Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Ali kapetan Radoslav se savlada malo i obrati nam se blagim glasom: — Sjašite, sjašite sad, da čujete moju nevolju. Džamiću! — dozva svoga posilnoga. — Donesi još dve stolice. Komandir mu priđe i pruži ruku, gledajući ga ljubopitljivo.
— Zdravo, druže Raco! Dede, molim te, pričaj mi šta se desilo. — Sedite, Džamiću, skuvaj kave... Iz onoga što nam je ispričao kapetan Radoslav, i što smo docnije od drugih saznali, događaj je tekao
„Ova je kuća bogata“. Zdravo doktore! — pozdravlja se kapetan Bora. — E, milo mi je kad imam tako cenjene goste. — Džamiću, donesi posuđe za dvojicu, i stolice! — naredio je Radoslav. — Alal vam vera — trljao ruke Bora i okretao se po sobi.
— I jedan natpis na vratima: „Ovde počivaju naši mili i nikad neprežaljeni.“ — Kapetan Bora se najednom uozbilji. — Džamiću! — gledao je strogo posilnoga kapetana Radoslava. — Naredio ti je kapetan da doneseš dva litra vina!
Ne dozvoljavam da u mojoj kući kupuješ vino ti. Daću mu pare... Ustao je i Bora. — Ljutiš me. Ostavi novac!... Džamiću, pođi sa mnom — i Radoslav iziđe. Bora nagazi ispod stola Kostu.
— Žurimo da ispijemo što pre. Zdravo, Kosta! Obojica nakrenuše i praznim čašama lupnuše o sto. — Džamiću, skuvaj četiri kave! Ali požuri — naređuje Radoslav.