Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Ono jes', danguba, ali baš ne mogu po to — reče Tiosav i pođe. Ćir Trpko uhvati ga za torbu. — E ti dam dvaest i eden! 'A'de, 'a'de! Ovamo, dečinje be, taj kantar! — Ama malo je, ćir-Trpko, bogami! — Hm, malo! Što malo?
đa — čas...čas đugum — bakarni sud za vodu Eden — raj elbet — ako, svakako ergo — dakle espap — roba Že — i životno — živo biće, životinja Zavarčiti — zatvoriti,
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
J. S. P LICA: ŽUTILOV, bivši nekada notaroš NANČIKA, njegova supruga MILČIKA, EDEN — njina deca ŠANDOR LEPRŠIĆ, mladi stihotvorac GOSPOĐA ZELENIĆKA, njegova ujna ŠERBULIĆ, bankrotirati trgovac
EDENA, nakićena madžarskom kokardom, PREĐAŠNjI MILČIKA: Gospodo moja, ja se nadam da će vam biti po volji ovaj gost. EDEN (pokazujući kokardu): Láѕd, édeѕ attuám. SVI: Iljen! ŠERBULIĆ. (gladi Edena po obrazu): Ko ti je dao to?
No, kažite mi, kako je to da je vaše ime Šandor, ovoj gospođi Nančika, njenoj kćeri Milčika, a sinu Eden, kad onda, kad ste se vi rodili, nije bilo protokola madžarski?
MILČIKA (gledi na pendžer): Jao, mami! Eno je sokakom, sigurno će k nama. NANČIKA: Nek ide k vragu! 2. EDEN, PREĐAŠNjI EDEN: Ideš anjam... NANČIKA (na njega): Eređ pokolba! EDEN (pobegne).
Eno je sokakom, sigurno će k nama. NANČIKA: Nek ide k vragu! 2. EDEN, PREĐAŠNjI EDEN: Ideš anjam... NANČIKA (na njega): Eređ pokolba! EDEN (pobegne).
NANČIKA: Nek ide k vragu! 2. EDEN, PREĐAŠNjI EDEN: Ideš anjam... NANČIKA (na njega): Eređ pokolba! EDEN (pobegne). NANČIKA: Treba da ga čuvaš od Zelenićke, jer će upaliti varoš što dete ne zna srpski.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Humovi, gore u daljini, stene— Sav je predeo kud pogled okrene Blistao kao nekad stari Eden Pre negʼ iz nega Adam bi izveden: Kad svet sijaše nevinim osmehom, Još nezaražen smrću niti grehom Večnom lepotom
Rakić, Milan - PESME
Ne znam. Al̓ kad mi budućnost se javi, Ko dobra majka, kao Eden pravi, Nečija silna ruka zdere masku: Ja lupu čujem tužnu ko opelo, I čudna jeza prostruji kroz telo — To čekić bije