Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Ženu. Onu pravu. Vanrednu. Tražimo među ženama najslađu. Što, među ženama – kao rosijska carica, Elisaveta, među krunisanim glavama – svetli. Zna li Isakovič kako se kuša vino?
On je, prvi, javio da se selidbe serbske, u Rosiju, mogu mirne duše zabraniti. Imperatrica rosijska, Elisaveta, za Srbe više ne pita, i ne mari.
Vitkovič je obično svoje priče, o ruskoj vojsci, završavao pričom kako je vladajuća imperatrica, Elisaveta, došla na presto.
puka, gologlava, sa oklopom kirasira na grudima, kao boginja Palada, i povela vojnike i uzela Zimski dvor. Elisaveta, carica svih Rusa, svih Rosija – vivat!
Kao što je, međutim, i imperatrica Elisaveta Petrovna imala običaj da, u crkvi, upotrebljava one iste, ukrajinske, pevače, koji su joj pevali, dotle, ciganske
Isakovič je bio van sebe dok je to govorio. To pitanje, ni on, ni Rakič, ni Miškovič, nije predvideo. Carica Elisaveta se, međutim, naže, pa ga udari, lako, lepezom, po nosu, uzviknuv, da je mangup, i da obmanjuje caricu svoju: Obmanščik!
Željna života. Elisaveta Petrovna, carica svih Rosija, bila je, te zime, uzela četrdeset i četvrtu, a volela igranke, koje traju do zore.
Pod malom, ljupkom, bradicom, i, na ruci, imala je obično šeput, od velura, crni. Iako je carica Elisaveta primila nekoliko serbskih oficira, zaista, u audijenciju – slučaj, komedijant, hteo je da je ni jedan od Isakoviča ne
000 ljudi, i mogla, da je Elisaveta htela, da osvoji celu Evropu. Memoaristi i istoričari kažu da su, od onih koji se iseliše, postali đenerali: Ivan