Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
u opancima za njim peške uz Dobranu, kud nas Miloš provodi, više šumom nego poljem, do Cera planine, ispod Cera dođemo u Dvorište Miloša Obilića. Noćimo.
Onde su dovedena tri kmeta pocerska, koji su išli u Turke i ̓ranu nosili. Pita Karađorđe: „Čije se ovo Dvorište zove?” — Kažu: „Zove se Miloša Obilića, vojvode pocerskog, Dvorište”.
Pita Karađorđe: „Čije se ovo Dvorište zove?” — Kažu: „Zove se Miloša Obilića, vojvode pocerskog, Dvorište”. — „E, kojekuda, posecite ovu trojicu, turske udvorice, koji vole Turcima nego svojoj braći Srbima; a ovo neka bude
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Gde ga ne poznaju, beže od njega, jer tako besno, halapljivo počne da upada u dvorišta. Čim upadne u dvorište, on počne da se unosi u kuću i viče: — Sveta Bogorodica poručila... Žene, pošto umire decu, iznose mu hleba.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
On oseti da se tamo unutra dešava strašno. Po tom, odlučno pođe kroz dvorište. U kući je vladala tišina tamnice. On zaustavi dah i dok su mu usnice patnički drhtale, on zakuca na vrata.
Afrika
Tako je njemu došlo na pamet da ostvari ono o čemu sam ja toliko sanjao... Bio je sasvim mrak kad smo ušli u dvorište neke fantastične kuće na čardake, i verande, oko koje se tiskale inače crnačke kolibe.
Teško je naći ulaz i razabrati gde počinju staništa krala, a prestaju njegovih podanika. Najzad pronalazim da se u dvorište ulazi kroz jedan trem, koji je u stvari štala za kraljeve konje.
To mladoženja! Napuštamo širinu i prelazimo svi u tazbinsko dvorište. Ovo odjednom prepuno nagih tela, jedva osvetljenih, u fantastičnim pokretima. Mikelanđelo ili Luka Sinjoreli!
Iza verande je belčev lični stan i onda dvorište puno rada i vike crnaca. Belac me je ugurao odmah u jednu duboku pletenu naslonjaču.
Kroz narednu kolibu ulazi se u treće dvorište gde se opet vide starci kako sede po asurama. Ovi su svi sa kratkim sedim bradama i ogrnuti belim plaštevima.
To je neka vrsta kafane, sa stolovima uz koje su sami Marokanci ljudi, kao što je u svim kafanama. Tek iza nje nastaje dvorište oivičeno ćelijama za žene. U sredini dvorišta su još neke zgrade i česme.
Čitav red sobica za devojke i žene. Pošto se ovde od ljubavi niko ne stidi, to su svi ulasci širom otvoreni na dvorište. Po sobicama su asure ali ih ima čak i sa posteljama. Na zidovima dopisnice, fotografije zuava, marinaca, legionara.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Žena Engelshofenovog profoza bila je tu zasadila nekoliko suncokreta i pokrila zid mrežom ladoleža. Dvorište, u krugu, između starih, topovskih, đuladi, od kamena, bilo je izlizano od čizama zatvorenika, koji su hodali tu da
Pešadija je, te godine, bila, prvi put, uniformisana, pa je, izdaleka, imala boje cvetnih leja. Na to malo, kamenito, dvorište došli su dakle Engelshofen i Garsuli, gde ih je već čekala grupica Garsulijevih pisara, koja je bila poslata u
Drveni doksat opkoljavao je dvorište, na spratu, pun cveća u ćupovima, koji su ličili na pletene kotarice. Nasred dvorišta bio je bunar, sav u ladoležu.
U galopu. Dok su se vozili u kabrioletu, di Ronkali je ćutao. Kad su kola stigla, u veliko dvorište, među štalama, izišli su i pošli štali pastuva.
udesio Pavlovu kiku, veza mu šepute u kosu, a uzviknu da će nastaviti svoj posao, na Đurđu, samo ako pristanu da na dvorište iziđu. U toj izbi je zagušljivo i toplo. Zaspaće mu na nožu. Pavle se izvinjavao, a Petar mu se smejao.
Iza kapije, pred stražarom, skinuti su iz saona, i odvedeni, preko dvorišta, koje je bilo kaldrmisano, u komandu. Dvorište je bilo prazno, jer su rote Vitkovičeve bile rano odvedene, u crkvu.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Toliko su šlje- mali nekakvu ljutu rakiju da im se najzad učinilo kako im s neba namiguje mjesec, pa su istrčali u dvorište i stali da viču: — Hej ti, silazi ovamo da te častimo!
Nušić, Branislav - POKOJNIK
II AGENT: Dva žandarma, eno ih na ulici. SPASOJE: Nemojte ih ostavljati tamo, palo bi u oči. Neka uđu u moje dvorište, a vi ćete otići u sobu do ove i čekati dok vas ne pozovem. Onoga za koga vam ja garantujem nemojte uznemiravati.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
III Slagala je, pomislio sam prošavši dvorište i jedan blok zgrada, a onda sam je video kako sedi na klupi kraj vodoskoka, koji je radio honorarno svako veče jedan
Sada sam bio gotovo odrastao, ali nisam želeo ništa. Hod druga direktora kroz dvorište bio je kao nailazak crnog vetra. Prosto ste mogli da osetite kako stvari postaju za nijansu grublje i sivlje.
Mimoišli smo se bez pozdravljanja i ja sam ušao u dvorište, kroz onu otkovanu dasku, da škripanjem kapije ne probudim Staniku ili nekog od stanara.
- Mali Galčev! - viknuo je jedan od onih što su igrali preferans, a onda se čitavo dvorište strčalo. - Je li mrtav? - čuo sam nečiji glas. - Je li već mrtav, ljudi? - Ne, Simo! Ne uzbuđuj se, Simo.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
se u kući Komesarovoj, gde je spavao predvoditelj puka, saznalo za sve što behu noćas po Pečuju „panduri“ počinili. Dvorište popločano bilo je puno sluga, koji su spremali konje i velika, svečana kola.
Brzo je raščistio dvorište, obraslo bršljanom, pod velikim prozorima mrke, barokne zgrade. Priskočio je svečano opremljenim kolima i vičući pitao
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
U ukus tih višanja koje su sazrevale na prozoru, na suncu, upilo se zbog toga nešto od našeg pogleda na čubursko dvorište.
Uteraće automobil u dvorište kroz škripave vratnice koje su odavno zaboravile isprezanje konjske zaprege. Iz štale će izaći neudata sestra i kazaće:
Onda će i on izići da vidi dvorište, i spaziće nov bicikl. Staviće sina iza sebe i izvešće se na utabanu stazu ispred kuće.
Taman tada. KLIS Ne znam šta mi je, ali čim iziđem na dvorište moje tetke, odmah mi se igra klisa! Dvorište je, inače, prostrano.
Taman tada. KLIS Ne znam šta mi je, ali čim iziđem na dvorište moje tetke, odmah mi se igra klisa! Dvorište je, inače, prostrano. Sa severne strane graniči se sa šupom za alat, sa južne — štalama. Udnu je voćnjak.
« A tetka iziđe iz kuće na dvorište, gleda me kako stojim usred đubreta i mirišem, pa se krsti i desnom i levom. Selo je njeno u ravnici.
Selo je njeno u ravnici. Hiljadu dvesta duša, sami starci. Deca im dolaze za parastos. Uteraju kola u dvorište, pa ih njuše svinje i psi, a pilići se pod njih podvlače.
— i klis odleti čak preko ulice, u Bajčetića dvorište. – Šta je, bre? — izlete pred nas Bajčetić, ozbiljan čovek, političar.— Umalo mi ne razbiste šoferšajbnu!
– Na mene je reda! — viknu odjednom i ote mi mašku iz ruke. — U moje je dvorište pao! — Pa kad ga opauči, mila majko, pa kad ga poduhvati u letu jedanput — klak – pa drugi put — klik — pa treći put,
Već mi ličiš na olinjalu mačku, veteranku, koja je prošla sve i svašta, pa se najzad vratila u svoje dvorište, nasmrt umorna se vratila pred staru , Šansu', gde više nema onog mladog sveta iz pedeset šeste.
Gde li je sad ona? Istrulela uspomena. baš kao i njegov stari prazni kofer, izbačen na kišu u dvorište Generala Ždanova 52? Dva puta su ga legitimisali te noći.
Matavulj, Simo - USKOK
On nategnu malu pušku, pa poteče k vratima, vičući: — Ha, za mnom! Oganj! Oganj svi! Svi istrčaše za njim u dvorište, te stade grmljavina pušaka. Njeko viknu: — Ha, sokole Krcune, ded zapoj, kao što ti umiješ!
U mrak Janko se uputi kući. Bješe vedar, lak, razdragan. Pred ulaskom u dvorište zateče Milicu, koja ga očevidno čekaše. Ona mu reče: — A gdje si već? Tvoja te je kuća željna!
Da je ko naišao, pa da su mu otvorili vrata, ušao bi najprije u podugačko, usko dvorište, iza kojeg se diže druga, manja zgrada, sa širokim pokrivenijem hodnikom; vidio bi gore na hodniku odsjev plamena i čuo
Pismo i novac dade pristavu, pa otide na veselje. I dvorište i kuća bijahu zagušeni svijetom, ali Milicu ugleda od prve. Bješe s gomilom djevojaka u uglu dvorišta.
od karitadi“, gdje se poslije jela i napitnica za pokoj, odvajaju najbolje narikače, dvije po dvije, te obilazeći dvorište opijevaju viteške rabote njegove i njegovijeh starijeh. Knezu niko ne zamjeri što se udalji, a to inače ne bi moglo biti.
Poslije jela Janko je nadgledao rad, šetao se i najposlije otišao u dvorište kneževo i zaspao pod orahom. Kad se probudio, pred večernju, a to Gruban Stijepov sjedi na klupi pred kućom.
Jeglenisaše dobar dio noći. Stijepo se smijao i lakrdijao kao ikad. U zoru Janko izvede Stijepa u dvorište i kaza mu ukratko i jasno sve.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Rečica, potok, voćnjak, šikara, dvorište, proplanak - sve ima moć simbola, sve je prvi put viđeno i doživljeno. Čovek-putnik prepoznaje glog pored druma, i
Sremac, Stevan - PROZA
Pokazivao bi im dalje: šta je selo, dvorište, kuća, vajat, njiva, vinograd i zabran, i pošto ih je preslišao na licu mesta, vraćao ih je natrag site i obogaćene
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
hm! E, to ne može tek tako proći. Sjutradan, pušući poput guska, djed je doperjao sa mnom u školsko dvorište i pred svom dečurlijom razgalamio se na učiteljicu: — A je li ti, šiškavico, ovakva i onakva, ti mi bolje od mene znaš
! Noću se iznenada trgnem iza sna: viri mjesec kroz prozor, gori čitavo dvorište, a blještavi posjetilac unosi mi se u lice i šapuće: — Hajdemo!
— Pa gdje si ti, moj Radoje, što tebe nema? — kakoće pobro ulazeći u dvorište, a djed se pravda, veselo šireći ruke: — Šta ćeš, obladao posao, pritisle godine, ne mili se čovjeku nikud s praga.
Kao i ostale njezine drugarice, još zorom je polijevala i mela dvorište, češljala se skrivena u sobičku i sjetna pogleda vadila ispod jastuka plavo i crveno cvijeće, „Vida“ i „Vidu“, koje je
— A je l živ moj Radoja, moja veseljačina? — opet graknu putnik šireći se na ulazu u dvorište. Tek sad se djedove oči netremice zakovaše za pridošlicu.
zagrljeni kamarati, izljubiše se, a onda umusani djed udari u svoje spasonosno komedijanje i tako ponovo vrati u dvorište mudri smiješak zrele jeseni.
Tako, te iste zime, djed se neopazice i ugasio. Bio sam toga dana u školi, a kad sam se vratio, zatekao sam izgaženo dvorište puno ljudi i razbacana triješća.
Stjeran do zida, u neprilici, komandir izlazi u dvorište da zovne u pomoć staničnu kuvaricu, žensko je, lakše će se objasniti, ali, kao za pakost, kuvarica ima slobodan dan i
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
I svako jutro, pre izlaska sunca ustao bi, umio se, očistio dvorište i ostale kutove. Onda bi nabrao cveća za Todu, doneo joj vode i seo bi na prag od njene sobe, čekajući da ga ona
Ali ne! Nisi bila ti samo kod svoje kuće već i kod naše. Šta više, prvo bi naše dvorište počistila, pa onda vaše; prvo bi nama izvadila iz bunara vode i donela, pa onda vama.
Seta se često spuštaše na tvoje čelo. Često, vrlo često zaticah te, gde si, čisteći naše dvorište, stala. Naslonila si se leđima na direk, metla ti ispala iz ruku, a ti oborivši glavu tareš čelo i nameštaš kose i to
Ako je ’adžika nije Bog! Čekaj ti! ... I zatim rupi u dvorište, podskakujući s noge na nogu, mali, raspasan, zanoseći se, tvoj muž, Nikola. Otpoče da lupa na kuhinjska vrata.
— tako mala, skučena i propala u zemlju kao da se bojala od nečega i zato skrivala. Tvoja bašta i dvorište bejahu čisto goli.
— Dobro, dobro. A smem li i ja tamo, među vas, da dođem? — U tvom je dvoru, pa možeš! I odoše iz bašte u dvorište. Učas počeše dolaziti i ostale iz cela komšiluka.
Ne znate, kako je to, kad se uveče poprska dvorište, prostru asure, dušeci i jorgani. Ležite, a miriše ovlažena prašina.
Bacao srdito orahe i kestene što mi je davala. Čak nisam hteo ni da jedem. Ona je bila polila dvorište, prostrla postelju i iznela u tepsiji večeru. Ali, ko će da jede! Pred nama tepsija, večera nedirnuta.
Odupre se o stablo nogama, izdiže, nasloni na zid, prigrli me, i, tako sakrivena iza mene, zagleda se u dvorište, svadbu: u one stolove do zida, ljude oko njih, starojka, svekra i ostale zvanice koji se, već zagrejani pićem,
Moram da se zadovoljim onom što je daje tutor s diskosa. Vraćam se kući. Kapija širom otvorena. Dvorište počišćeno. Drva pod strejom naslagana uza zid, drvljenik bačen iza kuće.
kroz kapiju na ulicu, po kojoj svet vrvi, promiče ispred naše širom otvorene kapije, a niko u nju ne ulazi, te nam dvorište i kuća pusti i tužni. A od svuda, sa sviju strana, po komšiluku pesma, svirka, vesele. Pa čak se već zašlo i u piće.
Pa čak i skupo semenje, kao od praziluka, duvana. A sve je to ona sama, majka mu, sadila, sušila, zbirala. Celo dvorište bilo je pokriveno vinovom lozom, čardaklijama. Čak i više bunara.
Kostić, Laza - PESME
tišina blaženog sanka, već kao tišina oko bonika teškog; poduhuje vetar, kao isprekidano grčevito diskanje bolesnikovo. dvorište tamno, samo tek uz opali prikućak kao da se miče nešto belo; pomislim da je nespokojni duh pokojna kakva glasa što se
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Nikada! Dobro, kazao je deda Gavrilo i odselio se u tamo neko dvorište sa zajedničkom česmom u sredini. Kad, prođe neko vreme, a onaj dasa u kožnjaku napravio i bazen. Opa, baćo!
“ Kao da ga sada gledam: pola šest posle podne — on baš mesečarski bulji kroz prozor u betonsko dvorište u kome najmanje šezdeset kretena upropaštava nedelju lickajući svoja kola. — Malograđani!
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Puna mi kuća šarene raje, dvorište puno vesele graje, kad najzad evo i moga Paje. Pred njim sam, braćo, zapanjen stao: „Gde si mi, dete, kuku i jao?!
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
ćeš morati ponovo da spevaš po novoj partituri pola od toga ćemo baciti u vodu sedećeš u polumraku s prozorom na dvorište kneže koji si sedeo u dvorcu i širio se u preprostranom grobu šalim se dobićeš ti nebesko ordenje o najviša iskro
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
TETKA: Zar se ne sećaš? DANICA: Sećam se, ali kao kroz san. Malo, popločano dvorište, jedno drvo, i... Tada je mama još bila živa, je li? TETKA: Jeste! DANICA: A tata?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Vojnici ipak, pronađu ponešto, sami, onako uzgred. „Sapletu“ se nekako preko plota, ili „zanemoćaju“, pa ulete u prvo dvorište. A kad izlaze, odlome čitavu granu jabuke, koliko tek da se „zakite“.
Elem, atara, patara, doguram se do njene kapije. Bilo je nekako pred podne. Ujašem u dvorište, i tu, pred kućom, ugledam njenu majku. „Pomozi bog, snajo!“ — velim joj ja...
Pristadoh, vežem konja za ogradu i uđem u dvorište... Priča mi baba da su joj sinovi i unuci u ratu. Čuvala je ona burence vina za svoju decu, pa bi želela da ga zakopa,
Zailazili smo preko polja, kao što nam je preporučio kapetan Stanojčić, i sa suprotne strane naiđosmo u dvorište. Čudili smo se samo kako je sve pusto. Čak ni posilnoga nema. Neke kokoši su samo čeprkale po dvorištu.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
pravo na ovu kapiju. Putnik ga ne sasluša dalje, no okrete pravo vratnicama i otvorivši ih uđe u školsko dvorište. Pred školom seđahu, na jednoj klupi, nekoliko seljaka i malo podalje, na visokoj stolici, jedno lepo odeveno žensko
Baš tada uđoše u dvorište kola sa učiteljevim stvarima. Učiteljica zastade u nedoumici: valjalo je prozboriti još koju reč sa novim drugom, ali se
Daj da se radi!... Ulazeći u školsko dvorište, Ljubica opazi kako se Gojko nešto ustumarao pred svojom kućicom. Ona pomisli da se to i on žuri za poslom.
vidite kako to ide, odgovori joj on, gledajući je pravo u oči, jer ona razgledaše upisnicu. Gledaćemo... Ona iziđe u dvorište.
Oni se uputiše niz brdo, govoreći o poslu koji ih sutra očekuje. V Tek je sunce izgrejalo, a dvorište se napuni đacima. Gojko i Ljubica odvojiše svako svoju decu, pa odmah, tu na dvorištu, počeše razgovor sa njima.
Dosadi joj se ova napregnutost mozga ; ovo što se neprekidno mora misliti. Ona izvede decu na dvorište, pusti ih da se protrče a sama se stade brisati maramom i duvati usnama, kao da je neki veliki teret nosila.
— E onda do viđenja. Laku noć! reče ona i klimnu glavom koketno, pa se obrte i uđe kroz vratnice u svoje dvorište. — Laku noć, reče on za njom, prihvatajući se šešira i gledajući kroz suton neobičnu siluetu, koja se udaljavaše od
U dvorište uđe sreski pisar u novoj policijskoj uniformi, koja tek beše propisana. Novu oficirsku kapu nakrivio na desno uho, a sj
»Što je to legla na sto ? Gle, plače !... A-a-a!.. znam !«... I on se stade pribirati. Odjednom skoči i iziđe u dvorište.
Pogleda u učionicu, Ljubica se trese od plača, leđa grčevito odskaču ; pogleda na dvorište, — pisar natmureniji od gustih oblaka korača nervozno i poneki put mahne glavom značajno. »Šta li je to ?
Sreća još te je opazio pisara da izlazi na dvorište, inače bi ga ovaj zatekao baš kako visi na prozoru i gleda začuđeno.
Od nevolje udariš sredinom, pa posred blata... Kad iziđe Ljubica iz kaljava sokaka i stupi u prostrano školsko dvorište, obuze je nekakva slutnja, i ona zastade. Predahnu od umorna hoda i zagleda se u daljinu...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
REČNIK MANjE POZNATIH REČI I IZRAZA Aber (haber) - vest, glas avlija - dvorište akšam đeldi (geldi) dođe akšam, pade mrak alat - konj crvenkaste, riđaste dlake al-duvak; - al otvorenocrven,
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
To mi je ceo život s tobom! A ovamo si mi obećavo i Carigrad! SIMKA (izlazi u dvorište sa prekrivenim poslužavnikom): Gino, mogu li kod tebe da sklonim srebrni escajg?
(Zatamnjenje) IV SLIKA PEČENA BUNDEVA NA HRASTOVOM STOLU POD LIPOM ili PROBA ŠILEROVIH „RAZBOJNIKA” (Dvorište iz prethodne scene, nešto iza podneva. Veoma je toplo i svetlo.
Spušta se glavna zavesa.) DRUGI DEO V SLIKA ZABRANA PREDSTAVE (Dvorište, kao u prethodnim slikama. Kasno popodne.
BLAGOJE: Dobićeš flašu ljute! MILUN: Spremi, pa ćemo viđeti! GINA: Do neba ti hvala! (U dvorište se vraća Simka) BLAGOJE: Možda bi mogla nešto časkom da umesiš? GINA: Šta da umesim? BLAGOJE: Šta bilo...
BLAGOJE: Ko šta? JELISAVETA: Ko soba iz koje su bacili ljubičice? (Zatamnjenje) VI SLIKA DROPČEVI TRAGOVI (Dvorište, iste večeri. Pun mesec.) GINA: Ne, nimalo me ne grize savest! Nimalo! Majka bi zbog sina i protiv Oca svedočila!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
ruka i kad je, u isto vreme, i Srbija propala, Berić se bacio sa velike visine trećeg sprata, glavačke, na kamenito dvorište. Među mojim poznanicima, to je bio najbolji poznavalac literature.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Žene gotovo da presvisnu: samo pretrčavaju po mekoj travi iz dvorišta u dvorište, proćaskaju nekoliko njih zajedno, pa, ne mogući zasititi ljubopitstvo, izađu na vratnice i gledaju ima li koga da
I gospođa direktor me povede na jedna vrata, koja nam uslužni gospodin Persa otvori. Pred nama se ukaza prostrano dvorište i u njemu do pedeset vagona s točkovima, nalik na ona kola iz cirkusa i menažerije, u kojima se prenose zverovi.
Posle desetak minuta momak uvede osedlana konja u školsko dvorište, a iz škole iziđe revizor, noseći u ruci velike kožne bisage, koje mi dotle ne padoše u oči.
klop-klop... Posle ga prestavim kako ulazi u kruševičko školsko dvorište, gde ga očekuju učitelj, đaci, seljani... i zacenuh se od smeha... Tako sam zaboravio na svoju nevolju.
«... Život se još javlja, da bi što jače izneo na videlo svoga protivnika, crnu smrt. Mrak je pokrio celo dvorište ; u manastiru je zavladala mrtva tišina, samo što vetar još jače vitla i, jureći kroz otvorenu zvonaru, zabruji pod
Teta postoji malo, klimne glavom nekome ko joj se javi, posle gleda pozadugo sve na jednu stranu... I onda uđe u dvorište vesela, i oči joj opet, onako isto kao pre na prozoru, sevaju čudnim, zapaljivim ognjem... Ama baš ništa drugo!
Nema više onoga dugotrajnog, zanosnog milovanja, ni one sreće, ni onog života... Ode sve!... Dete iziđe u dvorište, zavuče se u neki kutak, gleda... gleda... i tek počne se čime zabavljati. Nešto šušnu u dvorištu.
više od mene. Samo da sam uz nju! ...« Namestiše deveru beo vezen jagluk. Povedoše mladu iz odaje. Dete istrča na dvorište... Opet žurba, snovanje, nameštanje, pozdravi, poljupci ... — Napred, svatovi! A malo mačence zaboravili...
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
Ono što se zateklo u dvorištu glasaće. Sad, vidiš, treba ubaciti što više glasača u opštinsko dvorište. (Čuje se muzika.) JOVICA: Pa radim ja, misliš da ne radim.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
U vrtu, grana granu od snega, nežno, briše. A dvorište je tako svetlo i belo... I sve mu nekako čudno, sveže miriše, Onako... onako... kao tek sašiveno odelo.
Sve je tu čisto, nežno i šumno, I sve sam negde već sreo: Prazno dvorište, kotar, gumno, I pod suncem sneg vreo, Tren sjaja u kom se dotiču leno Vrabac, vetrić i seno.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Vetrila je i pajala sobe. njene nanule zvečale su po suhom doksatu gornjeg boja. Dole, ispred kuće, dvorište je bilo davno poliveno i počišćeno. Od kapije do kuće belela se kaldrmisana putanja.
Dobro ručao, opet prespavao, i u mrak, u veče, čak sišao odozgo ovamo, k njima u kujnu. Pregledao baštu, dvorište. Silazio je i u podrum. Za njim išla je mati, da bi mu bila pri ruci, davala obaveštenja, kad što zatreba.
jedva se držeći na nogama, brišući suze, a jednako osvrćući se i krijući se, da je toliki svet, koji odjednom ispupi dvorište, ne vidi i spazi kako plače — dočeka u kujni.
Ali u koliko su ogovaranja, priče išle i širile se, u toliko je ovamo kod Sofke jednako bila širom otvorena kapija, dvorište navek počišćeno, i gore nameštene sobe nisu mogle da se naprimaju istog tog užurbanog i radoznalog sveta, osobito
A oro nikako nije prestajalo. Sve se jače širi, razvija. Poče da opasuje svu kuću i puni celo dvorište. Već su okolni komšijski zidovi načičkani susedima, osobito devojkama, koje su dovedene da tako preko zida gledaju
Uskoro dvorište im postade tesno, svirka jaka i silna, čočeci tamni i razdraženi... XVII U samu noć dođe kući i efendi Mita, obrijan
Svi počeše da pljeskaju, starci da se izvaljuju, da bi je što bolje videli. Efendi Mita, izvan sebe, poče u dvorište da baca čaše, prosipa vino.
čočeke preobučene u bela odela i nabeljene, i to mnogo, utrpano, da bi se sakrile bore i umor na licu od noćašnjice. Dvorište je još mirisalo na prolivano piće i jelo, a osobito po pragovima i stepenicama.
A ove druge nemoj da puštate. Šta da vas prljaju i da se samo tu vuku. Tamo neka su. Eno im svadba, dvorište, ora... A za onu, svekrvu, za nju, Sofke, nemoj ni da pitaš. Još manje što od nje da očekuješ.
I jedva, pomoću laktova i kolena, uspe nekako da se od samoga sebe otrgne, oslobodi i posrćući pođe u dvorište. — Arso, pojas i silav!
A noć je bila jednako mračna, i dvorište, kaldrma skamenjena. Jedino iz onog tamo kuta u dnu dvorišta, gde se slivala i skupljala nečistoća, zaudaralo je, na
Potom, sva uzrujana i gotovo polusvesna, dizala bi se, izlazila, išla iza kuće u dvorište, u pustu, nemu noć, ograđenu zidovima.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Fratri i đaci taman izašli iz crkve, a kroz velika vrata uđe u dvorište visok seljak u bukovičkoj nošnji. Čudan đavo. Glava mu obla, oči velike i sijere kao u ćuka, desni mu brk dulji od
— sokole ga drugovi. — Ajme meni! — šapti Bakonja, ali pođe za njima niza stube u dvorište. Bujas i Mačak otrčaše pred podrum, gdje bijahu drvene ljestve, koje oni poniješe i ispraviše uza zid od groblja što za
— Ajte naokolo u manastir! Pa odgura fratre i kuvara u crkvu, zakračuna vrata iznutra, pa izađe pred njima u dvorište... Kad sluge uđoše s druge strane, nasta opet metež i vika. — Dakle, umra gvardijan!?...
Ka njima se pridruži Balegan sa seljacima, sve po dvojica, pa prođoše mračno dvorište, pa uza stube, pa trijemom do gvardijanove ćelije, pred kojom svi lajici opet klekoše, a redovnici se zbiše oko
A sad ajmo, jer smo se i onako puno zadržali! Pošto prijeđoše dvorište, kad su bili u dnu drugih stuba, Bakonja stade. — Ja bi vas molija, fra-Jakove, da mi privedete nike latinske verše!
svačije i najmanje priloge, a Balegan i Mačak časte po rakijom, pa onda ljudi i žene otidoše, njeki na trijem, njeki u dvorište, te posjedaše i počeše jesti.
Barica iskoči iz kuće. Oboje mu se objesiše o vrat i zasuše pozdravima i pitanjima. Barica istrča pred dvorište, pa sta dozivati Roka, a da i drugi čuju veseli glas dodavaše: — Brzo, brzo, amoka-a-a!
A da bi se to ozbiljnije prepriječilo, fra-Brne dade napraviti rešetku pred stubama. Osim toga sta uređivati dvorište i vrt, koji bjehu prilično zapušteni. Sve je to zauzelo tri-četiri dana.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Tola otrča niz put. — Ej, ti, trapavko! Sutra pre zore da si došao! — maznim glasom doviknu Simka uvodeći volove u dvorište. Đorđe duže postaja sam na putu, ona je uvek vesela, izvadi iz džepa nisku đinđuva i s gađenjem je baci u sneg. ...
su Tola i Mijat razneli po selu vest o Vukašinovoj fotografiji, pa su seljaci svakog jutra i večeri nagrtali u Aćimovo dvorište da je vide i piju staru rakiju. Aćim mrsi bradu, kvari njene raklje i klima glavom kao da sluša pravednu presudu.
A zna da piše kad mu pare trebaju. Kroz otvorene vratnice konji lako ukasaše u dvorište, pa odjednom stadoše kao da udariše u zid. Sanke su prazne. Sa njih siđe samo Mijat. Aćim rukavom pređe preko očiju.
— Na koga će sin, ako neće na oca. Fala, gospodine. — Možeš odmah da ideš — brzo siđe sa sanki. Požuri kroz dvorište Kuda će? Ne može odmah da se sretne sa ocem. Valjda još imaju za njega sobu u novoj kući. Mora da se pozdravi...
Simka mu poverljivo šapnu da je on u svojoj sobi i da zna daje došao. Ne smem da se zbunim, ponavlja sebi, brzo prelazi dvorište, ulazi u staru kuću i iskašljava nekakav nelagodan strah.
Odmah se ponadala, neočekivano, zato i jače: on će smiriti Đorđa, da i ova noć ne bude kao prošla, iako je on ušao u dvorište kao da je tuđe i pozdravio se s njom kao da je ne poznaje.
Sneg je sasvim pocrneo. Đorđe se polako vraća kući, gonjen ledenim šumom reke. Vratnice ga sa cikom propuštaju u dvorište. Stoji i gleda tamne gomile zgrada. Kuće, staju, bačvaru, magazu, obore, sve su porazvaljivali.
Zašto sam došao? Branio se od jedne sasvim jasne i neprijatne misli, pa ipak je bez razmišljanja svratio u dvorište kafane „Orač“.
galamili, smejali se i zviždali samo do vratnica i lese visokih, mrkih jasenova, da bi zamukli čim bi ušli u Katićevo dvorište.
Suze teku u bradu. Sada je i ona crna. Ni pseto mu se ne okaza kad uđe u dvorište. I ovde je pusto. Naježi se i pokuša da ubrza korak do svoje sobe. Otvarajući vrata, učini mu se da vrište šarke.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
— Prodaj ga, pa pođi u svet. Mnogo je drugih gradova... — Šta će mi drugi gradovi? Dovoljno je meni moje dvorište, moj đeram i moj orah!
U tom titranju mu se učini da vidi kako iz oraha izlaze ona malena, živahna bića, skakuću, pevaju, smeju se. Čitavo dvorište odjekivalo je od njihovih zvonkih glasova, treperilo, blistalo. — Baš koješta! — starac se uhvati za uho.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
blaženoga sanka, Već kao tišina oko bonika teškog; Poduhuje vetar, kao Isprekidano, grčevito Diskanje bolesnikovo. Dvorište tamno, samo tek Uz opali prikućak kao da se miče Nešto belo; Pomislim da je nespokojni duh Pokojna kakva glasa, Što se
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
“, reče im Arhimedes i pusti ih u kuću. On osta u dvorištu, vojnici uđoše u njegove odaje. Odande počeše da iznose u dvorište sve što im se činilo od vrednosti: mermerne statue, srebrno posuđe, amfore, skupocene zavese i ćilime, sunčane satove
Arhitektonski izvanredno izvedene i pune lepote, te arkade opkoljavale su manastirsko dvorište sa četiri strane. Jedna od tih strana baš se nalazila u potpunoj tami, a suprotna je bila obasjana mesečinom.
„Produžih svoju cev i sprovedoh je kroz prozor prvog sprata svoje kuće dole u dvorište u čabar koji je stajao na tlu dvorišta i bio napunjen vodom.
Kola se zaustaviše pred kapijom dvorišta, a pas objavi svojim lajanjem da su stigli neki stranci. Isak pojuri u dvorište da vidi ko je došao. Ubrzo zatim ču se njegov radosni uzvik: „Ujko, dragi ujko!“ „Moj brat!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Posle je kroz hodnik i dvorište pa kratkom nekom ulicom, sve pored visokog zida s mukom povlačeći noge u okovima, čije je lance pridržavao levom
Posle su sve isterali u dvorište da ga počiste, pa su tamo kupili pirinač, zrno po zrno, što je iz dve pune šake na sve strane prosipao narednik kao
Sve kuće poznajem, ali ljude, bogami, ne znam. Idem pravo dedinoj kući. Volim više [od] svega njegovo ogromno pošumljeno dvorište: lepše je i ugodnije od javnoga vrta. U njemu je i najviše mojih uspomena iz detinjstva.
susednoga sprata užasan jedan ženski vrisak prvi je zaparao vazduh, onda sa svih strana isprekidani krici uzbuniše dvorište. Zatim se ono napuni svetom.
Sutradan je dvorište još bilo ispunjeno onim nevidljivim, tamnim teretom, kad je unutra ušlo nekoliko ljudi. Sa prozora se videlo samo: kako
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Vrijeme i promjene i događaji, pa ni sitni, kokošji događaji koji su usplahirivali ostalo dvorište, za njih nisu postojali. Eto takve su bile i moje dvije tetke.
Na prozorčićima crveni geraniji u limenkama od rajčice, a za kućicom malo neravno kamenito dvorište, u kome su pod zidom rasla dva šipkova stabalca.
Drugi takvi balkoni, samo manji i neugledniji, bili su na odmorištima između katova. Ti manji balkoni gledali su na dvorište.
je tada pola kata niže ili uzlazio pola kata više, na one manje balkone odmorišta među katovima, i zurio na sivo dvorište pod sitnom kišom.
I, jednoga dana – skočio je. U prijepodnevne sate, oko deset i po. I to baš na ulicu a ne u dvorište. Nikome na glavu, ali opet među prolaznike.
načeto; raskvašeno od kiša, razlijepljeno, oronulo u svome dostojanstvu, ali je još stajalo tu, opet vraćeno u malo dvorište iza općine.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Pošto je dvorište Đorđevo, ograđeno visokom tarabom, imalo samo dvoje vratnice, to su određeni za stražare samo ona dva mladića, a svi
imalo samo dvoje vratnice, to su određeni za stražare samo ona dva mladića, a svi drugi trebalo je da uđu zajedno u dvorište.
— Opet je junad u kukuruzu — reče Đorđe i taman zausti da vikne dete, a u dvorište upadoše naoružani ljudi. Jedni držahu zapete pružene puške, a Drugi noževe. — Ćut! Da se niste makli!
nejasnu gomilu sa noževima, koji sevahu prema suncu, pa skoči, vrisnu što igda mogaše, i sa dva tri skoka pretrča dvorište; dohvati se rukama za tarabu, i, sa nekom neprirodnom silom, koju on nikad u sebi ne pretpostavljaše, prebaci se preko
Ne razmišljajući mnogo, otvori vratnice i uđe u dvorište. Da ne bi svojom pojavom uplašio ženu i decu, nakašlja se i viknu običnim glasom: — Pomozi Bog, snaho!
Zamalo stiže i Pantovac sa Simeonom. Vrata na ulasku u dvorište behu zatvorena, te starac stade da lupa, dok jedva razbudi uspavana poslušnika.
Posle nam ne pomože ništa. Ali starac, vidi se, nije pomišljao na begstvo, jer čim uđe u dvorište, pre nego što sjaha s konja, posla đaka da mu donese ključ od crkve, a on pusti dizgine konju, pa se obrte Pantovcu: —
Kad stiže pred vratnice, siđe s konja i poče da ga rasprema. Pogledavši slučajno u dvorište, ugleda tamo dva čoveka, od kojih jedan utrča u kuću, a drugi ode k onoj gomilici dece. »Hajduci!...
Veliku muku imađaše sreska posluga, dok uvede kola u sresko dvorište. Žandarmi odmah skidoše Pantovca i prostreše ga po zelenoj ledini. Narod se okupi uokolo.
Sve jedno, opet je bolje da trpim ovo; pouzdanije je, ali je teško...« I Đurica odlučno gurnu vrata, uđe u dvorište, pa ih opet zatvori i nasloni na njih debelu kladu.
Pokuša da razgleda dvorište kroz prozor, ali se na stakletu uhvatio debeo sloj leda, kroz koji jedva prodiraše slaba svetlost zimnje zore.
Novica podiže jedan proštac, te se provukoše kroz ogradu obojica i uđoše u dvorište. Đuricu obuze neka nepojmljiva zebnja od ove mračne i neme samoće, i on se stade kajati što dođe ovamo.
Petković, Vladislav Dis - PESME
1916. POGINULI DOM Bez pesama, želja, potresa i smeha, Saranjeni zvuci, zima i toplota. Dvorište je crno, crna je i streha. I crna su okna k'o crna dobrota.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
I sili se da bude mirna, pa, kao i obično, svršava po kući popodnevne poslove, a poslije siđe dolje, u dvorište, da pošije jedan omot, kako joj bjaše gospodar naredio.
došao, bila je u dvorištu, a čini joj se da sada čuje glas i riječi onoga čovjeka, koje je rekao gospodaru kada je u dvorište došao: — Doveo sam ti ovo momče; slušaće, — pa nadoda zabrinut, — vjerujte, kod nas je gore nevolja!
Pročitavši naslov, srdit istrže mu knjigu i ošamari ga. Uzbuđen, siđe u dvorište. Beše na izmaku zime, u subotu, kada se u dvorištu seminarija skupljala sila prosjaka, tražeći milostinju.
Jedi—Kula! Grad od sedam kula. Pusto, visokim korovom zaraslo dvorište, oko kojega se dižu stare sure zidine, niz koje zevaju posrnule kule, u kojemu su rastureni komadi ostataka kolona,
Pa porušene kule sa uskim kamenitim stepenicama, dvorište u kome su se derali osuđenici na muke. Svugde po kulama hladno, mračno, puno surih stvari: niskih vrata, tesnih
Ivo Polić pope se na najviše mesto sivoga zida u bršljanu obraslo. S te visine pogleda u dvorište. Mrtve leže u popodnevnome suncu preturene stvari starih ostataka iz raznih doba, svedoci rimskoga, bizantijskoga i
Veliki veziri, paše, sudije, janičari, krvnici, roblje u kostimu... Janičarsko dvorište — na polju ogroman platan, stena na kojoj se odsecahu glave, rupa gde se stavljaju na dogled radoznale svetine.
između velika dva tornja, pa druga, „Zdravlja kapija“ , koja vodi bliže Seraju, sa hodnikom gde su stanovali krvnici; dvorište gde je bio carski divan. Pa treća kapija, „Kapija sreće“ , gde je sedeo „brat sunca”.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
ŽIVKA: Je l' trči? Je l' se smeje? Je l' maše maramom? Pitaj ga, pitaj ga šta je. DARA: Ušao je već u dvorište. ŽIVKA: Da znaš da nam nosi dobar glas! Nije meni badava oko tako najedanput zaigralo.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
kuća”; kad skrenu u tečinu ulicu i približe se njegovoj kući, u susret im svetle dva na kapiji obešena fenjera; ulaze u dvorište, i već se vidi velika osvetljena soba a kroz drvene rešetke promicanje senki; prelaze kućni prag i u predsoblju im sluga
A mrak, sumrak. Kuća, oko nje široko, opkoljeno susednim zidovima dvorište i bašta leže nepomično, ocrtavaju se. Iz kućnih vrata dopire svetlost. Baba je obično tada ispred kuće, do česme.
Sve se tu oseća: da je dvorište ograđeno dosta visokom ogradom, sa vazda zatvorenom kapijom prema ulici, pa je stoga senovito, i uveče se iz njegovih
]. Mada zna kako se kuća crni, dvorište širi, ispod dvorišta, opet, više zida visoka zajedno sa drvećem crni se njena kuća, leluja otuda i kao da nešto govori,
“199 Tajanstvenost se pojačava kad se sa ulice uđe u dvorište: opet je sve čisto, uredno, čak je i unutra, u kući, kuhinji, sve na svome mestu i mirno je.
likova prostor nije jednolik: on se jače oseća, postaje „zgnusnutiji”, „aktivniji” naročito kad se sa ulice uđe u dvorište, pa iz dvorišta u unutrašnjost kuće. I to ne iznenađuje; može se, štaviše, unapred znati i predvideti.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
i upropastili ognjem i kvarom kakav zemlja nije pamtila: bačve sa pićem i kace sa kupusom i zimskom ljutikom poizvaljane u dvorište, rasute i razdrobljene sekirama. Guber nije ostao, ženska košulja, da prostite, nije bila na plotu pošteđena!..
Petrović, Rastko - AFRIKA
Tako je njemu došlo na pamet da ostvari ono o čemu sam ja toliko sanjao... Bio je sasvim mrak kad smo ušli u dvorište neke fantastične kuće na čardake, i verande, oko koje se tiskale inače crnačke kolibe.
Teško je naći ulaz i razabrati gde počinju staništa krala, a prestaju njegovih podanika. Najzad pronalazim da se u dvorište ulazi kroz jedan trem, koji je u stvari štala za kraljeve konje.
To mladoženja! Napuštamo širinu i prelazimo svi u tazbinsko dvorište. Ovo odjednom prepuno nagih tela, jedva osvetljenih, u fantastičnim pokretima. Mikelanđelo ili Luka Sinjoreli!
Iza verande je belčev lični stan i onda dvorište puno rada i vike crnaca. Belac me je ugurao odmah u jednu duboku pletenu naslonjaču.
Kroz narednu kolibu ulazi se u treće dvorište gde se opet vide starci kako sede po asurama. Ovi su svi sa kratkim sedim bradama i ogrnuti belim plaštevima.
To je neka vrsta kafane, sa stolovima uz koje su sami Marokanci ljudi, kao što je u svim kafanama. Tek iza nje nastaje dvorište oivičeno ćelijama za žene. U sredini dvorišta su još neke zgrade i česme.
Čitav red sobica za devojke i žene. Pošto se ovde od ljubavi niko ne stidi, to su svi ulasci širom otvoreni na dvorište. Po sobicama su asure ali ih ima čak i sa posteljama. Na zidovima dopisnice, fotografije zuava, marinaca, legionara.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Bio je sunčan dan, te su gotovo svi lakše ranjeni i oni bolesni izišli u dvorište. Ostali smo nas dvojica sami. Pitao sam ga tada kako ga tako nesrećno raniše.
— Naše porodice su odstupale tek kad su im neprijateljske granate počele padati u dvorište... — I što je naglavnije — nastavi Dragiša — mi smo odstupali hiljadu kilometara pod borbom, pa nam Nemci nisu mogli
Jakšić, Đura - PESME
Uzdrma se kula, zvono se zanija, U crkvi se čuje molitvica tija, Užegu se same pogašene sveće — Kroz nemo dvorište neki duh proleće. Na čelu se bledom, gde je kruna sjala, Svetiteljska svetlost divno zablistala...
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Baba bi već odmah posle jela opet otišla, upravo vratila se tamo otkuda je i došla, u baštu, dvorište, da nastavi prekinuti posao.
Uzimala bi ili pletivo ili oprano rublje da šije, krpi i gleda kroz prozor na dvorište, baštu, kapiju, ulicu. I onda bi nastao onaj posle ručka kućni, tih mir. Čudan i čisto nem mir.
Ali kad bi se kapija otvorila, pa u nju ušlo, čovek bi se trzao. Bunila bi ga ona udaljenost kuće i golemo dugo dvorište. Čisto kao da bi se upadalo, tako bi se silazilo i dugom kaldrmisanom putanjom išlo ka kući. Kuća je bila tamo, u dnu.
Ali kad bi noć bila obasjana mesečinom, videlo se sve. Dvorište blještalo. Po bašti šuštale senke i lelujalo se lišće a gore čardak sigurno se još jače belio.
A mrak, sumrak. Kuća, oko nje široko, opkoljeno susednim zidovima dvorište i bašta leže nepomično, ocrtavaju se. Iz kućnih vrata dopire svetlost. Baba je obično tada ispred kuće, do česme.
I onda se legne. Baba se povuče u svoje sopče nad podrumom, među sanduke stajaćih haljina, pošto još jednom obiđe dvorište, kapiju, da vidi da li je sve u redu, zatvoreno, pošto i majka tamo u kujni sredi sudove, zatrpa vatru i legne,
Kroza njih vidi im se kaldrmisano široko dvorište, sniska, s doksatom široka kuća i velika, iza kuće im, zelena bašta. A ispod Mladenovih na kapiji gazda-Marka vidi se
oseti kako mu se u kuću ne ulazi. Ali ipak mirno ulazi. Mada zna kako se kuća crni, dvorište širi, ispod dvorišta, opet, više zida visoka zajedno sa drvećem crni se njena kuća, leluja otuda i kao da nešto govori,
Da je jak. I oseti da je jak. Izdiže se. Stojeći u sobi, gledajući pred sobom dvorište, baštu, onako visok, suv, oseti kako zaista postaje suvlji, viši, ali i kamenitiji.
Sedi do prozora u sobi. Prekrštenih nogu, zavrnutih rukava od košulje, rashlađen, raskomoćen, sa uprtom glavom u dvorište kroz prozor, ostaje on da sedi. ćuti, misli.
pregleda po praznim sobama da li nije što zaboravljeno što treba skloniti i sakriti, pošto još jednom obiđe podrume, dvorište, on se onda povuče u svoju sobu. Sede da mirno, strogo čeka šta će biti.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
(TRĐ, NNŽ, 3, 111). Na Kosovu, kad svatovi ulaze u mladino dvorište, treba da mlada pogleda mladoženju kroz b. i da rekne: »Ja te gledam jednim okom i nagledah te se, a ti mene sa oba ne
U Aleksinačkom Pomoravlju uoči Sv. Andreje, radi vračanja, kuva se k. u svakoj kući: kad padne mrak, domaćica iznese u dvorište tri skuvana klipa »mečki za večeru«, zagrize svaki pomalo i ostavi (na rodno drvo ili krov neke zgrade) da prenoći, a
Ćipiko, Ivo - Pauci
Rade izbi u dvorište. Kiša sipi. Po dvorištu kokoši, patke i guske lepršaju se i lepeću krilima, sa prozora gospa Pava, žena gospodareva,
Nadstojnik uđe prvi u dućan, pa se kroz konobu, ne rekavši gospodaru ni riječi, izvuče u dvorište. Vojkan, nakresan, premišljajući, pred dućanom oklijeva neko vrijeme: neka Vaso progovori gospodaru — i najposlije uđe.
Mučke, k'o potajice, uljegoše u oživljeno selo. Kod svojih kuća družina se rastajaše. Jure s Marijom uđe u svoje malo dvorište. Ivo zastade zamišljen i gledaše za njima. — 'Aj'mo! — javi mu se brat. I oni pođoše naprijed, k svojoj kući.
— Stopru je sad došao... Grem baš da vidim ča je donija, — reče naprasito glavar, diže se i pođe u dvorište. — Ča si činija dosad? — upita slugu. — Kitilo je, — odgovori on. — A jesi li ča naprtija? — Ništa!
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Osećam neko mlako zadovoljstvo što sam zdrav i nije mi baš neprijatno što se oni muče sa svojim balama i čirevima. Dvorište je zakrčeno ljudskim telima što drhte i posrću. Ova nesrećna stvorenja veruju da je Dorotej čudotvorac.
Glavno slavlje nastupilo je pošto smo iz trpezarije, gde smo po običaju morali da ćutimo za vreme obeda, izašli u dvorište i posedali na klupu pod lipom. Noć je bila zvezdana, jasna, pun mesec je lagano plovio nebom.
“ Hteo sam da kažem: Videli ste kakvo telo ima ta žena. Zar ljudi nisu izgubili dah kad je izašla u dvorište da dočeka onu dvojicu kaluđera, Doroteja i Dimitrija? Zar onako rasna žena može biti hladna?
Penjemo se ste penicama iznad štala i skladišta i ulazimo kroz drugu kapiju u malo okruglo dvorište oko kojeg su teskobno poređane odaje Lauševih vojnika i posluge.
Opet se penjemo stepenicama, opet ulazimo kroz kapiju u još manje dvorište gde nas sačekuju Lauševa žena Jelena i njegovi doglavnici: Miloš Jevtović zvani Dadara i Isidor Alimpijević zvani Kirča.
Onaj skromni mladić se gotovo sapleo preko praga kad ga je Jelena presrela na ulazu u gornje dvorište. Šta se to s njom dešava? Je li ta žena pri čistoj svesti?
No voda je došla do samih zidina, pa je čak neko vreme bila prodrla i u manastirsko dvorište. Jelena Naprezala sam vid ne bih li odavde, sa Kule, videla što se zbiva dole u manastiru.
Uostalom, oni su retko kad i izlazili u dvorište, jer je bilo zabareno i blatnjavo. Kajanje zbog Prohorove smrti i pokora koja im je naređena zadržala ih je u
Pred kapijom je osvanulo pet konja natovarenih korpama od pruća. Kad su konje uveli u dvorište, prepoznali su i životinje i opremu — sve je pripadalo Kuli. Skinuli su korpe. Otvorili.
Posle sam navikao. I naši imaju neprilika sa poginulim. Razbojnike koji su pali mrtvi u dvorište jednostavno otiskuju niz liticu sa severnog bedema, uprkos Makarijevom protivljenju.
Hteo sam da još jednom vidim u glavi sve ono što se dogodilo. Izveli su mene, Doroteja i Dimitrija u dvorište. Dok su kaluđeri kadili tamjanom naše ćelije i iznosili napolje posteljinu na kojoj smo ležali, nas su svukli do gole
uvis, niz tavna lica su se kotrljale suze radosnice, mrmljali su Očenaš, uznosili boga Svevišnjega, smandrljali se potom u dvorište, pipali otvrdlim dlanovima darove Božijeg Milosrđa. Poslednji je na kapiju ušao Dadara, pešice, vodeći konja za uzdu.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Onde ćemo se upoznati sa svima aleksandriskim naučnicima. Prolazimo kroz ostale delove biblioteke i, prešavši dvorište, ulazimo u prostran vestibil.
Pođimo kroz vratanca ove niske ograde, koja ga deli od vrta, u veliko dvorište. Njegova kaldrma od pečene cigle, koja ga pokriva po celoj njegovoj površini preživela je ljudski vek.
Potrpasmo se u njih kako smo znali i krenusmo kući. Kada stigosmo onamo, berači su već ispunili dvorište, a iz podruma je izvaljano bure vina da se isprazni do dna. Gajdaš je zasvirao, a kolo povedeno.
Stanković, Borisav - TAŠANA
U dnu, jedan do drugoga, dva široka, pokretna prozora, kroz koja se izlazi na balkon, i kroz koja se vidi celo dvorište patosano kaldrmom, pa i sama kućna kapija, dvokrilna, na svod, kao i ostale zgrade oko nje: kujne, štale, ambari.
Zato ide brižno, malaksalo. TAŠANA (s dosadom Stani, pokazujući na dvorište i graju): Šta je to tamo? Opet čivčije? STANA (prilazi joj nasmejano, užurbano): Ništa, ništa, snaške!
Zna se to. Čak se zna kakvu će kafu, koju rakiju, i od nje koliko čaša popiti. Eno ja sam (pokazuje na dvorište, kujnu) već to sve spremila. I kad znaš, onda? TAŠANA (prekida je, s dosadom): Znam to, Stano, znam.
Ulaze begovi. Ispred svakog sluga, osvetljavajući mu put, nosi fenjer. Sve sluge sa fenjerima prolaze i odlaze u dvorište Kafedžija i momci prihvataju begovima njihove kratke, skupocenim krznom postavljene kolije i vešaju ih o zid.
(Prislanja se obgrljujući je k sebi.) Ulazi Miron. MIRON (zagledajući iza sebe, u dvorište): Ama, kako to da me niko ne srete, da nikoga nema? Da nisu nešto deca bolesna, pa svi oko njih gore na okupu?
TAŠANA U nevrat! Ulazi prva sluškinja. PRVA SLUŠKINjA (uplašeno): Gazdarice, eno crni se kapija i dvorište. Ulazi druga sluškinja. DRUGA SLUŠKINjA Sve hadžije i polovina čaršije naših dolaze.
Iza njih naziru se takođe nove štale i ambarovi, od dasaka i pokriveni novim crepovima. Jutro. Dvorište čisti sluga Jovan. Rije lopatom blato. Ispred češme izbacuje šljunak i raščišćava prolaz bari.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Skoči iz postelje zdrava, i tačno ona. Siđe u sivo, hladno dvorište, izvuče studene vode iz bunara, i poče njome da se šljuska uz zadovoljno srkanje svežine i drhtavice.
zbog dubine, gde stalno gori petrolejska lapma; pa onda opet kapija, ponajčešće i ona zaključana, i tek onda ulazak u dvorište.
Čim se gospodin-Vasa jače zakašlje, Sokine se oči napune suzama. Kad istrči pred njega u dvorište, i uzme mu ruku, steže je kao da je to samo sada i samo za dva, tri trenutka.
Sve sporedne zgradice bile su zasebne, i opet nekako uvek s nečim u vezi. Jedna ozidana dera vodila je u susedno dvorište, gde je stanovao sam jedan stari ribar, ali ribarevo dvorište je drugom derom bilo u vezi sa dvorištem majke Luke
Jedna ozidana dera vodila je u susedno dvorište, gde je stanovao sam jedan stari ribar, ali ribarevo dvorište je drugom derom bilo u vezi sa dvorištem majke Luke Mlinarića, koji se školovao u Rimu, i za sada se još nije znalo
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Dok sam, imajući na sebi suknju, sve svoje delanje razvijao u sobi, sada sam već svu akciju preneo u dvorište naše i svih susednih kuća.
Sve i kad bi računali u svoje državljane guske, ćurke, plovke i druga dobroćudna stvorenja, kojih je bilo puno dvorište i koji bi sa svoje lojalnosti bili vrlo podesni podanici, šta bi učinili sazivom njihovim u skupštinu?
je uostalom i svima nama bio poznat, bio je ovaj: naš plovan provukao se jednoga dana ispod plota i otišao u susedno dvorište u trenutku kad susedni plovan nije bio među svojim plovkama.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Ulicom pored plotova provlače se odrpane prilike vojnika i zaviruju u svako dvorište kao da nešto traže. — More, ljudi, svako zlo ima svoje dobro — veli kapetan Jova učitelj. — Ah, filozofija sangvinika!
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Utom, zaplaka u dvorištu mali sin. Ćušnu Lepotica sakupljenu parčad među košulje, pa potrča u dvorište i zaboravi i ogledalo i svoju nejasnu zebnju.
Očistiću bolničko dvorište, da bi bolesnici mogli da otvore prozor.. — Žena još i ne izgovori do kraja svoj predlog, a metlica se podiže uvis i
Ali, tek što joj se primače, a nečija je ruka zgrabi. — Prvo ću ja počistiti svoje dvorište, a onda ti čisti carevu carevinu! — reče ženi jedan oholi brkajlija i potrča ka svojoj kući, ka svom dvorištu.
Ali, samo što do njega stiže, a metlica mu se otrže iz ruke, i polete ka ženi koja je htela da počisti bolničko dvorište. Uzalud je za njom jurio, uzalud psovao. Metlica mu je stalno izmicala i odlazila onima koji su mislili i na druge.
— zasmejala se devojčica. — Još je smešniji od tebe! — zagnjurila je mladiću lice u rame, pa otrčala da počisti dvorište pre nego što se ukućani probude... — Princeze ne čiste dvorište!
— Princeze ne čiste dvorište! — metla se ljutito povuče u ugao, izjavljujući da je izmišljotine sata s klatnom ne zanimaju.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
manje poznatih reči i istorijskih i geografskih imena abajlija — aša (konjski pokrovac) avaz — glas avlija — dvorište, ulica avlija-marama (havli-mahrama) — vrsta pamučnog rupca aga — gospodar, gospodin (seljaci koji su živeli na
megdan mejdandžija — borac melem — lek, mast za mazanje meneviš — ljubičast meneka — mene mermer-avlija — dvorište popločano kamenom mermerli — od mermera merdžan — koral mestve — kožne čarape metati se (kamena s ramena) — bacati
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Svi za njim! Čitav razred, kao da je jedva dočekao tu komandu, veselo jurnu napolje i prosu se niz dvorište u pravcu gusta ljeskara kud je umakao bjegunac. — Drži ga! Drži gaaa! — Aha, ne daj tamo!