Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Zatim, bilo je kod njega vrlo mnogo rodoljublja i on je cenjen kao nacionalni pesnik. [On je bio radnik na epu, jedan od prvih istoričara obnovljene Srbije, najzad učitelj Njegošev i njegov inicijator u poeziji.
I u lirici, i u epu, i u drami on je tako sprovodio svoja dogmatička načela i radio po retoričarskim obrascima, ali ne pokazujući nigde
Jovan Ilić se ogledao i na epu. On je naišao na jednu lepu i poetsku narodnu legendu, »lijep roman« na koji je još 1829.
EPSKI PESNIK. — I u epu Šapčanin se nije mogao osloboditi svoje konvencionalne sentimentalnosti, i tu je pokazao sve osnovne mane svoje lirske
prevodio je nemačke pesnike, Getea, Šilera, Hajnea, pisao sentimentalne pripovetke, činio nevešte oglede u drami i u epu. Kao pesnik radio je na patriotskoj, ljubavnoj i epskoj lirici.
114 On je pokušao i rad na epu, i od njega je ostalo i nekoliko spevova: »pripovetka« u stihu Mileva (1882), najveći njegov pesnički rad Ribar
1893. izišao je odlomak njegove istorijske tragedije Despot Lazar Branković. Dugo vreme radio je na jednom epu o oslobođenju Beograda 1806. godine. Umro je mlad, i ostavio nedovršene mnoge započete poslove.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
U jednoj mitskoj klisuri sa mitskim preprekama pominje se j. šuma (BV, 9, 138; upor. Humbabinu kedrovu šumu, u Epu o Gilgamešu). J. se upotrebljava i kao sredstvo pri odvajanju momka od devojke (narodna pesma, SEZ, 16, 307). J.
Najranije zabeležena čisto mitska biljka nalazi se u Epu o Gilgamešu (XI tablica): ona raste na dnu mora, ima trnje kao divlja ruža i cvet koji »daje večnu mladost« i čak
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Tu težnju nedvosmisleno izražavaju ili ličnosti o kojima se peva ili sami pevači. U vavilonskom Epu o Gilgamešu Engidu — posle pobede nad ne beskim zverom — kaže Gilgamešu: „Prijatelju moj, pobedili smo nebeskog zvera,
Poslednji priraštaj kosovskom epu biće onaj o uzroku te surevnjivosti u razmirici dveju kćeri Lazarevih, Vukovice i Miloševice.
Poslednji priraštaj kosovskom epu biće onaj o uzroku te surevnjivosti u razmirici dveju kćeri Lazarevih, Vukovice i Miloševice.
U sumersko-vavilonskom Epu o Gilgamešu, koji najmanje dve hiljade godina prethodi hrišćanstvu, nasuprot sudbini ostalih pokojnika koja je
Stari pojmovi o epu kao „narodnoj poeziji“... treba da se predadu u arhiv. Još Gete je govorio da „narodna poezija nije stvorena od naroda
aristokratije (na osnovu svedočanstava iz prošlosti koja pominju opevanje heroja, podviga, ratova), herojska prošlost u epu ideal reakcionarne vojne aristokratije, lokalni patriotizam koji uključuje u sebe vernost sizerenu, rat kao zanimanje
Na jednom mestu Kravcov se pita „zašto su bili nužni istorija i pseudoistorija u epu“ i sam odgovara: „Samo zato da se stvori oko heroja legendarni pesnički oreol, da im se pripišu slavni preci, da se
Na drugom mestu, objašnjavajući paganske elemente u feudalnom epu, Kravcov kaže: „Feudalnom epu, u skladu s njegovim hiperboličnim stilom, bila su potrebna snažna sredstva za
Na drugom mestu, objašnjavajući paganske elemente u feudalnom epu, Kravcov kaže: „Feudalnom epu, u skladu s njegovim hiperboličnim stilom, bila su potrebna snažna sredstva za poetizaciju, tj.
Potpuno je pogrešno mišljenje da je herojska prošlost u epu — ideal reakcionarne vojne ari stokratije. „Sukob srpskog i turskog feudalizma“ — kaže Kravcov — „turska kolonizacija