori, neguje, čuva i jednako da je s njime. Na saborima, slavama sa njime morala da se pojavljuje.
Dolazio bi kući zajedno sa javnim ženskinjem. Tu bi produžavao, a ona bi sama morala da ih dvori, služi. I tada bi sluge brata, već onesveslog od straha, krišom iznosili i sklanjali u komšiluk, da ga ne bi zaklao.
pošali, nasmeje, pomiluje je, kamo li da se ispred nje ponosno, razdragano kreće, i još traži da ga ona, poštujući ga, dvori i uslužuje. Posle ovoga, sve je to nestalo.
iz njenih još zdravih krupnih prsiju čisto u čelo udara, ili Sofki, svojoj, ako da Bog sutra, snaji, koja ga jednako dvori, klečeći mu uz koleno, pravi mu cigare i, paleći ih, sama mu ih meće u usta; da li opet svome Alilu grnetaru koji,
i gotovo slepom deda-Mitru: — Deda-Mitre, i vi svi, bre, spremajte dar, jer evo snaška „vašega bate“ ide da vas dvori!
Svi oni na to, što eto ona, Sofka, kao svaka seljanka, dolazi da ih dvori, od radosti, sreće, podignuvši se, čisto ničke klanjajući se ispred nje, dočekaše je.
je zaista ona, Sofka, sada srećna, nije mogao da je se nagleda, kako ona zajapurena a predano, od srca, svakoga od njih dvori i slobodno se bez stida, kao kod svoje kuće, kreće.
A taj njen vrat njega, Marka, čisto u teme, u mozak bije i seče. I ne mogući više izdržati da je gleda kako dvori, sve služi, i da se ne bi umorila, posadi je do sebe.
da se primeti kako se umorila, već, na zavist svima, a u najveću počast njemu, svome svekru, tati, poče samo njega da dvori.
Sofka, ogrnuta kolijom, ležala je. Nije mogla više da dvori, nudi. Od umora jedva je oči držala otvorene. Bila je sva vrela.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
5) MESTA I GRAĐEVINE DVORI BOGATOGA GAVANA U Imotskome, u Dalmaciji, imaju dva jezera, od kojih se veće, koje nigde ne presuši, zove Crljeno
Igračica: Evo ti se dati neću, đidijo, đidijo! Kolo: U mene su mermer-dvori, đevojko, đevojko! Igračica: U mog baba i još ljepši, đidijo, đidijo! Kolo: Đel-đevojko, đel-dušice, daj mi se, daj!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
ćeš naći jedne velike vratnice, kad prođeš one vratnice, drži desno, pa ćeš doći upravo u njihov grad, onde su njihovi dvori.” Kad ujutru svane, carev sin ustane, opravi | se, i zahvali pustiniku, pa pođe kako mu je kazao.
eda li si čuo kad od koga gde su dvori zmaja cara?” Ovaj ga čovek lepo uputi i kaže mu i vreme u koje valja da je tamo.
dana, zapita Stojša zmaja za druga dva zeta, zmaja ognjevita, i zmaj ga uputi kuda će ići dok ne nađe grad, gde su dvori drugoga zmaja, a onde reče mu da će čuti za trećega.
Kad prođe nedelja | dana, zapita Stojša zmaja i za trećega zeta, i zmaj ga uputi kud će ići dok ne nađe grad gde su dvori i trećega zeta. Posle toga opravi se Stojša na put, oprosti se sa sestrom i zetom, pa pođe da traži trećega zmaja.
” Onda se mati vrati kući i idući putem nije se osvrtala, a kad dođe svojoj kući, a to mesto njezine kuće dvori bolji od carevih.
” Kad mati dođe pred cara ona mu kaže da su u njena sina dvori bolji od carevih i zapita ga hoće li joj već dati devojku, a car joj odgovori: „Ako tvoj sin uzima u svome dvoru svašta
Onda anđeo prekrsti štakom kolebu, i na onome mestu stvore se carski dvori i u njima svega dosta. Tada ih blagoslovi anđeo i ostavi onde, te su sretno živeli do svoga veka. 15.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
njekijeh pedeset koraka puče tratina, a na njezinu kraju, iza dva reda visokijeh stabala, izdigli se pravi vilinski dvori. Tako se učini Bakonji, koji stade. Razjapio usta i izbuljio oči.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
pakost putuje, S njima se zavist bratski rukuje, A laž se uvek onde nahodi Gde ih po svetu podlost provodi; Laska ih dvori, izdajstvo služi, A nevera se sa njima druži... O majko, majko, svet je pakostan, Život je, majko, vrlo žalostan! ......
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Mrtvo, bezmjerno vrijeme. XVII Bolničarka koja me dvori otišla je na nekoliko dana kući. Sa sela je, negdje iz okolice. Pozvali su je zbog smrtnog slučaja u porodici.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
ćeš naći jedne velike vratnice; kad prođeš one vratnice, drži desno, pa ćeš doći upravo u njihov grad, onde su njihovi dvori. Kad ujutru svane, carev sin ustane, opravi se, i zahvali pustiniku, pa pođe kako mu je kazao.
carev sin, opet dugo putujući, srete jednoga čoveka, pa ga zapita: — Zaboga, brate, eda li si čuo kad od koga gde su dvori zmaja cara? Ovaj ga čovek lepo uputi i kaže mu i vreme u koje valja da je tamo.
Išli oni, išli dugo i dugo, dok jedva jednom stigoše u tu drugu carevinu. Kad al̓ tu veliki carevi dvori i kraj dvora sakato voće, nasred voća drvo jabuka, a na njenom vrhu zlatna jabuka. Da sakate jabuke, bože!
Kad tu, al̓ dvori carevi veliki i gadni, i kraj dvora velika štala. Kad biše pred štalu, reći će lija: — Evo, vidiš,, pobratime, štala
Tako opet išli, išli, žurili se da što prije stignu, dok dođu i u četvrtu carevinu. Kad tamo, ali krasni carevi dvori, a nigdje se niko ne vidi. Jedna soba otvorena, i tamo daleko na kraju vidi se zlatni krevet.
Sad je zapita bi li mu znala kazati gdje žive Tarigora i Krivigreda. Ona mu pokaza da su to njihovi dvori. Tu joj se on sad kaže, uzme je za ruku pa s njom u te dvore, nađe Tarigoru i Krivigredu, a oni se razgnjilili od
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
će s njim doći i porod neželjena porekla; naposletku, zatvorili su je u kuću i doveli Paraputu da celog veka samo njega dvori i čuva.
Kod nje je telo odnelo pobedu. Ali je zato usledila i poznata nam kazna: hadžije su joj dosudile da navek dvori božjeg čoveka Paraputu.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
je u prevodu sa arnautskoga, ovako počinjala: Blago vama, mamuški jeđupi, Kad vas Hamza, paša silni, Za večerom smerno dvori!.. Tad mu je to bilo teže od svega, ali je ove godine bio srećniji.
I age i Arnauti bacili su oko na njegovi baštinu. Kako to da jedan kaurin ima svoju zemlju i da u svo– joj kući ne dvori age i subaše i ne otkupljuje prve noći svo– jih snaha velikim novcima?!... Pa i globe on harambašama neće da daje.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Ta to nisu sjajni dvori, Tu je slama do pojasa. Tu pastiri... zar pastiri? Jest, pastiri duha čista, Dostojnici da im ruke Prime, nose,
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Hoj devojko, zumbul plavi Jal' me ljubi, jal' se mani, Ljubezna. Za tobom se ja pomamih! Tvoji dvori ukraj puta, Kud prolazim po sto puta, Ljubezna. I ti sediš na pendžeru, Na svilenom jastučiću, Ljubezna.
Jovan St. Popović DAVORJE NA POLjU KOSOVU (Odlomci) 1. Gdi je Prizren, slavni grad, Gdi su carski dvori? Gdi Dušanov zlatni vek Što čudesa stvori? Sve proguta Kosovo, Ode srpska slava, Gdi su bili gradovi, Sada raste trava.
Kad svanule bele Cveti, Razbole se Sablja-momče, Dvori njega Cvet-devojče, Zalaže ga ponudama, Sa nerandžom i limunom, Morskim grožđem i smokvama Preko mora uzabranim.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Ali... Napolje, rđo!... traži kolibe, Nisu za tebe dvori Đurđevi; Junaci samo... smelost, osveta, Na mekojzi će svili leškati Po kojoj presto sina Ivova Kamenja dragog zrna
Jer u toj krvi besne pučine Potonje snage rikom samrtnom Utonu, Đurđe, naša galija — Žalosni dvori sina Ivova... KNEZ ĐURĐE: Umir’ se, čedo, I zaboravi Sanova lažnih grozne prizore — Počini, idi, snevaj i dalje —
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
David: Muka je mene i razumjeti, jer sam vrlo ćoškast čojek. Čuo sam đe govore ljudi da su dvori nekakvog čivutskog cara Solomona bili na dvan'est ćoškova, a ja bi' se smio svojom djecom zakleti da na meni ima
Jakšić, Đura - PESME
putuje, S njima se zavist bratski rukuje, A laž se uvek onde nahodi, Gde ih po svetu podlost provodi; Laska ih dvori, izdajstvo služi, A nevera se sa njima druži... O, majko, majko, svet je pakostan, Život je, majko, vrlo žalostan...
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
i Wagler u Pauly-Wіѕѕ., 1, 919), dvori (Vuk, Pjesme, 1, 514). U jednoj mitskoj klisuri sa mitskim preprekama pominje se j. šuma (BV, 9, 138; upor.
o prozorčić »ne zabatu starih slamom pokrivenih kuća« (da veštice ne bi preko tavana ušle), i otuda u starim pesmama »dvori šipkom ograđeni« (ZNŽOJS, 43, 1967, 144). Mladoženju za vreme svadbe štitila su tri trna d. r.
Ćipiko, Ivo - Pauci
U najboljoj snazi gazda Jovo razboli se teško, zaleže se dugo, pa gospa Pava, pod izlikom da dvori bolesnika, useli u kuću svoju nećakinju, curče od kakovih petnaest—šesnaest godina, neka je u kući bar kogođ od njezinih.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Gde poklonik sêdi u čarobnoj noći, Smerno dvori boga i besedi s njim; Gde molitva šumi po čudnoj samoći, I k nebu se diže od izmirne dim, I šum tiho struji od Mrtvoga
Neće mnogo proći, a ja ću umreti, Opusteće sjajni Brankovića dvori: Ali tajnu svoju ja ne smem poneti, Tajnu što me muči i dušu mi mori!
Duh će ovaj glasnik biti za narode na Balkanu, Da ne klonu u nadeždi beloj zori, jasnom danu. Opusteće dvori vaši, a ostaće kula stara, Da sačeka novo doba, opšta ljubav koje stvara.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Pored njega se vide kraljevi dvori, labirint belih palata koje se ogledaju na glatkoj površini pristaništa. Sredina ostrva Farosa spojena je velikim
Njega krase kameni kipovi, a brane visoki obalski tornjevi. Na levoj obali reke, visoko na bregu, uzdižu se carski dvori; oko njih gradski bedemi sa dvadeset dve kule ispod ovih pošumljena padina brega.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Red je po obori, Čisto sve u kući, Misliš gledajući Gospodski su dvori, Milo moje selo, Budi mi veselo! U mome seocu Zadruga je složna, Čeljad je pobožna, Sin pokoran ocu, Milo moje
Stanković, Borisav - TAŠANA
Da gledam kako ona, još čistija i svežija, prolazi pored mene, čak i služi me, dvori, i po njenom licu, osmehu, vidim kako je njoj milo što je meni dobro kod nje.
ima Paraputu, onako unakaženog, blatnjavog, što se valja po ulicama i spava po kamenjarima i pod plotovima, da neguje i dvori... Prvo njemu hleb da dâ, pa onda ona da uzme. Prvo njemu vode da dâ, pa onda ona da pije.
Kako se njoj ne dosadi da samo nega dvori, čuva?!... SLUŠKINjA (s dosadom): Ostavi to, ostavi. Ti svaki dan, svako jutro, samo to pa to: »Kako može da ga
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Neke stajaće reči su osobina pesničkog jezika: gospodar (m. muž), babo (m. otac), ljuba (m. žena), čedo (m. dete), dvori ili kula (m. kuća), dojka (m.
otac), ljuba (m. žena), čedo (m. dete), dvori ili kula (m. kuća), dojka (m. sisa), i neke među njima (ljuba, dvori, na primer) svakako su lepše od reči istog značenja koje se upotrebljavaju u običnom govoru.
Kod gotove sovre zasjedoše, te gospodsku riječ besjeđahu; navališe sluge i sluškinje: neko dvori, neko vino služi. Što bijaše rišćanske gospode, posjedaše te pijahu vino: uvrh sovre stari Jug Bogdane, s desne strane
uza ramo svoje sjede zeta Strahinića bana, i tu sjede devet Jugovića, niza sovru ostala gospoda; ko l' je mlaći, dvori gospodare.
Kaže jade tastu na uranku: kako su mi dvori poharani, kako su mu sluge razagnate, kako li je majka pregažena, kako li je ljuba zarobljena: „No moj taste, stari
dvorove, postojbinu moju, u dvorove kuga udarila, pomorila i muško i žensko, na odžaku niko ne ostao, no ti moji dvori propanuli, propanuli, pa su opanuli, iz duvara zovke proniknule; što su bili lavi i timari, pojagmili Turci na miraze.
na mejdan, da s' nadstreljujemo, pa ako ti bog i sreća dade te ti mene danaske nadstreliš, na čast tebe moji beli dvori, i u dvori moje dostojanje, i kaduna moja verna ljuba; ako li te danaske nadstrelim, ne tražim ti ni dvora ni ljube, teke
da s' nadstreljujemo, pa ako ti bog i sreća dade te ti mene danaske nadstreliš, na čast tebe moji beli dvori, i u dvori moje dostojanje, i kaduna moja verna ljuba; ako li te danaske nadstrelim, ne tražim ti ni dvora ni ljube, teke što ću
Na čast tebe moji beli dvori i kaduna moja verna ljuba, tek me nemoj, brate, obesiti!“ A besedi Kraljeviću Marko: „O Turčine, živ' te bog ubio!
on traži đe je bolje vino Tek se Marko vina ponapio, i grdne mu rane zarastoše, ali njemu sitna knjiga dođe da su njemu dvori poharani, poharani, ognjem popaljeni, stara majka s konjma pregažena i vjerna mu ljuba zarobljena.
Tad potuži Kraljeviću Marko uz koljeno caru poočimu: ,,Gospodine, care poočime, b'jeli su mi dvori poharani, vjerna mi je ljuba zarobljena, stara majka s konjma pregažena, iz riznice odnešeno blago, odnio ga Mina od
Njega tješi care gospodine: „Ne boj mi se, moj posinko Marko! Ako su ti dvori izgoreli, ljepše ću ti dvore načiniti — pored mojih, kô i moji što su; ako ti je blago odnešeno, da t' učinim agom
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
i sada se još peva pesma: Gospodar mi sedi na sandalija, gospodar mi pije ljuta raćija; gospodar mi zbori, Cveta ga dvori, gospodar se smije, Cveta se vije! Čorbadži-Zamfir je čuo i znao za tu pesmu; nije se ni ljutio na nju.