Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
ja znam, oni me mrze. Je l̓? — Jest — reče Ivan. — Mnogo me mrze? — Mnogo. — A i bog i ljudi vide da me samo džabe mrze... To vidi svaki kome je bog dao dva oka da može vidjeti... — Tako je.
— A vi — reče ratnicima — nemojte pre paliti dok top ne pukne! Ali dobro da mi gađate!... Grehota je da kuršum džabe ode!... Kojekude... on je danas skuplji od glave!... Prvi redovi Turaka dođoše već na domak bedemima šarampova.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
ČETVRTA GLAVA Neobična krčma bez trećeg magarca — Lovljenje mjeseca. Džabe, baci me u rijeku! Ko je krčmar, a ko čiča Trišo, to zna samo mačak — Nestanak džaka Jureći drumom, čiča Trišo ubrzo
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
koji svud oko sebe osećaju bezizlaz i zid, i, poput Nasradin-hodže, padaju u fatalistička raspoloženja: Eto, Veliki, džabe je, džabe, vidim i ja sam, nema toga mlina koji sirotinji može namleti ... Uzalud su i tvoje rodne godine i moje davanje .
oko sebe osećaju bezizlaz i zid, i, poput Nasradin-hodže, padaju u fatalistička raspoloženja: Eto, Veliki, džabe je, džabe, vidim i ja sam, nema toga mlina koji sirotinji može namleti ... Uzalud su i tvoje rodne godine i moje davanje ...
da je težaku nekad bilo bolje, da su mu još koliko juče cvetale ruže, i da se tek u poslednje vreme sve poremetilo: Džabe ti je danas što radiš, otelo se pa ne ide.
pojeo, a našim prvim komšijama svakog proleća odnekle dobatrga i sam kakav subenast čovjek, obično dečačina, pa radi džabe ili za malu paru. Ni budala nema baš na pretek, ali se za našeg susjeda svake godine nađe po jedna (...).
je oslepeo u ratu, vođen tim osećanjem sveodgovornosti i svekrivice: - Ama, ljudi, šta će nam stara kljusina, ko će to džabe hraniti?
- bunio se moj stric Nidžo, a djed ga je samo sažaljivo gledao kao nedoraslo i nerazumno stvorenje, i pitao: - Kako džabe? A ko pobi i osakati toliki božji svijet? Valja za to plaćati. - Ma ko plaćati? Zar sam ja za to kriv, a?
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Ako si rođen za to, ti ćeš tu rabotu i naučiti, ako pak nisi, džabe ti je. Da žene ne znaju u sat i da to nisu ženska posla, to je za djeda bilo nešto što se samo po sebi razumije.
Hm, nema?! ...Pa zaista nema takvog dječaka u čitavoj našoj dolini. Nit sam ga vidio ni čuo za njega. Ta ne dolazi džabe Petrak baš našoj kući. Ja sam tu, ja ...
a u blizini je i kakav šumarak, obično ljeskar, pa sve to navodi na sablažnjive misli čak i usred bijela bjelcata dana. Džabe se ti otimaš napasti kad mlin bez prestanka bruji i zuzuće, pa sve izaziva i budi onu skrivenu bubu u tebi, ter i ona
pojeo, a našim prvim komšijama svakog proljeća odnekle dobatrga i sam kakav subenast čovjek, obično dječačina, pa radi džabe ili za malu paru. Ni budala nema baš napretek, ali se za našeg susjeda svake godine nađe po jedna.
Nije on džabe bio onaj djedov „veseli Nidžo“ od koga se uvi jek očekivala samo kakva nepodopština i zamešateljstvo koje ni sam đavo
a ovaj, uvrijeđeno se povlačeći niz puteljak u strnjištu, zlurado je zavrečao kao da plaši čavke: — Ehi, ne zovu tebe džabe tamo u Lici „Drmogaća“. Drmogaća, Drmogaća!
— Ama, ljudi, šta će nam stara kljusina, ko će to džabe hraniti? — bunio se moj stric Nidžo, a djed ga je samo sažaljivo gledao kao nedoraslo i nerazumno stvorenje, i pitao: —
— bunio se moj stric Nidžo, a djed ga je samo sažaljivo gledao kao nedoraslo i nerazumno stvorenje, i pitao: — Kako džabe? A ko pobi i osakati toliki božji svijet? Valja za to plaćati. — Ma ko plaćati? Zar sam ja za to kriv, a?
— Ta ne bi ljudi džabe psovali nebo kalajisano da tu nešto nema. Od bakra je, naravno. Kad je ono, u prvom svjetskom ratu, iscrpljena
— zaurla Rožljika tako ranjeno kao da se zauvijek oprašta s kućom i zemljom hraniteljkom. Na, evo ti je džab-džabe, nosi je, najedi se!
— Evo, žena kaže, kune se. Kazuj, brate, istinu pa da se ide kući, svak za svojim poslom. Zašto da te džabe tučemo. — Ma, ljudi dobri, šta će meni tamo nekakva baba, deder kažite.
Tužili su ga, prijetili mu, bilo je i degeneka, ali sve uzalud, Đuro je tjerao svoje. — Džabe ti je, kad mene zaškaklja i nekakvi mravi uza me krenu, ja ću nju spjevati, pa je l ginuti, jest.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Ništa ja, ćutim. Ne brzam, idem na sigurno. AHMED: Pa već ti je sigurno, nije ti džabe dala toliku hranu! Košta to! A plus je i udovica! Šta ćeš sigurnije? SULjO: Ne znaš ti žene.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
— i sve mu iskaže kako je u mlinu čuo. Onda tivtiz rekne džometu: — Džabe ti tvoji dukati, samo me odvedi u onaj isti mlin đe si i ti prenoćio.
Kad to ču onaj pođe iz sudnice, a kadija ga uhvati za ruku govoreći: — Čekaj! Kanun se ne otvara džabe. Kad ne pristaješ, daj trista groša džerime. Tužitelj nemade kud no dade kadiji trista groša i ode kući.
Tužitelj kad to ču pođe iz sudnice, no ga kadija uhvati za ruku govoreći: — Čekaj! Kanun se ne otvara džabe. Kad ne pristaješ daj trista groša džerime. Tužitelj dade kadiji trista groša, i ode. Kmet ode kući veselo.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
kako nemaju love, te kako ćemo, te šta ćemo, a ovamo one šljašteće novogodišnje haljine sa hipercinima idu kao da se džabe dele. Otimačina!
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
POKLON U broju sedam Berek-sokaka unuka Peru prodaje baka. Džabe ga daje, starica veli, hitno je vrlo, baka se seli. Putuje na jug. Po vrelom danu pričaće priče orangutanu.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Zakopajte sa njima! — pa se obrati veselo meni. — A bre, druže, ovo je bila predstava za džabe... PO ZAKONU OTPORA Došao je narednik Milutin da me smeni. Spremio sam se odmah da se vratim u bateriju.
— Šta spremaš to? — Čuće se i videće se. Večeras priređujem predstavu za džabe, a ti, Aleksa, za svaki slučaj, napuni mitraljez. A i ti, tobdžija, imaćeš da prirediš onaj urnebes kao i pre.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
— Molim vas, prekide ga učiteljica, mogla sam ja može biti naći stan i džabe, pa zar onda i vi da mi ne platite ništa?
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
JELISAVETA: Džabe mu govoriš! On, jednostavno, nema čulo za stvarnost! FILIP: Stalno mi neko sedi na glavi sa tom stvarnošću!
SOFIJA: Čoveče, boli! BLAGOJE: Naravno da boli! I tek će boleti! SOFIJA: Pusti mi kosu! BLAGOJE: Džabe se otimaš! SOFIJA: Pustite, vikaću! Boli! GINA: Samo ti viči! Dojahaće ti Drobac na beloj metli!
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
! — viknu ćirĐorđe na Tašulu koji se trže. — Ajde počisti mehanu, pa gasi lampa i fonos, da ne gori džabe gas! Čuje se samo »Laku noć i prošćavajte«!
Svaki reč težak jedna stara oka — veli ćir Đorđe zadovoljno. — Tašula, gumari! Jedno posluženje za džabe za gospodin-učitelj Sreta; poskoro, vrat da skršiš! — Eh, samo kad ti se dopada!
Ama što će mu pravim, ja sam pros’ mejandžija, a kmet nesam. A što bi on džabe jeo, bože zdravlja! Ama kmet nesam, gospodine, pa muka! — Pa sâm si kriv što nisi.
— Što je pcetište, vidoste li ga! Em si pije džabe i vino i rakije, em još maniše; vino s voda a rakija s benđelak!... — Ama nije tako on mislio...
— veli Vujica. — Ama pa jakako, ja šta ćemo nego da platimo!? — A ne bi ništa moglo, onako na priliku, za džabe, na primer kako od vlasti što su depeše džaba? — zapita ćir Đorđe. — Ne može, ne može! Mora se platiti — veli Sreta.
Ali se ćir Đorđe džapa, ne da nikako. — Ja sum pare, bre, dao za to; men’ me neje to za džabe došlo. Zar sum gi ukrao, eli upljačkao na drum? Pare sum, more, dao! Vreme oskudno, para slabo pada. O bože, bože!
da rečeš: osvetljenje i uživancija; zapaliće se i burad stara, i mešine, i katranice — biće veselje i igranje, a Cigani džabe. Nek dođe koji god može, i nek ponese čkart katranice drvene!
Nek dođe koji god može, i nek ponese čkart katranice drvene! A biće mesa k’i drva i vina k’i vode; a sve džabe i bez jednog parića zaista! Ide sve kao namazano.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Svi bi oni išli njenim primerom, Pošto vole da trče za himerom, Svi bi džabe da se napiju i nasite I učlane u Gradske parazite!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
A i stare babe, da im ne bude džabe: bog im dao dobre jarce, koze muzenice i lijepe starce. Oj, mili junače i junački sine, vala i ejvala!
ljuta, šuplja mosta i rđava gosta, starog oca i kese brez novca, male tave, poprdljive maje, stare babe koja se svađa džabe i onoga Pere, koji se s njima dere i đeda koji te zlo gleda i misli, boji se velikijeh protisli.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
(Prilazi Miletu) Mogo bi nešto jedanput i da naručiš! STAVRA: Vidiš da je čovek zaspo! CMILjA: Šta on misli, da džabe sedi u suvom? STAVRA: Ne pitah te odakle si. CMILjA: Iz Kremana, kod Užica. Ikonijina zemljakinja.
s nje se vidi daleko, kao sa lađe! STAVRA: Tebe je nesreća džabe zadesila. CMILjA: Nasuti su vam ovi škembići! VILOTIJEVIĆ (raspoloženo): Vojnici bi možda hteli i nešto da popiju!
MANOJLO: Čovek i jeste čovek prvo na osnovu svoga stradanja! TANASKO: Samo se džabe potresate i secate! Oćemo li kretati, ili nećemo? MANOJLO: Ajde, diži se! Ustaj, kad govorim! Idemo!
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Dok je on tako govorio, bacahu ribari mrke poglede na Milona i došapnuše mu: „Budalo! A što dade tu najveću ribu džabe?“ „Ne berite brige, deco moja žutokljuna!“, odgovori im on, „cenu za tu ribu uplešću duplom kredom u račun“.
To je već drugi primerak ove knjige što sam ga prodao“. On poče da uzdiše. „A prvi primerak dao sam skoro džabe, za osam stotina forinti. Kad na to pomislim, prepukao bih od muke i jada“.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Nego, ti meni svakad da javiš za poteru, čim saznaš. Sve da mi javiš, što god saznaš, a od mene ti neće biti džabe. Znaš, valjad’, preko koga ćeš javiti? — Ne beri brige — odgovori kmet, praveći tajanstveni izraz na licu.
— zapita Đurica. — Sve do jednoga. — Dosta mi je — reče Đurica glasno a u sebi pomisli: »Ko je lud da me čuva džabe, kad za moju glavu može dobiti sto dukata!... Vidim šta hoćeš?. starče, ali ćemo se ogledati, pa šta bude«...
Stanković, Borisav - KOŠTANA
) TOMA (prezrivo): Šta »hadžija«? Šta ja imam na vas? Zanat vam je to. Možete. Otpevajte... Bar džabe bakšiš da vam se ne da. MITKA (Koštani): Ti samo poj! A koj na tebe ruku digne, ja sam ovde!
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
je pisma pisao Da moli da bi disao Kad bi mi neko rekao Kako je sunce stekao Kojim se smehom smejao Da bi se džabe grejao Kad bi mi neko rekao Kako je vodu stekao Na kojim je mukama bio Da bi besplatno pio Kad bi mi neko rekao
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— dosjeti se Đoko Potrk. — A mi nećemo da siđemo, pa im je opet džabe! — zainati se Stric. — Oni mogu posjeći bukvu! — prepade se Nikolica.
Pogibe naš Stric, pomislim u sebi. — Pa dabome da pogibe! — mrmljao je Stric u svom zelenom skloništu. — Ne puca se džabe iz voj- ničkih pušaka. — A zar se još uvijek ne zna šta je s njim bilo — zabrinuto upita Jovanče.