Afrika
Možda je i ostrvo Gorej, na kome se još nalazi oružje, džinovsko, što pokazuje da su ga nosili džinovski ljudi, i dobilo ime koje je u vezi sa imenom Gorila.
ogroman rasadnik, što bi, da je u Evropi, bio jedan od najlepših i, toliko su stabla već debela, vekovnih parkova. Džinovsko cveće. Ja, koji još ne razlikujem kulturno od divljeg tropskog bilja, imam utisak da se još uvek nalazim usred prašume.
Na člancima su kolajne od srebra teške po kilu i dve. Džinovsko prstenje. Na nogama „babuše“ vezene zlatom, a preko cele toalete bubu od tila i čipke, od kojih se kod nas prave zavese.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
« Lepotica uzdahnu i gotovo kriknu od čuda: bila je u podnožju planine, a na vrhu je sjalo džinovsko Kameno jaje. »Možda i sada sanjam?« —uštinu se za mišicu, a nečiji oštri glas prekorno reče: — Vratila si se, znači?
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
U tom dvorištu izgrađivalo se džinovsko stablo, kruna čitave inscenacije, sa svim mogućim nijansama zelenila u raskošnoj krošnji i s prebogatom igrom
Petrović, Rastko - AFRIKA
Možda je i ostrvo Gorej, na kome se još nalazi oružje, džinovsko, što pokazuje da su ga nosili džinovski ljudi, i dobilo ime koje je u vezi sa imenom Gorila.
ogroman rasadnik, što bi, da je u Evropi, bio jedan od najlepših i, toliko su stabla već debela, vekovnih parkova. Džinovsko cveće. Ja, koji još ne razlikujem kulturno od divljeg tropskog bilja, imam utisak da se još uvek nalazim usred prašume.
Na člancima su kolajne od srebra teške po kilu i dve. Džinovsko prstenje. Na nogama „babuše“ vezene zlatom, a preko cele toalete bubu od tila i čipke, od kojih se kod nas prave zavese.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Eno ona zvezda, koja je doskora bila sitna, raste i biva sve svetlija. To je jedno džinovsko žuto sunce. Ono nam šalje žutu svetlost; to se vidi po našem odelu, a još lepše po Vašoj kosi koja izgleda kao suvo
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
« — potrča Starac, sav pretrnu: na obali je reke? Nije? Vrbak je ono? Nije? Ugleda Starac na mesečini neko džinovsko drveće, krošnje u nebo poletele, grane kao devojke kose opustile, a lišće se na vetru poput srebrnih ribica ljeska.
Drugi put, bio je sav u ruševinama, ali je iza gomile trošnog kamenja, kao džinovsko zrno bisera, blještao Zamak njemu namenjen. Ali, makoliko da se trudio, nije mogao da zamisli Ključ.