Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
b'jele crkve iz oblaka, on udari u banove dvore, te polupa srčali-čardake, i tu ubi dva banova sina, i četiri morska dženerala, i dvanaest velikih vlastela. Kad to viđe gospoda latinska, uvatiše vojvodu Miloša, baciše ga na dno u tamnicu.
Kad ujutru jutro osvanulo, pošetala Velimirovica, mila snaha Vuče dženerala, po bedenu grada Varadina; ona gleda niz polje zeleno, u polju je opazila Marka.
Knjigu piše dženeralovica, te je šalje bijelu Prilipu: „Bogom brate, Kraljeviću Marko, ne gubi mi Vuče dženerala i mojega sina Velimira; išti, Marko, što je tebe drago!
“ Dođe knjiga Kraljeviću Marku; kada viđe što mu knjiga kaže, onda Marko drugu knjigu piše: „Vjerna ljubo Vuče dženerala, pusti mene do tri pobratima, i podaj im tri tovara blaga; i pusti mi staroga Toplicu, i podaj mu tri tovara
“ Njoj govori Miloš od Pocerja: „Ne boj mi se, dženeralovice! Daj mi vranca Vuče dženerala, što ga jaše jednom u godini, kada ide u Tekiju crkvi, opremi ga kako g' Vuča sprema, da poigram preko Njemadije; i daj
dvanaest vranaca, što ih preže Vuča dženerale kada ide od Beča ćesaru, da m' odnesu staroga Toplicu; daj mi ruho Vuče dženerala, što ga nosi o Vaskrseniju, da obučem mojega Toplicu“.
Lijepo ih dočekao Marko. Pusti Marko Vuču dženerala i njegova sina Velimira, i dade mu mloge pratioce do njegova grada Varadina.