Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Zabrinuo se silno i noću često ustaje. Ide sam po dvorištu, a sve prisluškuje kod kapka. Ali poši, kako koja nedjelja, sve gore.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
kad bi on prestrašen, pobesneo od toga počeo da baca sa sebe odelo, da beži natrag kući, uleće u kapiju i da juri po dvorištu, bašti, jednako bacajući sa sebe odelo i drečeći besno da se čak i sluge sklanjale od njega...
A obično i ne čeka da mu se dâ, već čim uđe, zaleti se po dvorištu i pošto pokupi sve po njemu krpe, pruće, vraća se. I tako, drhteći, skupljajući, juri iz kuće u kuću, iz maale u maalu.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Pred njim, u dvorištu, jedan veliki petao šarenog i rastršenog perja, praćen kokoškama, kljucao je šepureći se i tražio mirno nešto onuda po
Kad je Jurišić stigao pred kapiju i zastao, on se zagleda u osvetljene prozore one male, duboko u dvorištu uvučene kuće pred kojima se povijalo, kao da će se najedanput srušiti, jedno visoko i razgranato drvo.
Šeta on tako za dugo posle večere u pošumljenom dvorištu ispred kuće, zeva i glasno otegne o-je, o-je. A u tom otegnutom zevanju i u onom o-je imalo je nečeg od pesme i nečeg
Afrika
Nagi crnci i crnkinje rade u dvorištu oko odabiranja semenja. Njihov posao izgleda kao igranje piljcima, i njihova tužna pesma razleže se kroz šumu.
Neuredan je, bos, neotmenih, prostačkih pokreta. Dočekuje nas u svečanome dvorištu i odmah nam daruje tanjir belih jaja i belu kokoš.
U glavnom dvorištu, između mase okruglih žitnica i tremova, nalazi se žrtvenik, sagrađen na formu nekog uzdignutog prestola od crvene
Iznad svega su velike grabljivice sa zmijama u kljunovima. U dvorištu glavna kraljeva žena, krupna četrdesetogodišnja crnkinja, još lepa, sedeći na pragu čisti neko semenje.
Žene ljubimice su u naročitom dvorištu i kralj odlazi da ih dovede. To je šest sasvim mladih, zbunjenih žena, istih kao one koje su jutros igrale.
Neki od nosača stigli su bili još pre nas, našli šefa sela i posedali, u njegovome dvorištu, oko vatre. Između koliko se koliba, žitnica i zidova trebalo provući, preko koliko dvorišta je trebalo preći, da bi
Ostali nosači, čim stigoše, spustiše stvari i polegaše po dvorištu. Ćutljivi kao ovnovi! Ja se takođe naslonih na kolibu i čekah da šef iziđe pred nas.
U dvorištu je vrlo mračno. Ona jedna ili dve svetiljke što je tam–tam doneo jedva da osvetljavaju koliko da se vide zadivljena lica lj
Belac mi odgovori, sasvim ozbiljno, da su stvari rastovarene, da moj boj već pegla u dvorištu moje odelo, da ću ja s njime ručati, da će mi sam spremiti kesu s ledom za teme, kao predohranu od sunčanice, da ću tu
Video sam je toga dana nekoliko puta u dvorištu; Fonten je platio za nju roditeljima, i čuvao je za sebe. Govorio joj sa više nežnosti i srdačnosti no što belci obično
Nigde jednog živog bića. U dvorištu kućice od koje Fonten gradi sebi filijalu nalazimo jednoga crnog mladića, Fontenovoga poverenika, koji nije rodom iz
U dvorištu, samo dva-tri metra od mog stočića na kome imam da jedem, leži na asurici gubavac čije su noge sasvim pokrivene ranama.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Ne pravi se pešak od konjika. Gde to može da bude? Nekoliko trenutaka u dvorištu nasta velika tišina. Garsuli je i sam bio kao zanemeo.
Onih, vezanih, tridesetorica vojnika odvedeno je u kazamat, koji je bio kraj bunara. Ostali delovi puka stajali su na dvorištu kasarne, koja je bila kirasirska.
Spolja je ličio na austrijske dvorove u Beču, sa velikim, baroknim, prozorima, a unutra, u dvorištu, na karavanseraje, u Turskoj.
Ponavljao je da bi se do guvernera zatvora moglo prodreti, lako. A na dvorištu tvrđave, nepomični, ostali bi samo mrtvi. Volkovu se to brbljanje Isakoviča bilo dosadilo i jedva je čekao, da tog
Na njenom lepom licu blistale su kapljice znoja, od porođaja, kao rosa. I njeno detence je spavalo. Kad su Isakoviči, na dvorištu, sedali u saone, Sunce se pomaljalo. Nebo je bilo vedro, sneg se topio, bilo je toplo.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Jedva se izvukoše napolje kroz neku rupu pod krovom, a kad su već bili u dvorištu, mačak Tošo komandova: — Jaši me, Mišu proroče, tako ćemo brzo bježati!
Nušić, Branislav - POKOJNIK
SPASOJE: Da, i mene ne bi iznenadilo ako se njeni agenti već ovoga trenutka nalaze pred mojom kućom ili možda u dvorištu, čak i tu, pred vratima. MARIĆ: Tako sam opasan?
SPASOJE: Sofija, čeka li ko napolju? SOFIJA: Da, ovde je pred vratima jedan gospodin od policije, a u dvorištu su dva žandarma. SPASOJE: Recite tom gospodinu neka uđe. SOFIJA (ode).
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
može izaći, a društvo iz razreda zadrža dah, tako da se sada sasvim dobro čulo kako fiskulturnik Markota ponavlja u dvorištu: „... ena... dva... tri...” a noge vežbača meko se spuštaju na zemlju. - Ti, Slobodane, na tebe mislim!
Kad sada mislim o tome, čini mi se da nisam ni želeo da se izvučem. U dvorištu je osmi osmoletke izvodio ritmičke vežbe i fiskulturnikovo: „ ...
Iza kuće, u samom zavijutku mrtve Tise kričale su sarke a u dvorištu se o grane dve patuljaste višnje vešao čitav čopor klinaca između dve i dvanaest.
Kajsija u dvorištu oko koje se jurio čitav čopor prvoškolki bila je osuta cvetovima koji su iskočili iz golih grana kao kokice na odviše
U dvorištu njene kuće plakalo je ono malecko i ona se gotovo izvan sebe sručila niz nasip. Tako sam ostao sâm na šinama još toplim
Stanari naše zgrade bili su već u dvorištu i nisam mogao da izbegnem prolazak pored njih. Žene su istresale jastuke, a čilageri i klinci čvarili se na suncu.
Pomislih na ulice pune šetača i sustanara koji su igrali preferans u dvorištu pod onom šugavom kruškom. Pomislih i na milion drugih idiotskih stvari.
- ponavljao sam sebi, kao što ponavljate deci kad su uplašena. Vrele n sjajne šine su bleštale na suncu, a u dvorištu Rašidine kuće migoljili su se oni mali.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Komesar bio mu je, uostalom, za vreme cele večere dosadan. Opran i umiven, posmatrajući šta se u dvorištu dešava, Isakovič je stajao dugo pred velikim ogledalom i gledao širok ožiljak rane, na desnom ramenu, isto tako
kao ćuran, crven u licu i zelen u potiljku, Komesar je, vičući na gomilu svojih oficira, po sobama, po stepenicama i po dvorištu, spasavao što se spasti dalo.
Za zvonikom visilo je čudno, dugo uže, palo po zemlji kao klupče neke bele i debele zmije. U dvorištu je bila potpuna tišina. Među visokim zidovima videla se uzana i plava površina neba, nepromenljiva i čista.
„Da me ne drže za bludnika“, pomisli – „da nisu dočuli što“, mišljaše – zagledan tupo u drveni zvonik i voćke u dvorištu.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Na Kopaoniku je običaj da mlada u trenutku kada napušta vratnicu na dvorištu, ispod sebe istrgne jastuk i snažno ga baci unazad, da bi se ona tako lako i brzo porodila.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
sopstvenu dečiju sobu koja je danas iznajmljena nekom tuđincu: to je ona ista boja zidova, prozor što gleda na kesten u dvorištu, patos prebojen uljanom bojom za podove, i plavičasta tavanica — ali unutra su neke nepoznate, tuđe stvari i nečija
«), dok se oko njegovog automobila u dvorištu budu okupljale guske. I, odjedanput, izgledaće mu kao da nikuda nije ni odlazio. Glupe li kuće.
– Igramo klisa... — odgovaramo. a sve očima tražimo izgubljeni klis. Eno ga, leži pokraj novog automobila u dvorištu, baš se nekako zgodno namestio. Gledamo mi, a gleda i Bajčetić, svejedno što je prevalio četrdesetu.
Njegova slika sa šestim tri razredom, gde svi dečaci gledaju prema fotografu, u školskom dvorištu — samo on pilji u nebo, praveći se orginalan. Fotografija izvesne Vane, neka njena pisma. Nije važno.
Matavulj, Simo - USKOK
Domaćica bješe visoka i suha, a snaha joj omanja, jedra. Uz kutnji zid u dvorištu bjehu prislonjeni badnjak i badnjarice, a na ražnjevima četiri peciva.
Silan lavež i tutnjava koraka u dvorištu prekidoše pričanje kneževo. Momci potekoše k vratima. IV Uđe oko dvadeset brastvenika.
“ — Punte! Urte! Pojte! — vikalo se u dvorištu naizmjence, između pucnjave i pjevanke. Gost, ostavši u kući, stojaše kao ukipljen.
Uskok izide iz kuće. Snijeg padaše jednako krupnijem mekim pahuljicama kroz topal vazduh. U dvorištu bjehu s obje strane čitavi bregovi, a sredinom iđaše prtina od kutnjega praga do dvorišnijeh vrata.
Sve su bile niske, pod slamenijem krovovima, sve ograđene suhomeđama; upravo u svakome tom dvorištu bjehu po dvije-tri zgrade: jedna glavna, kuća, a ostale staje, ili kujne.
Prava kujna bješe u zasebnoj zgradici, u njekom malom dvorištu, koje se nalazilo na boku starije zgrade, i koje zahvataše, s jedne strane, bedemčić, podignut radi odbrane, a s
Oprosti, ne mogu te poslužiti ovakvim rukama. De, Đuzino, pospi Janka. Krcun je dera brava obješena o drvetu u dvorištu. Ramo i još njeka djeca gledahu rabotu.
— Evo me, sokoliću moj! Žao ti je Janka gladna, ma više sebe, bojim se! Prije nego što sjedoše da jedu, u dvorištu Mrguda Šutova uzavri pjesma.
Kao što znamo, trebalo mu je proći pored kuće Steva Bojova, popa Marka i Mrguda Šutova, gdje je bila udavača. U dvorištu Stevovu, Markiša, sin, mu, takođe deraše ovna.
Janko dodade smijući se: — I onaj princip, o kome se toliko pričalo. U dvorištu popovu pristav okretaše pecivo, a Gojača se desi na pragu.
Teže će mi biti vidjeti strinu Stanu, nego sve što vidjeh! U dvorištu zatekoše desetak Ozrinića, koji bjehu spremili dvoja nosila.
Cijelo bratstvo dočeka ga pred dvorištem. Janko sjeđaše pod orahom u dvorištu. Pošto mu ljudi cjelivali ruku i pošto im izjavi sažaljenje, dodavši nekoliko dirljivih riječi o Krcunu, vladika otide ka
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
bi, možda, ličilo Prustovo delo daje ostalo na pukom prizivanju Madlene, Ventejeve sonate, zvonika i neravne kaldrme u dvorištu Germantovih, da nije zakovitlano u visinu, obuhvaćeno širokim planom i sintezom.
Sremac, Stevan - PROZA
Red je, dakle, došao na Beograd da ga podvrgne analizi i anatomskom nožu svom. Još je rano. Deca se po školskom dvorištu jure.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
zračio tako povjerljivo i umiljato da to nije moglo izmaći čak ni djedovu oku i on bi udobrovoljeno gunđao majući se po dvorištu. — Pazider ga, sva se bašta modri kao čivit.
— već smo htjeli toga čarobnog jutra a u školu da ne idemo. Pod predsjedništvom moga djeda, u dvorištu, na drvljaniku, zasjedao je svečan skup: valjalo je maloj kobilici izabrati ime.
— Dobrojtro, striče! — skače cura kao da je iznenađena, a seljak povlači očima po dvorištu i u sebi mrmlja: — Kakav sam ti ja stric, zagrmilo u te! Vidi je kako se uprepodobila ko šokačka Gospa.
Kao da je u svojoj kući, Rade odmah pronalazi i mjesto gdje će se u dvorištu sjesti, i najpogodniji način kako će primiriti razlajana zeljova i golicavu riječ da nasmije vrckastu curu.
Već pod samu zimu, jednog suvog dana punog oštre golomrazice, pojavi se dorat u našem dvorištu. Doveo ga komordžija bez ruke, neki seljak s okolnih brda, koji je, također, imao konjsko ime — Zekan.
Pola sata poslije bombardovanja stajao sam u dvorištu i zamuklo zurio u ostatke svoga tavana. Raskriven, surovo izložen suncu i svačijem pogledu, on je još uvijek mamio
— Ostavite vi dječaka na miru, to je moj Vasilije. Tek drugog dana naveče, dok su u dvorištu neke škole žvakali nedokuvan kukuruz, Vasilije se nešto prisjeti i poče da gunđa: — Pa da, sad ona bira: valja joj
Već je koknuo jednog pored samog bunara u dvorištu, a kanda je neko i u kući dobio po repu, jer nešto ređe pucaju. — Eh, samo da nije puste žeđi!
Komandant samo hukne i nastavlja: — Tamo iza muzeja, u lapidarijumu, nalazi se u dvorištu njihova baterija, a pod arkadama su složene granate. Tamo se mora prodrijeti.
— Onaj mali. On ga tako zove. Komandir zateže uniformu i gologlav izlazi napolje. Po sunčanom dvorištu, držeći se za Vidakov prst, nesigurno nabada mališan s ogromnom milicionarskom kapom na glavi, jedva vidi kud ide.
Ispekla baba posinku za večeru pitu i postavila sofru u dvorištu. Neka, nek i dragi bog vidi kako je ona odgajila svoje bivše siroče i vojnika od njega načinila.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
radi igre, čuje se prasak lozinke i cvrčanje pečenih jaganjaca; iz podruma dopire zveket čaša, okanica i točenje pića; po dvorištu se vitlaju i prevrću deca; a oko kujne, zgureni uz zid, načetali se prosjaci i ostali gladan svet...
Za tobom iziđe i on ćuteći i povodeći se. Iziđoh i ja za vama. Uzalud me mati zaustavljaše mimikom. Čim se on vide u dvorištu, okrenu se, i kad me ne spazi, on poskoči, dođe do tebe i stisnu te za kose. — Dom!
Mi se od straha sakrili po ambarovima. Stanoja u tom iza kuće, u dvorištu, cepaše drva na drvljaniku. Dok strina ćutaše, ništa; ali kad je stric uhvati za kose i, obviv ih oko svoje ruke,
Pukne li leto, u kuću se ne zaviruje. Sem što se iznose ili unose spavaće haljine i gotovi jelo, ostalo sve u dvorištu, u bašti. Ne znate, kako je to, kad se uveče poprska dvorište, prostru asure, dušeci i jorgani.
Iz kuće svakog časa izlaze poslušnici, donose jela, kotlove s vinom. A do kuće, ispod streje, između muških u dvorištu i ženskih u sobama, seli Cigani. Svi u senci. Sviraju. Samo za Šabana, šupeljgdžiju, nema mesta.
Jedva naiđe na baštenska vrata. Kao da se oslobodi nečega kad se vide u našem dvorištu i kad sede na postelju... Poče da se tare rukom po čelu, skuplja kosu, hladi...
Naviše, iznad ugnutih, starih krovova i bašta, diže se veliko, žuto zdanje, okružno načelstvo, u čijem dvorištu po kaldrmi, obrasloj travom, i ispod bagrenova odskora posađenih leškare u gomilama seljaci i čekaju da ih pozovu u
uvile su sad glave u duboke, crne šamije, pa, sustale od plača, čas idu k njemu u sobu, čas izlaze u kujnu, švrljaju po dvorištu tobože nekim poslom, pa se odjednom trgnu, uplaše, sete šta je i, kao još ne verujući da je on zaista mrtav, pojure k
već je samo bio ručak, a na njemu njena i njegova porodica. I stariji sedeli su za sofrom, mlađi igrali u dvorištu sa ostalim svetom.
Na kapiji, širom otvorenoj, zbili se bili prolaznici i gledali; svirači podvojeni, jedni unutra kod sofre, a drugi u dvorištu, svirali su, a sproću njih, uza zid, sedele su im Ciganke s decom, uživajući u svirci muževa i čekajući da, kad se
— Ja, ja. Ništa, teto! — umirila je ona aščiku i izišla. I, kad se osetila sama u dvorištu, sama u nemoj noći, ona je bežeći čisto potrčala kapiji, ali setivši se da nema kuda, ne sme nikuda, klonula je.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
da predvidim čitav zaplet unapred, čak i to kako taj blesavko pored mene na kauču počinje nedeljom da pere svoja kola u dvorištu, a to je više nego mogu da podnesem. To kad se nedeljom peru kola, mislim!
mladih udovica, raspevane kanconisimo italijanske krave — uopšte, sve nagrađene krave koje su: u štali ljubavnice, u dvorištu lepotice, a pred veče mlekonosne — čime, dakle, ispunjavaju sva tri potrebna uslova za idealnu kravu.
U jednoj ruci drži kofe za vodu, u drugoj kožu od sintetičkog jelena. — Naša su kola apsolutno najprljavija u dvorištu! — zaključuje. Nedelja — maksimalan dan!
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Možda pamtiš moje suze davne u svilenom predvečerju mlakom, kada su me u dvorištu škole sa podsmijehom nazvali seljakom. Nizao sam nevesele dane i mislio na moje Hašane.
Zbogom školo, zbogom gimnazijo, lud je bio i ko te učio! U dvorištu lomača se pali, bukte sveske poput suva granja, burno plamte domaći zadaci, ogledala našega neznanja.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
VIDA: Ama, reci ti meni, prijatelj-Agatone, kakva je to tetka? AGATON: A zar ja znam? Znam da ovde u dvorištu ima ona mala kuća, dve sobe i kujna, što je pokojni Mata zidao pre osam godina.
Ne može ona to, mi moramo ostati u kući. Danica će se i onako useliti u veliku kuću, a mi ćemo u onu malu u dvorištu, onu gde ti sada stanuješ, samo da budemo tu, kraj tebe da ti se nađemo.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Njega su godine pridavile i već nemoćan, a valjda i sit života, gledao je tupo preda se... U susednom dvorištu ostavljeni psi žalosno su zavijali.
Ovde smo dugo ostali... Želeli bismo i da zanoćimo. Seljaci iznose voće. Vojnici u dvorištu muzu ovce. Jankulj zavlači ispod topovskog jastuka šarenicu, i hvali se da mu je dala neka devojka.
Projahali smo pored zaprega, i uputili se pravo jednoj seljačkoj kući. U dvorištu se vide gomile šaše, a na doksatu su obešeni klipovi kukuruza.
Čudili smo se samo kako je sve pusto. Čak ni posilnoga nema. Neke kokoši su samo čeprkale po dvorištu. A kada smo obazrivo otvorili vrata sobe, na krevetu se nalazio veliki karton, gde je pisalo krupnim slovima:
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
glavnim okolnostima, saopšti Gojku da ni on nema stana, nego će morati stanovati u jednom sobičku, što je podignut u dvorištu školskom. Pređašnji je učitelj, reče mu ona, primao naknadu u deset dinara mesečno za stan i baštu.
Ljudi počeše dolaziti. Posle pola časa zasede ceo školski odbor u školi i poče da upisuje nove đake. U hodniku i dvorištu puno ljudi i žena i svako drži za ruku po jednog mališana.
Prolazeći kroz hodnik, smišljala je kako će da vikne decu, da ih okupi oko sebe, ali čim stade u dvorištu, opkoliše je žene sa decom.
Nije ni izlazilo među ljude. Taman rekoh: da mi bude od pomoći, a ono... Ljubica se okrete i razgledavši po dvorištu uđe u školu.
Kmet zovnu Gojka, a ona produži gledati na prozor. Čiča Stojan nešto tumaraše po dvorištu, vičući uzgred na nestašnu decu, koja mu poremetiše dosadanji mir i usamljenost. — Šta li si sanjao noćas, bratiću?
V Tek je sunce izgrejalo, a dvorište se napuni đacima. Gojko i Ljubica odvojiše svako svoju decu, pa odmah, tu na dvorištu, počeše razgovor sa njima.
Kućica se već davno srušila, po dvorištu izraslo trnje i korov; pletar, u koji zatvarana jedina koza šuta, jamačno je odnesen ili je strulio tu na mestu;
A Gojko, ozbiljan i namršten, sa nekim prutićem u ruci, razgledaše decu po dvorištu. Nekoliko njegovih đaka priđoše k njemu. — Jesu li svi došli ? zapita decu. — Došli su.
Gojko se vrati u školu, pusti đake, pa stade hodati po dvorištu, stresajući se od hladnoće. Stojan mu sa praga od stana mahnu rukom. — Vide li, bratiću ? Oni se nešto podževeljaše...
— E?... začudi se Gojko, i podiže glavu. U tom se otvoriše vratnice na dvorištu. Stojan priđe prozoru, pa odmah odskoči. — Eto ga!
ima vremena za to... Pa najposle što ?... Neka!... To će nas zbližiti, kad opazi da ja ništa... Dočeka je na dvorištu i uvede u svoju sobu, koja sad beše lepo provetrena, počišćena i nameštena.
Šta je to... dokle će tako ? Zar još nije umrla?... Tako dugo!.. I njemu se čini da hoda tako po dvorištu punih 4—5 časova, i ako je tek malo jače od pola časa kako su stigli.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
NA RAKIJSKOJ PIJACI U UŽICU 4 II SLIKA SASLUŠAVANjE GLUMACA U PREDSTOJNIŠTVU POLICIJE 16 III SLIKA SVAĐA U ADžIĆA DVORIŠTU 28 IV SLIKA PEČENA BUNDEVA NA HRASTOVOM STOLU POD LIPOM ili PROBA ŠILEROVIH „RAZBOJNIKA” 64 MEĐUIGRA 81 DRUGI DEO 84 V
VASILIJE: Šta? MAJCEN: To, da vam na pozornicu pada senka vešala? (Zatamnjenje) III SLIKA SVAĐA U ADžIĆA DVORIŠTU (Pravo prema publici, unutrašnja fasada jednospratne kuće pokojnog majora Adžića. Duž celog sprata velika veranda.
Dole desno je prizemna kuća Blagoja Babića, pred kojom Gina, u koritu postavljenom na dve hoklice, pere veš. U dvorištu se nalazi pumpa za vodu. Preko dvorišta mogu da budu razapeti, još uvek prazni, konopci za sušenje veša.
VASILIJE: Nisam mislio bukvalno, u pravoj Rusiji... Nego, ovo sam hteo da vas pitam: mi bismo ovde u dvorištu držali probe, ako ne smeta... Znate, da ne bismo i za probe plaćali posebno.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Povijena malo u leđima, grudi joj uske, slabačke, upale; ruke metne pod pojas, pa tumara svuda po kući i dvorištu motreći na svaku sitnicu, a u svemu vidi neko zlo.
Naići će čak na običan kakav kamen u dvorištu, pa i tu predvidi opasnost. — Huuu!... Spotakne se dete, pa udari glavom u ovaj kamen, pa svu glavu razbije!
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— Drugi red levo! I oni se kretoše levo. Nastade čitava manevra po školskom dvorištu, u kojoj mi direktor napomišanje pomorskog admirala..
Dete iziđe u dvorište, zavuče se u neki kutak, gleda... gleda... i tek počne se čime zabavljati. Nešto šušnu u dvorištu. Dete diže glavu i usijanim, žudnim pogledom stade motriti: »da nije teta.. ..?« Ah, teško je! ...
U njemu je neka živa žurba i zatajena neizmerna sreća... U dvorištu bruji: svirka, igra, smeh, govor. Došli svatovi! Sve se uskomeša.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
(Gleda na sat.) Još malo pa će se zatvoriti kapije na opštini, i onda niko nov ne može ući. Ono što se zateklo u dvorištu glasaće. Sad, vidiš, treba ubaciti što više glasača u opštinsko dvorište. (Čuje se muzika.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
” MAMINA DUŽNOST Mamina dužnost je da čarape pre zime isplete, Da nadgleda travu koja raste u dvorištu i na njivi. Ali njena najveća dužnost — s tim se slaže svako dete Jeste da dugo živi.
video sam ih kako su spavali; Na neki veliki internat podsećao je depo; Nisu se mnogo razlikovali ni raspoznavali; U dvorištu su šumele grane ko nebo, beskrajno, lepo.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
tiše, lepše i u što većem izobilju: da su sobe jednako okićene i što toplije, ututkani je, nameštene; da po kući, po dvorištu šušte meke ženske haline; da se viđaju lica bela, nežna, očuvana i negovana.
Oko nje ostale sobe, takođe nameštene, okićene peškirima i darovima što je ona donela... Dole, u dvorištu, bije šedrvan, njegovi mlazevi, kaplje vode prema svetlosti iz ove njene sobe, žute se i šušte kao ćilibar.
Iz kofe na bunaru curila je voda, i belasajući se spram sunca, kapala je po pločama. Trava oko bunara, po dvorištu, i čak oko kamenova po kaldrmi odudarala je tamnije.
I da sve to ne bi bilo, ona, tobož poslom, poče jednako švrljati po dvorištu, a najviše oko kapije, do koje je ipak dopirao žagor, koji je hrabrio.
čeka, dok njegov gazda posvršava određene poslove: dovoljno naseče drva, sa česme u velikim sudovima donese vodu; po dvorištu ispred kuće travu počupa i raščisti...
gledao ni kako mu je bila kolija pala, te on ostao go u košulji i gaćama, ni kako mu jedan opanak ostao tamo negde | u dvorištu, nego, otvarajući krila, a od straha ne znajući šta da govori, on poče konju: — O, alat! Ja, alat! — Živi li ste?
Međutim dan je već bio počeo. Po dvorištu uveliko se kaldrma, kroz prozore od sopčeta, modrila i sproću njega, na bunaru, jasno se ocrtavala velika gvozdena
Od kada su već sve sveće po sobama i fenjeri ispred kuće i po dvorištu upaljeni; odavno se oseća jak i silan miris jela i pečenja; odavno je već i prašina počela od njinog silnog trčanja da se
Čuo se čak i zvon čampara od čočeka, i vika dečurlije, što je skakala ispred njih. Dole u dvorištu, što se svirači više približavali, sve više se dizala graja: — A, babo, babo!...
I ona se brzo trže, popravi. Poče da igra, vodi, zanosi i onom drugom rukom iz sita oko sebe, na široko po dvorištu, po kući, čak i preko kuće da baca šećer i leblebije.
Zato je morala sasvim ukrućena da stoji i da bude ukočena, ukipljena. Sve što se sad oko nje po kući, dvorištu događalo, za nju nije postojalo.
Toliko je to išlo, da je ona mala, pitoma Milenija, sigurno ne mogući više da izdrži tamo po dvorištu i po kutovima najezdu tolikih njih, koji su je jurili, pobegla otuda ovamo i počela da se krije oko Sofke i trpeze.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
) IKONIJA (viče napolje, Anđelku): Anđelko, česma ti je u dvorištu! Ima i struja! (Cmilji) Mani malo tom metlom, neće ti otpasti! CMILjA: Kolko su samo blata naneli!
A i za prosjaka ima mesta i hrane! u dvorištu ovnujski rogovi, alat, Svinjske dlake, ćureće glave, drva, Kokošje perje na panju i oko panja!
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Stipan i Bakonja pođoše. Muž i žena stajahu u dvorištu dokle ih god iz vida ne izgubiše, pak uđoše u kuću. IV UVOD U NOVI ŽIVOT Bakonja i Stipan iđahu što su bolje mogli,
Ajde sad sa onim dijacima. Ajde povedite ga. Bakonja prođe sa đacima ispod svedenoga ulaska i nađe se odmah u dvorištu, gdje vidje da je manastir ozidan nalik tvorila.
Ajde, ćaćo, i pozdravi maju i sve, sve ostale... Kad se Bakonja povrati ka prozoru vidje u dvorištu samo provincijala sa pet-šest fratara.
Po čitave časove sjeđaše na trijemu, pred svojom ćelijom, gledajući ukočeno u kakvu stvarčicu u dvorištu, kokoši ili mačke, pa čak i dim koji se izvijaše iz kujine.
Tetka ga uze ispod jedne ruke, a Bakonja ispod druge. Pjevalica za njima, a seljaci pošljednji. U dvorištu pridruži se velika gomila, te svi uđoše.
Čmanjak je njekoga jada porastao, ali osta „šaka jada“. Poslije večere bilo je sijelo u dvorištu. Dođe fra-Zaharija; dođoše svi stričevi, i Šunda s ranjavom nogom, pa i njihovi odrasliji sinovi. Knez ih počasti vinom.
Starci sjeđahu pred fratrovim dvorištem. Krkota, u novim haljinama, držeći ruke na krstima i zviždukajući, šetukaše po dvorištu kao vojnik na straži. Kad se knez uputi u kuću, Krkota diže glavu i zamaha njom, samo toliko.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Gde to beše?... Mala radnja u dvorištu na Sen Mišelu. I Elen. Gde li je sada ona? Oči padoše na krevet. Ovu čegru je majka tkala. Bio je na raspustu.
U Katićevom dvorištu je tiho. U kući ne svetli lampa. Gde li je Simka? izdaleka pomisli Nikola. Zna da joj je on noćas jedina muška ruka u
“ Posle je ošamućena tumarala po kući I dvorištu. Majci nije mogla da pogleda u oči, izbegavala je, iznalazila poslove van kuće i od mutnog straha ni reč s njom nije
odbio je večeru, obukao se i, s jednom mučnom namerom, pripio se uz prozorske rešetke čekajući da stanari u kafanskom dvorištu pogase lampe.
Kafedžija ni za dukat nije hteo da se liši budilnika koji tačno, na vreme, budi kelnere i poslugu. U kafanskom dvorištu igrala se deca.
“ „Ja više neću da živim u selu.“ „Dobro, živećeš u Beogradu. Onda se sneg u kafanskom dvorištu sasvim otopio. Košava je jedne noći pobegla sa beogradskih ulica, uplašena mlakim jugom.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
»Kada li će porasti?« — pitala se. Nedelje i meseci su prolazili, ponovo proleće kao zlatna veverica skakutalo po dvorištu, a izdanak nikako da se digne od zemlje. Opet su se čuli dečji glasovi i udarane lopte u beton, ali dečaka nije bilo.
Nešto je svetlucalo iz mraka. Ubrzo odande dopre neki lagani zvuk. Ah, to je mačka prela! Starac se okrete ka dvorištu, ali u prvi mah ne spazi ništa. Svuda, dokle je oko dopiralo lelujala se mesečina kao vilina kosica.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Tu gde je sada njegova ulica, negde blizu raskršća Simine i Dobračine, još ne na strmini, Dobrača je zastao, sam, u dvorištu rabatne turske kuće. Zaustavio se slučajno i naslonio se na ogradu od kamena kroz koju je promicalo sleđeno šiblje.
Između turbeta i zgrade Sovjeta, u dvorištu, bili su silni sitni zgradurci. Ova docnije neugledna kuća u kojoj su, za vreme Prvog ustanka, boravili mnogi
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
- Hoćemo da pljačkamo“, odgovoriše mu oni. „Kako god hoćete!“, reče im Arhimedes i pusti ih u kuću. On osta u dvorištu, vojnici uđoše u njegove odaje.
“ „Ja u ono doba ne bejah više kod njega u službi, no jednog dana - to beše nekako pred jesen - sretoh ga u dvorištu Univerziteta. On izgledaše vrlo izmenjen, oronuo i nekako čudnovato zabezeknut.
“ - „Pase!“ odgovara mi on, naviknut na nadmene i rasejane posetioce velikog naučnika. Našao sam se u velikom dvorištu zgrade.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Pred samo podne, u dvorištu velike zgrade, desetak ozeblih vojnika, u dvovrsnom stroju, sa snegom na brkovima i obrvama, zarumenjeni i uznemireni,
da smesta moraju zaspati i zapretio da ću svakog izvesti komandantu na raport ako ga primetim da se nešto vrzma po dvorištu. — Drugim rečima vršiš osiguranja za noćni napad.
od dasaka rzali su konji i grickali seno, a ja sam pipao po mraku da razaznam gde sam i spoticao se o razne predmete po dvorištu.
A tamo u dvorištu bilo je vazduha i puno sunca i neba se dosta moglo nagledati. I udisao je Svilar alapljivo onaj, usred julske pripeke,
Sve je zamrlo, sve. Samo pas našeg suseda, vezan u dvorištu do nas, kobno i promuklo urla, te se njegovi divlji I zlosluti tonovi tope u samim mojim grudima, i punim rana i pijanim
PAD SA GRAĐEVINE PAD SA GRAĐEVINE U dvorištu je nova građevina, uglavnom, bila gotova. Pojavila se ona kao prekonoć i ponikla, radosna i mlada, između starih
siguran i sa silnim klikom života spreman da prne u plavo radosno nebo, da se nisu začuli brzi, zvonki odjeci koraka u dvorištu i privukli mu pažnju. Sasvim dole, ka česmi što se sijala na suncu, vragolasto devojče dolazilo je za vodu.
su prešli u prvu kavanu da tamo sačine protokol, u veoma živom razgovoru, i klanjajući se sa osmehom onima što su u dvorištu ostali. Sa onoga istoga zlokobnoga mesta začula se idućeg dana nova pesma. Bila je izazivačka, prkosna, drska.
Baš utom začuli se koraci u dvorištu... To je bila ista ona što je donela smrt njegovom prethodniku. U pogruženom stavu njenom video se jad preživeloga
Izašla je sa malom ručnom metlom kojom je stala čistiti sasvim sitne strugotine po dvorištu. Izgledala je mirnija i trgla se tek kad je naišla na krvave ostatke tragova kod male gomile kamena.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Po dvorištu iza kuće šetale su godinama, snuždeno i nerazdruživo, dvije pogrbljene, mučaljive biserke — „faraunke". Godinama nisu dal
Eto, za mene je u djetinjstvu u tom dvorištu ležalo nedjeljno popodne; odatle se ono širilo po cijelom svijetu. Egidio je došao, prije mnogo godina, još sasvim
U jednom dvorištu Egidio je spazio na balaturi tanku crnomanjastu djevojku sa živim crnim očima. (A nije ni slutio kako će se naglo
Uboga djeca, slinava, rahitična, golemih ošišanih glava, gacala su po malom kamenitom dvorištu, a tanke su im se nogice povijale pod teretom zvučnih imena.
Pohitao bih na prozor prema Egidijevom dvorištu: Kalpurnija je sjedila na klupici pod šipkovim stabalcem, zabačene glave, s tankim kažiprstom između stranica knjige
Takva je bila moja Kalpurnija iz djetinjstva, paunska ljepotica među gomilom rugobne braće u uskom dvorištu obućara Egidija. Takva je bila i djevojka koju sam upoznao kao gimnazist kad sam došao u grad.
Zaostao čovjek koji cijepa drva u našem dvorištu nije ni izdaleka onako zanimljiv, onako podoban da pobudi naš altruizam, kao onaj iz Gobi pustinje ili iz Polinezije.
Radilo se i u malom obzidanom dvorištu iza općine, pa je sad bijedni Guste trčkarao između maurske sušione goveđih koža i općinskog dvorišta, s vječitim
U tom dvorištu izgrađivalo se džinovsko stablo, kruna čitave inscenacije, sa svim mogućim nijansama zelenila u raskošnoj krošnji i s
Zapustili smo sve ranije igre, i čim bismo izjurili iz škole, sjatili bismo se oko njega. U tom je dvorištu vladala užurbanost i vreva ljudskog rada kao oko gradnje katedrala. Samo, jedna nam je bojazan zasjenjivala zadovoljstvo.
Suho vrelo ljeto, posljednje koje sam proveo kod kuće. Preko uličice, u uzanom Egidijevom dvorištu, iz koga je zauvijek nestala Kalpurnija, njena najmlađa sestra, mala Alda, izrasla je u djevojku.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
A Đurica, dohvativši pušku, uze Stanku za ruku i odvede je pravo svojoj kući. Majka ga dočeka u dvorištu i pogleda začuđeno u gosta, koga joj sin vođaše. — Majko, evo ti kćeri umesto mene... da nisi sama.
Tako stiže u Vrbljane, pred kuću čuvenoga gazde Janka Pajića. Razgledavši kroz plot, vide u dvorištu nekoliko dece u igri i jednu ženu gde mota cevi. Ne razmišljajući mnogo, otvori vratnice i uđe u dvorište.
Ali nevolja goni napred, i Đurica sa zebnjom ode k popovoj kući. Popa ga, kad ga ugleda u dvorištu, pogleda začuđeno, ali ga oslovi onim istim glasom, kojim ga je uvek sretao : — A gle, Đura! Od kud ti sad?
Pantovac se zavuče među krstine više kuće, a Jovo sa čeljadima, kao obično, leže na dvorištu pred kućom. Iza Bukulje pojavi se sjajno crvenilo, kao od ogromna požara, pa mu se zraci razmicahu sve više i sve dalje,
Oko poneke kućice nema ni toliko dvorišta, da se čovek slobodno obrne, a oko poneke podignuti su u prostranu dvorištu koševi za kukuruz, stogovi slame, sena i šaše, košare za stoku i ostale potrebe dobre zemljodelske kuće.
Sad mu sve izgledaše drukčije. Tužna i setna usamljenost širi se oko njegova gnezda, pustoš u dvorištu, tiho nemo ćutanje u okolini, nijednoga znaka od života...
Svanulo je, vide se jasno svi predmeti... — Kamo devojke? — viknu kapetan. Pogledaše svi po dvorištu. — Da nije ono... — reče Mitar, videvši neku crnošarenu masu pod vrljikama. — Ona je, ubijena!... — povikaše drugi.
dadoh vatru i — gotovo... — Zar baš na mestu? — pita kapetan, mr šteći se. — Nije ni mrdnuo. Eno ga u dvorištu... Ženu sam zatvorio, a kod kuće mu namestio stražu. »Kao da im sam đavo pomaže!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Najedanput zaurlaše psi na dvorištu. Mlada iskoči da vidi, a kad se vrati, svekar je upita: — Na šta laju psi, snašo? — Pa na usta, svekre.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Jedne od tih večeri šetao sam po četvorougaonom dvorištu Triniti koledža očekujući da se Niven vrati sa svoje večernje molitve iz kapele Koledža.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Jedva dočekaše dan. Marko se nije digao, nego ostade ležeći na vlažnoj slami. Ujutru u dvorištu desio se župan. Cveta mu priđe: —Sina mi noćas zabolilo, — javi umilno. —Pa šta ću mu ja? — odvrati župan. —Ništa!
Doveo ga gospodaru neki okoščasti Crnogorac; sjeća se, to je bilo nekako pred Božić. Kad je došao, bila je u dvorištu, a čini joj se da sada čuje glas i riječi onoga čovjeka, koje je rekao gospodaru kada je u dvorište došao: — Doveo
Vidi ga svaki dan u dvorištu; mimogred, pogdekad, dobaci joj pokoju reč, ali ona ne sme da se s njime upusti u razgovor: čini joj se da svako u nju
I svaki put kad ga gleda u dvorištu gde cepa drva, čisto uviđa da joj neće on lako iz volje izaći. Snažno i okretno maše sekirom i muški dahće kod svakog
Uzbuđen, siđe u dvorište. Beše na izmaku zime, u subotu, kada se u dvorištu seminarija skupljala sila prosjaka, tražeći milostinju.
A toplo leto požuri tu njegovu odluku. Nemiran, razdražen lutao je po prostorijama setminarija, dvorištu i bašti. Gledao je dozrelo voće na drvetima, a nije smeo da ga bere; gledao decu, a nije smeo sa njima da se igra.
U unutrašnjosti kapije stoji vojnik. Noć budi uspomene, jača maštu. Kako danju mirno je u tome dvorištu! Ivo Polić razgledao je razne muzeje iz doba turske slave i veličine. Šarolike boje i oblici igraju mu još pred očima.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
dolaska iz Turske i time najava udaje - junakinju često zatičemo na gornjem spratu, kraj prozora, ali i dole, u kujni i dvorištu.
Očigledno je da su svetlost i dnevni žagor napolju oponirani sa tišinom, tamom, vlagom i jakim mirisom unutra u kući i dvorištu.
I upravo je sasvim tako - još dok je svadba trajala - u jednom času doživela razgrađenost svekrove kuće: po dvorištu su zapaljeni mnogi ognjevi, „čija je svetlost osobito noću toliko blještala da se i sam krov kućni prozirao”, pa „ta
Oko nje ostale sobe, takođe nameštene, okićene peškirima i darovima što je ona donela . . . Dole, u dvorištu, bije šedrvan, njegovi mlazevi, kaplje vode prema svetlosti iz ove njene sobe, žute se i šušte kao ćilibar.
i dete i star čovek, pridružuje se prostorna kontaminacija: leži u sobi a jednovremeno vidi ono što se nalazi u dvorištu, bašti, u susednim ulicama, pa do reke i van varoši.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Iza njih zasovnica kao u staro doba i kao da ograda nije od prošća no ozidana da bolje čuva gospodara. Unutra, u dvorištu još dobro neiskrčenom i sa neravnim stazama preko njega, vidimo novu prostranu i nisku kuću.
No taj čovek nagnao njegovu popadiju da napuni kadionicu žara i tamnjana, pa da pođe ispred njega i kadi oko smetlišta u dvorištu, koje je on triput obišao, mrmo– leći neke reči tobože da ga osveti.
Krakov, Stanislav - KRILA
Vasilj, sa prljavom bradom doveo je kćer oficiru u prvi sumrak. Baš kada je jedna debela žena u dvorištu muzla kozu, Vasilj je skrstio ruke na pojasu, poklonio se, i molio da mu vojnici sa bačija ovce ne diraju.
Mija je potražio od njega rakije. Rekao je da bude što ljuća. u dvorištu srušene kuće prikupljali su zarobljene. Seljaci se skupili i tražili da se zlotvori pobiju.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Nagi crnci i crnkinje rade u dvorištu oko odabiranja semenja. Njihov posao izgleda kao igranje piljcima, i njihova tužna pesma razleže se kroz šumu.
Neuredan je, bos, neotmenih, prostačkih pokreta. Dočekuje nas u svečanome dvorištu i odmah nam daruje tanjir belih jaja i belu kokoš.
U glavnom dvorištu, između mase okruglih žitnica i tremova, nalazi se žrtvenik, sagrađen na formu nekog uzdignutog prestola od crvene
Iznad svega su velike grabljivice sa zmijama u kljunovima. U dvorištu glavna kraljeva žena, krupna četrdesetogodišnja crnkinja, još lepa, sedeći na pragu čisti neko semenje.
Žene ljubimice su u naročitom dvorištu i kralj odlazi da ih dovede. To je šest sasvim mladih, zbunjenih žena, istih kao one koje su jutros igrale.
Neki od nosača stigli su bili još pre nas, našli šefa sela i posedali, u njegovome dvorištu, oko vatre. Između koliko se koliba, žitnica i zidova trebalo provući, preko koliko dvorišta je trebalo preći, da bi
Ostali nosači, čim stigoše, spustiše stvari i polegaše po dvorištu. Ćutljivi kao ovnovi! Ja se takođe naslonih na kolibu i čekah da šef iziđe pred nas.
U dvorištu je vrlo mračno. Ona jedna ili dve svetiljke što je tam–tam doneo jedva da osvetljavaju koliko da se vide zadivljena lica lj
Belac mi odgovori, sasvim ozbiljno, da su stvari rastovarene, da moj boj već pegla u dvorištu moje odelo, da ću ja s njime ručati, da će mi sam spremiti kesu s ledom za teme, kao predohranu od sunčanice, da ću tu
Video sam je toga dana nekoliko puta u dvorištu; Fonten je platio za nju roditeljima, i čuvao je za sebe. Govorio joj sa više nežnosti i srdačnosti no što belci obično
Nigde jednog živog bića. U dvorištu kućice od koje Fonten gradi sebi filijalu nalazimo jednoga crnog mladića, Fontenovoga poverenika, koji nije rodom iz
U dvorištu, samo dva-tri metra od mog stočića na kome imam da jedem, leži na asurici gubavac čije su noge sasvim pokrivene ranama.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— E, ljudi, nikako mi ne ide u glavu, kako izvukoste ovoga konja. — Izvedi ga u predsoblje — naredi jednom vojniku. U dvorištu se čula larma. Neko je pitao užurbano: — Jesu li ovde?
Jedan pas ležao je pored izvora i dahtao. A u susednom dvorištu vrli su žito. Odatle su dopirali povici i čuo se šušanj slame ispod konjskih kopita. — E-e-e-ej, nane!
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Čak ni to: što izvan kujne i one sobe gde je ona radila, raspremala, dalje, izvan, po dvorištu, po kući, kao da nije ni postojala, jer ni komšinice ili ma ko koji bi došao da šta kod njih poište, obično kakav sud
Voda sa česme da sveže, slobodno žubori, pa da je baba sprovodi po bašti, da baba švrlja po dvorištu sa mirnim, istina strogim, ali spokojnim licem...
Što se, ludo, mlad ne ženiš? I to po ceo dan. Od jutra do mraka. Radeći, bilo po kući, bilo po dvorištu. Ali u onom »što se, ludo, mlad ne ženiš?
Hajde, baba-Stano! — pozivao bi ih i ulazili unutra, a Jovanki migom zapovedao da ide i donese posluženje. I tu, u dvorištu, sedeli bi, služili bi se.
Uđe na kapiju njihovu. Ljutitim korakom pojavi se u dvorištu. Ona je sedela na kamenu u sredini. Prekrštenih ruku, povezana dugom šamijom, u prostom mintanu, prostim šalvarama.
ređe čuju koraci, iz čaršije dopire sve češće i ubrzanije spuštanje ćepenaka, ona, usred larme što je po kući, kujni, dvorištu od trčanja da se zaostali posao na vreme svrši, od svetlosti i puckaranja vatre što dopire iz kujne, na mahove, brižno,
Zato Mladen, skupljajući svu snagu, ne mogući više da je gleda kako jednako lunja, ide po već pustom dvorištu, praznoj kujni i kući i jednako u nj preplašeno, molećivo, ubijeno gleda, naposletku što strožije viknu, oseče se na
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
(»kruščica je moja crkvica«) i molitve mu pomognu, jer se posveti (postaje »kralj David«). K. se rado sadi i u dvorištu novopodignute kuće (SEZ, 19, 278). »Žuta rana« natrlja se kruškom, pa se onda ta k.
treba shvatiti i običaj da se pred večeru na mesne poklade posipa po kući (SEZ, 40, 1927, 34), a uoči Đurđevdana po dvorištu, i oko kuća i torova (GZM, 6, 1894, 660; SEZ, 14, 59; 40, 1927, 64; S.
Burjan. U okolini Zaječara na Veliki četvrtak »pale u dvorištu burjan za mrtve« (GEM, 42, 1978, 429); toga dana, na Vavedenje i Đurđevdan palile su se od b.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Rade izbi u dvorište. Kiša sipi. Po dvorištu kokoši, patke i guske lepršaju se i lepeću krilima, sa prozora gospa Pava, žena gospodareva, baca im žito; ona se time
Pogledavši bolje, spazi Vasu u dvorištu u društvu dvaju seljaka. Nadstojnik stoji kod golemih kovčega, a ona dva seljaka iznose iz njih raznu robu i prenašaju u
Žena, uhvativši dječaka za ruku, ode od Vase. Rade gleda kako hoda po dvorištu; vitka je i visoka, a prati je očima dok se u kuću ne povrati. Dakle, to je ta nova gospodarica!
Dakle, to je ta nova gospodarica! I već, eto, u kuću se useli, i šeta se po dvorištu što se sučeljuje sa njegovim najboljim zemljama.
Jednoga dana urani i, tek što je objutrilo, naumi poći u polje. Dok se sređivao, u dvorištu sakupljahu se težaci. Čuo se jaki glas šjor Luke, koji naređivaše sluškinji što da spremi za obroke u vinograd.
Kada opazi majku u dvorištu, čisto mu dođe da je zagrli. U njenim dobrim očima zapazi brigu. Znadijaše da je ona bila blagodarna i dobra sirotinji,
U dućan uniđe mlađi mu brat Marko. Otac ga, dok je ušao, stade ispitivati o nekom poljskom poslu. Domalo i u dvorištu začu se zveka potkova i životinjski topot. — Stopru je sad došao...
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Ustao je, to se ne može poreći; počeo se šetkati kao ranije, najpre po manastirskom dvorištu, a onda i po polju. Dimitrije Glas o igumanovom ozdravljenju naglo se proširio po čitavom kraju.
Gledam te nesrećnike što leže u hladu lipa u dvorištu. Okupili su se ovde kao grozdovi čavki, čekaju na red kod Doroteja.
Prohor Iguman se uzvrpoljio. Celo pre podne je tumarao po dvorištu i svaki čas pogledao prema istoku odakle je trebalo da se pojavi njegov ljubimac.
taman i nepostojan, gotovo slučajan, i opet sam znala da ni sada kao ni ranije nije bio u vezi sa mnom, iako smo se u dvorištu zatekli samo ja i Kirča.
Prošao je mimo mene i otišao uz stepenište, prema gornjem dvorištu a da se nije ni osvrnuo na nas dvoje. Činilo se kako ne zna ni toliko da sam ovde ipak nekakva domaćica, da sam žena
mu je zarasla i mada još pomalo hramlje, oseća se toliko dobro da ponekad uzjaše konja i tera ga da kasa ukrug u donjem dvorištu. Ove godine su kiše rano počele. Magla ispunjava dolinu po ceo dan.
Svi su se užurbali, po celi dan se muvaju po dvorištu, galame, jedni odlaze, drugi dolaze. Izgleda da Dadara popunjava vojsku mladićima iz okolnih sela, koje posle iskusni
Manastir izgleda žalosno. Zidovi su napukli, malter je opao na mnogim mestima. Kupina se zavrežila po dvorištu, svu da aptovina, kopriva, čičak i palamida.
No njih troje su ostali dole u donjem dvorištu, sve dok ona dvojica nisu rasporedili tela prema ostacima odela. Sastavili su pet krvavih bezglavih lešina.
Kad je svanulo, mogli smo da vidimo ishod noćne bitke. Prizor je bio stravičan. Svuda po popločanom donjem dvorištu ležale su krvave lešine i njihovih i naših.
da ližemo znoj sa njegovih ugojenih kljusina koje mu služe samo zato da bi ih gledao kako se propinju i ržu u donjem dvorištu, dok ih uzjahuju njegovi kicoški ćurani što se šepure onde pod svojim ćubastim kalpacima.
Zbogom moja lepa, promajna kutijice na vrhu tornja. Rat je završen. Pobedničko slavlje se razgorelo. Dole, u donjem dvorištu, igra kolo. Svirači cijuliču u svirale i dvojnice. Jekće bubanj od svinjske kože. Meša se svekolika svirka i galama.
Ilić, Vojislav J. - PESME
evnuh umorni drema na mekom naslonu svom: Na stara njegova krila ugašen čibuk je pao, I fontan jasnije šumi u pustom dvorištu tvom. U tavno zelenom sâdu miriše travica meka, I nebo nad nama širi zvezdani veo svoj Ne boj se evnuha, jagnje.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Tako sam, posle dvogodišnjega otsustvovanja, ugledao opet zelene šalukatre moga očinskoga doma, i u njegovu dvorištu primio ogromni ključ njegovih teških gvozdenih glavnih vrata.
U jednom od njih sazidana je mitropolitska crkva Svetog Vida, divan spomenik gotske arhitekture. U susednom dvorištu okupljeno je mnogo gospodskih karuca. Tu siđosmo i mi.
Kad svrših desetu godinu, moradoh poći u Osek, u srednju školu. Na dan mog odlaska skupiše se u dvorištu svi naši mlađi, trgovački pomoćnici, kočijaši, vinogradžije, kravar, ciglar, podrumar i ostala služinčad da se oproste
Ona mi je izgledala kao prenoćište na mome putovanju po vasioni. Sutra me izvedoše u šetnju po dvorištu. Posle jednog sata, vratiše me natrag.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Haj, urani pa ustani, Sve već čeka – na tebeka! Sunce granu pa zasvetli Po dvorištu poje petli. Pa i golub već poleće Da ugrabi zrnce veće!
Stanković, Borisav - TAŠANA
Vidi se čak i preko kapije suprotna strana ulice sa poređanim kućama, baštama. Po dvorištu promiču senke ljudi, seljaka, slugu, čivčija, kako po ambarima nose na leđima džakove kukuruza.
TAŠANA (nastavlja): Da, ostavite me samu. Ti u dva, tri dana ako navratiš, a otac, i kad dođe, sve tamo, na dvorištu, po ambarima, štalama, sa momcima, čivčijama, a ja sama ovde po kući, po pustim sobama, niko da diše pored mene a
MLADEN (sam): A ja, oh, ja idem otrova da nađem... i da joj ga ja, rođeni otac, dam u ruke. (Naginje se ka dvorištu i viče): Dimitrije. DIMITRIJE (iz dvorišta): Sad, gazda! Ulazi momak Dimitrije i uplašeno staje pred Mladena.
Žiž, Paraputa! PARAPUTA (otrgne se od Jovana i izvan sebe beži po dvorištu): Izgore Paraputa, izgore! TAŠANA (ide ka Paraputi): Nećeš, ne! Ne boj mi se! Nećeš izgoreti!
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
kod starog Jevrejina Isaka učio je fino rezbarstvo, a on je starom za to donosio u testijici vode s čuvenog bunara u dvorištu sinagoge.
U dvorištu, magaze kao red malih kuća; sve vrlo čisto, ali puno mirisa od razne kolonijalne robe, od suvog grožđa, badema i smokav
neminovno srećni ljudi ti koji su tamo ostavili tanjir lepih jabuka na stolu; zadenuli za ikonu bosilak; ili se smeju u dvorištu, a zaboravili da u sobi ugase sveću, pa im on previče preko ograde koliko staje to palanačko osvetljenje.
Duboko u dvorištu su staje; stan za žensku poslugu; šupa za kola; šupa baštovana; i drvljanik uvek krcat drvima. Kloster zimi brekće od
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Doduše, u dvorištu je, među domaćim životinjama, bio i jedan jež, koji je, s obzirom na svoju spoljašnost, mogao eventualno predstavljati
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Čujemo neko kloparanje, tumaranje uz drvene stepenice, i onda se sve utiša. Tada uđosmo. Vojnici ostadoše u dvorištu. Ja i Đuro pođosmo uz mračne i uske drvene stepenice.
Selo pusto. Neke su kuće porušene od artiljerijskih zrna. U jednom dvorištu ispred razgranatog oraha bilo je previjalište, gde su ležali ranjeni vojnici sa krvavim i otvorenim ranama.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Utom, zaplaka u dvorištu mali sin. Ćušnu Lepotica sakupljenu parčad među košulje, pa potrča u dvorište i zaboravi i ogledalo i svoju nejasnu
— reče ženi jedan oholi brkajlija i potrča ka svojoj kući, ka svom dvorištu. Ali, samo što do njega stiže, a metlica mu se otrže iz ruke, i polete ka ženi koja je htela da počisti bolničko
»Baš koješta!« pomisli mladić. »U dvorištu a ni na puškomet unaokolo nema bunara, a i bagrem je odavno suh. »Šta ove o bunaru trućaju!
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Što rekoh da ne bude! Usta mi otpala, usta što izrekoše... DRUGI ČIN Sobina, predgrađe vranjsko. U prostranom dvorištu vodenica od trošnih zidova, pobelelih od brašna.
Šantić, Aleksa - PESME
Spremni konjic frkće, nogom kopa, bije, Kao da bi na put gospodara zvao... Zora je. Mi deca kraj majčina skuta U dvorištu stali, srce nam se trese — Otac, evo, svima iz jasprene kese Po marijaš vadi za sretnoga puta...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Narodni pevač je tu pojedinost prećutao. Ali, po svemu sudeći, on je Jugovićku u tome trenutku video van dvora, u dvorištu, kako sedi na niskoj tronožnoj stoličici ili na travi, jer inače ne bi mogla da joj padne u krilo sinovlja ruka.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Prolazili su novi avioni. — Gospojice Lano, je li to rat? — Ne znam, djeco. Dok su se đaci zbijali u gomile po dvorištu i uzbuđeno ćućorili, Lana je u svom stanu nervozno okretala dugme na radio-aparatu i saginjala glavu da bolje čuje.
IV Jednog jutra dojuri Jovančetovoj kući dugonogi Stric džilitajući se uz put kao ždrijebe. Rastjerao je kokoši po dvorištu, ritnuo se na krmaču i silom povukao Jovančeta u skroviti kut iza štale. — Ehej, donio je! — Ko donio? Šta donio?