Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
miris luka iz pljeskavice od petnaest komada, boja razlivene nafte po reci Savi, krckanje pečenih kokica, linija džonjanja na nekoj tarabi, boja beogradskog asfalta u avgustu, kada se letnji vetar ludira i igra šuge sa starim novinama; oću da
Čovek se uštinu da bi se uverio da ne sanja. Ne, nije sanjao! Eto, posle dvanaest godina preklinjanja i džonjanja pred vratima kabineta upravnika Pošta, telegrafa i telefona, eto, dakle, ispunjenja svih životnih želja! I šta sad?