Matavulj, Simo - USKOK
“ — Dosta, striko, molim te — viknu domaćin uzrujan... dakle, želite da oglasim Božić? Svi zagrajaše: — Ela, molim te! A-nu počni! Bez trebe nećemo ni mi! On nategnu malu pušku, pa poteče k vratima, vičući: — Ha, za mnom!
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
— E, onda zbogom, ja odoh. Odoh da se malo izmotavam pred decom. Zbogom! — veli Sreta i odlazi. — Tašula dete, ela jedno slatko, iska mi duša slatko od ružu; i jedna kafa turi za men’ u džezva!
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
„A što već da mudrujemo i u kučine zavijamo!“ reče Petar, „mi smo, striko, dogovorili se da te molimo e da začneš! Ela, ovako te molim, potvrdi ono što prijed reče!“ Sva četir ustadoše i skidoše kape.
„A šta si to snio majčiću? Lijepa glavo, ela nam to pričaj!“ njemu će Krcun. „Rad bi ti, Krceta, da je zborim a da ti jedeš, jer nijesi zlopitan iako si lakosan.
Je li vjere ti?“ „Jest. Pa i sestra mi piše“, reče Janko tronut, „ne znam šta je, sad ću vi pričati“. „Ela brate, čitaj... A ponesite trpezu, da se malo razmaknemo.“ Ljudi se digoše i posjedaše uz duvar. Janko poče čitati.
Arambaše se pogledaše, a četnici u arambaše. „Ela ti, Simo, ti si najstariji!“ reče Milić Blagojeviću. Ovaj se stade nećkati, da je on nevješt tome, da neće; ali kad
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Pošto carica ovo ču ražljuti se i zaprijeti mu govoreći: „Ela, ako ti basta.“ Carev sin materi za inat oženi se i zovne vilu za kuma i zmaja za staroga svata, te s đevojkom doma,
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
— Dobro, — reče pravoslavni — ela napijaj. Turčin uze čašu, pa stade napijati: — 3drav si, pobratime; koliko se gođ na barjam zaklalo kurbana, onoliko
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
I najzad, u poslednjem stihu koji ćemo navesti pesnik je očigledno pomoću tropa erotskoj strani ela dodao prisenak kosmičkoga, što je u našoj poeziji dvadesetih godina bilo pomalo i pomodno: „Njena dojka otisak vaseljene
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Zahvalim mu se i rekoh da tražim komandanta. — Ma ja sam, zbori, čoče! Ja zauzeh stav „mirno“. — Gospodine... — Ela, boga ti, kad ti kažem — poče opet onaj sa vinom. — Šjedi do mene, pa ćeš mi pripovjedat.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Kad ponekad uđe u kujnu da zapali čibuk, oslovi ih obično: „Ela, kerko Mado, turi si jedan, ama ubav, merdžanateš u lulu mi! ’Ajde, pa će ti poigram u svadbu! Hahaha!
— Lošo vreme zastupi! Sedi si, bata-Tače!... — veli Jevda, i nudi ga. — Ako li jedno kafence?... Done, mori, Done! Ela, ispeci ni dve kafe!... A gazda Tače sede i poče: — Ete sag mi, Jevdo, dođe ništo u pamet i priseti’ se da ti kažem..
Kapetal, bre, jedan!... dućan! Dućan da si otvori i sortira sas onuja silnu stoku! ... Ela, Perso, viknu si ja domakicu mi. Ela ovamke da si vidiš rabotu odi toj tvoje „dete“! Nov adet da vidiš!
dućan! Dućan da si otvori i sortira sas onuja silnu stoku! ... Ela, Perso, viknu si ja domakicu mi. Ela ovamke da si vidiš rabotu odi toj tvoje „dete“! Nov adet da vidiš!
Nov adet da vidiš! Sag mladoženje, ete, spremaju boščaluke, a devojke jok!... Kakva je ovo vera, vikam? Ela ovamke da vidiš tvojega jevropejskog „galanterista“! — Lelee, tugoo! — uzviknu Jevda sva preplašena.
Za Rade komšijče, za naše seljanče! Jelke, tamničarke! Jelke, zulumćarke! Ela da igramo! Ela da trupamo! Prestade zamalo pesma, a igra traje i razvija se još lepše i još bujnije; čuješ kako
Za Rade komšijče, za naše seljanče! Jelke, tamničarke! Jelke, zulumćarke! Ela da igramo! Ela da trupamo! Prestade zamalo pesma, a igra traje i razvija se još lepše i još bujnije; čuješ kako zveckaju đerdani i
Jelke tamničarke! Jelke zulumćarke!... Ela da igramo! Ela da trupamo! Opet umuknu pesma i pevanje, a igranje i dalje traje uz svirku Cigana.
Jelke tamničarke! Jelke zulumćarke!... Ela da igramo! Ela da trupamo! Opet umuknu pesma i pevanje, a igranje i dalje traje uz svirku Cigana. Mane stoji, ne igra, gleda igrače.
Mane zbog takvog njegovog života samo izgledao interesantniji, a zbog staleža njegovog samo miliji i simpatičniji!... Ela, Vaske, zapoj mi onu žalnu evrejsku pesnu!
— Ela, Vaske, zapoj!... Žâlna sam, — žalnu mi pesnu zapoj!... A Vaska zapeva: Izlegoh da se pošetam Niz toja pusta Bitola,
I dok je on brisao čelo, primao čestitanja i očekivao pare, pojavi se na vratima kafanskim Stavre jare. — Ela! — reče samo toliko. Dade znak Manu, ovaj se diže i obojice nestade iz kafane...