Obradović, Dositej - BASNE
A zašto ovo napominjem što svak zna? Eda li zato da se većma smerti strašimo? Nipošto i nikako. I ovo je ono što svak ne zna, i za koje je moja reč ovde.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
ja sam, istina, kod vezira govorio da smo mi svi caru pokorni, i da ćemo primiti aračke teskere, i caru arač dati, eda bi vezir vojsku dulje zadržao, dok i vi na Moravi Turke razbijete i nama dođete.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Samo je jedno tištalo duše ranjenika. Stanko bi vazda, čim bi oči otvorio, pitao majku ili Jelicu: eda kakvog glasa od pobratima?... Pa kad bi čuo da niko ništa ne javlja, sklopio bi oči i ućutao.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Na tabli je stajalo latinskim rečima, a po mome prevodu: „Sušenje očnjeg živca”. — Eda što osećaš bolje? — reče Joca glasom koji je trebao da pokazuje indiferentnost i pouzdanje, a u kome sam ja ipak čuo
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Sav svoj program kazao je u rukopisnoj zbirci svojih pesama koju je nazvao Slijepac. »Slijepcem nazvah knjigu ovu, eda bih se dodvorio hvale onoga koji me nauči pjeti...
Radičević, Branko - PESME
Da li njega žeca ljuta Sred vreloga zgubi puta? Eda li ga valovita Burna voda de zanela? Eda li je gromovita Udrila ga degod strela?
Da li njega žeca ljuta Sred vreloga zgubi puta? Eda li ga valovita Burna voda de zanela? Eda li je gromovita Udrila ga degod strela? Da li su mi de smetovi Drago moje zavejali?
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— zaputi se već sljedećeg jutra u Drenovu Uvalu. Za tu priliku obuče se „pod sirotinjsku“ eda bi se vidjelo da je potrebit čovjek, pa će ti pravo, nikog ne propitujući, prema nevelikoj kući pod samom šumom.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
na proširenu zbirku pripovedaka (izdanu 1853): „Oprostivši se rječnika, ne dangubeći ni malo rad sam se truditi eda bi jošte što od smrti ugrabio i na svijet izdao.
Ja se uzdam u boga da on može tu aždaju svladati, samo idi sutra s njime eda bi nas oprostio te napasti što toliki svet pomori.
i nađe lovca, i nazvavši mu boga, zapita ga: — Brate, čuo sam da se ti znaš s ticama razgovarati, a one lete svuda; eda li si čuo kad od koje da ima taki i taki grad?
Kako čuje car od onoga grada za njega, iziće mu na susret i lepo ga dočeka, pa ga zapita: — Eda što, sine? Nije li bog dao da si našao što si tražio? A carev mu sin odgovori: — Hvala bogu, našao sam.
Tako i urade. Kad dođu kući, otac ih jedva dočeka: — Dobro došli deco! Eda je bog dao da ste našli vodu? A stariji sinovi odmah prihvate: — Hvala bogu, našli smo.
velike i bogate dvore, i u njima jednu babu, caricu, i jednu devojku, babinu kćer, pa zapita babu: — Zaboga, bako, eda li ti što znaš za devet zlatnih paunica?
Iza toga carev sin opet, dugo putujući, srete jednog čoveka, pa ga zapita: — Zaboga, brate, eda li si čuo kad od koga gde su dvori zmaja cara? Ovaj ga čovek lepo uputi i kaže mu i vreme u koje valja da je tamo.
Dok se najposle jedan ne nađe te reče da će on ići. I on vrativši se natrag privuče se polagano pod crkveni prozor eda bi što čuo, a u crkvi pobratimi podelili sve hajdučko blago i ruho i oružje, pak se najposle oko dva novca svadili i
Kad lisica i zec vide ovako društvo, oni se zaustave, pa im pripovjede šta je i kako je. Onda se dignu svi zajedno, eda bi kako uveli tetu u njezinu kuću; ali im zalud bješe muka, jer im jarac svakome odgovori kao i zecu.
ŠILjALI VUKA NA BABU U nekakvom turskom selu ufatili živa vuka, pa ga za nekoliko dana hranili eda bi se pripitomio, i ne bi li popazio na so i na hljeb, pa poslije ne klao ovce.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Ako već niste znali: postoji samo jedna stvar užasnija od Beograda leti — to je Beograd zimi! Izg1eda da krv nije voda i da sam prihvatila bakutin aristokratski pogled na svet. Gledajući u avgustu 1970. šetače kroz sta.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Na čudo smo i na jade bili razdvajući da se ne iskolje. Jedva smo ih ovamo savili, eda kako vi to pretečete. VUK MIĆUNOVIĆ Čudne stoke, Bog ih posjekao, oko šta se imalo poklati!
ULAZI JEDNO MOMČE K NjIMA, CELIVA VLADIKU U RUKU, PA IGUMNA STEFANA. VLADIKA DANILO Što je, momče? Otkuda si sada? Eda ćeš ni što dobro pričati?
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Kad dođe k ratarima, zapita ih eda bi imali što da mu dadu za jelo. Oni mu odgovore da pričeka malo, sad će se njima donijeti ručak, pa đe ručaju oni
Idući tako nađe u polju jednoga čoeka đe je upregao u ralicu dva vola te ore, i došavši k njemu zapita ga eda li ima što za jelo. Čoek mu odgovori: „Sad će moja kći donijeti meni ručak, pak ćemo podijeliti što je Bog dao.
velike i bogate dvo- | re, i u njima jednu babu, caricu, i jednu devojku babinu kćer, pa zapita babu: „Za Boga, bako! eda li ti što znaš za devet zlatnih paunica?
Iza toga carev sin opet dugo putujući srete jednoga čoveka, pa ga zapita: „Za Boga brate! eda li si čuo kad od koga gde su dvori zmaja cara?” Ovaj ga čovek lepo uputi i kaže mu i vreme u koje valja da je tamo.
” Onda mu reče Stojša: „Hajde zete, da udarimo nanj, dok sam i ja ovde da vam pomognem, eda bismo ga kako satrli.” A zmaj odgovori: „Ja ne smem ni po što pre roka.
Ja se uzdam u Boga da on može tu aždaju svladati, samo idi sutra s njime, eda bi nas oprostio te napasti što toliki svet pomori.
” Mati se opet podigne, i kad iziđe pred cara, zapita ga, eda li će joj sad za sina dati devojku, a car joj odgovori: „Ako tvoj sin načini dvore bolje od mojih, daću mu devojku.
sve đevojke hoće li kojoj oni prsten dobro ići, ali kad u gradu ne nađoše, posla ih po bijelome svijetu da traže eda bi se po sreći koja našla, ali sve zaludu.
Jedan dan loveći on po dubokijem alugama i gustijem grmenima ugleda jedno jezero te se šumke primakne k njemu eda bi što ulovio.
A ja viđu da si ti hitre pameti, i da umiješ dobro i mudro zboriti, bi li dakle pošao sa mnom k tome kralju, eda bi mi kako | đevojku isprosio?” Na to reče čoban: „Ja ću poći.
I on vrativši se natrag privuče se polagano pod crkveni prozor eda bi što čuo, a u crkvi | pobratimi podelili sve hajdučko blago i ruho i oružje, pak se najposle oko dva novca svadili i
PRIPOVIJETKE”, 1853 SRPSKE NARODNE PRIPOVIJETKE Oprostivši se rječnika, ne dangubeći ni malo rad sam se truditi eda bih jošte što od smrti ugrabio i na svijet izdao.
Sveti Sava - SABRANA DELA
se daje po tri litre ulja godišnje, ali da su po dvojica u ćeliji, naviknuti da jednim kandilom svršavaju svoju službu, eda bi im osvetljenje istrajalo za godinu.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
bakšiša zauzeli su takve razmjere da su imućniji bježali na Bliski istok, još nezahvaćen blagodatima novog pronalaska, eda bi odahnuli u svježijem zraku. Svak, formalno svak bio je potkupljiv.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
velike i bogate dvore i u njima jednu babu, caricu, i jednu devojku, babinu kćep, pa zapita babu: — Zaboga, bako, eda li ti što znaš za devet zlatnih paynica?
Iza toga carev sin, opet dugo putujući, srete jednoga čoveka, pa ga zapita: — Zaboga, brate, eda li si čuo kad od koga gde su dvori zmaja cara? Ovaj ga čovek lepo uputi i kaže mu i vreme u koje valja da je tamo.
Ja se uzdam u boga da on može tu aždaju svladati, samo idi sutra s njime, eda bi nas oprostio te napasti što toliki svet pomori.
Kad lisica i zec vide ovako društvo, oni se zaustave pa im pripovjede šta je i kako je. Onda se dignu svi zajedno, eda bi kako uveli tetu u njezinu kuću; ali im zalud bješe muka, jer im jarac svakome odgovori kao i zecu.
A ja viđu da si ti hitre pameti, i da umiješ dobro i mudro zboriti, bi li dakle pošao sa mnom k tome kralju, eda bi mi kako đevojku isprosio? Na to reče čoban: — Ja ću poći.
Dok se najposle ne nađe jedan te reče da će on ići. I on, vrativši se natrag, privuče se polagano pod crkveni prozor eda bi što čuo, a u crkvi pobratimi podelili sve hajdučko blago i ruho i oružje, pak se najposle oko dva novca svadili i
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
ćeš suvim, po kamenu, dragi, hoditi, S društvom tvojim lepe dame pod noć loviti, Bal, muziku, špacir preprovoditi? Eda ljubiš koja telo ne steže, Spred' i sastrag jednu pregaču veže, S cvancigeri i petaci pletene kose, Sa šljokama izmešane
1811. Milovan Vidaković PJESN Ah, prestan'te, nevine Okol' mene ptičice! Komu vi sad pojete? Eda li se rugate meni? Ja sam bedna Serbija, Koja sam vam stradala. Gde su moji sinovi, Hrabri oni heroji? Pali!
Može l’ se preko da s’ ovde ne javi. Il’ je baš nuždan život od sto leta Da se otvore vrata drugog sveta? Eda l’, — no idi, ti misli nedraga! — Eda l’, što ovde ne ugleda dana Navek propada iz sveta sazdana?
Il’ je baš nuždan život od sto leta Da se otvore vrata drugog sveta? Eda l’, — no idi, ti misli nedraga! — Eda l’, što ovde ne ugleda dana Navek propada iz sveta sazdana?
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
društva (Ilijada i Odiseja) i u ranom klasnom društvu (Ep o Gilgamešu, Mahabharata, Ramajana, Nibelunška pesma, Eda, Beovulf, Pesma o Rolandu). U razvitku epske poezije karakteristična je i uloga pevača.
Viđe bane, pa se razradova, ljuto savi i otud i otud, eda bi mu glavu osjekao, jal' Turčinu ruke obranio. Udari se junak na junaka.
Zato zgubi moga pobratima? Na što si se, bolan, prevario? A na jednu sablju okovanu! Eda bog da: odsjekla ti glavu!“ To mu reče, uz kulu uteče.
Al’ procvilje Kraljeviću Marko: „Đe si danas, posestrimo vilo? Đe si danas? niđe te ne bilo! Eda si se krivo zaklinjala: đe gođ mene do nevolje bude, da ćeš mene biti u nevolji?
slugo, moja slugo, tu Jankovu dobru tipnicu, tere stani po putu drobnu spendzu prosipati, moju drobnu spendzu, eda ti se kleti Turci spendzici oblakome, dokle bismo mi, slugo, naše glave sahranili, moja vjerna slugo!
pita sestrića svojega: „Moj sestriću, dok si u riječi, kako đever bješe kod đevojke, a dopade dijete Maksime, eda viđe đe pogibe Maksim? I znade li šta bi od đevojke?“ „Prođi me se, moj ujače Ivo!
U tavnici dvadeset sužanja, a svi plaču, jedan popijeva, te ostalo društvo razgovara: „Ne bojte se, braćo moja draga! Eda bog da kakvagođ junaka, koji će nas junak izbaviti“.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Niti je što tvrdo ni stojeće! MOLITVA ZA DUŽI ŽIVOT Svaki svakad vrlo da se moli svomu vladiki, Eda bi dobri i čovekoljubivi zemljoradilac Još za neku godinu više zaštedeo Tu voćku poricanu s nerodstvom, I ne iseče je iz
DANILA Ka neka ptica zatvorena u sobi i preplašena oda šta god, plaho prhuće udarajući i lupajući po budžaci sobom, eda bi brže zgodila gde prozorac izletiti napolje — tako se je duša Danilova uzvrdala i uzmutila bila u njemu od anđelskoga
A nisam mnogo budan bio da bi noćom Bogu se molio, i sebe kostolomio, duše radi, eda bih u koju nevedovnicu i sponu vražju ne dopao.
Tako i vaša mladost brzo gine. Smrt ne očekuje prolaženje godina. Da kad ti spavaš, eda čuješ ko je na te došao da te pokrade ili ubije? Tako i toga časa ne moš znati u koje će dobi doći angel. ZEMLjA SI...
« — i šiknu štapom u jednu kamenitu liticu. Reče: »Eda iz ovoga suha kamena da napojim ja vas vode, je li?« A kako to udari, voda slatka, lepa ka medovina, posukta naglo iz
najmiliji mu, hubavi sin Avesalum dugokosi, uze na svoga rođena oca vojevati, da ga istera iz carstva, il' ga ubije, eda bi se on skoro ocario!
JUDINO GROBLjE Prodajnik mu Juda dotle sve merka i gleda u to se uzdajući eda se Isus kakogod odonud izmakne i ne pogine u onaj par, eda bi u njega teke ostali oni novci, a on bi se kano opet lasno
mu Juda dotle sve merka i gleda u to se uzdajući eda se Isus kakogod odonud izmakne i ne pogine u onaj par, eda bi u njega teke ostali oni novci, a on bi se kano opet lasno oprostio kod Hrista posle toga ako bi živ ostao.
I do danas hadžije tuđozemce onamo kopaju. MRTVI GRAD Ta eda Rimljani nisu ginuli bijući im Jerusalim i preuzimljući svu onu zemlju s gradovi?
s kuća raznosi i vode klati sas dna, al’ kad s glave stane otkud mu je započetak, onda tim časom svud se potiša. Eda li i mešini naduhatoj što čini kvar? Nije.
Lepo ga preporuči, dade mu dva talira i reče: »Leči ga sotim i dobro prioni viđati oko njega, eda bi se izlečio i ozdravio.
Niti više ovde smimo boraviti. Taki nam valja kudgod skoro bežati; a što je nas jedna šaka ljudi eda se možemo bočiti suprot svega ovoga vilajeta?