Sremac, Stevan - PROZA
Rado bi Marjan i sada po običaju ušunjao se u sobu, pa čitao lekciju, ili, još bolje, odmah se spodobio u krevet, a džabaisao i večeru — ali sada to nikako nije mogao, jer s vrata još opazi oca i ču ga kako srče kafu. — A gde smo do ovo doba?