Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Malo postoja pa iziđe Vuja. Niko ga ne bi poznao. Na njemu lepe čošne čakšire, džemadan vezen zlatom — čisto gori, pa ćurče, pa na glavi nov fes, pa se opasao tarabolosom i za njega zadenuo nov vezen peškir,
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Otac, naravno, nikad ni slovca! On, tj. moj otac, nosio se, razume se, turski. Čisto ga gledam kako se oblači: džemadan od crvene kadife s nekoliko katova zlatna gajtana; povrh njega ćurče od zelene čohe.
Nekoliko puta ulazio je naš otac u našu sobu. Bio je sav znojav. Razdrljio džemadan, raspučio košulju pa mu se vide guste crne dlake na grudima. Namrčio se kao Turčin. — Daj još! — veli mojoj majci.
plemenitog drveta ili ćilibara, bogato profilirana i često sa ukrasnim kolutovima čivit — plava boja indigo hartija džemadan — kratak kaput ukrašen gajtanom džerima — globa, kazna džube — dugačka gornja haljina bez rukava šiljbočiti — stražariti
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Dok utom eto ti nekaka čojeka na konju, ođeven, brate, da ne more ljepše biti. Be, tu ti je dolama, džemadan, fermen, toke su, saltane je, za pasom silah, o ramenu šišana: ko je, on je!
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Baš je to bolje... Ih, što neće... Pa posle odmah džemadan, jelek, dizluke, sve zlatom iskićeno... pa: pomoz' Bog, Stano!... a, šta veliš...
— E brate, ka' i svaki mrtvac! reče jedan iz gomile. — Ja nô bolan, čovek ka' i mi, odgovori drugi. Treperi mu džemadan, izvezen srmom i obasjan suncem, ali se ne kreću grudi pod njim.
Stanković, Borisav - TAŠANA
(Gleda ga.) Bre, bre, od koga te pokojnika tako udesiše u te čohane čakšire, pa i džemadan, pa čak i svilen pojas! Samo si rukav opet vrpcom vezao. Ne možeš da zaboraviš svoj nekadašnji užarski zanat.