Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
, malo pre ili malo posle, bilo. — Stefan Živković donosio nam je džebanu s procentom na sto trideset, ali džaba! — Dok neki Dimitrije Puljević i on poče nam donositi ponešto džebane, i ode u Novi Sad, i pokojni novosadski vladika
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Stanoje nije baš tako rđav gazda. — Može biti; ali ja ne mogu. Kad mi preseda svaki zalogaj u njegovoj kući, onda mu džaba i ta služba i sve. — Ono i jest Stanoje malo inajet i osorljiv čovek — reče Vidak.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Ovo je kavgadžija, a ono je delija. Udariće sila na silu!... Moj Sulja mi već više ne može reći: ti pušiš džaba moj duvan!... Evo mu i baza (platna) i makaza, pa neka reže kako mu je drago!... I pun zadovoljstva ode niz dubravu...
Nije bio toliko srdit koliko začuđen... — Najposle — reče — ja i volim! Neka bar džaba nisam otišao u goru!... Mesto jednom, ja ću trima glavama okititi Crnu Baru! Naplatiću se sa svima o jednom trošku!...
Ne potraja dugo, a iza grma se ukaza čovek. — Deva — reče Jovan. — Šta li nam nosi? — Nešto ima!... Deva ne dolazi džaba — reče Jovica. Deva nazva boga i pozdravi se. — Otkud ti? — pita harambaša. Deva samo manu prstom.
— Šta? — upita. — Vidi kako je ovaj jatagan zgodan, evo mani!... — Ja nikad džaba ne mašem! — reče Surep, pa opet saže glavu. Hajduci se zasmejaše, a Zavrzan reče: — More, pa ti i ljude zasmejavaš!...
Neće da čuje reči o njemu!... Popu prekipe. — Slave ti, Ivane, zar si ti mene zato zvao? — Pa ja... Što se, brate, džaba tuđimo od čoveka!... Da je on onako kaki... što pravi smutnju, ja bih prvi okrenuo glavu od njega!... Ali dobar čovek!...
Napiše se još po jednom rakije, pa se krenuše... — Vala, ljudi, sluti mi se da ne idemo džaba! — reče Zeka. — I meni! — reče Nogić. Stanko je sagao glavu i ćutao. Bio je veoma uzbuđen.
Ali ništa... Prođe mnogo vremena, prođe... večnost... a njemu niko da bi reči, a džaba ti vode... Čudno li čovek žudi za onim čega nema! Ali on steže srce. — Nećeš, Turčine!... Nećeš mi rečce izmamiti!...
I tako se to patilo i mučilo. Jedan dan je osvitao kao i drugi. Niko nije bio siguran ni sa životom, a džaba ti sa ono malo muke što je stekao. Živelo se u strahu, obamiralo se od svakog glaska...
Pozvan je kršteni kum, a starojkom posta Jova Jurišić. Za devera se Stanko sam pobrinuo još u gori. Zar se džaba pobratio sa Zekom Selakovićem?... Aleksa veseo, Petra vesela, ukućani tako isto.
Čim ga Aleksa vide, on zadrhta, jer je znao da se Deva džaba ne javlja. Ali htede to od svatova sakriti, pa mu priđe veselo, osmehujući se. — Hvala bogu, te i ti dođe!...
Tako je govorio Aleksa, a ovamo jednako mu se otimalo sa usana: ama, ti nisi džaba došao!... — Baš si nekim poslom? — pita ga starojko. — Kud ćeš većeg posla: pošao sam mome Stanku u svatove!...
Išli su sampas, bezbrižno; nisu se nadali ničemu, pa kad osuste vatru, oni premreše. Vele: „Nijedna puška džaba ne puče!...” — A njihove vojvode? — upita Miloš. — Sve je to glave pogubilo, počev od vezira.
Sremac, Stevan - PROZA
Ne smem ni da ga oslovim onda! Džaba ti, velim, i tih učenih ljudi!« A učinio je sem ovih književnih radova i drugih nekih usluga.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Da šta sam nego bena. Kod Babića se peče rakija, a ja ovde kod tebe džaba tupim zube — iskreno priznaje Sava i diže se da pođe.
u ćošak Vilsonova okvira, i prožvakao: — Cvikeraš jedan, cvikeraš drugi, nema tebi, moj Lazo, vajde ni od jednoga, džaba ti je to. Gledaj ti onu svoju kobilu pred kućom, bolje će ti biti.
— Džaba ti ta ljepota, od nje mazge crkavaju. Komandant kreće uzduž kolone brigadinih „štićenika“, koja se postrojava za pokret.
seoska luda, nosi na rukama jednogodišnje dijete i još s vrata, bez pozdrava i uvoda, nadaje viku: — Evo vam ga, džaba vam ga, ja se više ne mogu s njim bočiti.
— tupoumno se inati djevojka. — Zar on čizme na noge, novu kabanicu, a njegov sinčić ni pelena nema. Džaba vam ga, neću njegovog djeteta, pa bog! — Pa što ga ne tužiš? — Tužite ga vi. Eto vam djeteta pa tužite.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
MAJKA PINTOROVIĆA: Nije, ako urediš da vidi dete. BEG PINTOROVIĆ: Pa opet aga da seiri! MAJKA PINTOROVIĆA: Džaba pričaš, to do nje više ne dopire! Poslušaj je, kao da ti se radi o glavi!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
A đavo odgovori: — Vala, ja ću gustižu, a tebi džaba čorba. Kad vinograd sazri, onda sveti Sava obere grožđe, metne u kacu pa poslije istoči vino a đavolu ostane džibra.
Kadija ga uhvati za ruku govoreći: — Čekaj! Kanun se ne otvara džaba. Kad ne pristaješ, daj trista groša džerime (globe). Jevrejin dade kadiji trista groša i otide kući.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
titula mladića plemićkog roda čemerika - biljka iz porodice ljiljana čiji je koren vrlo gorak i otrovan (Veratrum) Džaba - na poklon, na čast, prosto ti bilo džemli pendžer gvozdeni prozor Šerbe (šerbet) dobro zaslađena voda koja se pila
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
? — A ne bi ništa moglo, onako na priliku, za džabe, na primer kako od vlasti što su depeše džaba? — zapita ćir Đorđe. — Ne može, ne može! Mora se platiti — veli Sreta. — E, pa ko da plati?
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Sad sveti Sava upita đavola: „Što voliš, ortače, ili čorbu ili gustižu?“ a đavo odgovori: „Vala ja ću gustižu, a tebi džaba čorba.“ Kad vinograd sazri, onda sveti Sava obere grožđe, metne u kacu pa posle istoči vino, a đavolu ostane džibra.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Pucali smo kolko smo mogli, al džaba, razbucali nas kao bundevu! Noge su nam visile po drveću, kuljala creva iz trbuha, glave raspolućene, Makenzen
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Ja sam, veli, za društvo i karijeru svoju reskirao, pre nego što sam se oženio, i nikakvu karijeru ne žalim, džaba ti karijera! Posle sam se oženio, i primernom se životu odao, a ženu sam dobru imao.
— De, de, dobro, — popušta on — ne kuni se, daj mi tri groša, džaba ti para! I tako uzima Iketa tri groša od seljanke, koju nikad očima nije video, ali joj poklanja ogledalce, belilo,
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
A đavo odgovori: — Vala, ja ću gustižu, a tebi džaba čorba. Kad, vinograd sazri, onda sveti Sava obere grožđe, metne u kacu, pa poslije istoči vino, a đavolu ostane džibra.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Navikli smo da posmatramo orlove, a tamo se roje ajkule. Džaba ga bilo! Čim smo stupili na kopno, oko nas se napravi čitava gužva. Dvojica saleteli da mi uzmu kofer iz ruku.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Ti si, druže, prebrinuo. Čvrknulo te i kaži: hvala bogu... A džaba mu bilo ovaj moj život. Ako ja celoga veka treba da se mučim, onda je bolje neka me upute na front da poginem.
Šantić, Aleksa - PESME
razlika je slaba, Samo to toliko: dok on svoje stvari Prodaje za novce i pošteno ćari, Ja stihove svoje vazda dajem džaba... Moj susjede mirni, nek blagoslov Duha Uvijek te prati da si dobre volje.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Jošte li si, more, u životu? Hodi, joldaš, da lijemo vino, a prođi se kavge i đavola, džaba tebe porez od Soluna“. Al' govori bolani Dojčine: „Iziđ', kurvo, crni Arapine!
Veli njemu crni Arapine: „Bogom brate, vojvoda Dojčine, ti se prođi kavge i đavola, no odjaši — da pijemo vino, džaba tebe porez od Soluna i džaba ti solunske đevojke; kunem ti se bogom istinijem da ti ovđe nikad doći neđu“ Kad to viđe
brate, vojvoda Dojčine, ti se prođi kavge i đavola, no odjaši — da pijemo vino, džaba tebe porez od Soluna i džaba ti solunske đevojke; kunem ti se bogom istinijem da ti ovđe nikad doći neđu“ Kad to viđe bolestan Dojčine, đe mu Arap
Muja u kršnu Kladušu, i ovako njemu govoraše: „Idi, Mujo, u kršnu Kladušu, — lagat nemoj, veće pravo kaži, a džaba ti život na megdanu“.
ovako njemu besjedio: „Kada, more, u Udbinju dođeš, s Udbinjavim’ sjedeš piti vino, lagat nemoj, već sve pravo kaži, a džaba ti život na mejdanu“.
“ čoek — čovek Čokešina — manastir ispod planine Cera čošni — čohani čultan — pokrovac džaba — besplatno, poklonjeno, na dar džamajlije kovče — staklene kopče džas — strah džeba — nekakav oklop, ploče na đečermi