Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
— A Karađorđe, kad sve sasluša, reče: „Ene-de sad! Zar vi mislite tako da se umirite, pa kućama. Nema tu mira, odsad će da budu bojevi veliki.
— „Ene ga sad! Ja ne kažem da si neveran meni i narodu. No kažem da si lud. Zar ti je malo drugi̓ ljudi, makar i vojvoda, da ša
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Radoš nadade tutanj i, sav raščupan, izgreben i uzveren strča dole pred mehanu u Tresijama... — Ene de!... Šta je tebi, bolan?... Nuto kaki je!... Gde se osakati tako?
Pošla na vodu. Kad vide Strahinju, ona se čisto trže i obazre se uzvereno. — Ene, ti si, Radojka!... — reče Strahinja, pa ustade i zaturi torbu i gunjac preko ramena. — A kud si ti tako poranio?
Stutoljila nešto u lepu šarenu torbičicu, pa sve nekud žuri. — Kud ćeš ti, Dušanka? — Ene-de! Zar i ti dođe!... — odgovori Dušanka gotovo kao i zbunjena. — Baš dobro, da ne ostane kuća sama...
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Ja sumnjam. Ali ulazim unutra da iz žara ž svoje drage uspomene. I usred sobe svoje vidim vešala spremljena za m ene. I smejem se. Boga mi, sumnjam i ne verujem. Ne verujem! Znam ja da sanjam. Otkud ja znam da sanjam?
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Silazeći sa čardaka, na utrinu, Đurđe, međutim, uzviknu, iznenada: „Ene ga! Ene našeg sretioca! Voze ga! Gle, pa ni to im nije dosta. Dadoše mu i dva pratioca, boktera, husara!
Silazeći sa čardaka, na utrinu, Đurđe, međutim, uzviknu, iznenada: „Ene ga! Ene našeg sretioca! Voze ga! Gle, pa ni to im nije dosta. Dadoše mu i dva pratioca, boktera, husara!
A kad Pavle poče da se goropadi, ona mu drsko doviknu: Što se dereš, gospodine, vidiš da te se plaše deca. Ene vam Peja, tamo, u vrbaku! Tamo vi njega! Dočekaće vas, moj rođeni, vatrom iz pušaka!
Nema više ni kućerka Zekoviča. Trifun joj preti – ne bi nikad stigla do Drniša. Ene, eto, nek oni pitaju Trifuna. Ana je pitala Pavla: da li je baš siguran, da ne laže ta žena?
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
To je tako čitav sat trajalo, kad najedared svi beže u kredenc; nešto strašno dolazi, ene zvekeće na njemu. Sala od straha gotovo prazna. Kad ali kroz velika vrata ulazi delija, jašući na magarcu.
Matavulj, Simo - USKOK
Započe: — A da divna ognja! Ja mnim da je sastaviti sve ognjeve što sad na Ceklinu gore ne bi se sastavio ovoliki! — Ene! — učini vojnik Ceklinjanin. — Što? Zar si zebao u nas? — Jesam.
Sremac, Stevan - PROZA
Čita tako u kancelariji novine, pa tek uzvikne: »Ao, moj brate, ovaj, bome, odvali!«, ili: »Ene, ala ovome upade sekira u med sa sve držaljicu! Ko će sad s njim! Premeštaj po potrebi; ala će da zgrne dijurnu!
Radičević, Branko - PESME
I odoše kušat sreću, Stenje, drva, sve premeću, Desno, levo, svuda traže, Ma niotkud da s' ukaže; Ali tamo nešto ene, Zacrni se iza stene; Malo samo, sad ga nesta; Oh, ona je, za njom smesta! „Za njom, za njom!
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Tako će vi i pomoći, da propadnete, i da izgorete. — Kjerko, ja ne mogu više ovde. Što da vidim, da se ne jedim. Ene, kako sam ručala. LjUBA: Sama si kriva, majka, što nisi jela.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— i oči Aleksandrove zasijaše. — A... ja! — narednik kao da se jedva priseti. — Ona je, ovaj... bolesna i leži. — Ene, a od čega? — Aleksandar se unese u lice naredniku. — Ne znam... glava je boli i leži... — Slušaj...
— Šta ćete vi ovde? — Gospodine potporučniče, ukrali nam svinju... — Šta, bre, šta reče?! — Našu svinju ukrali, ene je, ene, gospodine potporučniče.
— Gospodine potporučniče, ukrali nam svinju... — Šta, bre, šta reče?! — Našu svinju ukrali, ene je, ene, gospodine potporučniče.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
— A... oteže i zbuni se iznenađena devojka. Vi ste, dakle... I ja sam ovde postavljena... Ljubica Petrovićeva. — Ene, zar to novi učitelj! viknu neko iza njihovih leđa.
— Što ti je, bolan... kako to gledaš ?... Ene, pa on je, jadnik, bolestan!... uzviknu ona, zagledavši mu se u oči. — Ko si ti ? ote se Gojku zagušljiv glas.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— Pomozi Bog i u kuću! — Bog ti pomog'o, odgovara ča-Marko za mnom. — Ene de Cveje!... Ih, kuku mene, kakva sam ja, ka' kondžolos, vajka se strina Sara, brišući ruke i nameštajući ubradaču.
— E jes', k'o sanćim, ti nemaš devojke. Kazala je nama poša.... — Šta vi je kazala? — Imaš dvije. — Ene de sad! Pa 'ajd', priznajem, imam. — Šta ćeš priznavati, kad smo je mi viđele. — Đe, bolan?
Taman se vojska odmakla od noćišta, a moj ti Dule zakuka iz sveg glasa, izdvoji se samo iz vronta i... — Ene de, zar vi tako znate, zavarali mene te vi pričam a vi posrkaste vareniku. Vamo der, Pajo, s tom čašom!
Taman da stupimo na čistinu, a Đokić viknu: — Ene drž... — pa baci pušku i sede. Na trideset koraka od nas, za jednim trnom, crni se nešto, i mi svi znamo šta je to,
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— Znam, znam, brate, ali ti suviše preteruješ. Jedeš se kao mesec za svaku sitnicu. — Ene sad, ja preterujem? E, ded’ pokaži mi kako preterujem?
“ „Ene, pa šta ako imaš kašalj, proći će te“, primetio je predsednik, tek da nešto kaže, ali je Đoka na ovo zavrteo glavom: „Oć
— Ene, da l’ će biti vodekana? — pita ona. — Biće, biće, izvol’te molim lepo, želite li šta? — i skače uslužno iza tezge, pa
— Ene, šta to, more, uradi? — čudi mu se Iketa. — Pa lepo, je l’ ovo pošteno? — Ama šta to uradi, čoveče? — Pa ti mi sanći
Ali je već i seljak primetio i poleteo za bundevom: — Čuješ, — veli — stander, tu tunakana ne prodajem. — Ene? Prod’o si, ne mo’š sad, — brani se Iketa — ne mo’š!
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Nije to — reče pisar. — Ama vidim i ja da su svi različni. To su žene donosile babi za vračanje... Ene de!... — uzviknu kmet odjednom, izdvojivši iz one gomile jedan veliki fitiljaš, koji beše istovetan onomu, kojim se
— Ene de! — uzviknu kmet, pogledav novce. »Propao!... propao!... robija... okovi... Sad odmah okovi... jer on reče »opasna k
Znam ti ja sad đe je! Radisav pođe tromo i, bacivši pogled dužinom zida, odjedared zastade i uzviknu: — Ene de, provaljen zid!... — Šta veliš, more? — viknu onaj s prozora. — Zovi ljude, budi kapetana!
« Ali kad ustade s postelje i ugleda kroz onu rupu drugo prozorče, začudi se veoma. — Ene de, odkud ti to?.. E jesi majstor!... Ko bi se toga setio... — Kažem ja tebi da kod čiče ima svake zgode.
Najzad se pribra, pa priđe Đurici i pruži mu ruku. — Ene de, otkud ti, bre ?... Zdravo mirno! — Dalje, dalje — odgovori Đurica mahnuvši puškom, ne dajući mu ruke.
— S kime to, sa nama? — Sa svima, brate, pa... i s tobom najviše. — Ene sad. A što ću ti ja ? — upita ona i pogled a ga pravo i kao začuđeno u oči.
— reče Vujo i pogleda ga tako pažljivo, kao da bi mu hteo svu dušu razgledati. — Ene sad... šta ti dođe u glavu!... — odgovori Đurica tako naivno, da odjednom rastera svaku sumnju kod Vuja.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Onda će jedan reći: — Ene, drugovi, ožednela ona vrba pa ne može da dohvati vodu. Hajde da je napojimo — sevap je.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
(Grkljanu): Sviri! Da sviriš: kako nigde nikoga nemam. Ni brata, ni tatka, ni majku! Ženu? (Pokazuje na kuću.) Ene gu. Od brašno i testo oči vu se ne vidiv. Nigde si ja nikoga nemam! De! Toj da mi sviriš, »moju pesmu« da sviriš!