Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
— Ja-gu, što si zbori! — kara je Paraškeva, a spustila glas malo od straha. Esnafska žena, pa kakva si je!... Kad ćeš si, mori, Doke, crna Doke, ete, pamet da spečališ! Toj li je zborenje?
A ti — ih što si brljiva! Mlado, ludo, adžamija, — ti iskaš da staneš esnafska žena!... Ti da ga zab’raviš!... On si je čovek siroma... fukara!
? Eh, adžamija što je — pa ludo!... Ti mirišeš na jorganski pamuk, — zar ti će pa da si za ćepenak, esnafska žena ti li će da si?! Da se zoveš, ete, majstor-Maninica!... I ona luda i brljiva bećar-Doka da ti se pada tetka!...
— Što reče, nesrećo nikakva? — planu Taska i one druge dve. — Neje te ni sram: esnafska žena, pa pogle kako si zbori! Koj da praća šeftelije, — zar čorbadžijska kerka?! Na koga da praća?