Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
Kako su vaši konji debeli, izići će tri cente; pa ćete ne samo štetu nadoknaditi, nego jošt i profitirati. JANjA: Eli to istina, gospodin notarius? MIŠIĆ: dođite kod mene, kad god hoćete, pak ću vam iste novine dati da se sami uverite.
No treba najpre i gospodičnu zapitati. JANjA: Oći ona, ja znaem, ona mene sluša. Eli, Katico, ti mene slušiš? Ovo je dobru prilika. Gospodin notarius je čoveku pametno, učeno, zna elinska historija.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Uvele su svoju četvrtu sestru u manastirski konak i sklopile za njom drvene šalone. – Eli, Eli, lama azavtani... — cvilela je zatvorena monahinja. — Eli, Eli, lama azavtani... – Šta joj je? — upita stjuardesa.
Uvele su svoju četvrtu sestru u manastirski konak i sklopile za njom drvene šalone. – Eli, Eli, lama azavtani... — cvilela je zatvorena monahinja. — Eli, Eli, lama azavtani... – Šta joj je? — upita stjuardesa.
– Eli, Eli, lama azavtani... — cvilela je zatvorena monahinja. — Eli, Eli, lama azavtani... – Šta joj je? — upita stjuardesa. – Poludjela — objasni Stonjanin. – Sirota!
– Eli, Eli, lama azavtani... — cvilela je zatvorena monahinja. — Eli, Eli, lama azavtani... – Šta joj je? — upita stjuardesa. – Poludjela — objasni Stonjanin. – Sirota!
šta ja znam? – Vodili smo je svuda... — uzdahnu kaluđerica. Sada se iz kuće čulo glasno zapomaganje: – Eli, Eli, lama azavtani! Eli, Eli. – Oh, poludeću od ovog... — prošaputa stjuardesa mladom čoveku.
šta ja znam? – Vodili smo je svuda... — uzdahnu kaluđerica. Sada se iz kuće čulo glasno zapomaganje: – Eli, Eli, lama azavtani! Eli, Eli. – Oh, poludeću od ovog... — prošaputa stjuardesa mladom čoveku.
– Vodili smo je svuda... — uzdahnu kaluđerica. Sada se iz kuće čulo glasno zapomaganje: – Eli, Eli, lama azavtani! Eli, Eli. – Oh, poludeću od ovog... — prošaputa stjuardesa mladom čoveku.
— uzdahnu kaluđerica. Sada se iz kuće čulo glasno zapomaganje: – Eli, Eli, lama azavtani! Eli, Eli. – Oh, poludeću od ovog... — prošaputa stjuardesa mladom čoveku.
— reče stjuardesa. — Niko neće znati! Kao da je to toliko važno? – Ne možete unutra! — ponovi mirno kaluđerica. – Eli, Eli, lama azavtani! — dopiralo je sada muklo stenjanje kroz kamene zidove manastirskog konaka. – Sačekaću napolju...
— Niko neće znati! Kao da je to toliko važno? – Ne možete unutra! — ponovi mirno kaluđerica. – Eli, Eli, lama azavtani! — dopiralo je sada muklo stenjanje kroz kamene zidove manastirskog konaka. – Sačekaću napolju...
– Koliko ih ima? – Četiri. Četiri kaluđerice čuvaju manastir Svetog Mihaila na brdu iznad Stona. – Eli, Eli, lama azavtani...— dopirao je udaljeni, vrišteći glas četvrte sestre. – Koliko smo dužni?
– Koliko ih ima? – Četiri. Četiri kaluđerice čuvaju manastir Svetog Mihaila na brdu iznad Stona. – Eli, Eli, lama azavtani...— dopirao je udaljeni, vrišteći glas četvrte sestre. – Koliko smo dužni?
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
mu toj dojde: lep, hubav, krasan; he, pa od taj reč ete, — tvrđaše ćir-Đorđe, — dolazi mu sag ime: Đuzela, Leposava, eli Ubavka da kažeš«. Tako je filologisao gazda Đorđe, imajući tu strast kao već i svi njegovi zemljaci.
Ti uvek možeš biti on, a on mučno ili nikad to što si ti! — A, bravos, gospodin-učitelju, za taj reč! Eli može da večeramo u drustvo, u drustvo sas nas. Tašula, ’ajde jošte jedan beštek da turiš!
— »A u poftorni slučaj — citira ćir Đorđe dalje — može da se krivac osudi uz novčanu kaznu jošte i na zatvor, eli apsu, od tri do petnaest dana«. A, gospodin-učitelj, eli ubavo zborim? He, he!
A, gospodin-učitelj, eli ubavo zborim? He, he! — reče pa se stade lupati kažiprstom po desnom slepom oku. — Drugo tvoja nauka, a drugo moja
— Treba, gospodin-učitelj, za svako rđavstvo, eli nevaljalu poslu treba, što reče, istorija da izrezili svakoga čoveka.
Ti si bar bogat čovek. — Što bogat, kako bogat?! Ja sum valjade našao ćupovi s dukati i taliri od Marije Terezije, eli sum neki liferant, eli sum neki kaznačej, pa da imam tol’ke pare!
— Što bogat, kako bogat?! Ja sum valjade našao ćupovi s dukati i taliri od Marije Terezije, eli sum neki liferant, eli sum neki kaznačej, pa da imam tol’ke pare!
— Bre, bre! Samo tol’ko. Šest i pol dinara! More grčka vivlija, tol’ko debela knjiga, pa gu kupim za tri eli četiri dinara! Em cela jareća koža u korice; koža od jare devet i pol groša ja gu kupujem!
— Ja sum pare, bre, dao za to; men’ me neje to za džabe došlo. Zar sum gi ukrao, eli upljačkao na drum? Pare sum, more, dao! Vreme oskudno, para slabo pada. O bože, bože! Bog da čuva!
pa ga ne znaeš ni ko je ni što je, jedan takav iz Jevropa so pućet, pa ha pred domaćina se pokloni, pa zbori: »Eli može, gazda Đorđe, da igram sas vašu domaćicu; da gu malko za kef obrnem po jevropejski?
Evo jednog fragmenta iz dvadeset prve glave: — Što reče pceto nijedno?! Zar on pa da oporočava vlas’?! Eli sum ja vlas’, eli nesum vlas’? — grmi ćir Đorđe.
! Zar on pa da oporočava vlas’?! Eli sum ja vlas’, eli nesum vlas’? — grmi ćir Đorđe. — »Ako nikoj — citira ćir Đorđe — zakone, i postupke vlasti eli od pojedinih činovnici
Stanković, Borisav - TAŠANA
Ne čukaj, da te ne čuknem sas nekoj čabrnjak. (Opet lupa.) Ama pa koj si ti? SAROŠ Ja, Saroš. KAFEDžIJA Saroš li? Eli sam, eli sas begovi? SAROŠ Sad će i begovi i svirači. Otvori. KAFEDžIJA Lele, Saroš, rode sladak!
(Opet lupa.) Ama pa koj si ti? SAROŠ Ja, Saroš. KAFEDžIJA Saroš li? Eli sam, eli sas begovi? SAROŠ Sad će i begovi i svirači. Otvori. KAFEDžIJA Lele, Saroš, rode sladak! Kako na teb da ne otvorem?
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
ljebom naranio, a često se sunca ogrijao, puštio si mene veresijom; ne izdadoh ni dodadoh tebe; ne svjerovah, eli nemah otkud; od mene se nemoj pobojati.
Prepade se Crnojević Ivo, te Latinci snasi progovara: „Snaho moja, Latinko đevojko, nemoj vikat dijete Maksima, eli smo mu žao učinili, a Maksim je hitar kavgadžija, hoće, snaho, zametnuti kavgu na veselju u svatove svoje; snaho moja,
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
— Zašto da mu zborim? Što da ga karam? Karanje nema! U vojsku teraju sas zor, a u ženidbu — jok! — Eli je, zar, u Beograd begenisuvaja kakvu mâznu Beograđanku, ta mu sag ove naše nesu prilika?!
Što nesam bećar, ta da gu eli uznem eli otnem od tatka gu“, — tol’ko što je lepotinja!... — ’Adje ćuti si, nesrećo! — obrecnu se Jevda na nju.
Što nesam bećar, ta da gu eli uznem eli otnem od tatka gu“, — tol’ko što je lepotinja!... — ’Adje ćuti si, nesrećo! — obrecnu se Jevda na nju.
Kad beomo deca, niki nas, ni tatko ni majka ni, ne pitâ: ’oćemo li eli nećemo; a sag, kad sami stadomo „tatko“ i „majka“, — sag nas pa ne pituju naša deca!...
Nema veće niko da ulegne na portu!... Nema docna kući dolazenje! A sag?... Pamtim u onoj vreme, u godinu jedanput eli dvaput ako si iskočim poradi, ete, nekuj poslu u čaršiju.
A sag?... Pamtim u onoj vreme, u godinu jedanput eli dvaput ako si iskočim poradi, ete, nekuj poslu u čaršiju. Pa eli uznem po-za seb’ izmećarče, eli si sam uznem fener, okačim ga na čibuče eli na pule odi džube, pa si prolazim mirno
Pa eli uznem po-za seb’ izmećarče, eli si sam uznem fener, okačim ga na čibuče eli na pule odi džube, pa si prolazim mirno pokraj turcki karakol...
Pa eli uznem po-za seb’ izmećarče, eli si sam uznem fener, okačim ga na čibuče eli na pule odi džube, pa si prolazim mirno pokraj turcki karakol...
Nesam, bre brate, džimpir eli kačak, eli kumita, ta da si brez fener idem preko sokak!... A sag!... Sudija, bre brate, činovnik, eli prisednik suda,
Nesam, bre brate, džimpir eli kačak, eli kumita, ta da si brez fener idem preko sokak!... A sag!... Sudija, bre brate, činovnik, eli prisednik suda, drt čovek,
A sag!... Sudija, bre brate, činovnik, eli prisednik suda, drt čovek, bela glava, bre brate; ima si zetovi i unučiki, pa si prolazi, pa ni ima po-za seb’
Ja si mislim: zar će gi čuva pa za nedelju eli svetak?! Pa mi dođe ništo milo, ta reko’ u seb’: Breee, ovoj će kuče iskoči po-trgovac i od tatka i pa od tatka na