Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Nije propustio nikoga da prvo, kroz naočali, pogleda. Iako je Engelshofenu bilo javljeno o dolasku oberkrigskomisara, starac nije smatrao da treba da ga dočeka, nego mu je poručio da izvoli
Da bi njemu, Engelshofenu, eto, zagorčao poslednje dane.“ Garsulija je, međutim, ćutanje starca dovodilo do besnila i on je počeo da galami, kao
Garsuli je, međutim, bio ustao i prebledeo. Dižući i spuštajući svoj lornjon, on se okrete Engelshofenu i prosikta kroz zube: „Herr Feldmarschallieutnant, pa ovo je rebelija!
bio sad u zatvoru, ali su ostala tri Isakoviča – iako su se kod profoza vodili u knjigama, kao u apsu – bili slobodni. Engelshofenu nije ni na um padalo da im zabrani da spavaju kod svojih žena.
Nisu bili krivi za bekstvo. Naređeno im je samo da, što pre, iz Temišvara, idu. Bili su dosadili i serbskoj majci, Engelshofenu. Među bratencima, posle toga, prvi je stradao Petar.
Temišvar je bio blizu. A razoružani su. Trebalo je hvatati ubicu, predati ubicu, a trčati Engelshofenu. Njegovi voktmajsteri, međutim, čvrsti, strogi, i u snu, privedoše mu, tu, kod đerma, pri ulazu u Mahalu, i ubičinu
Ona je, te zime, služila, za divertissement – kako bi Đurđe rekao – matorom feldmaršal‑lajtnantu Engelshofenu, koji je teatar voleo.
Ni kakvi su u njega papiri. Pa onda poče da predaje Engelshofenu, i svoj pašport rosijski, i pismo grofa Kajzerlinga – svakomu koga se bude ticalo – gde se crno na belo umoljavaju sve
Zatim su videli da su samo ajlugdžije u toj vojsci. Rekao je Engelshofenu – pričao je posle Pavle – da je Tekelija preveo, kod Sente, kroz baruštine na Tisi, noću, po zvezdama, sve trupe
Jes, jes, idoh, Đurđe, i do Šlosberga. Slušali smo carski befel, pokorni, Engelshofenu i Serbeloniju. Bejah i u Beču. Molili smo i presvijetlog principa u Veneciji. Dvorili smo i pašu u Beogradu.
Sve mu se to učini tuđe, ludo, šašavo. Pavlu se to činilo i suviše ceremonijalno. Nisu ga tako uvodili, osim Engelshofenu. Pomisli da je Božič, od svog naciona, daleko, odmakao.
Pavle je pričao, da mu se učini da ulazi Engelshofenu. U štapskvarteru se ulazilo, između dva donžona, koji su bili novi, a ne iz starih vremena, a čiji su, šiljati, plavi,
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
stići do Varadina, gde je imao da raspusti pojedine delove puka, pre no što ode da se stavi na raspoloženje baronu Engelshofenu, komandangu Temišvara, kako mu beše naređeno.