Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Trunuću, ali će trunuti i taj Garčula! Ne slušajući tu ženu, koja je bila tako topla, Pavle se prodera kao da je na egzerciru, setivši se nečeg sasvim drugog: A otkud u njih pušaka i praha i olova? Otkud štuc u Zekoviča?
Činio se sav kao posut cvećem od zlata. A dugmad su mu bila zašivena ritmičnim redom, kao da su vojnici na egzerciru. Kostjurin je bio lep čovek, iako ostareo. Po nosu sudeći, to je bio selja.
O Kostjurinu se pričalo da je neobično dobar suprug i otac, ali da, u egzerciru, i na manevrima, kažnjava, nekom, jezivom, strogošću.
“ – on se nasmeja i ostade nasmešen, zadovoljno. Iako taj pozdrav nije bio tačan, prema rosijskom egzerciru, njemu bi milo. Potapša, okrenuvši se, Vitkoviča, po ramenu.
ludo, neočekivano, i na pištolju, i na preponama, pa su se pitali, neće li nešto smešno, ćoravo, iskrsnuti, i sada, u egzerciru, koji se sa tim nadutim, nadmenim, Srbinom, završava. Oni su mu dovikivali da bude razuman (Buđ razumen!